Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А зар бих и могао? Онај је давно умро што је дланом својим хтео сунце од света сакрити, а моја љубљена једнако са сунцем сјаје; јест, сјајна је она, божанствена, лепа сестра сунчева, владатељка кугле Земљине, а дивно јој је име:
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Бежи стрмоглав пред сунцем помрчина. Науку, дакле, свештенству! Кад они буду учени и добродјетељни, сав ће народ добар бити, и онда ће се
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара лазара станоје од два месеца спава у колевци од земље њега нико не памти родио се
у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци
у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани крикни немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у гроб цара лазара 1957. ЂАВО НА СЕЛУ 1.
И док се жена у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из
ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад, кад је све занемело, гласи овим треном кога испуњава сунцем упаљен мирис мирођије?
да ли на том јастуку сневах да грмим и севам, или заиста севах, радосно грмећи кроз облаке и магле? Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... — Шта радиш, мајко? — Ништа, ћери!... Гледај тамо посла, немој за ме бринути!... Ето... ја ћу децу мало забављати.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда, Жути се млади шипраг клена, У небо први козлац гледа. Уз стабла журе
Стоји под сунцем које дажди Тврђава усред поља нага. А гром једанпут кад је зажди, Нестаће као бог, без трага. МРАВИ Све путем
Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо? Ко би Знао за све тмине под сунцем! И зна ли Ико сва беспућа у сутону доби?... И како смо често очи затварали...
А молбу за Царство кад Патријарх рече, Дворана заблиста као сунцем цела: На рамену Царе држи Архангела. ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни
Све за сунцем као народи што селе, Иду деца путем куд су прошли стари, С невидљивом звездом у оку што жари, С њином страшном речи
На песку целим путем куд је прошла, остале су свуда њене ситне стопе наливене сунцем, као мале локве наливене истопљеним сребром.
Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба. И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и сејао у пустоши и певао у тишини.
Земљо најлепшим сунцем која си злаћена, Ни жижак више немаш од твојих светила! Новом крвнику своме сада си плаћена, Али и заветом новим
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Над сунцем, на плавом небу, један дуги оловни облак, као огромно хоризонтално положено стабло, заклањао је једним својим крајем
Африка
Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и високим жбуњем, не сасвим честим палмама у подножју и чешћим
Млади шеф лабораторијума, блед плавоок деран, опаљен сунцем, води нас кроз огроман расадник, што би, да је у Европи, био један од најлепших и, толико су стабла већ дебела,
У страшној галами бубњева, под јаким јутарњим сунцем, изгледа као да је дошла из самог пакла. Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух.
3нате ли шта је то? Онај који тражи злато усред саване, копајући на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху.
Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем! Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа, која је трајала вековима; и после, не умире ли
При том говори бамбара. Док силазимо на плажу, блештаву и златну под сунцем, ђале, гриоти, прате нас певањем о слави фетиша. Жао ми је да их прекидам ситничарским запиткивањем.
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
Кад се зна какав је афрички терен, а да сам ишао кроз прашуму, савану и брзаке, под врелим сунцем, без доброг пића, и да сам спавао у пољу, — онда тих четири хиљаде километара представљају огромно више напора но да
Са једне стране, обасјан јаким сунцем, испечен, риђ, обрастао зеленилом, са својим кулама, тврђавама и зидовима, Рабат улази право у реку светлоплаву,
Са друге стране реке, иза простране равне и зецаљене сунцем плаже, варош Сале је по брежуљцима. Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је гледао та сунцем обасјана егзерциришта, свестан да их можда последњи пут гледа. Гомила Срба, са својим барјацима, коњима, копљима,
су заборавили врата да затворе, за њом, па је Павле тако спази у светлости јесени, збуњену, поцрвенелу, са залазећим Сунцем у даљини.
