Употреба речи суза у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте...

Децу је више љубио и миловао него обично. Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала. Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв.

Више је пута повторавао да се у нужди и беди на вас обратимо... Али то неће бити нужно!... Не, господине, извор је суза наших дубок, туга голема, бол неизмеран... а то је богатство у коме само сирочад уживају...

као што дивно поетично Петефије у једноме своме стиху каже: „По тужном небу гони Капља капљицу, По моме бледом лицу Суза сузицу...“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах!

После мале почивке отац се обрну меки. Очи су му још од суза влажне биле. — Видиш, сине, то ми беше веран друг и искрен пријатељ, и он је умро!

— Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе?

— Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе?

Срце ми се стегло; из очију ми није канула ниједна суза; необична тишина овлада целим мојим створом; лед се својом мразном кором ухватио око мога скрушенога срца; на душу

Хеј, Палчика, терај ову просјакињу одавде!“ Ја одох кући... Хтела сам плакати, али већ не беше суза... А шта би помогле сузе, баш да сам их и потоком лила?

где се свака кап крви наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав, где ти и суза о љубави приповеда!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Христову, у које главу метну сунђер, па кад би хотели да Христова статуа учини чудо и да плаче — воде у сунђер, пак суза колико хоћеш! Дође тужба папи да сав народ одустаје све цркве и иде к језуитом гди Христос плаче.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

овом свету несланих мора и јела, Док нам се броје последњи тренуци, нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљена у Твојој трећој руци!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

колена, уста̓ — а он само погледа — и одо̓ под једну шљиву, набијем џубе на главу, и ту не знам колико сам плакао и суза излио; у том и заспим. Рекао му Поповић Павле из Вранића: „Јави му се, господару, црче плачући, жао му је”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га. Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

О свему је водио рачуна. Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!... Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...

— рече. Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.

Станка облише сузе. — Јадни мој бабо!... Јадна моја мајко!... — Жене јаучу, луди се стиде суза!... Него... чујеш Ногићу? — Шта? — Још данас иди у Црну Бару.

И ја сам човек, који срце има... Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?... Реците!... Зар вас нијесу јади у гору натјерали?.

Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама. Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза. Он је погледа, па се насмеја: — Шта је, бабо?!... Шта ти је, лудо једна?... Што ћу ти оваки?...

— Али стегни срце, запечати те сузе. Јер ме суза прати кроз цео век!... Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... Она убриса очи и насмеши се.

— Али стегни срце, запечати те сузе. Јер ме суза прати кроз цео век!... Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... Она убриса очи и насмеши се. — Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли.

Станко отвори очи и погледа нада се. Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза... Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. — Шта је то?... Што јауче тај народ?... — Ћути! — рече му Суреп.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

122 ДОСАДА 123 СТРАХ 124 ЕКСТАЗА 125 ЗАМОР 126 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 СТИХОВИ 132 ПЕСМА 133 СУЗА 134 РАПСОДИЈА 135 МИР 136 РАСТАНАК 137 ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 ГАМА 141 СУСРЕТ 142 РЕЗИГНАЦИЈА 143 СЛУТЊЕ 144 СРЦ

Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан. Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан.

пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза. ТИШИНА Заборављен предео у пропланку дугом, Обале под тешком тишином и травом.

У хоризонт празан гледајући тада, На ивици где се мрак и светлост дели, Замрзнуће мирно суза задњег јада, Јада што се никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ

А моја је драга тужна свако вече И када заплачу ноћне камелије, Заплаче и она; суза што потече, Нико не зна шта је, ни шта она крије.

Звездама мирним да забродим, На сунце да стигнем први. Завапи суза: вај, да канем Из бола који грца! Донећу на свет, када панем, Прву вест људског срца.

Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали; Јер стократни живот проживи Све оно за чиме се жали. И срца мру, трошна међ свима, И ташта и

— Да сваком чашом о под тресне, Као кад тиран пирује. Као да у сјај мојих вода Још суза није канула, И да је јутрос с младог свода Први пут зора сванула.

На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому сиромаха, Суза у оку мученика. ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање.

Тако нову жељу прати суза стара; Тако нова љубав у часима холим Неосетно ране старинске отвара — Па ме страх да желим, и ужас да волим.

И колика рана отвори се тајна, Кад и за толиком нашом сузом многом, Опет падне једна суза опроштајна. Напред! Али куда, и камо, и зашто? И зар увек исто, и све тако вечно?

СТИХОВИ Ове мирне песме осенчене јадом, То су ехо речи што се нису рекле, Туге што је расла и умрла крадом, И суза што нису никада потекле.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза Не знам колико смо ћутали. Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим

Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза Не знам колико смо ћутали. Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: — А ко

Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор! Ћути племенита душа. Гуши се. Ни суза нема више. Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се. дан за даном, а оно све по старом.

Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо.

— Е, жива била! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млата рукама и лупа се по прсима. Ђеда све навијајући се уђе у своју собу.

У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама. — Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.

Боже, кад она дође! Поп ван себе од радости. Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку. Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!

— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону. Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: — Како си, оче? Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. — Шта те боли? — рече владика.

без „свионе косице”, „порумењених и побледелих обрашчића”, „малених ручица да их провучеш кроз иглене уши”, „потока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо” (разуме се италијанско),

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та, бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио! А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: »Но, но, каже он. Куд ти опет оде!

Кад је Савица читао апостол, а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.

апостол, а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза. Била је сретна преко сваке мере, и једва је чекала да му кроз дан два дâ што му је обећала ако се лепо покаже.

било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтиклом нос, да би предупредила поток суза.

Пре толико дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још ни сад да се утјеши!! — вели гђа Сида, а очи јој пуне суза. — Ал’ сасвим на моју фамилију!

Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали! Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па зашто да се срдимо... — И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо... — Па гледајте, дођ’те нам!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

из вагона; и кад га ту, на том излазу, опколи његова бројна породица са изразом онога немога страха и очима пуним суза.

сумњем да је од мене несрећнија. Јер све оне несреће њихове стоје ми сад скупа овде у грудима пуним суза. Стоје оне ту склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и хиљаде

Један диван талас среће поплавио ми је груди до суза. А кроз овај отворен прозор улазило је неко свеже, радосно, рајско и празнично јутро.

Њене влажне очи, пуне оних племенитих, чедних суза, што их само ватрена љубав, у оној блаженој чедности и оној претераности мистичних сањарија, може да изазове, одавале

Африка

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед.

Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих.

Франсис Беф је час разнежен до суза, час праска расрђено; довикује страшне, инфамне ствари својој жени, погледајући је нежним погледима.

Мармитон је међутим добијао одмах кратак дах јецања без суза и дрхтавицу, чим би га Н. позвао. Да ли га је Н. раније много више злостављао, или је овај малишан био по природи

Ја нисам толико сентименталан да ме и најмања љубазност дира до суза, и мој живот није био тако апстрактан да ја нисам имао апсолутно патетичних додира са људима.

Други су ми хтели љубити руке и док су ми махали, очи су им биле пуне суза. Они су се надали да ћу их водити све до Нигера и по могућству и даље.

Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Затим му рече, без икаквог знака беса, али гласом у којем је било трагова суза: „Онај Темишвар, који сам ја био створио, Ви сте, данас, успели да уназадите за сто година.

Као да се помирио са њима. А гледао је своје рођаке, мирним, плавим, светлим очима, у којима никад није било суза. „Ма шта чули, не сумњајте да ја одох чак до Беча. Одох ја већ код прве скеле. Неће више Гарсули добити ме жива.

Ти хорови, кроз месечину, и багрење, доводили су госпожу Кумру до суза. Она би, лежећи на постељи, будна, слушала то, и шапутала: „Ала је то лепо!

Сам је човек у беди. Чему трошити речи о томе? Мутав мутавог најбоље разуме. Онај ко плаче, зна шта је суза горка. „Наднесе се нада мном, тако, да ми дахом својим пијаним напуни носину, ваљда да би нањушио, да ли сам заспао?

Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу. Исакович, иначе тврд на јаду, и без суза, био је, за тренут, изгубио присуство духа. Ћутао је и викао, наизменце. А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио.

Није потребна ни несрећа, ни патња, нити је потребно да дође до горких суза. Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима.

Жене су створења божија, која мисле само на себе и свог швалера, а немају суза над несрећом свог национа. Нити их привлачи селидба у Росију, која нас чека. Остаће овде где имена звезда дају коњима.

Обешена су два Трифунова инвалида, који су се бунили. Писма су била пуна суза! Не надају се више да ће се икад видети! Нека им буде у помоћи свети Мрата!

Мрзи тај и Василија, и Чрну Гору. Није њему до наших суза стало. Није то Рус. Слуша тај шта му Аустријанци шапућу. Исакович се сети, како му и Волков, једном, рече, у шали, да,

Кад је дигла главу, Павле примети на њеном лицу траг непроспаваних ноћи и суза. Била је пребацила ногу преко ноге и папуча јој је била спала, а кад се опет окрете Павлу, он је осетио да јој узалуд

Сад га је била загрлила, као у неком безумљу, на растанку. Уста су јој била мокра од суза. Она, каже, осећа да се они никад више неће видети. То јој се чини страшно.

Дуго се над њеним гробом, у летњем плаветнилу, тај човек, иначе тако тврд на сузи, од суза тресао. И сад, на путу, тако далеко од тог гроба, њега је прелазила језа.

Теодосије - ЖИТИЈА

А младићу, док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових.

А када ови чуше ово од старца, од суза његових ужасаваху се, и на младића често погледајући чуђаху се великој смерности његовој с толике висине Бога ради, а

А свети старац гледајући како га син служи и негује као анђео, потоцима топлих суза радосном душом због њега к Богу обливаше се, и тако се као штитом молитвама његовим окриљен од бесова сачува.

А љубљени син његов усрдно се подвизивао у последњој служби за оца, многим изливањем суза, за целу ноћ цео псалтир над њим изговоривши, и никога није пуштао да уђе к њима него га насамо поучаваше и опомињаше

по достојанству и по суштини описали све оно пређашње што је заборавио у метанисању, умиљења и тајне и јавне уздахе, и суза његових источнике, изгледало би неискуснима и ленима немогуће.

Одмах са рогозине устаде и светло к Вишњему високо руке подиже, и громким плачем и даждом суза земљу напајаше. Која ли благодарења за то не изрече Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и благодарећи онога који

одаде хвалу свеблагом Богу, и као самога оца загрливши свети и мироточећи гроб целова га и окропи га изливањем многих суза и топлом љубављу. Онда најпре прот светим и благоуханим миром, образом крста помазујући знаменова сва своја чула.

Јер великим узбуђењем унутар светог жртвеника и сам се стешњаваше, тако да од многих суза није могао да узгласи народу оно што треба. Запрети самодршцу брату и свима који су плакали да ућуте.

а мислим да је богољубивим душама које ово слушају и сада поучно до суза. Јер као по некој сагласности живи са мртвим договараху се, и овај као богословним језиком апостолски све поучаваше, а

Пошто је, дакле, краљ ово и остало са плачем над гробом изговорио, тако да се његово лице од многих суза надуло, призван цару умивши се уђе. Свечаност је била велика, и велику љубав и весеље цар због свог зета приреди.

И одмах знамењем часнога крста часну главу њену осенивши, док је спавала остави је, проливајући реку суза због растанка. И ушав у пустињу, скри се од ње.

Али захвалише Богу што се благослова и молитве његове пре престављења његовог удостојише. Многим изливањем суза и надгробним псалмима, ако и пре њих од анђела опојаноме оцу одадоше пошТу, и часно и преподобно лице његово са

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Она се саопштавају и преносе изванредном брзином. Изражавају се очима пуним сјаја или суза, злих или радосних суза. Има много јунака окорелих у борбама који су заплакали пред невољама других!

Она се саопштавају и преносе изванредном брзином. Изражавају се очима пуним сјаја или суза, злих или радосних суза. Има много јунака окорелих у борбама који су заплакали пред невољама других!

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ехеј, било је ту загрљаја да се од њих нахерио млин, па суза радосница да се оросила читава ледина пред млином, било је уздаха да су шумјеле све околне врбе и јеле, толико причања

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

торбу и пошао према вратима, а онда сам застао оклевајући: мама је нетремице зурила у мене, а очи су јој биле пуне суза. Читава хаљина на њој тресла се од јецаја који није прелазио преко усана. - Ти, битанго!

Држао сам је у наручју и љубио јој образе слане од суза, усне хладне и слатке, а возови су пролазили, два теретна, један путнички и опет онај за Истамбул.

- А обећао си! држала ме је чврсто, а очи су јој биле пуне суза. Рекох јој да сам то обећање испунио, заћутао и загледао се у споменик неког свештеника чија је обријана ћела на

Биће ту хорских песама, рецитација, цвећа, дирљивих говора, суза, осмеха и глупости свих врста. Профе ће говорити шта нас све чека кад уђемо у живот, а родитељи, касније, по повратку

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тек што на врата, а ето Шамике. — Добар дан, оче, ево ме! Љуби оца у руку. Отац га грли, љуби. Суза му кану. И Катица га љуби. — ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао. Што се купаш у мору?

Скупи лице, очи сузе. — Није још данас. — Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. — Сад је свет такав. Остави се; како је тако је.

— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. — И мени је жао, а знаш кога? — Кога? — Мене и тебе. — И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра.

Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. И Шамикине очи сузне. Продужи. — Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.

Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа. Суза јој кану на образ. Полумртва, а дивно изгледа. Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.

Црњански, Милош - Сеобе 1

кући, где је муж остави да га чека, преваривши је при растанку и осрамотивши је пред целим светом, бојећи се њених суза, дреке и несвестице, чега ипак, при растанку, мора да буде.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ГРОБЉА Царе Душане, тражим помиловање за војничка гробља усамљена којих се регрут само каткад сети, за гробља без суза и без хлада, са гдекојим знаком твоје поште, где споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка, где

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Цртежи на маргинама, мрље од ужине, загонетке, игра подморница и потапања, разливено мастило (трагови суза), цитати и диктати, у њој је љубав...

Било је ту суза и показивања избледелих исечака из илустрованих ревија. Беда је и њих некако посивела: под честим додирима прстију лак

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Забезекнут и ужаснут гледао је расрђена старца, стезао је у руци већ заборављену кашику и није више имао ни срца, ни суза, ни свог тајанственог свијета са хиљаду дуката.

(Ризница малог миша) Као да је циљ сазревања управо то губљење срца и суза, одустајање од чудесног пута којим смо на почетку живота кренули, прихватање живота „онаквог какав је” — никаквог,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Све су то младићки покушаји, врло романтични, врло сентиментални, са много љубави, уздаха и суза, са ритерским тирадама, са лаким ефектима, са наивним размишљањима, без знања позоришног заната и без животног

Све је »сујета, сенка и дим«. Најбоље је и не доћи на овај свет, који је »долина суза«, а када се човеку већ деси несрећа да буде рођен, најбоље је умртвити своја чула, ништа не видети и не осећати,

Ђуро Даничић и био први трубач његове књижевне славе. Даничић, увек искључиво филолог, хвалио је његов језик »као суза чист« и изјављивао да досада ниједан Србин није тако певао. И поред тога, успех није тако брзо долазио.

У оба дела опет су љубавне историје, са много случаја и необјашњивих догађаја, са много уздаха, усклика и суза. У Два идола јунак, у коме је писац хтео себе оцртати, само је бледа копија Бајронових »фаталних људи«.

