Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Оне га и не зову друкче него чорбаџијо, ’аџијо или чичо, жену његову Ташану — чорбаџике, ’аџике или стринке, а њихову мезимицу Зону звали су просто Зоне. Уопште, одношај је патријархалан и срдачан.
— викну Јевда преплашено. — А зашто га турише? Неје чиновник, та да се карају? — А кој знаје! Ама ништо, стринке, напрајише оди момче!... И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине. Леле-е!
Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке: Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока. Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла
А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга.
А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке!
„Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!...
Доне! Доне, мори! Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку. — Што искаш, стринке? — Поскочи, дете, до чорбаџи-Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!
А Митанча — што напраји? — Ешек! Што ће праји? Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа’ с оно сикирче да га утепам!“ — Ех, ех, аџамија, па лудо...
Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре јаре: — Море, ако искате, може да украдемо све тетке, стринке, куме и кумице. Ја мислешем нешто ће бидне поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...
у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми ти саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!