Исакович је био загледан у Дунав, обасјан Сунцем, који их је пратио, десно, на видику, свуда. Павле се после сећао, како су на видик били изишли први, бели, облаци,
За то неколико недеља била је не само порасла, него се још више пролепшала, а била је опаљена Сунцем. Није то више била она девојчица са пута, коју је на путу срео, него зрела, млада, девојка, иако је тек била прешла
И сад, на путу, тако далеко од тог гроба, њега је прелазила језа. Испод гласиса батерија, обасјаних Сунцем, он је, и у сећању, пролазио, ћутке, кроз узане улице тврђаве, кроз које ни кола нису могла проћи, а видео, већ
Био је опаљен Сунцем, али није био барусав, запуштен, као Ђурђе, кад је стигао. Петар је и сад, на путу, био сав плав, сребрн, нагиздан, а
Време је, тог дана, било лепо – снег је, напољу, под Сунцем, блистао. Дете, које се те зоре било родило, отплакало је и заспало. Ђурђе је ходао по кући и мумлао.
Теодосије - ЖИТИЈА
у раселинама стена и у пећинама земље, и на морској стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом мрзли, убоги беху и ништи, без икакве удобности и пушења дима, немајући ништа што би
Према ветру и у очи сунцу насели се да живи у њој. Мразом смрзаван и сунцем жежен, подвиге поста извршаваше. Стајања његова на молитви, поклоњења многа и бијења у прса, или сузе и умиљења његова
Јер шта је тај твој живот којим се без памети хвалиш: зар се ниси сам, гризући биље у пустињи као звер, глађу убио? Сунцем паљен, ветром и даждом мучен, у каменој пештери тело се твоје смрзава и труне, а због наготе кожа је твоја као земља
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
је и гледала ме, а из длана којим је притискала моју надланицу струјао је свежи и меки мирис као из биља наливеног сунцем.
Нешто низводно, војници су купали коње. Влажни, обасјани сунцем, с мишићима који су им поигравали испод коже, коњи су изгледали као коњи у филмовима о Дивљем западу.
у прах или претворен у вештачко ђубриво, ја ћу се сећати тих усана, очију које се заклапају и мириса коже прожете сунцем. - Да изађемо на обалу, Рашида? - позвао сам је, али је она само затресла главом.
из воза у воз, из аутомобила у аутомобил, из једног брода у други, а поред нас пролазе пејзажи равница запаљени сунцем, планине, гејзири и мора слана, свежа и пријатељска.
И даље сам шапутао осећајући њене дланове на себи као што се осећа мирис земље загрејане сунцем, затим се она усправила и почела да виче на оца. - Ти си га гурнуо! Ти и ова ту!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Али кад пројахаше између два брежуљка, изненада, указа им се шумовита, друга страна Рајне, сва обасјана Сунцем, у даљини са силуетом Вормса, под брдима.
У мору траве, обасјане Сунцем, опкопи и зидине вароши, засађене дрвећем, лебдели су му пред очима свако јутро. Загледан у високе и шиљате црквене
је како се кола спуштају према баруштинама дуж Дунава и како за њима остају, на брегу, куће карловачке, још осветљене сунцем.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се увек куне оним што му је најдраже, најдрагоценије и најсветије: Богом, чашћу, душом, правдом, децом, огњиштем, сунцем, оружјем, очним видом итд. Сестра се куне братом, мајка сином, деца родитељима, вели Вук.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За маште њине сунцем опаљене, и тајне мирисом сена запахнуте, за себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја, за
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стопала су им несигурна у разбуђеној земљи, тако различитој од њиховог родног асфалта. Заслепљени сунцем, стоје као опчињени, ошамућени и сапети у своја градска одела, у пределу где им је познат једино аутомобил, а та
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И он је величао Јосифа ИИ сваком приликом, називао га »премудрим и богопросвештеним владјетељем« и »сунцем свега и благодјетељем«, усвајао његове реформе, писао свој Животъ и приключения да докаже потребу укидања калуђерства,
Милићевић, Вук - Беспуће
Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијену у плочник и у земљу.
Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама. Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци.
Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, преживјелу траву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИВ Он је ману изненада, Да јадује докле живи; Па опета јадна млада, Ни га куне, ни га криви. Кô за сунцем што у ноћи Цветак сузе рони тије, Тако она у самоћи За њим јадна сузе лије.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак је тражио мирно мјесто да се скраси под благотворним сунцем, које је још једино остало неизмијењено и свачије. Није га било који је прошао за дана, пред старчевим очима, а да га
Обазре се на растреперене свијетле љепотице, обасјане бљештавим јутарњим сунцем, и зачуђено рече: — Пази га, све се бијели као да смо на омладинском збору. Још само комесар говор да одржи.
Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја. Ево, опет га осјећам, има укус пелина, који шкрто мирише на сунцем опрљеном камењару. — Баш се види да си дијете, дјечак — лако га прекоријева просиј еди.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
потражи цара Петра каже: да цар Петар није код куће у својој царевини, него да је отишао код цара Сунца да се с царем Сунцем разговори, да га пита зашто нису зими дани тако дуги кано лети, и зашто су ладни, те му људи у његовој царевини не
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања. о леден камен небеса тресну и с венца плану седма свитања.
Ни Петков цyцед нити Средин женик. У жарком склопу суши му се павит, те жедан куд би: гвоздом ли, кроз пажит? Под сунцем слеђен, усред воде жедник, у гвозден-љусци нестрпљењем жути а мртви светле брежјем разасути.
НЕДЕЉА Прво певање Годи ми умор. Земљица бубри. Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни! Куни се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да ниси на ме нимало љута и да се нећеш машити прута.
“ Бакица приђе за корак ближе и десну руку до звијезда диже: „Кунем се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да нисам на те нимало љута и да се нећу машити прута.
Прикане драги, мајка ти здрава, је ли ти жао што ниси крава, под овим сунцем најлепша справа? МАГАРАЦ: Мени се јесен допала јако па сам пред црквом јуче зањакȏ, три су ме сата јурили верни,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је прошла на цркви се затворила врата ветар се слегао у неки пањ исклијало је оно што се спремало на сусрет са сунцем лишће је нашло своју богазу те пада суви водостај расте и гусне у понекој тачки у птици што непомично стоји у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Осматрамо одмах дурбинима. Пред собом видимо ћувике, мирна села осенчена јесењим сунцем, густе забране и напуштена пола.
Кажу, ударила га једна куглица у раме. Магла се нагло одиже и са леве стране нам се указа високи Дрен, обасјан сунцем. Пешадија тражи помоћ јер се непријатељ припрема да поврати положаје.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да плива у срећним сновима, да се весели животом и сунцем... Нема никакве бојазни !... Дај да се живи !...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 149. Видјех чудо прије невиђено, Гдје с’ дјевојка са сунцем инати: “Жарко сунце, љепша сам од тебе!“ “О дјевојко, лијепа љепото, Да видимо тко ј’ од кога љепши!
“ 190. Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила. 191.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свако дрво, девојка и младић, сваки лук над капијама и прозорима, обасјаним сунцем. Пред вече, кад је катедрала, сва у шиљатим сенкама, огромно израсла, придигао сам се.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана. Сва је природа добре воље била: Благ поветарац с мора, од Кармила, Јечменим пољем таласе је крето И образе
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Лица њихова коштуњава, изнемогла, сунцем опаљена; патња је дугим низом мучних година остављала трага на њима и изразу дала слику беде и горког очајања.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Подигоше га двојица, изнеше на траву, огрејану сунцем, и изврнуше га на леђа. Беше то чисто, младолико, обријано лице, црних, отворених очију, из чијег се погледа више не
рече један из гомиле. — Ја нô болан, човек ка' и ми, одговори други. Трепери му џемадан, извезен срмом и обасјан сунцем, али се не крећу груди под њим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Све је ту чисто, нежно и шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се дотичу лено Врабац, ветрић и сено.
Да камиле са сунцем имају родбинске односе Доказ је то што жеђ тако добро подносе. (Онај ко ово записа себи личи на сакалуду И пита
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кад смо, сазнавши да се налазимо на доглед Саргаског мора, изашли на палубу брода, били смо обасјани готово тропским сунцем. Ветар се био потпуно стишао и површина океана била је скоро као огледало.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А његова благост сад ме увек сети На вилину косу што у зраку лети Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На пространа поља
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
је крста добродјетељ; прекаљена искушењем душа рâни т'јело огњем електризма, а надежда веже душу с небом како луча са сунцем капљицу. Што је човјек, а мора бит човјек! Тварца једна те је земља вара, а за њега, види, није земља.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана, сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наереним али окреченим
И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.
А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белела као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.
Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.
Ја о њима сањам. А твоја се песма Разлеже за сунцем што нас собом зваше: „Море, насред села шарена чесма Течаше, аго, течаше...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ИСТИНИ — Далеко је од чувенога до виђенога. — Слушај што ти се вели, а вјеруј што ти се види. — Истина сунцем сја. — Реци бобу: боб, а попу: поп! — Много ашова треба док се истина сахрани.
би се остварила каква жеља) ДЕВОЈАЧКА 1 (Девојка, умивајући се рапо ујутру, говори): Умивам се хладном водом, јарким сунцем, и мога драгог зеницом!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одајући тако по земљи њи двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају; онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.
Кад св. Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?“ А Бог му рече: „Ћути, не бојсе; ја ћу наредити, да
Ходајући тако по земљи њих двојица заједно дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.
Кад свети | Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?” А Бог му рече: „Ћути, не бој се; ја ћу наредити да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сваки час и свако тренуће ока, к очима, к ушима, к свим чувствам, а навластито к срцу нашем, бог говори: небо с[а] сунцем, месецом и звездама; земља са свим шта се на њој види, воздух, облаци, ветрови, молније и грмљавина, вода и све што се
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Стојимо опет на мосту, под касним сунцем, дуго: Испред нас, блеска сред града далеки кров од лима. Испод: одлази река, сама, удовички, боје дима.
Где је велики дан и ми сред њега мали, Огромни торањ и сат који нас прати Док бежимо на Тису коју злати Иловача са сунцем где су вали? Куд склизну тај свет? Као да оде Тисом Одроњен, ногом, комад иловаче. Гледамо за њим док вода га растаче.
) И само се тек по неко од нас сети Како су, колико јуче, горели сунцокрети Из башта у предграђу, са сунцем у семенкама. О како повијени грабимо сад низ влагу И скрећемо на првом углу за путевима што пречим.
Из несреће: ко из кокосовог плода Срчеш тужну храну што те за свет спрема. До појаса скинут под сунцем — ја видим Неког бољег себе како земљу орем. Пренем се — и видим где сам — па се стидим.
Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу? Сам насред пуста жала Са главом која стрши Под сунцем што је лоче: Као у зеву ала Ја чекам да се сврши И ово што не поче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и дрвеће, нек све буде у њој, нека је цело село гледа, њу голу, врелу, широку као њива, као поле, као цела земља под сунцем...
Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега. Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама.
Човек није ни травка па да може и од најљућег косача последње коленце да скрије и опет под сунцем да издужи врат. Мртваци су отровали земљу, па је сада јаловаци газе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
да отпутује с њима, али само што би запловили небом, већ би се расули као крунице презрелог маслачка, ишчезли прожети сунцем. Ко зна колико је времена прошло док није запазио како се један малени облак просто лепи уз његов прозор. — Еј, ти!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је био призор у којем је највише уживао: чокоте са лозом што дозрева под добрим сунцем одувек је доживљавао као мала бића обдарена ведрином.
Анастасијевић је удисао дах реске свежине, мирисе муља, рибе и измаглице што се одмицала пред сунцем и развлачила између барки и дубоких дрвених чамаца, чунова и једрењака.
Пловио је према Видину, време је било ведро а Дунав питом под већ зимским, нестварним сунцем. На палуби, Анастасијевић је осетио како се ближе хладноће и, у исти мах, разазнао у себи ново ишчекивање: опет је,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У том случају стоје праве које спајају Месец са Земљом, односно са Сунцем, тачно управо једна на другој. Троугао, ограничен овим телима, правоугаон је, а његов прави угао лежи на Месецу“.
„Тим начином“, рече он, „нашао сам да је онај угао троугла, ограниченог Земљом, Месецом и Сунцем, који лежи на Земљи, само за 3 степена мањи од правог угла“.
Удишем ваздух, освежен таласима те кривудаве реке и посматрам издалека варош обасјану сунцем. Са својим арапским кулама и кастелима, са својим градским зидовима и капијама, она није изгубила свој некадањи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
цуцика... је л' и цуцика? А? И ђенерал се тресе од смеја, а мајор обара главу. А колона оживљена благим приморским сунцем и питомином одмиче сад сувом узбрдном путањом. Онда предњи делови стигоше на узвишицу.