Меке природе у основу, он није схватио да може бити поезије без сентименталности, разнежавања, уздаха и суза. У својим лирским песмама он је идиличан и пасторалан, опева зелен луг, славује који »прижељкују« цветне ливаде,

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза. Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи

А све прелијевале и претапале сузе, јецаји пуни горчине, јауци пуни крви. Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је

А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као

Било је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене мржње и незаборављених суза и страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се

На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један дио његове срамоте.

он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне

лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! У том селу, на брдашцу лежи школа. Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

окт.) НЕКА СУНЦА Јарко сунце седа, Травка њега гледа Оборена лица А пуна сузица. Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга чека, Драга сунца два Мени ће да дā.

Али није све до гроба Око суза пролевало, Јер и њи је благо доба Једанпута убрисало. ИИИ Опет гоне данци дане, И године годинице, Беле њему

цела лупа, Ви стојите око мене скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже

21. Са сузним гледом гледала је вече, Ка мени затим, а у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не рече, Јер ганути смо били предубоко.

У море слада теби срце тоне, По груди света лази ти милина, Из ока узићенога света суза Низ образ доле теби тада пуза. 34.

Чињаше с' сунце да јој опет грану, Па око врата лати га белога, Па љуби, грли суђеника свога, Из ока још јој суза се отиште, Што јад јој дотле у срдашцу стиште.

Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48. Затим рече: „То је лако, Јер имадо јединога; После њега све дојако Не погледа баш никога.

) И Веће звездице се красне Губе једна иза друге, Па сузице оне јасне Од големе роне туге. На сеју им суза пада, Штоно тамо реци шеће, Што је сад још, па никада Више, јао, видет неће, Што им ево стазу стази, Са које се

Али јатка ево прену, Диже око зачуђено, И крај себе мајку глену, И то сузно око њено, И око ње суза ова Вас обрте свет изнова.

XВИ Гори, гори, пламти, пуши, Из ока му суза кану, Чињаше се тужној души Кô да цели свет пропану, Ка небу је тужан гленô, Шта ти скривих?

У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу гони. „И тешко, вели, мојој јадној души Из њега шта сам ја урадио?

Ево саде годиница Како му не видим лица; Злато своје вече спрема, Њега јоште овде нема. Низа образ тешка суза Мени јадној за њим пуза Душа ми се тужно мути, Није т' веран можда крути.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Шта је мене некад окренуло овим путем? Бљесну у старчеву оку шкрта суза, а дјед збуњено крену погледом по авлији, заустави га на мени и нешто се присјети: — Скочидер у моју собу, тамо ми је

селима, као општенародна својина, круже пословично мудри одломци тих пјесама: Ево меса, ко ђе без кантара, платиће му суза код касара . . . Мјесец сјао кад сам коње крао, а Даница кад сам откајаво.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Плаче, ђурђевак... Без твојих суза мајка сиротица, сузама твојим Стамбол цео да купи... Видиш ли шта су од нас учинили?

ХАСАНАГИНИЦА: Да бар могу да плачем, да од мојих суза река нарасте, да нас та река одавде однесе... ХАСАНАГА: Не мораш да се трудиш! Нема суза ако је срце од камена!

ХАСАНАГА: Не мораш да се трудиш! Нема суза ако је срце од камена! ХАСАНАГИНИЦА: Чујеш ли шта каже? Срце од камена! Видиш ли каквим ти каменом мајку именују?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ Садржај ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ

БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке,

— А-а-а... — кркља он и тресе се. Њој се сажали кад га виде таквог. Наже се к њему, сунце јој обасја косу, лице; суза засја у њеном лепом оку и она га узе за главу и привуче к себи.

Само на његовом црвеном, меснатом лицу, спрам сунца, испод ока, ко зрно грашка, сијала је — прва суза. (1898) УВЕЛА РУЖА (ИЗ ДНЕВНИКА) „— — — Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде те и ти с њиме!

— Као и себи и њему поче бесвесно шапутати Цвета, онако поклопљена, згурена, стискајући прса и гушећи се од суза и наврелих осећаја.

Сâм си. Немој да пијеш. Збогом и — опрости ми! Погледах стрица, а њему се очи овлажиле, трепавице од надошлих суза поднадуле и брк му игра. Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата.

Руке му 1 50 дрхтаху, а понекад тек врцне суза низ умрљано му и земљом посуто лице. — Што плачеш, море? Он подиже главу.

Ајде, домаћине мој... А при тој речи „домаћине“ осетим како ти набрана, топла уста задрхте и суза кане на мој врео образ. Купаш ме. Сва се топиш у пуноћи и белини моје снаге. А звона звоне!

— Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља.

Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. Устадох и ја да идем. Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући

њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред боја на пупољак панула? Ил' је суза од милина, лед самоће растопљен, што је видô са висина соколова српски' сен?

Ил' је суза од милина, лед самоће растопљен, што је видô са висина соколова српски' сен? Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш.

Ал' склопи крила, суза нам не носи, спомен је цветак што га суза роси! А Мирис што се по души проли, то су боли. Не гони боле, не гони, Јоле!

Ал' склопи крила, суза нам не носи, спомен је цветак што га суза роси! А Мирис што се по души проли, то су боли. Не гони боле, не гони, Јоле!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Је ли било суза? Човече, код мене вам је то тако: када се догађа нешто стварно напето, не можете да ми исцедите сузу да вам је звезда

Е, па по том крему од сивила налазиле су се и исушена речна корита суза — уопште, изгледала је максимално, на часну реч!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару. „Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада, несташни

Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Његове очи су пуне суза: — Мала је боловала већ три дана и моја жена се већ разбољевала што ниједан доктор не може доћи на острво и што ћемо

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

тамном као ноћна вода што у поноре сиђе ујутру се црвена излије преко њиве удари у камен песма тужна призренска суза пред каменом што светли из сваке честице.

ни топот потурчених коња о победници вечни над снегом до Урала први пут без подозрења гледате Словене радосни до суза они простиру сламу по пољима моравским и певају свепреболни па добро нам дошли рекло је рашко племе узмите нашег

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СИМКА: Знамо ми, Гино, пошто је литар твојих суза. ГИНА: Ију! Е, јеси чула! ТРИФУН: Агатоне, брате, јеси ли ти председник овога збора или ниси?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сви смо били усиљено равнодушни и, чинило ми се, била је потребна само једна реч, па да се проспе бујица суза и нежности. Отац је разговарао, а мајка ме нетремице гледала и с времена на време тихо и с дрхтајима уздисала.

Купине су биле румене, маслачак отварао цветне главице, а на врховима травки блистала се роса као суза. Све је будило пријатна осећања... Али топови су ту, непријатељ је пред нама, треба се тући, убијати.

Шуме су исечене, цркве порушене, куће попаљене. Земља је изгажена и усеви уништени. Са леденом мирноћом, без суза, подносио је народ муке и са титанским напором одбијао најезду моћнијега непријатеља.

Стајао сам збуњен. Требало је рећи коју утешну реч. Али ми је изгледало да би свака моја реч изазвала још већу бујицу суза. Дохватих је немо за руку. Сестра је приведе столици. — Примири се — тешила је нежно моја мати. — Шта можеш. Судбина..

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише. Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко

О, још да није тих суза!... »Живот, младост... ала то прође !... И шта сам сад? Не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега? Ни од кише, ни од бела снега, Но од суза млади девојака. 180. Бол болује лијепа Хајрија Под орахом и под јоргованом.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу? Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу. Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа.

Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац. Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо!

Сватовцу пуном материних суза, девојачке косе, рузмарина и росе. Једну чашу младости његовој. Зид је био бео као овај чаршав, попрскан крвљу, као

Али је било лепо што ми је рекао о Матошу. Да је Матош рекао да оно „кај“ изгледа као суза. Бенешић је хтео да изда и збирку мојих песама.

Кад убијете сина свог прснуће ланци, и пасти Бог. Јер лаже вас најмилије, јер срам је, што песме славе. за чим вам суза лије и боно клону главе! У ноћи за чим тугујете, што кујете у звезде, што моле цркве свете, и хоће војске, што језде.

