Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
44. Ње више нема — то је био звук, У њен кад ја унишô бија дом, Страовито ме дирнуше тад ук Из ведрог неба, као страшни гром, Весела мога уби сав он пук, Из корена се љуљну житка стром; И
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрати...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јако неразуман, још ти нема ни шеснаест лета, а Турчин је јунак од мејдана, да му нема у крајини пара; на њему је руво страовито: рисовина и самуровина, а на коњу сама међедина, бојно копље вуком покројено; само ћеш се рува поплашити, а камоли кад