Црњански, Милош - Сеобе 2
У облацима дима, барута, који је мирисао. Рано у зору, Исакович се, тог септембра, будио, прао и пиркао, сјахао до скела, прелазио реку, па је, у групи официра, пратио два реда гренадира, од којих је први пуцао, а други пунио.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако су ишли неко вријеме и пријеђоше из ђаволске државе у крштену. Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Поведох се на једну страну и замало да паднем. Сјахао сам с коња, не бих ли растерао тај несрећан сан. Напрежем памћење да се сетим колико има часова како већ очи нисам
Било је прошло подне када застадох као релеј на раскрсници једнога села. Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних на ограду једнога дворишта.
Било ме је стид. У мени је нешто навирало... ободох коња и стигох га. Сјахао сам, онда извадио нотес, и пред њим исцепах лист. Затим, пружајући му руку: — Друже, ми се данас нисмо срели...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако су ишли неко вријеме, и пријеђоше из ђаволске државе у крштену. Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неко упали светлост. Радослав, готово истрежњен од страшнога пуцња, сјахао је. — Е, ово си претерао! Доста ми је свега. Крајње је време да идете.
— Господин капетан Лазар? — Ја сам. Ко пита? Рекао сам своје име и сјахао. Он сиђе са предњака топа и кресну електричном лампом на мене. Затворио сам очи.
Природа као да је побеснела. Али изгледало је као да се стихија удаљује. Кишне капи биле су све ређе. Сјахао сам с коња да бих се мало загрејао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чујем где возари вичу позади „Стој“ — да не би налетели једни на друге. Сјахао сам. Али која вајда, кад не смемо светлост да палимо. Наиђе и командир и пита чисто љутито зашто сам застао.
— Немојте ви мени објашњавати... знам ваљда да се у ров не иде са коњима. — И Краљ заустави свога коња да би сјахао. Пришао је и стари краљев лекар. — Величанство, немојте се излагати... — Зар и ти?... Е, мој докторе...
Погледах и на оне људе около, па ми они познати. — Је ли то пета батерија? Познадох их наједном. Сјахао сам с коња и притрчао своме старом командиру. Дуго смо се држали за руке, без иједне речи.
Дежурни је остао са неколико војника да закопају мртве. Мој коњ једва је мицао. Сјахао сам и повео га. Али он се тако споро кретао да смо га морали вући. На једној узбрдици сасвим стаде. Ноге су му дрхтале.
Командир, капетан Лазар, трчао је по пољани и издавао наређења. Било је немогућно прићи на коњу. Сјахао сам, завео коња украј пута и потрчао у правцу батерије. При свакој експлозији трзао сам се.
— удари се командир по челу, да му се шлем обеси о врат. — Видиш ли шта си урадио. Очајан и збуњен сјахао сам и стајао погнуте главе. Толики мој труд и напор и напослетку да се све тако жалосно заврши. Проклето псето!