Не, неће љубав, ни младост, више помиловати нам груди; Име ће, дах ће, суза ће наша другом да замирише. Далеко, негде, око света, где снег и лед и небо цвета све ће се слити, и од свега

Ти трепериш, и кад овде звезде гасну, и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег. У Теби нема бесмисла, ни смрти. Ти сјајиш као ископан стари мач.

Теби су наши боли ситни мрави. Ти бисер суза наших бацаш у прах. Али се над њима, после, Твоја зора заплави, у коју се млад и весео загледах.

Нико и ништа. Ти, међутим, сјаш, и сад, кроз сан мој тавни, кроз безброј суза наших, вечан, у мрак, и прах. Крв твоја ко роса пала је на равни, ко некад, да хлади толиких самртнички дах.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе роса од последњих суза њених. И те руже не беху више црвене, него беле, беле као снег.

И те руже не беху више црвене, него беле, беле као снег. Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза. И од тог доба има на свету и белих ружа.

Некад је на њих скупоцен лила Нард, А сад им грдне ране мила Очајних суза горком росом, С њих отирала својом косом Крв... Најзад јој стражар приђе ближе...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем. Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко...

Заспало је... Врела суза мајчина паде му на румене обрашчиће и оно је не осети, само мрдну крајем устанца и удуби се у тврд, невин сан....

Врисак! ... Очајно, конвулсивно бацање из краја у крај... и опет врисак без суза... Родитељи већ помишљаху на лекара... Али тетине благе, као мелем речи, уверавања, заклетве, учинише своје...

Искривљено, нагрђено пакосном злобом, тешком тугом, самоћом... Нема ни суза. Бар да оне потеку!... Само лизуће врелим језиком запечена, огњена уста и гледа уплашено, чудно, као да очекује

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЧОВЕК И ЈАБУКА У том свету, који је час цветни тепих, Час долина суза и јаука, Мало је призора тако лепих Као кад се сретну човек и јабука...

У поноћ, ваздух се ко креч згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му је једна суза Потекла, док је тешко дисао. Тако се родила људска мисао.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Јер ту је спас, и утеха, и нада, Ми ћемо, слаби, преврнути вером, Идолу другом, без суза и јада, Предаћемо се и речју и пером; А она биће иста, увек млада Природа, тај спас, и утеха, и нада. Сад знаш.

је љубав била кратког века, Тренутак један — тек годину дана, И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана. У свађи је прошло пола дана, У помирењу мучном, пола ноћи.

За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене. Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом! О, каке сласти, да се рида Безумно, силно!

Као звер ме зграби И понесе собом у пределе суза, Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна медуза! Она господари!

И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око кваси Због непознатих туђих јада? Тај племенити бол сад ћути, А живот све обвија тмином, Намеће свуд свој закон

Ах, збогом, Госпо, и праштајте мени, Старе ми очи пуне суза сада, Док дан се гаси на пролазној сцени И завеса, ко ноћ, лагано пада...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? — горко, великодушно је одбијао од себе. Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго —

Миленија видећи како Софки то годи — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила: — Хвала, снашкице, хвала... Узми, узми још.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Снивана поноћ над њоме се своди. Миришу поља на пролећне дане, На чисту кишу што спомене кропи, На много суза за идеје рâне.

бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и сурових беда, – Старински понос мојих епопеја.

помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и сурових беда, – Старински понос мојих епопеја.

Далеко, тужан, сам, сред црних њива, С болом, празнином — све к’о да се снива! А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће

А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће их све стрти. А ветар пева поезију смрти.

Сто голих тежња, к’о сто црних руку, У киши суза вапију и траже Умрлих ружа мирисе што блâже, Умрлих дана спомен који трне Уз куцње срца к’о добоше црне; Који

И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С престола среће, задовољства,

неме, у суром шињелу, Под ранама које сажижу и пеку, У праху и крви, с клонулошћу благом, Са очима мутним, без суза што теку, Доносе их тужно завичају драгом.

Нека топла суза и задњи пут кане На то мирно место заборава трајна, Где је могла, скромно, једанпут да стане Цела једна младост

Па баш тад, кад за нас нема среће прече Но да нам, к’о поток из прастаре шуме, Суза тешке, горке истине потèче, — Нит нам когод пљеска, нити нас разуме.

И зато, ваљда, увек волим дане Кад облаци бели плавим небом плове И бацају сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гране Љуљане ветром немиром прозборе О таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама

Када светла суза с твог бисерног ока У немиле дане кришом тужно кане, У свету порока, мржње, зла дубока, — У моме се срцу отварају

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

(јер, као што је познато, Црногорка не смије јавно кукати за мужем) а разумије се да је дио — и то већи — својих суза намјењивала у срцу своме Милуну.

“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Шарен као детлић. Шепури се као ћуран. Шири се као паун. Шиче као гусак. 3 РАЗНО Благ као мелем. Бистар као суза. Брз кô свјетлица (муња). Глава му као торни маљ. Говори као из бадња. Добар као добар дан у години.

— Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида.

— Боље је самоћовати, него срамотовати. — Нечисте руке, црн образ. — Чисту образу и суза је доста. — Не гори образ од сунца, него образ од образа. — И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља.

— Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб. — И празилук има белу браду — ама реп му зелен.

— Која уста меда неће? — Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“! — Крпи мање, док није било више. — Куд ће суза но на око? — Кус петô пиле довека. — Кућни праг — голема планина. — Лакше је сачувати решето бува, него жену.

Тешко трави која росе нема, А ђевојци која драгог нема. 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ Боље да те смрт пријека дигне, Него суза сиромашка стигне. Боље злато и поиздерато, Него сребро изнова ковато.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

— онај уздисај сваки се претворио онде у трн, на томе трњу лежим; а која је сирота на мене заплакала, свака њезина суза ври у казану, у њему се кувам.

му: „Хајде у оно највише брдо што знаш, ту ћеш наћи велики бор, и под бором тророги кам из којега пишти вода као суза; ископај испод камена толико дубине колико је он висок, па ће ти се отворити обла једна џара са златнијем заклопом

жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад говорила, ружа ти златна из уста излазила!

Деца изишавши на пут отиду кући. Девојчица како опази маћију и оца, бризне плакати, а маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла! | А где си ми тако била?

Он легне њој на крило и она га почне бискати, те он заспи, кад у један пут језеро се зањиха, а она почне плакати, и суза кане њему на образ, а он се тргне, узме мач и стане да чека алу.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Потоцима, оче Симеоне, суза твојих душевне страсти омио јеси, божаствено постаде Духа покојиште, преблажени. Бдење крепко, клањање свагда

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: И јеси нашла нумеру, па да кукаш! Није он, бедник, достојан твојих суза! С њим би се много усрећила, нангро! Да му носиш по затворима цигаре! ЦМИЉА: Видиш ти оног тамо? ИКОНИЈА: Кога?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Сигурно од суза. Сигурно, кад на вуче на главу јорган, он, пошто зна да га неће нико видети, плаче тада, и отуда свако јутро нађем ја

пошто зна да га неће нико видети, плаче тада, и отуда свако јутро нађем ја онако јастук, где су му очи биле, влажан од суза... АРСА (нестрпљив, ослушкујући): Али, бато, да не рупи,... да пожуримо! ТОМА (Стојни, оштро): Чуј.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

наном звао) и више би ту лежао, да нису се чобани око мене скупили и почели ме утешавати, а ни сами нису се могли од суза уздржати. Из овога судим да, да ми је мати жива била, или барем Јула сестрица, не би[х] никада из Баната изишао.

Кад ово чујем и чрез излитије суза себе облахчам, дођем у се и помислим, боже мој, како смо Ми људи всегда к земљи прилепљени!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Симка љушти кромпир и не подиже главу. У ћутању, њена суза исече се на ножу. Она. му не показује лице, а он види ту кап на ножу. Значи, није истина. Ситно, љигаво, гадно.

