Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БЕСКРАЈНА ПЕСМА Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам
Црњански, Милош - Сеобе 2
У матери је наслутио, не само лепотицу, врло страсну, него и несретну, а у ћерци створење врло младо, са веселошћу, коју само врло младе девојке имају, а која пролази брзо
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
но што се налазе код немачких оријенталиста; њих је могао спевати један полуисточњак, који је био у стању да осети страсну, бојадисану и опојну поезију Истока. Ти његови источњачки преводи имали су великога успеха.
обмануо и сиротиња која га је стално притискивала, учинили су да је он имао оно што људи његова нараштаја нису имали: страсну мржњу на неправду и насиље, широко човекољубље, братско саучешће према малим и слабим.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана.
Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана. У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну, И сећају се нпоxyјалих дана.
Буде се гробља уз кукњаву гласну, И сећају се нпоxyјалих дана. У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне
Додај ми златни пехар! Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест, које се многи још сећа: Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље мирисног цвећа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
да га слушам готово читав сат како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у којој моли бога да упали светлост у душама оних који лутају у мраку. Сада знам да је имао у виду речи св.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ћипико ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА 2 БРАЋА 21 ЦВИЈЕТА 32 АНТИЦА 53 СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН 77 ДАНГУБА 84 У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ 93 ПРЕЉУБ 99 ИВО ПОЛИЋ 121 НОВИ ХРАМ 131 ДОМАЋИН 137 ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА Хватао се први мрак
— и чисто матерински осмјехну се на ме, његова бившега друга. У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ Југо, тугаљиво југо Страсне, Велике недјеље почело је да дува одмах још док је било изложено за четрдесет
— Морача. проклет сам! Не могу без тебе.... Жена осјети његово меко, ћудљиво, разњежено драгање и помисли: „И у Страсну недељу не може бити без мене!... ." И поносна, задовољна, обухвати га као мало дијете и привуче га к себи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И плану, прасну. Закрвавише се старе ране. Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова. Пени, хуче, Чека, да као лава шине, да њом се муње пакла сруче И, шинув, сунце с небеса скине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време!
Додај ми златни пехар. Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест које се многи још сећа, Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље мирисног цвећа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу. За Бошка је одбегла била, родила му сина пре времена, па је и сахранила то дете љубави пре времена.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али ми за нову ону боју отвараће се очи друге, И онда сваку страсну жудњу тек тад одвешће нове пруге Са мојом зрачном сузом у саму ту средину раја.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у нему поноћ и касну Чуо би свирку и песму страсну, И с врата куцање неко.