Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном? Све ће под небом даље сјати, А сен и човек, два близанца, На раскршћу ће неком стати Да оба збаце терет ланца...
И кад паднем, најзад, нико неће знати Мој очаран задњи осмех да прочита; Лицем победника разблудно ће сјати Сунце заробљено у зрцалу штита.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце наже на гроб сјати, Мисли да ће још устати, — Ох угаси сјајне зраке, Ајде, сунце, за облаке! Што гроб ладни једном свати, Назад
Сунце јарко, јаче сјати нагни, Па им лице, па им ноне смагни. Сунце јарко зашло већ одавна, Очо данак, дошла нојца тавна, Моме платно
гњезди, Већ кућâ знани угледа почетак, И горе диго ока дана звезди: У мрачност лепи зраци ти тонеду, У срцу мени сјати почињеду. 43. Код куће нађо лице материно, И оца милог и љубезне браће. Виђења новог бајна ти милино!
Да страдам, оче, тако мора бити. Ја видим мог живота сунце сјати, Од њега мене без'на растала, — Зар јадикујућ ја да преко гледим?
се чета јањичара, Упустише свога господара; Али викну бесни Радивоје: „Ао Цвето, ао сунце моје, Кад не можеш сјати оку моме, Та не дам те, богме, ни другоме!“ Крочи, скочи, већ до Цвете стиже, Већ јој мача изнад главе диже...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
виђет доста мојијех мировах; но погубне мраке Сатанине њихове ће заслијепит очи, мирови им силом свемогућом неће сјати њиним погледима, миродавца похулиће име.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
српске оставити неће: На потоку доле умиваће лице, На Бранкову гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као звезда сјати И српској ће слози нову светлост дати У најцрњој ноћи неће бити мрака — И тада ће Бранку земља бити лака.
И опет ће, и дуго ће Над висином Црне Горе Као сунце одозгоре Сјати мајчин сјај. Сегло небо, ал’ се трже; Шта би срца, шта би стене Без Милене узор-жене? — Јаук, лелек, вâј.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Али ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај
Али ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице. ХХИ „Може л’ сунце сјати И у црној ноћи?“ Одговор ће дати Твоје црне очи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Новац богаташа и поквареност слугу били су јачи од опирања: богаташ доби столицу налик на цвет. Око столице се сјати гомила радозналаца. — Каква лепотица! — викале су градске госпође. — Ни у царскоме дворцу такве нема!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја ћу овде једро посејати зрње Што ће плода дати, Висока и златна, и где беше трње Лепота ће сјати... Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета.
Из њих кад прочита сву повест човека, Радошћу ће сјати, И тамо где тече рајска златна река Места ће ми дати... 1918.
Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бел. Е, 5) Ситница — десна притока Ибра, извире на Косову сјати — сјахати сједати — посађивати: Сву господу за софру сједао сјести (кога) — посадити сјетовати — саветовати Скадар