Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије отворе. Они су били млоге градске топове ексерима затворили, кључеве друге од капије начинили
Како се Пожаревац преда и очисти од Турака, Миленко Стојковић дође с војском и начини шанац у Кумодражи; а чето-каик стоји му за Кајабурном.
Чује за нас Атанасије Стојковић и Теодор Филиповић (оба Срби и професори у Харкову), и дотрче чисто да нас виде. Грлимо се и љубимо боље него да смо
Теодор Филиповић тихо се разговара и умерено, Атанасије Стојковић доста ватрено. Пошто оду они на своје квартире, запита Чардаклија мене и Протића Јову: „Од ова два човека кога би
Сад рекне Стојковић: да Теодор не може с нама поћи јер је у служби професорској итд., но ми рекнемо Теодору, да се он од содружества како
Кроз то сви чују ко смо и куда идемо. После подне дођу нам опет Стојковић и Филиповић и са њима један трбушат професор Француз; жестоко се разговара и рече: „А куда сте ви јадни пошли?
Сад Стојковић и Француз одоше, а Филиповић код нас остаде. Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?” а Филиповић
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
131. ²⁴ Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, СКА, Београд 1914, с. 6. ²⁵ Стојковић, М., „Сретни и несретни дани“, ЗНЖОЈС, 30, 1936, с. 63. ²⁶ Тановић, С., исто, с. 8. ²⁷ Радуновић, М.
3. ³⁷ Караџић, В. С., Српске народне пословице, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 94. ³⁸ Стојковић, М., исто, с. 63. ³⁹ Станојевић, М., исто, с. 67. ⁴⁰ Тановић, С., исто, с. 9. ⁴¹ Фромм, Е.
Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987. Стојковић, М., „Сретни и несретни дани“, ЗНЖОЈС, 30, Загреб 1936. Суходолски, Б., Три педагогије, Дуга, Београд 1974.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ
школа Тодор Јанковић Миријевски; у вишој настави, као професори харковског универзитета Глигорије Трлајић и Атанасије Стојковић.
пречасно име«; за Павла Соларића он је »начални писатељ наш«; за Глигорија Трлајића он је »божествени Раич«; Атанасије Стојковић га назива »великим нашим и јединственим Раичем« и предсказује му бесмртност у захвалном српском роду.
Јосифа ИИ велича и Емануило Јанковић, посвећујући му свој превод Голдонијевих Терговаца, а исто тако и Атанасије Стојковић. Утицај јозефинизма на српске духове и просвећени свет био је велики.
АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ Рођен је у Руми, у Срему, 20. септембра 1773. Основну и средњу, »граматикалну латинску школу« свршио је у месту
Ту је и умро 2. јуна 1832. Стојковић је радио на руској научној књижевности (О воздушниxъ Камняхъ и ихъ произхожденіи, Харков, 1807; Началния основания
Као и његов друг Глигорије Трлајић, Стојковић се није одродио но је стално остајао у вези са Србима, ревносно радио на српској књижевности и био »рода свог
се држало да је популаризација знања из природних наука једна од првих духовних потреба и првих услова просвећивања, Стојковић је написао прву физику српску.
Обрадовић је то истицао као једну од најпречих потреба, Орфелин је чинио мале покушаје, али посао је извео стручни Стојковић.
То је први систематски и велики рад на природним наукама код Срба. Стојковић је тај посао радио као деист и као просветитељ: да би показао у природи »силу, премудрост и величество Творца«, и ради
На крају свога живота Стојковић је узео да дотера превод Новог завета од Вука Караџића, и, покваривши језик, издао је тај превод као свој у Петрограду
из нашег алфабета«. Атанасије Стојковић је писао да је ъ »пети точак у колима«; Сава Текелија је штампао своје Римляне у Шпанïи (1805) без ъ; Павле Соларић у
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Алекса: Ово је језик славено-сербски; то јест сербски, но по правилама углађен, којим су се највећи духови, као Стојковић, Видаковић, Вујић и прочи у књигама служили. МАРКО: А, и ви сте од књига!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је управио прст на једнога и запитао како се зове. — Вучко Стојковић — дрекну онај из строја. — А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?... И јеси ли ти владика, или митрополит?
— Господине потпоручниче, ја се зовем Вучко Стојковић, редов пете батерије... — Наравно — обрати се потпоручник нареднику — овако је требало да одговори команданту
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Овај приђе и саже се ка болеснику... — Какво је ово друштво?... Откуд наши овде... и ти? – прошапта он. — Жени се Стојковић... наш друг, сећаш се,- одговори официр гласно и осврте се.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Кажу да је тај ћурак био на Аганлији кад га је, са осталим дахијама, на препад ухватио Миленко Стојковић на Ада Кале, и одсекао му главу. Аганлијину главу однео је Дунав, али је ћурак остао, покривен мисирским златницима.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, она која роди, а не доји, као што Стојковић вели, јест само полак мати, но мода је највећа госпођа, ви знате и ја знам, и ко се њој не покорава, није ништа друго