Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Калиопа, заштитница епског песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског песништва... (Музе су Зевсове кћери и било их је девет).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међу највише опеване ускочке јунаке спадају: Иво Сенковић, Сењанин Тадија, Стојан Јанковић — личности које су познате и историји.
О Сењанину Тадији историја не зна много. Свакако је то био Тадија Петровић, савременик Сењанина Ива, а постоји и претпоставка да је то могао бити и неки котарски јунак — Мандушићев
савременик Сењанина Ива, а постоји и претпоставка да је то могао бити и неки котарски јунак — Мандушићев сестрић Тадија или који други — с обзиром на то да су Турци називали Сењанима не само људе из Сења него ,,све хајдуке и злочинце без
У песми Сењанин Тадија понавља се питање Тадији што је уплашио дружину и Тадијин одговор, који открива гледање на јуначко и кукавичко држање
Марко Краљевић и бег Костадин, Смрт војводе пријезде, Смрт војводе Кајице, Лов на Божић, Смрт Сењанина Ива, Сењанин Тадија, Предраг и Ненад, Три сужња и др. Велики уметнички значај има и директни говор.
браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз ђевојку, оно ти је курвино копиле, а на име од Сења Тадија; жешће гује у крајини нема у Турчина ни у каурина.
Богме нам је Таде погинуо“. Онда Стојан иза гласа виче: „Ђе си, брате, од Сења Тадија? Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци?“ Стојан виче, нико не одвиче.
“ Стојан виче, нико не одвиче. Опет Стојан иза гласа виче: „Ђе си, брате, од Сења Тадија? Јеси ли ми данас у животу?“ Онда јунак у лужини викну: „Ђе си, брате, од Задра Тодоре? Погибох ти данас у лужини“.
Кладуше Мујо с својим братом Гојеним Алилом; хоће Мујо цуру и кочије, да он с њоме бјежи на Удбину, али не да од Сења Тадија, већ се туку дрвљем и камењем, најпотље се с Мујом уфатио, уфатио у кости јуначке, па се носе по зелену лугу; Тадија
Тадија, већ се туку дрвљем и камењем, најпотље се с Мујом уфатио, уфатио у кости јуначке, па се носе по зелену лугу; Тадија је пјенам’ запјенио, запјенио пјенам’ бијелијем, а Мујо је пола крвавијем; а око њих Алил опскакује, голу носи сабљу у
Бог сам знаде је ли тако било, а ми, браћо, да се веселимо! 65 СЕЊАНИН ТАДИЈА Још зорица не забијељела, ни Даница лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и
лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у планину, примише се под Црвене ст’јене.