Гледајући у врхове планина сунцем обасјане, ја сам на лицу осећао један осмејак заиста чудан, који нећу заборавити док год сам жив, јер је био први и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Просторије према мору биле су свијетле и ведре, поплављене сунцем. Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се
Гледао сам је као шупаљ дуд, улиште клица смрти. Ето, и некадашња плава дјевојчица са сунцем у коси сада је постала само једно драго, убого, прегажено не-ја!) Детињство — прегршт бесмртности!
Оно ми се сад причиња као предјел вјечито обасјан сунцем. Затим долази пут кроз неку другу, сјеновиту алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у
некуд”, „некамо побјећи”, уобличавало се у одређенију тежњу; обично у императив „кренути према југу”, или „поћи за сунцем”; и газити тако, равно преда се, не сврћући с пута, у стопу за залазећом куглом.
Не знам. Осјећам само да нема стварнијег добра од тога: мир са радошћу, с болом — и преплављеност сунцем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
који би се усудио да стави на платно онај ужарени златни покров који је тог благог недељног поподнева покривао сунцем окупане таласиће реке Делавер. “Вила” ме је упитала да ли сам нешто слично видео у Идвору.
Признао сам да о томе појма немам. Показујући руком на златне таласиће сунцем обасјане реке делавер, рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а онда ми је испричала како
пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као да чезну за величанственим сунцем које треба да се појави.
Слике овог пута биле су као слике са друге планете и нимало нису биле сличне оном Атлантику који нас је одушевљавао сунцем, поларним сутоном, фосфоресцентном светлошћу и фантастичним зрацима поларне светлости.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ено сада сунце му је главу захватило и освијетлило је, а са сунцем однекле долетјело је сијасет ситних бића што унаоколо лепршају и зује и на његово освијетљено лице налијећу и једнако
— настави као за се. И лађа крене, и, изишавши из тијесне увалице на отворено море, весело заплови у пучину сунцем обасјану. . . Иза одуље вожње наш чамац пристаде на жало Веле увале.
У први мах усјекоше ми се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве и јаки, још здрави зуби; па онда лице, сунцем и посолицм осуто, али још пуно, — и нехотице погледах на шкрапе што преда мном из мора вире.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
друга девојка, Анђа] је успела да главу повеже сунцем, да се опаше месецом и да се накити звездама.“17 Наиме, наша песма има шест стихова и шест симетрично размештених
месец и звезде у које је девојка одевена: Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
за време самог путовања, он је уграбио да запише песму митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, Звездама се накитила.
21 Право изненађење долази тек на крају Ђурићеве антологије, где се у објашњењу другог дела песме каже „Сунцем главу повезала, месецом се опасала, а звездама накитила (ваљда се мисли да су на марами, појасу и оделу шаре у облику
у лету, а то значи високо на небу појављује, и обучена је у небеска тела: Полетио сив соколе, За њим Мара капиџија, Сунцем главу превезала, Мјесецом се опасала, Звјездама се заклонила.
Син што излази из њене заштитне, тамне и влажне утробе, сукобљава се с пламеним сунцем, које сажиже и које изазива „завист и стид“ („Као вучица ти ми уми језиком вид [...
] И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид“). Синовљев однос сасвим је антитетичан: он би да се поистовети са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео бити раван“), али и да га затре („Па ипак година толко ко звер отровну носим сич
Скривене и њежне, за сунцем се жуте. Без мириса, на дну жутих крви слуте скора ишчезнућа с доласком врелина. И у овој и у свим осталим
у коме се исти однос на обрнут начин одражава: Анђа на градској капији, Анђа капиџија из истоимене народне песме. Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
Не може се под сунцем ходати с таквом кривицом. А о томе како ће изгледати наша књижевност и култура у наредном веку, засада се не сме ни
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ 178 МОРАВА 179 ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ 182 ЗАПИС 184 СУЗА 185 ЧОВЕК СА СУНЦЕМ 186 ЗАВОЂЕЊЕ 187 ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ 188 НЕ ПАТИ...
моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема у свим водама зелени пси ме
СУНЦЕ Ово ће се неизвесно кретање завршити сунцем. Осећам то померање југа у своме срцу. Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога
Звонке руке пружам граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што стражари Лукавство позајмљених
Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце. Освану Варка, рекавши: хајдемо у поље!
