Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. — Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му
Тако и сад. Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи... Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сваки удар срца, смрт нечег што живи! Свака жеља стрепи да ће нешто стрти! У овај новембар чамотни и сиви, Не постоји Живот другде нег у Смрти.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сваки дан, сад, стрепи, да му жбири Плацкоманде у Будиму не бану у кућу. Оваква прилика, као Божич, и његове даме, указује се ретко.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
групе дрвета која се дижу на брежуљцима, са хумки и међу рушевинама, нарочито групе старих храстова; жмарци подилазе и стрепи се од старина и рушевина, од старих градова, кула и цркава.
Оне се дубоко урежу у душу упечатљивијих и даровитијих. Од оних природних и историјских предмета стрепи се или им се Динарци поверавају.
Ово је било очигледно нарочито за Француску, која је имала највише да стрепи од сила средишне Европе. И док су раније Енглеска и Русија чиниле готово несавладљиве препреке напредовању Србије
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Јесам. Господар гледа га напреко; Милан стрепи. — Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Заштитна моћ имена Вук потиче и отуда што је у српској религији вук хтонско биће од којег и сâм ђаво стрепи. Према мишљену Чајкановића, вук је некад био главно српско божанство.
На Косову се деца за чији се живот стрепи провлаче кроз коњско „превијало“ (шупља кост), односно кроз шупаљ камен да би било дуговечно.
карактеристичан, сликовит и језгровит опис: „Жена је своме мужу покорна, тако да на само један поглед кривим оком сва стрепи, ћути кад муж виче па макар она и имала право, не смије се бранити кад је бије ни побјећи, пази да му је све справно и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, па слушати преста, И озго је са чардака неста. Милун с четом из горе ишета, Гора тужи за њима и стрепи, Кано мајка за дјечицом својом Кад их на пут крвави опреми, Мила су јој, а худе је среће, Па се боји, вратит јој
Што се њија тако брсно грање? Што ме гледа дрво жалостиво? Окле жубор и то уздисање, Да ми стрепи, пуца срце живо?
Ма што чини наша сека? 142. Боже мили, што да чини? У изби се шћућурила, Дркће, стрепи, стра је кини, Па — Но већ је, браћо, сила... Збогом, збогом, ја вас славим, Али нећу да заглавим!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Он није имао доказано оно што су теби још прадедови доказали. Што је теби сигурно, њему није. Он и у сну мора да стрепи, да осигурава.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Дрвеће, сенке, шуштање лишћа, цврчање попаца, све то клизи, бруји и обузима душу, а она дрхти и стрепи. Хтела би да полети, али не зна куда? Да бројим звезде? Да певам?... Са улице се чују гласи и бâт корака.
Ех, то не беше осмех. Беше то нешто што пружа, мами, али од велика, изненадна стида стрепи и трза се и од саме помисли на пољубац. — Не, не... — муцала је, а једва се савлађивала да главом не одриче.
Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси.
А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' слути Зеј грозовит потоп тај, прислушкује му манит запљускај, и опет стрепи неустрашив Зеј, и опет онај титанинов смеј!
Братија ћути и була је нема, окови јој ћуте на рукама двема, нема је була, ал' у срцу стрепи, познаје ћуди свога господара, како се страшно ономе свети њега што дира, њега што вара!
Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Биће да је негде између Фото Лазића и КњиЖаре Дебељевић. СИМКА: Досад је обично пуцало ноћу... А Гина стрепи због Секуле? БЛАГОЈЕ: Кукумавка! СИМКА: Ко зна у шта све могу да га увуку! БЛАГОЈЕ: Ко да га увуче?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— шапће и стрепи... Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна нити познаје.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке. Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање.
