Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није могуће! — Није могуће, више му има! — поновише сви у чуду. — Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.
Ајде, сад. — А оне друге кусасте? — Оно су вараунке. Ајде, сад. — Пајуни и вараунке — понови Бакоња, сједнувши опет. — Све је овди чудно, све! Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!
Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица. Сједнувши назва Исуса, па сними капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране... — О, боже... боже!