си под земљом моју главу без тела што сања истински сан Звезде поређане у махуну Све што је створено песмом и сунцем Између моје одсутности и твојих биљних амбиција ноћ Која ме чини потребним и када ме нема Зелени микрофону мога
И ВАТРА Дубина је сама свој непријатељ Моје очи без мене лепшу зору виде Добровече са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без
То свемири се зачињу у мојој несвести у раскораку чији је одјек ово видело са измишљеним временом и сунцем пола у земљи пола на небу.
без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче ноћ-удовица Над свежим рукописом росе ЧОВЕК СА СУНЦЕМ Онај ко претвара своје срце у поклон Онај ко претвара свој ум у смешну ватру Види како се око црвеног сунца Окреће
Краков, Станислав - КРИЛА
Читаво испарење зноја и умора диже се изнад ових кратко ошишаних глава усијаних челиком и сунцем. — Још једну боцу пива. — Две... – Само да је хладно. – Сад, сад, – глас дерана је пискав.
Посрће се. Пада. Неко се диже. Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу. Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис. Узаман вапију и јече остављени рањеници. Нико се не обзире на њих.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и високим жбуњем, не сасвим честим палмама у подножју и чешћим
Млади шеф лабораторијума, блед плавоок деран, опаљен сунцем, води нас кроз огроман расадник, што би, да је у Европи, био један од најлепших и, толико су стабла већ дебела,
У страшној галами бубњева, под јаким јутарњим сунцем, изгледа као да је дошла из самог пакла. Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух.
3нате ли шта је то? Онај који тражи злато усред саване, копајући на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху.
Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем! Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа, која је трајала вековима; и после, не умире ли
При том говори бамбара. Док силазимо на плажу, блештаву и златну под сунцем, ђале, гриоти, прате нас певањем о слави фетиша. Жао ми је да их прекидам ситничарским запиткивањем.
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
Кад се зна какав је афрички терен, а да сам ишао кроз прашуму, савану и брзаке, под врелим сунцем, без доброг пића, и да сам спавао у пољу, — онда тих четири хиљаде километара представљају огромно више напора но да
Са једне стране, обасјан јаким сунцем, испечен, риђ, обрастао зеленилом, са својим кулама, тврђавама и зидовима, Рабат улази право у реку светлоплаву,
Са друге стране реке, иза простране равне и зецаљене сунцем плаже, варош Сале је по брежуљцима. Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ браћа тужна!... Снахе његове! О нежном врату младе Петрије, Откуд су злата ташки низови Са сунцем сјајну парбу водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком везу беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до
Ти ћутиш?... Спасо!... Врата отварај! То нису Турци да те чекају... Ја сам, твој Главаш!... С пута доходим! С сунцем сам журну трчô кошију, Ко ће на конак пасти раније? Па сунце, лено, ено, застаде!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неки непријатан осећај је прострујао кроз моју душу... Небо је било титраво плаво. Врхови планински онако обасјани сунцем изгледали су као насмејани. Наше је расположење концентрисано у једном правцу, али напето као пушка.
развучене и тужне, што у мојој свести изазива сећање на широко поље обасјано сунцем, кроз које протиче тиха река... А на обали пландује стадо. — Гру-у! Застао сам престрављен и погледао у небо.
неки Духоњин, све бесмислице. Људи се туку као неке будале... А за кога, за шта, кад за све има места под божијим сунцем, и кад сваки човек може да нађе своју Арлету...
У даљини пред нама указа се огромна планинска греда, обасјана сунцем. — Ено га Кајмакчалан! — показа нам наш вођа. Четинарска шума је све ређа, и већ заилазимо у алпски регион на којем
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Приведи струне победоносно у Согласје. Данас песму ниспошљи ми, Која ће живит док је серпска Племена јарким под сунцем! Младим — Ви’ш! — готовим се певати Сербљима, Семена сејат нежна у серца и Душе, по светој вољи твојој!