главу, цело лице види се на месечини мирно, унутра, у себе окренуто, а њему се чини да је Тужно, да су јој очи пуне суза, да јој дрхте лако распукнуте усне. Дамари по њему разносе дрхтавицу.

Он се уверио да живот не може из њега да никне. Ђорђе се свали на кревет да очи и лице склони у сенку. да му суза не падне на гомилу месечине. Симка приђе прозору и испуни га. Брежуљак жутог кукуруза светлуца под багремом.

А после иди и доведи све свираче које знаш. А ти, Ђорђе, зови Толу, кољите стоку за веселе. — Неколико суза сакри се у браду; он младићки скочи из седла. — дижи се, Ђорђе, данас се не седи! — додаде и пожури у своју собу.

Онда се усправио и јурнуо у сењак, попео се на стог и поред самог стожера укопао се у сено преко главе и, дрхтећи, без суза и сна дочекао јутро гадљиво се стидећи мајке, јер је тада први пут видео голу жену.

Зурила је у рупу без речи и суза. Дођем до ње, зовем је и молим да ми хлеба умеси, никога у кући нисмо имали, а она ме не чује.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Поглед на њу засмеја Ђаволка до суза. Била је хрома и грбава. »Вероватно је пошла по храну?« помисли Ђаволак и загледа се у њу.

« — помисли, али тешко му је било да устане. »Ни живе душе нема да ми донесе чашу воде!« Низ образ му склизну суза, он подиже руку да је обрише, кад крај самог узглавља чу нечији танушни глас: — Ко каже да нема? Ево ти воде!

Шта вреди што сам довде дошао? Не могу те убити, птицо! Не могу постати Принц облака! — низ дечаков образ склизну суза, а из грла птице зажубори песма какву никада нико није чуо и обави га као нечија топла, самилосна рука.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Кад је изишла да објави ову смрт, свет је угледао изгорелу жену која говори смирено и без суза. Један од страних извештача који је, у лето 1839, виђао Кнегињу како хода, под јаром, савском падином, поред Ичкове

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

160 ЛXXВ ЖЕЉА 162 ЛXXВИ ЈЕДНА ЖЕЉА 166 ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА 168 ЛXXВИИИ ЈЕСЕН 170 ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ... 171 ЛXXX ЈЕДНА СУЗА 172 ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 174 ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА 181 ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...

И снивај само! Биће мање суза И више св'јетлих и спокојних ноћи... Свикни на одмор под теретом уза! Истина једна и сама ће доћи! Зови се Љубав!

Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде, да нам попије И ову једну чашу радости? Ил' можда суза иде жалости, Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени!

неће жалит' крви; Крв ће тећи потоком и реком Где се сузе ронише лелеком; Крв ће тећи преко српских страна, Ал' ће суза бити убрисана; Полетеће велико и мало, Да одбрани што се српско звало; Заиграће коло витезова, Дивна слика мојих

На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми! Очи су му пуне суза, Речи су му пуне јада, Он се сећа доба снаге, Он се сећа доба млаца.

Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми! А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...

А она чита... док сред ноћи дуге, К'о грдан полип са стотину рука, Стисла јој срце љубав пуна туге, Туге без суза, без речи, јаука. И заљубљена, погођена неким Стихом к'о стрелом, спусти књигу тада И снива дуго...

И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана. У свађи нам је прошло пола дана; У помирењу мучном пола ноћи.

пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза. Ј.

И тако ти дани без среће и мете, Односећ' свој део страдања и суза, Као гаврани ће крај нас да пролете, И не покидавши ни једну од уза Што нас вежу и сад за прошлост, што стоји За нама

ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да

Хује тамне риме к'о мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада; У свакоме стиху има суза јада, У сваку је строфу легло срце цело. Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО?

Попа, Васко - КОРА

осмех На раскрсници Пољубац наш прегажен Руку сам ти дао Ти је не осећаш Празнина те је загрлила По трговима Суза твоја тражи Моје очи Увече се дан мој мртав С мртвим даном твојим састане Само у сну Истим пределима ходамо 23 Без

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А кад старог наредника земљом затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте главе, одведе својој кући да се о њему стара.

претресамо и њене погрешке према нама, критикујемо и осуђујемо, каткад, ако хоћеш, мрзимо, јер ми немамо више за њу суза, јер ми нисмо више патриоти. — Ех, немамо суза, нисмо патриоти... — Шта кажеш?

— Ех, немамо суза, нисмо патриоти... — Шта кажеш? Нисмо дабогме, то јест ја нисам, ја знам о себи и о себи говорим.

После одем у Београд за сваку сигурност. А отуд кад дођо', па кад гу дофати, па кад гу стего, бре плакала је, само суза сузу стиже, нећеш ми верујеш. Тако се измири'мо и отад, фала Богу, лепо!

као предан судбини, као неко одвајање душе од тела, па низ његово патничко лице линуше крвави млазеви брзих, детињих суза. А после опет зазвечаше велики, тешки кључеви и кобна нека тишина и језа завлада.

“ И сву ноћ, целе боговетне ноћи, јецамо тако на платформи вагона, убијени, ојађени, луди, са грудима пуним суза, са срцем пуним очајне бриге и ужасне неиздржљиве слутње.

не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза. И ја непрестано вичем: „Хоћу, хоћу, хоћу, умрећу, умрећу, умрећу.

Ви сте много трпели? — О да, много. И у том тренутку једна искрена и дубока нежност, нешто благо до суза поплави душу господина Леђенског, па је зажелео да јој говори дуго, много и топло и да је потпуно увери како је готов

Кад сам га, више афектирајући, загрлио и мало се одмакао од њега, очи су му биле пуне суза, али доста ведре, испаване и паметне.

месеца пили и лумповали и крвнички сатирали ону офарбану воду из грчких чесама коју смо ми држали за вино, чисто као суза, и од које су нам се, за све то време, црниле блузе и прсти и нокти и усне као од варзила.

је помислио да ће се натраг сам вратити и сам се после тога по кући окретати, њему се узмучило, те му је отуда просто суза сузу стизала.

Но кад овај, у очајању, стаде до суза богорадити, претећи да ће целу ту ствар пред посланством морати открити (што је Илија Васић сместа парирао правом које

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А Иван и ја и даље смо копкали и копкали, и настојали да ишчепркамо могуће разлоге његових суза, и трудили се да замислимо што се збива за бубуљичавим лицем с марамицом на очима.

Јер сам добро осјећао, заједно с потпуном основаношћу тих суза, и потпуну немогућност да их њима објасним. Ништа није значило, и узалуд сам то сам себи понављао, да ни сам дјед ни

што би нам била благодатна препуштеност читавим неподијељеним бићем топлој купки чувствовања и олакшавајућем пориву суза? И је ли тај испитивачки нагон (та осјећамо га готово као морални императив!

И с много мојих рођених суза, и с много глађења по глави због тих суза. Једна је мала антиципација тог ганућа навирала у моје очи већ у часу кад

И с много мојих рођених суза, и с много глађења по глави због тих суза. Једна је мала антиципација тог ганућа навирала у моје очи већ у часу кад сам то бакицу питао, а од тога би се

Ја бих јој тад приклонио главу у крило, а она ме драгала и миловала. Скотрљала би јој се суза и зашкакљала ме по јежуљиво осјетљивој кожи на врату испод уха. Грађанска породична идила.

Она се трудила да се насмијеши. У том настојању каткад би јој међу трепавицама никла и за њу саму сасвим неочекивана суза. Вјеровао сам у таквим часовима да бих био спреман све, ама све за њу учинити. Вјеровао сам.

