Црњански, Милош - Сеобе 2
цхеф, Петра Спиридоновича Суморокова, члана Војене колегије, у Петерсбургу, а даће му препоруку и на ђенерала ен цхеф, Стјепана Феодоровича Апраксина вицепрезидента. Нада се да ће се Исакович, у Росији, показати достојан његовог поверења.
на гéнéрал ен цхаф Петра Спиридоновича Суморокова, члена Војене колегије, у Санкт-Петерсбургу, и на гéнéрал ен цхаф Стјепана Феодоровича Апраксина, вицепрезидента Колегије, Виткович није смео да Павлову молбу затури, ад ацта, него је морао да
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево како се, према речима Стјепана Митрова Љубише, у Црној Гори током развоја подучавају раду мушка деца: „Тек момчић да хвати шесту годину, дамо му да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
био је професор богословије у Задру. Кратко време, 1863, уређивао је у Задру лист Звіјезду, уз главну сарадњу Стјепана Бузолића и Меда Пуцића. 1864. отиде за секретара кнеза Николе на Цетиње.
— Поред ранијих песника, Матије Бана, Меда Пуцића и Јована Сундечића, Далмација даје и једног приповедача, Стјепана Митрова Љубишу. Љубиша се родио 29. фебруара 1824, у Будви, у Боки Которској.
Ти његови послови привукли су пажњу Стјепана М. Љубише, који га наговори да се огледа у приповеци. 1879. изишла је његова прва збирка приповедака 3имње вечери,
Оне су биле сасвим у правцу и тону »Вукове школе« и њених фолклорно-филолошких интересовања, врло сличне приповеткама Стјепана Митрова Љубише, али са још мање уметности но у бокељског приповедача.
Отаџбину. Он је прикупио око себе добре сараднике, прва имена у ондашњој српској књижевности, Ђуру Јакшића, Стјепана М. Љубишу, Милована Глишића, Јована Илића, Јакова Игњатовића, Милорада Шапчанина, Стевана Влад. Каћанског и друге.
Он је дошао у згодан час, када се на приповеци мало и слабо радило, одмах после смрти Ђуре Јакшића и Стјепана Митрова Љубише, а пре но што су се јавили Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ.
СИМО МАТАВУЉ Романтички период српске књижевности имао је једног доброг приповедача из Далмације, Стјепана Митрова Љубишу; реалистички период има га у Сими Матавуљу. ЖИВОТ. — Рођен је 31.
Од млађих приповедача, Радован Перовић Невесињски (1878*), родом Херцеговац, оживео је стару фолклорну приповетку Стјепана Митрова Љубише.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад отуда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских;
Ћипико, Иво - Пауци
Великога ли ми чуда! А што не осуде газда—Јову? Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто
Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој наставају већином хришћани, чисто хрватском, и наручише за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води Ао пред шатор српског цар-Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да ја идем на мејдан у поље?
“ Тај се јунак наћи не могаше. Ал' ето ти млада Бугарина пред шатора српског цар–Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да прескочим три коња витеза?“ „Јест слободно, моје драго д'јете!
Али Милош утећ им не даде, веће обје увати за руке, све три води пред цара Стјепана; цару даде Роксанду ђевојку, и даде му једну уз Роксанду, а трећу је себе уставио.