Црњански, Милош - Лирика Итаке
Питају ме ко сам. Сан Вито има мало, врло старо позориште. Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже. Прича да су највећи глумци гостовали у њему.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У персони Хишпанка, У речи је Талијанка, Ход је, њезин а ла гранде: нећ' са сваким да с познаде. Дајут многи њој динари, ал' то она и не мари.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чудна беше та жена. Говорило се по варошици да је Туркиња; па Јеврејка. Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге.
Прођоше године од Бошкове женидбе. Талијанка се мало смирила, али је остала туђа свему и свакоме. Бошко је с поносом друговао и саветовао се са својом кћери.
Али, прво, госпа Нола није била без брига. Сем свега другог, филијала тамо доле није добро стојала. Талијанка се вратила, тобоже оболелом мужу, а стварно, после потрошеног „мираза”, вратила се на рачуноводство своје пасторке.
Само да су она деца друга, могло би се с њима певати, с младости... Једно Тотица, друго Талијанка, треће Шваба; а оно што је моја вера, канда неће ваљати... Еј, смрти! Али пре тога да ми је још планину видети... Јосо!
Госпа Нолаје почела да муцка од навале разних питања и помисли. Је ли то Талијанка спремила неку смицалицу? је ли Јулици тешко у кући? је ли посреди рачун, или љубав?
— Погледај га добро, Јулице: по лику, чиста и јасна баба Талијанка, твоја мати; а на тебе је тих и послушан, и опет некако својевољан и одлучан...
Бранко је добио годишње отсуство и отпутовао у Рим. Рим је био леп као ружа. Римљанка је Бранка дочекала како само Талијанка може кад је и Римљанка, и лепа девојка, и израђена душа.