Кошта само једну банку: то може, ал код свињара. Граматичар ће рећи да стаје десет динара. Читав свет стрепи да се не прекине тај конац... Треба сав свет, а читав је неокрњени лонац. Мимо целог света понаша се данашња младеж.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека, Док месечина насмејана сија И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
— И звјерад су исто као људи, род свакоји своју вјеру има; за кокошку и орла не питам, но што стрепи лаф од гуске, кажи! КНЕЗ РОГАН Ја се овој и чудим работи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, | сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, да се душа с таквом ноћи стопи, Кад дрхти, стрепи, верна, пуна среће, С љубављу, чврсто загрљена смрћу! Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света нису ништа према оним, јер од њих стрепи, рече, и сам сатана. (Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да је за пострадале част и слава, а за лењиве и непотребне после
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дивна, лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се смеше бајна лица Из оквира мутна дима, Дркће, стрепи стар Лем-Едим, Мутно му је пред очима.
Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека... Док месечина насмејана сија, И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована.
„Хоће л' сванути?“ - шапће, и стрепи. Ал' каква оно утвара бледа Међ' народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна, нити познаје.
Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи. Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји доле, притајен,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Љепота над чијом се стварношћу стрепи. Никад ми није прошла главом помисао да би још неко у њеној породици могао бити лијеп, и вјероватно бих се зачудио да
Једина сигурна истина је го човјек који стрепи и страда, једина права стварност је стварност наше патње. Неко црначко племе, рецимо, вјерује у некакву митску неман,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке... Да је бар у свом селу, где не мора свакад
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Пре тол'ко ја сам оставио њу, Завичај, децу и дом свој лепи. Тад зима беше, сад жита зру. А она не пише, а душа стрепи. Залуд право кући мисао ми хрли, Али кућу не налази, успомене грли.
Ћипико, Иво - Приповетке
А Лазо, увијек весео, погдјекад изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа тога часа се смири: гледа га, и
Чека га већ дуго, а нема га. Стрепи, јер онамо далеко, преко мора, у недогледном простору, гомилају се облаци; натискују се, као да из морских дубина
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
вароши, од врха на почетку приповетке спустио се до дна на њеноме крају: од неприкосновеног големаша, пред којим варош стрепи, постаје суманути, божји човек што по махалама иде „у папучама и белим чарапама”, а варош му се из прикрајка подсмева.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
кући више од двадесет пушака, који је његовом помоћу тако добро прошао за трогодишње наше владавине и од којега вазда стрепи и дреница и Подгор.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тамо очи подижемо Кад је небо мутно, Кад је небо плаво. И кад срце у дну стрепи Твој нас наук крепи. Нас облећу твоје душе Зраци богодани Кад смо братски загрљени И на правом путу Врли и
То је страховање Њиног мирног дома, И рај њихов стрепи Од тог страшног грома. — А ја, кад год пођем Поред тога стана, Хтео бих да станем Кâ стража незвана, Да од
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Особито је за нобилитетом погинула. Како сте ви високи наука, то ће бити за њу апропо. РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани. Тешка Неверства крију у срцу што стрепи: Славује странпутица. Сунце је грешка Плаћена виђеним ужасима слепим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Отвори! (Лупа на врата.) Спасо! (Опет лупа.) Све немо, ћути!... Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице! Спасо!... На страну шарке! Ни кући мојој не дам окове!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моје стазе, — јер су пусте, — Кад су моје, идем њима; Моја гора, — јер се сада Нико о њу не отима. Гора стрепи на све стране, Кâ да пропаст свету слути; Само лишће кашто шане: Слободно је уздахнути!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Негде лево блесну ракетла и светлост обасја простор пред нама. Онај се свуче у ров. — Да их само не примете — стрепи један од војника. — Господине потпоручниче, зову вас на телефон. Прихватих слушалицу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини
О, слатко име од ког’ срце стрепи У српској груди, кад му спомен чује, О, примеру величествено лепи, Ког’ иста слава славно одликује Кад виспрености
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У овој земљи, земљи проклетој! Јест, туђинка сам! Јесте, осећам! Све ме у овој земљи презире; Све преза, стрепи — све се уклања, Као да лице носим кугино, Ил’ поглед смрти, ил’ у њем’ смрт; Па ко се оне такне светлости Којом
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима. Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1910) ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК Давно раскрстивши с Боговима палим Не преза, не стрепи, мирно живот живи, Не зна шта је мрзим, ни волим ни жалим: Одвратно му небо и видици сиви.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Поноћ гледа силу беса, Па се јежи, стрепи, стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи, стење, Ломи дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена. Боји се и брине да ли ће он бити као што треба. Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.
каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. После настаје оно распремање постеља по соби.
Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као
ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније.
Као, сада, свршено је њено. Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан. Али сва преображена.
Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. Младен је то увидео, знао да је то узрок. Још је увидео то по томе што сада и она,
Ћипико, Иво - Пауци
Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га оздравити, а неће да зовне ни попа док не опреми свој намишљени посао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вероватно лежи на својој меканој постељи од перја, у финим чаршавима и стрепи над судбином свога видарчића. А он тамо неуморно ради око посекотина и рана.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И
И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи! Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У
1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х. У часу радости слатке, ил' горке жалости своје, Кад душа твоја стрепи, кô буром дирнут цвет, Украси гордошћу себе. За радост и боле твоје Да не зна овај хладни и бурни овај свет.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни спустити поглед свој, премда стрепи да ћу проклети: Не повери узбуђења јед покрету провидном ни звуку. Зна да верујем у халуцинације, крвоток, ране и у
Ни када, с претње, замућеност ми навре очима, Па она што је Нераздвојна скрије их својим рукама И стрепи да ли ће моћи да злобу своју збришем својим ноћима, Или ћу отровати њом још једини спас мира у небесима.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И зове ме тамо одмах преко пута, Под широким дудом од стољетних дана Гдје кућица стоји кречом
Већ је на крај стазе. Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком.
Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео. У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била — Витез
Под палму ту ћемо пасти На ћилим мирисан, И пити љубавне сласти И блажен сневати сан. 10 Лотова ружа стрепи Пред сунчанијем сјајем, Па главе клонуле сања и чека ноћ с уздисајем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И како тога не бих се, јадна, бојала, од кога но стрепи небо и земља? Доносим ја моме господу Богу, што је са мном, славу и част и дичим на велико име његово.
к људма милости и безмерна дара, како сâм ето, невиђен, несмештен, свега урадилац и владалац Господ, когано од страха стрепи небо и земља и воде, и свако му се колено поклања на небу и на земљи, и оно што је доле, под земљом, — не кроз које
А то се и само зна, јер кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи! Ама дотле од свашта стрепи те не сми ни свога зуба помолити. А за које велико поштење мужевље?
Код свога блага свашта је жељан и нинашто недостачан. Свакад худи и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће, врата тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире и све
Девојка (То девојка слушајући стрепи и рада је, а двоструко се плаши: једно Евине тамо у рају преваре и онде пак оне каштиге за неверовање архијереја
Него све редом сече, цара се не боји, од судије се не плаши, мучитеља не стрепи, за војаке не мари, владике ни патријархе не почитује, лепоте личне не гледа, бољарства и господства ни толико!
кад ни сам себе од смрти није кадар заклонити ни отети се, него ли и сам тако ка некоји понајхуђи од те чаше боји се и стрепи?
Тога посла моји главци се одвраћају сами. Све ми тело стрепи и руке ми дркћу. Што је недосежно нит је за прихватање, за то се и не машам.
Што чиниш то, о владико, од страха дркћем и кости ми се померају а срдце ми стрепи, дор сав се стресам бојећи се. Что твориши се, владико, јеже преко силе ми јест?
смешна, жустра, слободна на бојној војски тако да се ниоткога неуструча нит се што боји; ко га код себе носи тај не стрепи ка зец од свашта, него ка лав на бој насрће и напред загони се ударајући, нити ласно може погинути.