Најогорченије протестирамо против нечувеног насиља које нас враћа у најцрњи средњи вијек... Смијали смо се до суза. — О добра стара либералска времена!... Петролејка је сипала одозго на нас свој жути жмиркави благослов.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Но добро, — каже онда дида — дај те дви тикве с леђа, — па он тикве у шаке, извади своје десно око и нациди пуну тикву суза, ливо око извади и нациди другу тикву суза, па очи натраг а тикве тури вилиштањцу у уши.

с леђа, — па он тикве у шаке, извади своје десно око и нациди пуну тикву суза, ливо око извади и нациди другу тикву суза, па очи натраг а тикве тури вилиштањцу у уши.

Сву је у кап испијем. Одмах се развеселих и заборавих на све. Почнем пјевати на мезару мога оца; већ од суза ни спомена нема. Наредим те се сваком моме другу донесе по једна боца рахатлука.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у даскама, покривена бусењем и

Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само... Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда.

Да ли дуго? За век цео? За рођење? Покров бео? — Нисмо знали. Нисмо знали Из те слике Са очима пуним сјаја, Пуним суза и музике, Ни када смо, када пали Сред великог загрљаја.

Умире ветар равнодушне смрти Тамницом звезда, мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и облака; Црном долином, где су били врти, Умире тама, као влага, јака.

Све ми се чини гроб мој није ово. Колико простран к'о гроб свију људи С данима њиним тешким к'о олово, Тешким к'о суза, која мртве буди, К'о ноћ са сузом, када сам болов'о, И осећао додир мртве студи! И све то гроб мој!

Много суза о да ми је Да их око плаче, лије — Да прелије мисли, снове, Љубав, младост и болове — И све мртве... па и желе!

па и желе! Чини ми се кад бих плак'о — То би било тек весеље! ... Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из даљине шум се

Врисак, сузе; По сандуку тутњи, пада — Твоју љубав земља узе. Заплакати ниси знала; Бол велики суза није Никад им'о... само уздах, Или речи... “празно ли је...

ноћи, пуне греха, пакла пуне, Дане магле, пуне страха и ужаса, И часове живог бола кад се куне, Кад се плаче и без суза и без гласа — Све их видим покидане као струне.

Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до

Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

” Нисам издржао до краја песме и побегао сам у своју празну преграду за спавање, где сам се у потоцима суза гушио. Идвор, са својим сунчаним пољима, виноградима и воћњацима; са крдима; стоке и стадима оваца на паши; са

Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза. На крају сам се некако смирио и престао плакати. Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: ”Нека га бог

заборављен од свих, да скромно живи све до оног часа када га, како он то рече, господ не узме себи из ове ”долине суза”. Иако је био Немац, добро је говорио енглески јер је имао више образовање а и у Америци је живео већ неколико година.

Пригрли ме и једна велика суза клизну низ његов образ. “Ко ће као бог!“ - рече радосно. Онда ми исприча како се пре тридесет година спријатељио са

” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања!

” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи.

” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања!

” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи.

Берлин ми није више личио на Тренентал, долину суза, како га је звао мој стари пријатељ Билхарц из улице Кортланд стрит.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу чим је препознала пријатеља свог мужа. Има Станковић једну кратку приповетку, Нушку, која је -

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ТРЕСКА... 34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... 36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... 38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО

65 У ГРОЗНИЦИ... 67 КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК... 71 ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО 73 КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН 75 ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ 77 ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ 79 ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ 82 УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ 86 ШТА СЕ ЧУЈЕ 88 НА

«Јавор» 1882. ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* Ја не могу суза скрити, Макар да се трудим, силим. Ви велите: Свладај тугу За јединцем својим милим.

Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан. Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!

Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада.

»Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада. Савлада је усред јада.

»Стармали« 1883. ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ МИТЕ ПОПОВИЋА У првоме пренеразу Стегнуле ми грло гује...

Данас те земља у крило прима, То тако вишњим промислом бива, А суза целог умнога света Гроб ти залива. Нићи ће, мора никнути оно Што ’но је с тобом са неба пало: Што ретка милост

Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо синци једне

У његову бурну мисô Ти си сјала лековито. Шта је песник кад написô, То је прво теби читô. Његова је многа суза На тихе ти груди пала, И тад’ му је одлануло, — Па због тога теби хвала!

Дођу л’ деца да ме виде У последњи дан, Нећу да им мрка слика Протрзава сан. Омакне л’ се која суза Луда, дечија, Ти пољуби голубане Кад не могу ја. Жалим што ме неће спалит’!... „Ју, Господе мој!

Ниче лице није свело, Ниче око суза лило, — Јер се није ништ’ почело, Пак се није ни свршило. Ако буде тако штогод, Романтиком провејано, Не брин’те

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ПЕСМЕ 178 МОРАВА 179 ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ 182 ЗАПИС 184 СУЗА 185 ЧОВЕК СА СУНЦЕМ 186 ЗАВОЂЕЊЕ 187 ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ 188 НЕ ПАТИ...

Сви су одјеци мртви. Никад тако волели нису. Да ли ћу изненадити тајну смрти, ја жртва. Горка суза у срцу. На кужном ветру сам. Никад да се заврши тај камени сан Пробудити те морам Еуридико мртва.

језовити где су призори, с оне стране крви где воће отровно расте, сиђох, тамо где ускоро ноћ ће покрасти сазвежђе суза које ће у оку ми зрити. О, у слепоочнице се своје настанити. Ево ме без одбране испред страшне самоће.

сунца и сутрашњег дана Један мртви орао Лети преко неба Сто разбојника на месту анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја

анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче ноћ-удовица Над свежим рукописом росе ЧОВЕК СА

Краков, Станислав - КРИЛА

Огледао је дуго свој тешки револвер, напунио га, очи му се напуниле суза и притиснуо цев на слепоочницу. Хладан челик га је опржио.

Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта.

Петровић, Растко - АФРИКА

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед.

Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих.

Франсис Беф је час разнежен до суза, час праска расрђено; довикује страшне, инфамне ствари својој жени, погледајући је нежним погледима.

Мармитон је међутим добијао одмах кратак дах јецања без суза и дрхтавицу, чим би га Н. позвао. Да ли га је Н. раније много више злостављао, или је овај малишан био по природи

Ја нисам толико сентименталан да ме и најмања љубазност дира до суза, и мој живот није био тако апстрактан да ја нисам имао апсолутно патетичних додира са људима.

Други су ми хтели љубити руке и док су ми махали, очи су им биле пуне суза. Они су се надали да ћу их водити све до Нигера и по могућству и даље.

Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу. ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ђенералу су дрхтали образни мишићи, био је јако узбуђен, погледао је у Живана, а очи му се замутиле од суза. Седнем и сам поред Комарова. Владан ме упита: — Шта је? како изгледа? — Свакојако — одговорим му ја.

Да ли су сузе слабости и грех? Ах, кад би место суза крв из уцвељенога срца могла прокапати на мутне очи, чини ми се оточио би се с њом и овај бол и јад што ме овако дави

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у том часу?

Видиш, видим, све већ знадеш, Издају те сјајне очи, Издаје те ова румен, Ова суза то сведочи. ХИИИ Дико моја, Где си поникнула — Међу смиљем Или међ босиљем.

Ружа ми је мирисала Као слобода, Ил’ кâ суза, кâ молитва Тужног народа. А крај мене из облака Виле падоше, Беле виле говориле: Спавај, Милоше!

Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не могу. Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока враћа, Па на мртво срце пада.

Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока враћа, Па на мртво срце пада. Мртво срце суза буди, Падајући на њ са виса, Из њег’ ничу ове песме, Мртво цвеће без мириса.

П’онда оде, п’онда оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока суза кану, Као нека тужна слутња.

Брзо оде цвет за цветом, — Она прва суза твоја Створила је море суза, У ком тоне душа моја. XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све.

Брзо оде цвет за цветом, — Она прва суза твоја Створила је море суза, У ком тоне душа моја. XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све.

Хај, ала је дивна мома Нашла верна друга! Ох, ала се ми волимо, Ја и моја туга. Моја друга, моја туга, Суза не пролива, Моја туга, моја друга, Тихо с’ осмехива.

Тај је синак вишег духа, Коме речи дао није, — Само звуке, само складе, Само чисте мелодије. Музика је чиста суза, Коју носе крила рајска — А речи су здраво земске, Кад је туга надземаљска.

Ово су ми кô два цвета Из детинства, из давнина; Ова роса на том цвећу, То је суза њина сина. XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса! Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса?

Нигде звезде, свуда тама, — Па ни суза, ни песама. XXXИИ Иза горе сунце ниче, Па на гробљу дрва злати; Роса пала на цветиће, Па их учи мирисати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Опрошћавајте... — Грујо, ми ћемо се опет видети... Он ме болно погледа. Очи су му биле пуне суза. — Са штакама се не иде на фронт... Ваљда је мени тако суђено.

Прошетао сам два-три корака и зауставио се пред њом. Обухватио сам јој главу и гледао у овлажене очи. Рефлекс од суза и притајени, чежњиви сјај плавих очију давали су изванредну чар њеном лицу. Наше усне се спојише...

То је онај плач без јецаја, када се преко суза одлива душевни напон, иначе би тело пресвисло. Умирио сам је унеколико, иако је мој душевни немир бивао све снажнији.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се ја лишила

Тко ми може довољно жарких суза дати ову моју несрећу довјека плакати? Више нејмам надежде, развје моју жалост сам ти, вишњи, о Боже, премјени на

И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ Сербији и храбрим јеја витезовом и чадом

глас дође изненада, К’о из ведра неба гром, Да ја морам одлазити, Тебе, драгу, оставити, И мој возљубљени дом? Суза засја у твом оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог; Рећи ништа ти не могох, Жалост нема речи млого, Питај само

лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће осушит игда? — — — — — — — — — — — 9.

При скорбном твоје погребу мајке, Гди сродника тужаше глас, Ти си без суза, спокојан остао, Сваком мудрацу образ.

” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло јер је вратити с’ натраг, горе не вратити с’ бедним.

1839. Васа Живковић ЦВЕТ Ничи, ничи, крине бели, Дивни цвете мој, Над тобом се суза блиста Љубавника, ој! Ничи, цвете, чело главе Ладног гроба, ах, Где почива драге моје Освећени прах.

Сунце сину на истоку, Пред колебом два јунака, С њима мајка, стара бака, У њеном је суза оку. Преко брега издалека Јутрења се зачу јека Са црквене куле звона.

и старе, Много с’ диме док успире до пламена жаре, Тако нови календари наше време пишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: А! О, сирота! КНЕЗ ЂУРЂЕ: А зашт’ сирота? За алем овај? Зар од алема мислиш то је сјај?... Суза је раје то, рајин уздисај!

Па ако и даље тако уздишеш, У крви ће ми престо запливат... ЈЕЛИСАВЕТА: А ја ћу плакати. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свака ти суза кап је самртна, Од ове земље гроб ћеш створити!... ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети.

Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?... Е ја ћу молит бога вишњега Да сваку капку црне жалости У грозну клетву мени претвори; Те ћу бар

КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Воља и реч?...“ Та моја воља беше твоја реч, Твој осмех, суза, клетва, уздисај, Ил’ самог мига она тајна вест Увек ми беше оштра заповест... ЈЕЛИСАВЕТА: „Беше?“ Зар није сад?...

Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô блистајући сјај, Заповеда ми...

ме греха пакленог: — Да сам за жене венецијанске У занетости самољубивој Хитрошћу змијском и нечувеном — Лаживих суза тужном бистрицом Гушећи силом осмех пакосни У мушким груд’ма живот гушила....

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Нико ни да се нашали! Старцу се то нешто грдно ражали и љуто га заболи, и, да је имао суза, грко би и болно проплакао.

без модрих чованих копорана, и без крупних тока и илика, убијени ненадном и подмуклом несрећом, тврдокорно шуте, без суза и јаука, али су жалостивни, сломљени, сатрвени... И нижу се гробови, мали и велики, женски и мушки.

— Нећу! — издера се Мијо силовито, па подиже очи, у којима се свијетлило неколико суза. — Зар је баш до тога дошло? Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре, које сам ја главом садио и

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Јер празан је живот, кад у јесен доспе, И замућен поглед црвени од суза, Пахуљице модре старост лицем оспе. Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне

Сакривена од светине, клечи, Стид је да се са гомилом вајка, Сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка. (1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА...

Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт. А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт.

А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт. Све зажарено сише, срче Расточенога сунца туч, А грех у сенци нарда хрче И загашени среће луч Мре,

(1913) ХИМНА ПОКОЛЕЊА 1. ВАСКРС Свуд јесен мрка разапела нити, Камење плаче и прозебле гране, А Покољење Суза болом кити Гробове своје још непокајане.

Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске!

И кад избледи твој осмех и очи И све се биће у сен Прошлог сточи И смешна буде суза што се проли И подсмех мноме проспе дах свевлашћа, Чућу, кô шумор набујалог храшћа, Куцањ твог младог срца које

болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју очајну самоћу А суза посред дивљег смеха кане. И очи блесну, усне затрепере И жудња цикне и морем се проспе.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог!

Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости? Ил’, можда, суза иде жалости Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? . . . . . . . . . . . . . . Врата шкринуше...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

3 И чудом, у непроход ме сплету, путање исправе се криве; и радосница суза ороси ме кам. 4 И кроз голет ме, у маху, дах заструји априла.

Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу! Смолу низ образе, место суза, пролиће очајање, прскајте, огледала, црном лику црње огледáње!... ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) Нећете ме?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан. Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.

Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину. Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело

Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча. Да је јак. И осети да је јак. Издиже се.

То је могла. Више није могла да му каже. Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.

Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача. Приђе јој и наже се. Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.

Нудио. Није морао да нуди. Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: — Хвала, чича! Он се загрцне. Суза радосница кане му у котао. Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу. Застиди се.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

В. л. има у бајањима и народној медицини важну улогу. Соком који л. пушта кад се у пролеће ореже (»лозина суза«) мажу жене и девојке косу, да би расла (Караџић, 3, 1901, 200; СЕЗ, 13, 1909, 413).

Ћипико, Иво - Пауци

Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као дјетиња суза... А такова нема, већ у питомоме приморју... Илија оде.

Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Али шта бих тиме постигао? Бујицу суза, осветољубивост рањене женке. Само то. Рекла би да сам ја грозни немоћни старкеља у чијем телу одавно нема плама и

његовог оматорелог господара, у стопама копита вранчевих воњ зноја мушког и женског, миомирис парења, слаткасти шмек суза, мирис уздаха и оштри задах чежње. Соколар сјаха, сјаха и Дадара, његова сенка.

По мом рачуну сузе су најбољи подводачи, свеједно је да ли су од смеха или од туге. Од суза женска душа постаје мекана, гипка као глина, предаје се прстима, за сваки крчаг и сваки ћуп, за сваку лудост.

Матија Из мога ока ниједна суза неће канути за Доротејем и Јеленом. Дато им је да умру попут какве звезде која мине небеским сводом и угаси се у

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први поздрав, први сан, Минерва моја мала. И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи!

Отаџбина моја далеко почива, Моју нежну тугу само суза вида, А племена моја у пустињи беже Од крвавог ножа страшних Абасида.

