Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав ћути, а сузе му теку низ образе. — Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све напамет!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Уђи, уђи! Ово је чича-Алексина кућа. Зар си се мало пута овде играо?... Уђи, уђи!... Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... Лазару се ноге подсекле. Ове благе речи, онај чудни поглед.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео. Моја стрина, мати, својте, ми деца — удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо ништа, ама баш ни сузе да пусти, ни
Младост — лудост, старост — слабост! Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна лица: — Стрина! Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?... То онај што смо га летос замомчили? — Тај!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.
Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу. Наш Шаца добио онај тал. Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шаца тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке куће да иде да га узме, јер он
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвара има у Бачкој своје богатство. Има и тетака и стрина у Славонији. Неће просити. Млада је, удаће се. Њихово је дете умрло. Таст га је проклео.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ВУКИЦА: Па што замерате, тата, тетки? Боље то но да збира мачке кô стрина Јованка. СПАСОЈЕ: Не замерам, само не разумем како је не мрзи да иде по радњама и тражи да јој се секу они комадићи
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Песница ме је сврбела као сам ђаво. Ударићеш га у њушку тако да ће се прострети као стрина! - наређивао сам себи, иако нисам био од оних који су се мешали у туче, нити сам тренутно имао времена за то.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У Гружи се у „Младу петку“ (или среду), док дан још напредује, изводи следећи сложени обред: „Тетка или стрина детиња ослони дете о коленику (на коју се намотава пређа), стави му на леђа мало бреме сухог грања и три пута га
Матавуљ, Симо - УСКОК
Је ли тако, Јанко? — Тако је, стрина — потврди Јанко, коме већ не бјеху необичне такве смјесе грубости и њежности између њих.
— Велики је и теби дерт на срцу, дијете!? — Боли ме глава, стрина! — рече Јанко... — Јако ме боли, но, опростите, одох да легнем. Лака вам ноћ!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
утеха до које се може доћи: У те тренутке, кад ноћ лази од подводна врбика уз голе њиве, а лампа се још не пали, моја стрина, црноока Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом.
ње песник често извитопери морфологију, помути синтаксу, или почини какав други прекршај: Осрамотим карабина Као стрина Упропастим сваког метка Као тетка, или, на другом месту: Да л жирафа обожава жира Да ли мајмун хармонику свира,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А то место препишчика једва је добио. Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то полетело и
Реци само слободно! Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. — То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. — Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
63. Ал' ме стрина пустит не те, Јер јој бија десна рука, „Остан', рече, остан', дете!“ И ту беше љута мука; Ал' ја плачи, моли,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У те тренутке, кад ноћ лази од подводна врбика уз голе њиве а лампа се још не пали, моја стрина, црнокоса Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом. Зашто плаче?
Сад се моја стрина још више расплаче. Иако се и овога пута помиње Маријана, њој се, ипак, чини да је ова нова пјесма баш њој намијењена.
— Шта велиш, војниче, јес видио овога шидета, мајка ти пјевала! Боме, сад нечија стрина меље орахе. — Ово нас, канда, напипаше, гребем им никољданску варицу! — исколачи се Марко.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— — — — — — — — — — Пој, пој — а сутра? — дочекала би га стрина срдито. Он застане, наслони се на зид, па је гледа неким чудним погледом. — А што? ти ли си ми дала?... Моје паре!
Али ма ко да га наљути, чим би стрина приступила њему, метнула руке на раме и благим гласом замолила га: — Станојо, што си љут? Немој. Ајде учини — то и то!
Ми се од страха сакрили по амбаровима. Станоја у том иза куће, у дворишту, цепаше дрва на дрвљанику. Док стрина ћуташе, ништа; али кад је стриц ухвати за косе и, обвив их око своје руке, отпоче да је вуче и дрмуса кô луд по кући,
ћуташе, ништа; али кад је стриц ухвати за косе и, обвив их око своје руке, отпоче да је вуче и дрмуса кô луд по кући, стрина тихо, угушено, писну; Станоја кад чу стринин писак, ослушну, да се увери да ли је заиста то њен, па брзо остави рад,
— осече он на нас, а глас му дрхташе. И уђе у собу, стаде између стрине и стрица. Овога ухвати за руку, те се стрина ослободи и утече.
