Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
51. ⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ. ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 160. ⁵ Стојадиновић, Милица Српкиња, У Фрушкој Гори 1854, Просвета, Београд 1985, с. 174. ⁶ Станојевић М., исто, с. 51.; Лилек Е.
85. ⁰²² Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, зима 1987/1988, с. 65. ²³ Стојадиновић, Милица Српкиња, исто, с. 55—56.
Стевеновић, Ж., Обичаји и веровања из Крајине, СЕЗ, 32, СКА, Београд 1923. Стојадиновић, Милица Српкиња, У Фрушкој Гори 1854, Просвета, Београд 1985. Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
НЕНАДОВИЋ 155 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРБКИЊА 158 ИИИ РОМАНТИЗАМ 159 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 160 РЕАКЦИЈА ПОСЛЕ 1848 161 ЦЕНТРИ СРПСКЕ
МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРБКИЊА Рођена је у селу Буковцу, у Срему, 1830. године. Школе је мало учила; у родитељској кући, поред оца сеоског
Милица Стојадиновић је уопште занимљивија као појава но као књижевница. То је прва српска жена која се огледа у оригиналном књижевном раду
Победиоци постају искључиви и неправедни, и, по речима Милице Стојадиновић, на сваку књигу која није написана према Вуковим идејама »бацају анатему као калуђери на Доситејева дела«.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ.
„БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА ЖИВКОВИЋ 374 ЉУБОПЕВАЦ 375 ЦВЕТ 377 МЛАДОЈ НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ
У првој половини XИX века већ су видни отпори овој последњој. Милица Стојадиновић Српкиња, представник новијих тежња, и која у својој нејакој прози има повремених тремолирања јеткости
јединствени и често јединствено надахнути историјским национализмом у даровитом опевању Косова, од Орфелина до Милице Стојадиновић Српкиње — и било би одиста занимљиво изблиза погледати како се код српских песника, од Орфелина преко Његоша до Милана
1830. Јевтимије Јовановић ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ — Дед, шта, пиљарице, имаш у корпи, покажи ми, — воће?
Једва утекох, ноктима мал’ ми Очи не изби из главе, — срећа да читав отидох. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ — Гле Благоја! Куд ти тежиш? Ваљда на орање? Дај да ти плуг видим и на њему опрану. Гле!
Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош ПЕСМА Тражиш ти искреног, брате, пријатеља, Ил’ дволичнога? Тог наћи ћеш свагди на Путу.
1835. Владислав Стојадиновић Чикош СПИРИДОН ЈОВИЋ СПОМЕН Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила, И кријући твоје
О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се крију Небо је мутно, Облаци с’ вију По
Која ј’ то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо. 14. августа 1854. Милица Стојадиновић Српкиња НА СМРТ једној лепој сеоској девојци умрлој 2. марта 1855.
Сузе га свију прате Јер лепа душа би, Пак се и богу самом На небу омили. 1855. Милица Стојадиновић Српкиња ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН ПУТНИЦИ „Мајко јадна, мајко драга!
218—20; песник је у Србији променио име, тј. изоставио Чикош а узео, по наредби кнеза Милоша, презиме Стојадиновић. СПОМЕН (стр. 175).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Молим за даље наређење.“ Извештај је потписао млађи водник потпоручник Стојадиновић. Предао сам команданту да прочита. Усне су му биле скупљене, а између очију појави се дубока бора. Он уздахну.
водника треће батерије, дужност командира вршиће млађи водник, резервни артиљеријски потпоручник, господин Добривоје Стојадиновић. Нека нови вршилац дужности командира гађа са истим елементима. Одржавати што јачи темпо ватре.