Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сабље бритке, не — робовски ланци тупим својим јеком буде болом успавану својту оних што на мегдану бојном, светом страшћу занети, викаху: „Смрт или слобода!“ И гле, несрећници!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео! Јер што срце хоће, то је његов део — Увек нови део од нове
И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао. И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ
Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага.
обале са дрвећем и сенкама, које су ишле до краја света; и бледе статуе у којима је узрујано струјила бела крв страшћу и заносом; и једно огромно сунце које је изгледало веће него свемир.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
људске природе све више подлеже оним мрачним и тајанственим силама, како свом оном неупоредљиво снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту
Африка
дебела стабла у потопотоу, трула изнутра и сагоревајући лагано, прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена. Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње.
други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу одбацујем разлике између неба и земље, између стварности и идеала.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
за плотом клечи, од срца јечи, црко пуко док к мени не дошао.“ Ове снажне речи, које девојка са страшћу изговара, верује се, не могу остати без ефекта — драги који за њу не мари мора дојурити ма где се налазио.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ћопић је мајстор лирских атмосфера: и то су готови, давно заокружени утисци, које он жудно, са страшћу оживљује. Земља је пуна чудеса: свако годишње доба, сваки тренутак дана и ноћи, имају своју меру простирања у вечности
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
свога учитеља Вука Караџића и свога побратима Ђуре Даничића, он је сасвим ушао у њихове идеје и са себи својственом страшћу бацио се на проучавање народнога језика и народне поезије.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних
Лалић, Иван В. - ПИСМО
4 Већ годинама знам да нестајемо 3аједно: тако писах још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна плода с исте гране, Које заједно стресе крајем дана Одлучна,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу. И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад бих још једном осетио да волим, волим? НАРОДНИ ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво
Здраво, наше обесне жене! Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене. А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу?
А кад неко што тужно рекне о младости ил животу бедном, наш осмех са страшћу болном али медном заспи, у пропланку једном.
Помешали смо љубав и облаке, а судбу нашу са лишћем и биљем. Горке законе у осмехе тужне и лаке, што све кидају страшћу и миљем. И тако без наде место у нас верујемо у шуме младе. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Као Хермес стари и с њим Афродита. Стопи се у мени страшћу твојом целом, Да сав изнемогнем под витким ти телом, И да душа моја најзад буде сита...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Гледао сам Гетсиманску башту, оцрњену страшћу и издајом. Свету лампу луд вјетар угаси! Ми видимо на плодним њивама ђе се грдно трње растићило, храм Омаров ђе се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЖЕНА Ја сам своју душу у твој живот прен’о И све твоје мане, грехе и врлине Заволео тамном страшћу, драга жено, Страшћу ради које живи се и гине.
ЖЕНА Ја сам своју душу у твој живот прен’о И све твоје мане, грехе и врлине Заволео тамном страшћу, драга жено, Страшћу ради које живи се и гине.
У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим. Једино зимске руже још што цепте Страшћу, и ја што у сну своме живим Опет, и звезде што нада мном трепте Бледе и сетне.
Ја живим животом историјских мéна, Страшћу свију гордих, великих и скромних, И пуним животом великих времéна У пролазу људских свих истина ломних.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом. Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; - слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ'
мирис сна, и да види белу и хладну крв статуа где струји кроз мирни камен, и чини да и он живи и пати дубоком и силном страшћу људи.
лишћем тирс овијен носи И кротал тресе; и њедра јој драга Залило вино, и пламена влага Очи и лице ужарено роси. Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
празника, јер је моја душа у оном најлепшем и најсветлијем, у оном насмејаном здрављу детета понова затрептала страшћу блаженства небеског и небеске чедности. ОСВЕТА Сва ми је савест у ранама. Дрхћем, сам мртвачки модар дрхћем.
Јаћим Меденица, широко је руке раширио, те се чини да је грозно страшило управо са њиве доспело онде насред тротоара, страшћу је све више занесен, све у њему кипи и кључа, осећа и он да је већ до ропца изнурен, али се не да.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Некад, док младост, пролазна и блудна, Вођена страшћу која разум плени, Готово увек и за порок будна — Некад, док младост живљаше у мени, Смејах се често, подругљиво
живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше љубав и незнане очи, Бога, да куне и да му се моли. Празна и страшна јави му се соба.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
помоћу кога су били склопљени нови текстови био незнан и неразумљив чак и посвећенима, Зоран Мишић је писао са страшћу човека који осећа и зна да је још једном дошло време кад се померају односи у целоме систему националне поезије; отуда
и у друго време или, занимљиво је да сте о свој тројици песника, којима сте посветили мале зборнике, писали са страшћу већ у Артикулацији песме (1968)? Сигурно је да постоје и многи суптилнији, само вама приметни, моменти?
Петровић, Растко - АФРИКА
дебела стабла у потопотоу, трула изнутра и сагоревајући лагано, прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена. Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње.
други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу одбацујем разлике између неба и земље, између стварности и идеала.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— и одједном он се страшћу зацерека. Са јелових гора слазила је Жена. (1911) ГРИФОС Ти, црвена жено, с очима од ватре, Страсна као море,
Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен. Похотно шуми јасмин снен.
плаха младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.
Ћипико, Иво - Пауци
И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећате на мирис меке, испране вуне и — тврдо би
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Било је и оних који су, гоњени својом зликовачком страшћу, напуштали миран живот у породичном кругу и одлазили у потрагу за сваковрсним узбуђењима и пустоловинама.
Зар је ово могуће? Кажем: ово је казна. Да није она грешна жена спопала својом разблудном страшћу оног недужног младића, он не би у бекству од њене похоте излазио из тврђаве, да није изашао, она не би послала ову
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Слично својој матери, само Нола више памећу и карактером него срцем и страшћу, она се извешти да спречава да јој живот буде омашка.
туђинским у изгледу и у понашању; затим својим маторим самопосматрањем; најзад, једном сасвим јасном иако уљудном страшћу за стицањем и имањем. У том младићу је морало бити подоста онога за што човек није лично одговоран.
Као да су сви на отслужењу неке робије. Ништа не воле са страшћу и радошћу. И децу гледају да што пре школом или удајом смакну с врата.
Треба ваљда и тата да се мало одмори и види од тебе вајду. — Господар-Гавра, то јест, са страшћу је пропирао женино цицано одело, и вештачки га глачао, иако су му руке биле грубе, и врло често још и кораве од разног
Био је то, у оно већ последње време, један сасвим извештачен чивот. Трговали су свеједнако са страшћу и волели новац, а живели истовремено у врсти метафизике умирања.