И, метувши руке под појас, клатећи се, оде погнуте главе... И ваљда зато стрина га је пазила. Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина.
А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући. Тада Станоја узе све на себе.
И кад би увече све спремио, децу намирио, успавао, онда би сео на праг од собе у којој лежаше стрина и целу би ноћ нробдио, чекајући да јој штогод не затреба.
није за вас! Затим уђе стрини у собу и, не говорећи јој ни шта, све сручи пред њу. Стрина се забезекнула, па га срдито гледа: — Луд ли си? Шта ће ми то, а?... Он ћути и чеше се по глави.
Он се сагао, па оно што она баци скупља и поново јој пружа. — Једи, једи! — нуди је. Стрина лута што он и онако нема, па још сада купује, троши; срдита и не гледа га. — Нећу. Не гледаш себе! Докле ћеш...?
? — Ако, ако... Док живим, дотле... Суђено је! ... — А глас му још више дрхти. Шта ће? Да га не би сасвим одбила, стрина узме и нешто окуси. Он тада од силне радости истрчи у кујну, скаче, грли нас, децу, љуби и диже чак до таванице.
И стриц је пио. Беше, истина, богата кућа, изобилна свачим, али немаше слоге и љубави. Сирота стрина! Онако висока, црномањаста, сува; с црним крупним очима, дугачким, танким обрвама, малим и упијеним устима — беше и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ми сироте по вас дан кланцамо, час овамо, час онамо, ето, спадо с ногу. 7. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, плаче вам дете. МАГА: Ето сад ћу. (Лепосава одлази.) МАГА: Што сам дошла?
А овако мора прокиснути. МАГА: О, тешко си га мени, шта ћу сад да радим? 8. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, ајдете, заценило се дете од плача. МАГА: Ето ме одма. (Лепосава одлази.) МАГА: Па не може се помоћи?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Воли те стрина Кобила. (1954) ПАСТИР И ВОЈНИЦИ Мали Јанко кући стиже, наста трка, поче вика: „Јутрос рано крај мог стада
Магарац Њако Њакић купцима нуди лава. „Пошто га дајеш, куме?“ — пита га стрина крава. На клупи седи меда, плећат, космат и јак. „Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Њима остављам златник са својим ликом док спавају на дну избе, милостиња одлучује о нашој судби. Стрина ме лучем осветљава, идем низбрдо и лежем посред пута: пружам сам себи руку, али не вреди, одлазим, не могу помоћи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме. — Стој, смрдибубо!... Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина... Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај... Министров потпис...
Па шта да ради он? Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао. А оно синоћ?... Ех, право каже Веља: плаче кô стрина!... У таким мислима оде у школу. Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Нека и’, сејо, не могу; Вештице су ме изеле; Мајка ми срце вадила, Стрина јој лучем светлила.“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
(Милош Дрндарски, у селу Плочица. Син професора Јовоновића, за кога ми се преудала стрина, у Новом Саду.) Кад би се припремало вагонирање маршбатаљона, саботажа би се појачала.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...
Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности. Ако спаваш — ху! Ако пијеш воду — хууу!...
Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! Једне недеље пошао стриц у цркву. — Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. — Шта ти је? — пита стриц. — Хууууу! — беше њен одговор.
— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место
— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? — Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом. Тако је чудновато она увек говорила. Бог да јој душу прости!
Хуууу! Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: — Закољу к'о јагње!.
Хуууу! Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина. Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање.
Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина. Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на
и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом?
Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар? Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.
Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. — Хууууу! в што рекла стрина. Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој
У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!... Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. — Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце...
— Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце... — Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо.
црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....
Стадоше припевати све редом. Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. — Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.
Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. — Море, не поверавај се чичи! — Не бери бриге, знам ја њега.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А он зорт, бога ми! Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад дођу, донесу килограм и по бомбоне И два килограма љубопитљивог смешкања. Што се тиче тетака, стрина, ујни Ствари су врло просте: Кад дођу — ђућоре са мамом по кујни, И јесу гости А не личе на госте.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка увек се са језом и страхом сећала тога што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала,
Не може од њих да се прође! За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче: — Баба Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини! Сву ме изуједа.