Крајичком кецеље своје заклонив образе мало, Она окрете главу. Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза! Кад подне на земљу паде, Он узе Амора, дакле, и с њиме пред кмета стаде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Из Ваше златне гривне кануле би тужно у дубину неколико златних суза. Поетски завршетак, леп одлазак са сцене живота.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

пелена горка Добио сам јада, Од зелени грана Добио сам нада, Цвеће ми је дало Нежна осећаја, Мирни поветарац Суза – уздисаја; Кад ме своји зраци Први пут целива, Сунце ми је огња Поклонило жива, А тичице мале Песама ми дале.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

) КАФЕЏИЈА Саг ће, саг ће, мољем. Сакаш ли тазе раћија? САРОШ Дај! КАФЕЏИЈА Аха, еве гу. Ја! Чиста, суза, ак препеченица, ама ладна, болан да гу пијеш! САРОШ (одгурне стакло и метне га испред себе): Нећу да пијем. Нећу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И што је најгоре, та вуцибатина распознаје шмркање моје, и ево га, подвлачи ми се као маче, и тако, ето, спасе га суза Бошка Перчиновића... Што је човек! Сузу не може да убије!... А треба је убијати. Расцмиљави човека, срамоти га.

Шваби се одједаред згрчи лице, а очи се зацаклише од суза. Детињски искрено признаде да су га отац и господин жупник научили шта ће рећи, али тражили су од њега да говори само

— У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно. Младић приђе, и са очима пуним суза пољуби руку госпа Нолину. — Молим вас да се не узрујавате. Још ћете нешто чути, на што нисте били навикли.

Павле то није одобравао, Али Бранко је остајао при свом. Тихо говори, а очи му пуне слеђених суза. — Остави ме, морам се сабрати сам. — Али ја то баш нећу, Бранко, да си сам. Ниси сам!

То, смрт без узбуђујућих сцена, без сведока, без једног крика, без суза — то је варошицу и страшило и збуњивало. Загледају се људи у своју децу и премиру.

Понос чиновничке кћери је цвилео; али после суза се охрабрила памет, и Ната, намргодивши се само према Савиној кући, објави пријатељицама поруку и услове: „...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Говори се да човек од суза нема ништа благороднијег; но и то је познато да се ничим толико не тргује као са сузама. Тако, на пример, кад жена за

Кад жена пред мужем плаче, и са сузама своју невиност потврђује, шта је то него трговина невиности под барјаком суза?

— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да

— Напоследак има јошт млого струка суза које се на овој малој грудвици земље виђају, и које у наш ред не принадлеже.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине, шта си јој казао? — пита очајно мајка.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром, Чије су очи пуне суза са огромних визија Хоризоната. Гле, јахач на коњу ком, Милице, сад тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој извеженој

вас се имена не тичу - а кроз земљу се процеђује масна и мрка текућина разједињења - то није растужености, ако баш и суза. Шта бих чинио да нема људи већ да сам сâм: као песник шта бих чинио?

Дати му руке и бити вечно Бескоренство! Но погледај моје очи бола пуне пуне су суза, Све што ти пружим све је то То и чисти бол; Моје руке! чисти, о чисти бол.

лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са запада, Само ми кане која суза, учини ли ми се у даљини њен стас.

Једном је пришла једна ђе сам спаво, И била тиха и слатка ко мехлем, И суза за њом ми останула, А ипак сам је у ноћ одгонио.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дрвосеча обори главу, а из ока му склизне суза. Али, присутни су се, ипак, смејали, терали га да се кловновски преврће преко главе, вукли за косу.

Цвет се пркосно усправи и рече Капљици нека иде. На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди!

Од разочарења, од ужаса жена крикну и пробуди се. Низ образ јој је клизила суза. Она подиже руку да је обрише, кад некакав танушни глас рече: — Пусти ме, сам ћу! — Ко си ти? И шта ћеш сам?

— рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет. Када је боље погледа — виде сузу. Суза се, наједном, распрсну и из ње изађе дечак мален и окретан, али тако прозрачан да се могло гледати кроз њега као кроз

Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој. — Проклета била!

— Шта ли је са Звездом? — питао се Чобанин и свирао тако нежно да је лишће с врба капало, а месечина се као суза низ образ неба сливала. Али, његова Звезда не дође. Понекад, гледајући у небо веровао је да је види.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

КАТА Шта се од моје куће ово начини? Ох, Господе, што ми оволико црно досуди и писа? (Куне): Ох, синко, синко, суза те моја не стигла. О, проклета Циганко! Ох, синко, што за њу кућу остави, што мајку осрамоти?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

36 НАШ СТАРИ ДОМЕ 37 ГОСПОЂИЦИ 38 ЈЕСЕН 39 БАДЊА ВЕЧЕ 40 ВОДЕНИЦА 41 НА ПО ПУТА 43 ЈЕДНА СУЗА 44 ПОЗНИ ЧАСОВИ 46 ЕЈ КОЊИЦУ 48 МОЈА ЉУБАВ 50 ЈЕСЕНИ МОЈА... 51 ПРОЉЕТЊА НОЋ 52 РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 53 НА УБОГОМ ПОЉУ...

Пригрли ова јата благодатна! И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло ко кап сунца златна''... И акорд звони...

1908. БАДЊА ВЕЧЕ Вечери света, хоћу ли те и ја Славити пјесмом радости и среће? У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће.

Ноћ све ближе иде... Једну црну руку моје очи виде — И ја чујем само удар тврде красне. 1909. ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. — У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате.

У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште... И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја — Мој дом и моје

слова: ''Ратко, Ђорђе, Дејан'', па грца и стане, Срце стиска, затим сриче, сриче снова, А при сваком слову нова суза кане.

И вече све ближе Стиже И расте. По граду гомила блуди, Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго стоје, И све се комеша чудно И врви.

У дубини твојој, о ријеко плава, У двору кристала, од давних времена, На веленцу траве она тихо спава. И њезина суза, што се тужно сија, Плач, јецање оно што га сваке ноћи Влажни вјетар носи по глухој самоћи, То је мога рода тужна

И кô да чујем: како са свих страна Хорови звоне, и кô суза врела Свјетлост чудесна полако се слива По продртијем крововима села.

У дивном мају, кад сваки Птичји је звонио пој, Тада све жеље и чежње Ја сам изрекô њој. 2 Из мојих суза ничу Многи цветови сјајни, А хор се славуја ствара Од уздисаја тајни'.

И чврсто срце приљуби срцу, и тада два плама скупа ће бити. И кад се у тај велики пламен слије Тих суза река врућа, И кад те силно загрлим, ја ћу умрети С љубави и чезнућа.

Јер с усна ти дршће и скривен бол љути, Притајена суза сјај ти ока мути, Тајни уздах цепа горде груди твоје; Моја драга, ми смо бедни обадвоје.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао“. Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла

Милутина грести (предем) — ићи гријота — грехота грозан — пун грожђа (виноград); крупан (суза) гротом — в. грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда Грчић Манојло — Манојло

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку. Због тога је дугачки Стриц онако пажљиво скинуо свој сламнато-картонски шешир, а Ник Ћулибрк свој каубојски.

— Видиш ли је, чиста као суза. Док се јагње окретало на ражњу, окупљена дружина претресала је своје успомене из веселих и узбудљивих дана свог

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

дика штоно неке студена срдца жене за мужем запевајући стењу тобоже плачући с мунитвом на очиглед пред људма, ал' суза нејма! Такво жаљење је неваљало и двообразно.

О ЛАЖНИМ ПОДУЖБИНАМА Ка и у клетви што благослова не бива, где ли је икад то с туђих суза ваљала подужбина? Од једних красти и отимати, а другим делити, једне голузнити, а друге преодевати, ту милости најма...

И јачи би му залогај од њега. Преобукосте се у вучје длаке и срдца. Ко рано на свој посао рани, Суза од глади не рони Него и другим свога комада одломи и накрми.

Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза. Поред суха дрвета и сирово гори. Вид коња плаћа.

[Свак] смрт своју са собом шика до згоде. У клетви благослова не бива. Где ли је икад то с туђих суза ваљала подужбина? Од добра отпали, а на зло пристали.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Заиграше. Калина весела, блажена, — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње... — „Леле, што су пристали једно за друго!... Јаги!“ „Асли како плави зумбул и зелена кàда!..

Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело. А она у богатом и шареном венчаном оделу.

А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и