С црним оком она потрчи, па се окрене. О, не вараш се, срце, ако с’ и вара око! Као земља за сунцем и као јагње за мајком, Нога моја би тако жељно за тобом ишла.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут свукли гола и држали два дана у тешким гвозденим букагијама под врелим сунцем уз разбукталу ватру.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ 46 ЗЕМЉА ОЛУЈЕ 48 ВЕРА 50 ДЕУС ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ 61 ХИМНА
Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи. И Господ би пијан крај ногу јој мрео. Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.
О, живите живот уз звуке сосана! За вас цвате лоза. Салома је стара. Ја сад слушам ветре са Нилових страна И сунцем печене појмим пирамиде. Животе, животе, на ме пада слана!
(1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну.
Хордама хероја где тисуће мреше Крстарила ти си врх калпака тучних, Да с крвавим сунцем питаш: Чему беше Сав тај тутањ бакра и воњ рана мучних?
О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем испечени нар.
Под врућим сунцем вриштај коња глуши, Топот се ломи о надне челенке, Млаз младог сока искра и пенуши, А челом мутне навлаче се сенке.
Да ли тугу таје За вечним сунцем које им се скрива, Или се на дну њином борба збива, А врх њих само зимске звезде сјаје?
А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне. Нека урла Кербер!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
већ се крију сјајни сунца зраци, Ка западу златни путују облаци; Торбицу сам свезô, опанак притегô, И ја бих са сунцем некуд даље бегô; Али једно срце, друго судба жели: Ја по судби морам, што она придели.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. Утом би његови пролазили чаршијом на гробље. Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита,
Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. Младен види како њега гледа.
Ћипико, Иво - Пауци
Што ће он рећи, хоће ли му бити жао што је земље купио за скупи новац? Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се. „Бих, вала, — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио!
је божје сунце загрије, а већ је на домаку, бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се са сунцем и кишом, оплодиће, и родиће обилатим плодом. — Биће круха, — помисли Раде и превише... па куд ћеш даље?
И Радину наду, понос и весеље однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан. Али Раде не клоне; одмах настајних дана поче преоравати наново земљу да је засија.
младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано... Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.
Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... Но сунце почело да угријава.
С прозора на догледу је отворено море,обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице , чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изронио је из воде. Дуга жута коса прекрива му очи, па мора да је склони да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко дишући, отирао браду и равнао бркове. Тад упита за манстир Вратимље.
Јеванђеље је једно, живот је друго, у јеванђељу сви људи имају места под сунцем, у животу су једни коров, други цвеће.
Димитрије Али дан промиче, благи септембарски дан са питомим сунцем одозго и топлом земљом одоздо и ми постајемо најзад уморни и поспани.
Зиркам кроз трепавице и поносито премеравам свој посед. Тамо крај слапа, с оне стране Белог потока, окупано сунцем и поспано, лежи Вилинско гумно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он се у томе извежбô толико, Да га под сунцем не надмаша нико. 2. По теби реке беласкају хладне, (Једна се од њих Чемерница зове) По њима лети, када сумрак
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На замишљеној, малој Земљиној кугли, виде он и Александрију, једну тачкицу; и њу веза у мислима са Сунцем, па поче расуђивати овако: Троугао чији врхови леже у Александрији, Сијени и у центру Сунца, чудног је облика.
То је Јупитер. Он обилази око Сунца много широм путањом но што је Земљина, па нам зато показује увек своју Сунцем осветљену страну.
Кад при својим обилажењима око Сунца, стигну те две планете у исту праву која их везује са Сунцем, онда се Земља нађе између Сунца и Марса. Марс је, како се научно каже, ступио у опозицију према Земљи.
Сваки од тих њених положаја ограничавао је са Сунцем и Марсом по један троугао. Ти троугли били су, додуше, различити, али су имали сви једну заједничку страницу: дуж,
Ти троугли били су, додуше, различити, али су имали сви једну заједничку страницу: дуж, омеђену Сунцем и Марсом. Сваком од тих троуглова могу израчунати по два угла.
тих планина, а у висини од хиљаду метара изнад мора, одабрао је његов градитељ једно место које је цео дан обасјано сунцем, подигао на њему шестоспратно здање, и исклесао на његовом високом забату лик Сунца са његовим зрацима.