Сву ме изуједа. Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене: — Сама је кучка.
А песма, звук тасова све јачи, све бешњи. Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била
Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску. Нистаро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.
Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина. Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно н јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Нити ће, стрина, док се под овијем шљеменом нешто не измијени!“ рече Марко и погледа значајно своје другове. „А што већ да мудрујемо
камо је камо људи... Ђе је Милун?“ „Тамо су сви, и мали ће бити с њима.“ „Ово ће изгорјети, стрина, богами!“ рекли дјетићи. Мати и кћи брзо поставише двије округле трпезе, једну до друге.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А она у тој Канади има фабрику, знате! А, не било вам примењено, та стрина стара, и плус болесна, то ће знате бити огромно наслество! А, што је најважније, пореклом стара београдска породица!
ИКОНИЈА: Оћу дизлудим од овог кутњака! ЈАГОДА: А и шта ћете, морамо због те фабрике! Стрина му стално пише да дође, нема никога ближег да му остави! А он!
А у ствари није фабрика, него радња за отварање рупица! и не живи у Канади, него ту, на Душановцу! и није му стрина, него швалерка! ЦМИЉА: Коме швалерка? ЈАГОДА: Коме, томе мом профисору!
ЦМИЉА: Исте смо ти ми среће. Мени се, ко ноћас, слично десило, ако није и горе... ИКОНИЈА: А та његова стрина, швалерка, кажеш, Држи радњу за отварање рупица? ЈАГОДА: То сам тек синоћ открила, кад сам отишла.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он је имао у дому једну старицу сна[х]у с двема синовицама. Ова наша стрина, именом Босиљка, била нам је наместо матере како год двема кћерма својима, Синђи и Соломији.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина. Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити.
Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. — И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она! Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он је држао краву за реп, док је Вишња, стрина му, седећи музла. Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени, кидају и опет туку.
Тако је то кад надничарка постане прва газдарица у срезу. Пун кревет меса. Женског, киселог меса! Жена... стрина Вишња, све су исте. Сигурно се спрема да ми смрси конце... Као моја баба. Мијата ће довући у кревет. Голошијана.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Ама, мир, кад вам кажем! САВА: Смирите се, јер ако мени мркне, запушићу вам обема уста! КАЛЕНИЋ: Слушајте, стрина-Дацо, и ви, прија-Сојо. Као што видите, тетка Живка нас је лепо примила, као што је и ред да прими фамилију.
Зато вас лепо молим, стрина-Дацо, и вас, прија-Сојо, уздржавајте се! ДАЦА (Савки која седи крај ње): Ама, откуд му ја овоме испадо' стрина?
ДАЦА (Савки која седи крај ње): Ама, откуд му ја овоме испадо' стрина? САВКА: Не знам, ја га и не знам ко је. ДАЦА: А зар га ја знам!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род. Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и
А „доле”, подно вароши, међу сељацима, на свадби се не штеди чак ни „снаја, стрина, ујна или какав род”. Најзад, од двеју околности које су одлучиле јунакињину судбину једна је управо то што је
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нека му се смеју колико год хоће што му је стрина Божана још Божана, и то баш у Броду покрај преклада, и што су му братанци у Призрену у српској школи. Лековац је он.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Једино тебе покудит’ не зна Злорека стрина, пакосна прија; Воли те моја старица мајка — Па што те не бих волео и ја! »Јавор« 1885.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сазнаде се. Мати отуд, одунд' баба грунда, На оцу се од јарости тресе дуга бунда; Скочи тетка, скочи стрина, ујак и свâк вичу, Сви небогу несретницом дјевојку наричу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина. Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.
А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају. И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в. и ГЕМ, 5, 1930, 40), што је свакако староверски обичај, упор. нпр. Сопх. Оед.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Дошла нам је била у госте нека стрина, једна зрела девојка од четрдесет година, која се није удала јер „није смела да се одважи на то“.
