Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Запламсај, сламо, златом сламеним, палеж-ритмиком! Рушиш се у ме, врлетна страно, круниш се свећом, лесков-шибљиком а тек ће моћи крик паликуће развити пожар у свесвануће и вечно сјање.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А међутим она ништа са њима није имала заједничког. Све је за њу то било тако туђе и страно. Али што је за њу најгоре било, то је што је она с године у годину, увек с пролећа и лета — а то никоме, ни себи није
он нечега ослобађао, скидао са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, | ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао
Попа, Васко - КОРА
пред нама Чујеш ли метак Који нам око главе облеће Чујеш ли метак Који нам пољубац вреба 2 Ево то је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И мене је сада пресрела, јер ова шетња кроз стари Беч увесељава ми душу. Све што онде видим, ново је, али не страно, већ мило и сродно, јер сам овде одрастао, па ми у овом онда младом царском граду И моја младост долази у сусрет.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Напротив, све истине које људи редом супротстављају тој истини убрзо остаре и ишчиле... Да, мој оче, мени је страно, дубоко страно свако смирење. У смирењу се лако завргне тачкица смрти као кужне клице у барском плићаку.
Да, мој оче, мени је страно, дубоко страно свако смирење. У смирењу се лако завргне тачкица смрти као кужне клице у барском плићаку.
У смирењу се лако завргне тачкица смрти као кужне клице у барском плићаку. Ништа ми није тако страно као смирена срећа смирених људи. Јер нема на свијету тужније ствари од тужне среће.
И то ми није било страно. Често сам и сам осјетио нешто такво, један сличан непријатељски осјећај према ономе што сам сматрао да представља
Па ипак, то ми је, у неком интимнијем смислу, одувијек било дубоко страно и туђе. Има тако блиставих друштвених људи који проводе вијек по салонима, а који су по своме најдубљем увјерењу
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Матерњи језик и култура заиста понекад не прихватају оно што им песник намеће као страно тело. Види се то доста добро кад песник експериментише или кад му се синтакса и њена прозодија у стиховима „укоче“,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Суседство еротског са гробљанским Станковићу, у основи, није страно, а могло би се објашњавати и као преобличена стара, у фолклору поетски стилизована веза између љубавног заноса и
он нечега ослобађао, скидао са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Понављамо скалу што познасмо рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
одећи бечке библиотеке, у њеном уобичајеном повезу, са грбом, жигом и нумерацијом, оно ми је изгледало скоро страно, а ваљда и зато што сам га од његове публикације ретко отварао, служећи се још увек немачким манускриптом, у којем се
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Обично људи кад у какво страно место дођу, распитују како се у том пределу живи, гледе какви су занати и рукоделија, и проче, но млади господичићи
У Египту, међу непознатим људма, без леба, без новаца, без кума, без пријатеља. На коју гођ страну погледи, све је страно и њему непознато.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Отрти ћеш и обрисати каше крваве сузе с твојим омофором! ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА Радуј се Источе и Западе и сва северња страно, роде и породе христјански и ратоборци по Христу врагом и с овим светом супроћ носци се!