Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
без тога шашаву, некаквим великачким пијаним мјесецом, који је сваки час упадао у моју букару и љуљао се у црној води сјенећи ми очи. Тако омађијан, отпловио сам за дједовим петама и до нашег заједничког кревета, из једног сна у други.