А та неодважна стрина била је иначе необично досадно створење, која је засипала питањима као мећава и која се интересовала за све, почевши
И таква једна стрина и са таквим навикама пала ми је у кућу баш кад сам се спремао за поновни испит из математике и кад ми је глава врила
Подносио сам, докле се дало подносити, да ме засипа сметовима питања, али кад ми досади, кад неодважна стрина преврши сваку меру, прекипе нешто у мени и, да би је каквом тешком увредом ућуткао, ја дрекнух: — Ви сте хипотенуза!
— Јух! — врисну и иначе врло осетљива стрина и заклати се да падне у несвест. На њен крик дотрча из друге собе мајка и стрина јој се узе горко јадати: — Ја, ја,
— врисну и иначе врло осетљива стрина и заклати се да падне у несвест. На њен крик дотрча из друге собе мајка и стрина јој се узе горко јадати: — Ја, ја, која твоју децу волим као очи у глави, ја то да доживим!
— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине, шта си
— Ју, а шта је то? — Што га питаш шта је; то је извесно каква стонога, ако није што још и гадније, — пишти стрина. — Шта је то, кажи ми одмах шта је то? — навалила мајка на мене, не би ли изгладила увреду.
— Ето, ето, кажем ја да је то нека стонога! — пишти и даље стрина, која због те тешке увреде све до своје смрти није говорила са мном, живећи у дубокоме уверењу да је хипотенуза нека
извесно сам се и ја морао инспирисати оговарањем, као средином у којој сам се кретао измеђ' мојих тетака и стрина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на деци рухо покројише, какво Мирку, онако Маринку, чисти скерлет и зелену свилу, — свако мисли и свако се диви како стрина негује их оба, као да су браћица рођена.
Ја не имам да загрлим сина, а ти немаш да т’ загрли мајка, — оди, Мирко, да т’ загрли стрина!“ ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 81 ПЕРОВИЋ БАТРИЋ Боже мили, чуда великога! Што процвиле у Бањане Горње?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Старац је весело појурио да извршава повјерени задатак, али кад је видио каква се све војска од очева, стрина, тетака и дједова искупља код кнежеве куће, он је одједном објесио нос. — Сироти дјечаци, настрадаће као во у купусу.
— Још стари народи служили су се љествама при опсади градова. — А мој се брани камењем — рече једна стрина. — Морам зато понијети какав стари лавор да заштитим главу. — И штитове су стари ратници са собом носили —додаде кнез.
Држи сваки свога! Шаролика војска очева, матера, тетака, стрина, стричева, дједова и разних других рођака јурну с тутњем, дреком и виком витлајући сваки својим опужјем. — Јуриииш!
Звекну од поготка стари лавор којим се штитила она домишљата стрина, а однекле из близине зачу се дрека пољара Лијана: — Војско, повлачи се! Побише камењем! — Напријед, нема повлачења!
Испребијаће нас Паприка ко мачке. Око заробљеника је ишла строга и неумољива пратња од очева, стричева, тетака, стрина, баба и дједова наоружана свим и свачим, почевши од љестава дједа Алексе па до куке за чупање сијена коју је једна
у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ пут, Јованче тихо рече: — Треба обићи стрина Марију. Сјећаш ли се како нас је Николетина јесенас бранио кад је заузет наш логор.
— Еј, па ми смо сад као неки одрасли људи! — прену се Стриц — замјењујемо Николетину. — Тако је. Сад се стрина Марија на нас ослања — потврди Јованче.
Николетина одлучно закопча свој цивилни капут и прогунђа: — Па дабоме! Ја да им бацим пушку као нека стрина, то неће од мене дочекати. Јованче кришом намигну на Стрица што је имало да значи: — Истину си казао, донио је пушку.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина. Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад
И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је
Сваки час тек заклапарају нануле или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.
А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. Родбина Замфирова је велика. Пуно неких тетака, стрина и ујни, и оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено,
Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у тријумфу. Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџијским кућама. У — тако да рекнем — „плебеје“ ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.
Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре“.
да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или комарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови који су се
ли или не зна за све те гласове од којих је њој бучала глава не само од тетка-Таскиних реферата него и од свију других стрина, ујни и тетака које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла