Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
све!... Ко је теби натрунио, и мени је!... Хоћеш да се збратимимо?... Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. — Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао.
Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим. Сиромах Алекса поче свест губити. Очи му засенише од сјаја белога дана... Он се изгуби. — Алекса!... Алекса! — викао га је неко.
Сунце је пекло и кроз густо лишће. Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. Хајдуци су ишли ћутећи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако опијени већ од прве чаше, У екстази звука и сјаја што плине — Пружићете бразду да свирепо мине Њивом, где још чами зимско зрно наше.
Ти ниси у себи јер ти нема краја; Твој говор почиње музику свих вода; Речи су ти конци у ткиву свег сјаја; Идеш, кô молитва, од земље до свода. И ти си начело већма него биће...
Африка
очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се више примећује кад ње нема, јер је лик без воћнога сјаја, но кад је ту. Не говорим о шминци коју усвајају од белаца.
Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама. Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења.
кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).
Теодосије - ЖИТИЈА
Старац од Сјаја његова уплашен посрну да падне, али га он подиже и рече: „Не плаши се од мене. Ја сам Михаило, архистратиг сила
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Она се саопштавају и преносе изванредном брзином. Изражавају се очима пуним сјаја или суза, злих или радосних суза. Има много јунака окорелих у борбама који су заплакали пред невољама других!
Црњански, Милош - Сеобе 1
резбарија, мраморних огњишта и свилом превучених банкета, тако да зажелеше сами да губе, поласкани и понети сред тога сјаја и мирисног тискања разголићених жена, жељни да се истакну, да се покажу врло богати, доброћудни, и љубазни, најбољи,
Негде, као и тај сноп сјаја што је стајао на врху воћњака, изнад вароши, са звезданим небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни
Под тешким сводом здања, по ком су биле извешане иконе, Аранђел Исакович, у мраку и хладу, после врућине и сјаја спољашњег, погну главу и каза калуђерима ко је.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Звезде велике и сјајне јесу звезде владара, богатих или истакнутих личности, а оне слабе, без много сјаја јесу звезде сиромашних.¹¹ Неки људи су рођени под „срећном звездом“, а неки под „несрећном“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв људска што се у боју просу, остану негде иза врата, иза прозорског смеха и сјаја, за час дана кад буду сами као звук изгубљен у космосу.
хришћанком, да се изагна иза брегова и таласа богоугоднице земље наше, ван домашаја немањићког сунца и његова сјаја, да му се одузму и жена и деца - без њиног пристанка или са пристанком.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са заносним мирисима младих женских вратова, тренутак
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Детињство је за Ћопића далеки свет сјаја и доброте који, што се више удаљује од нас, бива све чудеснији и лепши. Он га увек гледа кроз маглу година:
Зове бескрајном детињом тугом. (Дућан) „Истина живота” почиње разочарањем, буђењем у свету који је без сјаја и заноса.
Колико је јака веза између детињства и преосталог сјаја у очима, толико смо далеко од смрти... ПИСМО ОСНОВЦИМА Драги дечаци и девојчице, Прочитао сам хрпу ваших
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И сва његова живописна, бојадисана поезија, подсећајући на талијанске колористе који су писали са толико сјаја и боје, одаје сликара. Поред боје, као и сви романтичари, он воли реч.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То ли је, дакле, тај први корак у славу, пун сјаја, кад човјек просто обневиди и чека да га први сложан аплауз тргне и пробуди. Застао је, чекао и — тишина.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Од звездица је сунце светлије, ал' сагледати не да сјаја свог; а и оне су чеда сунчева, па и ми смо се сакупили сад у позоришту глума сунчаног да благу једну споменемо сен рад
Лалић, Иван В. - ПИСМО
2 У сувом доку са остатком снасти, Експонат из ког ветри мирис чаја; Тимарен брижно, али лишен сјаја Откад Земљотресац над њим нема власти.
ипак мирно почивајте; Није ово подне оно што нас спаја, Него једна повест која дуго траје, А вас усијава до црнога сјаја, Па подневно ово сунце црно бива Унутрашњем оку путника певача; Док ми поглед клизи по плочи залива Са још свежом
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У саму себе тек би унатрашке, те с табле збрише сенке Уторака да у се згнезди препелице с мрака, идеју сјаја, Вишег ума грашке а ц Тпећег дана радо би да збира заводљив полен Господовог биља. У саму себе тек би унатрашке.
зрачних насртаја, уз тежак тресак, који руши кревет где мрак је био, збацујући терет од љупких тела, брушенога сјаја, без којег нема погледа што вида, пред којим муња кошуљицу скида. Издржи налет зрачних насртаја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја.
Облак се шуља, долину целу прожима мрзлим дахом, дȃљи без краја, препуне сјаја, засипа модрим прахом. Испод олујног мркога гуња све се праћака рибица муња.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
иде на Север сунце најјаче сија где се мора леде Мали је Синај испосник није већи од тачке и сунце је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Храст голи, на ледини, И птица, под дрветом, Осташе верни, једини, Јануару, месецу светом. КАП Кап сјаја ко да следи се у јарку. Заустављен је минут пре истека. Вече је одвело поток, и сад чека Са исуканим ножем у шумарку.
је ту чисто, нежно и шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се дотичу лено Врабац, ветрић и сено.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
КАО БАЈКА Хтео бих једну ноћ кад месец куња, Плачеван, кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и наду, Животом блешти, и греје, и пече.
Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.
Осећам да се лагано одваја Стари свет жеља и мисли од мене, Да су ми дани са све мање сјаја, И бледо цвеће спомена да вене.
Све постаје једно. Па и то је лепо... АМБИЦИЈЕ Моја је прошлост свака поноћ драга, Пуна меког сјаја са звезданих кôла; Моја је прошлост пуна светог бола И једине среће што оставља трага.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће.
Тај мрак — да није болест сјаја? О сјај су само врата краја. КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА Из високог сна ме буди морски блесак.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није због ђинђува пред дућаном... Некада, било му је слатко и крв да проспе за овакву гомилицу жутог сјаја. Кад се свршило то некада? Не зна Му међу. Шта ћете ми?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Руке су јој биле нежне и хитре, очи пажљиве и пуне топлог, златастог сјаја. Такве очи старица још никада није видела. Подсећале су је на зраке сутонског сунца, цвет драгољуба, крила лептира.
А онда, у самом његовом срцу ниче плод. Цела соба била је пуна његова сјаја и мириса, али мајка није више ништа питала. Видела је да биљка весели девојчицу и спокојније је одлазила на посао.
Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу. Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу?
Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако немирне? Дечак протрла очи, али се ништа не измени.
Остаде на воДи само прстен сјаја, а из њега се издиже Сребрна ружа. Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу. Сав нежан, сав сребрнаст, цвет је ширио
Али у лето и пред јесен, када се звезде спусте сасвим ниско и небо постане пуно њихова сјаја, две звезде се нарочито дуго задржавају на крову једне куће у Улици кестенова.
Месец је сваке ноћи еве више растао. Од његовога сјаја сребрило се и небо и море, па чак и крила која је младунац ширио. Тако је то трајало девет ноћи.
Тако је то трајало девет ноћи. Девет ноћи је Месец рунио чуперке сјаја на дрвеће и стене, по небу и по мору. Девет ноћи је галебић пратио његов блистави ход, а десете је раширио крила и
Опет их је било троје, а расли су као из воде. Кад су почели ширити крила, једне ноћи пуне месечевог сјаја, Сребрни галеб је полетео, и није се више никада вратио.
Да ли је старац још жив? Долазило му је да остави све и да се врати, али сјај новца био је јачи од сјаја његове чежње. »А можда ми није суђено да се обогатим?
увис и поче да расте и да се мења, све док му се тело не претвори у глатку, белу даску, а крила у једра чудесног сјаја. — Пењи се, шта чекаш? — лептир се насмеја, а дечак му скочи на леђа.
Изнад ње, као сребрни чамац, пловио је у струји месечине врх планине. Дечак окрете лице небу и од силнога сјаја, од неке прозрачне тишине која је капала са звезда заврте му се у глави. »Да не сањам?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у часовима великих расветљења надносе се бездани светлости у којима сенке праисконских прошлости сачекују безмерја сјаја што клизи са југа, од Теразија и Врачара.
Необично у тој материји било је то што је изгледала нематеријално, сва од тамног сјаја, прозирна и непрозирна у исти мах.
зеленилима башта трепере десетине зеница, грађани иду за Симом, на одстојању, а небо је све од прозрачног, пространог сјаја.
Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици. Осећао је да се живот, да би се познао, мора изазивати; почео је да га изазива а живот му се
појасу што је, са годинама, све ужи, јер узмиче пред сенкама високих зграда, дан, као засут свемирским пепелом, нема сјаја. Средиште појаса изгледа да је Шеих-Мустафино турбе, подигнуто 1783. и, свуд око њега, искрзани остаци прошлости.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја. Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И гле, обаршуњен тамом, обрубљен нестварношћу, изгубио је нешто од своје напетости и свог хладног сјаја, и зазвучао ми присније него икад! Хладноћа, хладна природа. Тако се то обично каже, не тражећи много праву ријеч.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога завичаја, Пуне жеља, да се свему диве. Отвараху очи, црну косу, Што
Да ли дуго? За век цео? За рођење? Покров бео? — Нисмо знали. Нисмо знали Из те слике Са очима пуним сјаја, Пуним суза и музике, Ни када смо, када пали Сред великог загрљаја.