То је био први дан на Земљи која је, после тог пољупца са Сунцем, постала живи свет. XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ Београд Наше последње путовање одвело нас је даље но што
Сунце ће се обавити у таман вео, светлост дана ће се угасити. Вечна ноћ освојиће Земљу, и она ће са мртвим Сунцем продужити свој пут кроз васиону. ...Таман сам довршавао овај животопис Сунца и Земље, а затруби страшна труба.
Да ли ћемо се на том путу сударити са којим другим сунцем? Вероватноћа таквог судара није велика због довољног простора у васиони. Но не лежи само у њему опасност!
Но не лежи само у њему опасност! Довољно је да се наша Сунчева породица мимоиђе наблизу са којим другим сунцем, па да ово, својом привлачном снагом, промени само мало облик Земљине путање. То би се одмах осетило!
У њему су она подједнако распоређена, али ми, који се налазимо са нашим Сунцем скоро у средини тога сочива, видимо, кад гледамо према појасу сочива, више таквих сунаца него кад гледамо у другим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Негде сам, господин Јоксиме, видео слику католичког свеца, с блиставим сунцем на грудима. Ето тако ми се причинила оне вечери фрау Роза, једноставна Јеврејка и мати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред собом видимо само планинске врхове покривене снегом. Некоји су осветљени сунцем и блеште у пуном сјају. Гледам и размишљам, где ли сам видео сличну чаробну слику.
“ Наша младост била је неокаљана, непорочна, непреживљена. Она ме подсећа на тиху, бистру реку, обасјану јутарњим сунцем, уоквирену мирисним цвећем, на реку која, по некој уклетој коби, наједном понире у бездан.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Од све чистијих обиља начиних план Проширивања живота - из данас у сутра Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија) То: Постоји револверски пуцањ изнутра Што убија.
што разазнавах тада беше да сам усамљен Покаткад савладан покривах ранама својим ово поприште Но често заражен Сунцем јурах запламљен Варошким ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Језика
Сунца, ме точак згњечи, и одваљује огањ ил точи Жар своју, ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином тако Сунцем затутњаше простори, Од Њега браних стан; но, крвави су сад прозори.
Сунца ме точак згњечи, и одваливши огањ точи Жар своју - ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином, тако Сунцем затутњаше простори, Од њега браних стан, но крвави су сад прозори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, маколико да се пропињао — није растао. А није се, уколико га мајка не би натерала, ни окретао за сунцем. Остали сунцокрети сад су већ отворено показивали своје негодовање.
Обрати се травама за савет. Траве су стари пријатељи. Али траве нису знале тајну окретања за сунцем: нису му могле помоћи! Тада малишан упита поток шта да ради. Али, хитри брбљивац и не покуша да му одговори.
За све, па и самог себе био је: Смешно Лице! О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ У часу када се дан од ноћи дели, заједно са Сунцем, роди се једна Капљица и један Цвет. Радознала је била Капљица, румен и зачуђен Цвет. Како и не би?
Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише. Како је која на земљу пала претварала се у крупан и црвен маков цвет.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Дршћем и горим кô жар сред огњишта, И бацам кисто, јер не видим ништа — Овако близу кад пред сунцем стојим. 1907. ПОД ВРБАМА Сјај ђурђевске зоре ране Падао је преко страна, А ти крадом газила си У ријеку, испод
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Када буде на заходу сунце, тад излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци ђе из лова иде, носи мајци лова свакојака!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И одзгора га је био накитио са звездама, са Сунцем и с Месецом, плаветно, по небесној свој налики виђеној. И ту је у њему боравио.
И ти си — рече — то учинио тајем да нит ко зна ни види, а ево тако ти се каже од господа Бога: — Пред овим сунцем свим људма на видело твоје ће покарање бити и разјагмит се све твоје добро, и твоје жене млађи на твоје очи хоће их
Казује нам сам Свети дух у Соломоновој премудрости: свачем год и бреме да нагледамо, под овим сунцем који смо! Спази, вели, време и врло се чувај од лукавога врага. Време је, рече, родити се и време пак умрети.
Тако и ти, брате, згађај се сотим, те ако не узмож' бити Сунцем, ти буди Месец, аколи ни то, а ти буди звезда, и ако не мож' онакав бити ка она некоја врло јасна звезда, а оно буди