Ја морам овде, крај свачије раке, Да стојим, гледам, с очима без сјаја, Где неуморно, из победе сваке, Из топлог срца мога нараштаја Могила расте пут поплаве јаке.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године забележен је у мом календару као срећан дан. Петнаести је освануо као дивно свеже пролећно јутро пуно сунчевог сјаја.
Ћипико, Иво - Приповетке
распеће које језуита држи високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана, и излази у гомилу из цркве, премишљајући о страшним мукама пакленим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зимогрожљиве сенке које не (3) Могу да се слегну не могу да лег (4) Ну у белу (5) Ову светлост уморну без сјаја (6) Даље се не сећам Не (7) Не речи се моје не (8) Сећају не („Сазвучја“) Готово да су сви односи између
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Вука Исаковича, такође постоји симболичка веза између голубова (птица) и звезданих небеса: „Негде, као и тај сноп сјаја што је стајао на врху воћњака, изнад вароши , са звезданим небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дар је овај голем, пунан благослова, — И Србин не памти оваквих дарова; Достојан је веља жара ти и сјаја, Достојан је твога новог завичаја.
Петровић, Растко - АФРИКА
очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се више примећује кад ње нема, јер је лик без воћнога сјаја, но кад је ту. Не говорим о шминци коју усвајају од белаца.
Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама. Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења.
кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!“ Тако виче из мог мозга Лудило очаја. XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Слободно, сад нема опасности. Саобраћајница је довољно дубока. Подигао сам главу, и очи ми засенуше од блештавог сјаја. Ракетла се спуштала лагано, толико споро да је изгледало као да се и не помера.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЂУРАШКО: И не мо’ш, Из очију ти тајне тумачим, Па из њих учим твоје жељице, Из зеница ти читам судбину, Из њиног сјаја строгу заповест. — Заповедај! А бог је свемогућ.
Па у њој лије све девојчице, После их даје за крв!... Ха! ха! ха! КАП. ЂУРАШКО: О сени бедна! О сјаја бившег слико невешта! Што творца моћног делаоницу Изразом тужним ума несвесног У дућан ствараш простог мајстора...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1917) БЕЗ УЗВИКА Ни чудног ни новог за нас нема више, Све су земље нама и драге и сродне; Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише, Бесмо мирни, као усред земље родне.
Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.
И њеном оку ти си дао сјаја. У твој се дрхтај ненадно увлаче Осмеси њени фини, кô тон јада Тих осмеха је моја душа рада.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
1992) постепено обнавља запостављену линију симболистичке поезије: код њега налазимо нешто од њенога артистичког сјаја, уравнотежених слика и духовне сабраности.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он зна да до њега стоји. Да је она његова. Види колико га воли. Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази. Сва је његова. Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.
Ћипико, Иво - Пауци
Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио... А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не, не и не. Каже се само трње, али нипошто глогово.“ Он је онда управио на мене своје тврде очи, без сјаја, као мртве па ипак покретљиве.
Ја нисам мислио тако. Најпре, Доротеј је обичан монах, обучен у стару извешталу ризу. Нема на њему ни трунке сјаја и гизделинске кићености. Његово лице је благо, меких црта, делује чедно и недужно.
“ Никанор није свети Јован па је и његово виђење штурије без свег оног тајанственог сјаја и чудесних бића. Није се много задржавао на описивању анђела, јагњета и мача, те тако никад не сазнадосмо да ли је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нови векови су протекли. На Земљи је још увек ноћ, али се на обзорју указује прамен сребрнога сјаја. Он изгледа као какав Херолд, гласник свечаности. На Земљи влада, заиста, неко свечано расположење; то се јасно осећа.
Моја би слика казала да је од свих лепота природе најсавршенија лепота жене. Сјај Ваших очију сада је лепши од сјаја звезда. Ја не претерујем, драга пријатељице; ево, уверите се и сами. Погледајте ове звезде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бледа, мршава, с јаком косом црвеног металног сјаја, изгледала је као далека нека туђинка, и све је човек очекивао да ће проговорити језиком који нико не разуме.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И провлаче се лагано, фосфорно понорне реке, Танким млазима сјаја, руке које су љубиле, Кроз тамну поноћ земље, измеђ жилица смреке, Испод толико била које су свуд садиле.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А какво је тек море било! Капљица није могла да одвоји поглед од његове плавети, његовог сјаја. Све ниже и ниже спуштала се да га изблиза осмотри, кад под ударцем ветра поче падати облак на којем је била.
Њој је бар остало као утеха да се сећа некадашњег сјаја и величине, чега би се остали могли сећати? Каса опрезно шкрипну вратима да би отерала пољске мишеве који су у њој већ
И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја. Твој је шумор пјесма коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу