Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То бесте ви! У рукама вам дрхташе један превијен листић исписане хартије, таман поглед ваших испијених очију беше на њ управљен.
У Николе лепа снаха, још чудније! — Па, вели, откако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми не дође... Ми, вели, таман полежемо, а у лугу се зачују као гајде, после кукурече, рекао би човек неки огроман петао; а кад замауче, заклео би се
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не говорим овде за његове уши, које као зечје уши таман су како ваља. Но прво, он добро трчи, и далеко боље него многа животиња већа од њега.
Кад ја лупам, да се не само наковањ него и земља пода мном тресе, теби је то таман спаваћа музика! А како се моје вилице почну мицаши, нама' ти скочиш, као да ти сто шиљака под кожу уљезу.
И ако се срећом не боји, он за атар не мари, него каже, не за леђма, него управ у очи, оно шта он види. А ово је таман то што је разумном човеку, који се исправити жели, од највеће потребе.
Ко разумно, поштено и праведно живи, он таман верује како Евангелије изискује. За докончати ово наравоученије, памтимо ове две вешти: прво, што се год може са
се је ласно у некима вештма преварити; али је премноге лажи открио и општеполезне истине изјаснио и показао, а ово је таман што паметни људи и нације желе и ишту.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И тако пођемо ми одма сложно, и таман дођемо у поље под Кличевцом (где је сада кула озидана), а од љубостињске ћуприје просу се око стотине пушака.
рибњак, где је везир лети излазио на теферич (то је било на овој првој чесми великој идући из Београда пећини). Таман ми с нашом војском из Жаркова долазимо, и чујемо где пушке пуцају, а дотрча момак Црном Ђорђу и рече: „Ударише Турци
ВИИ Миленко даде мени свога хата, пет момака и сексану, да ме до Катића у Рогачу отпрате. Таман пређемо на Кулићу Мораву, одмакнемо један фртаљ сата од скеле, трчи један човек на коњу мимо нас.
Капија била отворена. Пођу унутра улазити први, а други јошт издалека иду. Таман ̓оџа изађе да на џамији заучи сабу — барјамску јутрењу молитву — (а то било баш на турски барјам), кад угледа где први
) На Врбици арамбаши нису биле токе, него све талири један до другога, по јечерми испрешивати. Таман они седоше да ручају, али враг, или ђаво, донесе две бабе из Подгорја.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим. Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: — Павле! Павле!... Боље! Боље!
Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа
Рога је страшна ствар! Ова се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе,
Поранио газда Рака и обишао забран свој, па ударио поред Павића куће — хоће преко ливаде доле механи. Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.
Сад ће већ на брод под воденицом. Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.
Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци. Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан. — Јес ти то, Радане? — Кум-Мато!... Гле, ти си!
Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице.
Једва је пред зору свео очи. Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље
Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. — Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав. Куд си наго? — Пусти ме да убијем пса!
Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на
Ту је тор за његове овце, ту му пасу, ту ноћивају, ту се музу. Таман момче оде да уради што му је заповеђено, е ето ти Тиосава и Витомира, онако наоружани у механу.
беше с лица, закључа врата, и подупре их чим је год могао подупрети, па седе на кревет и метну пушку преко крила. Таман се утиша све по селу, док се чуше озго тешко натоварена кола, шкрипе и прикучују се механи Витомир и Тиосав већ догоне
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: — Дође ли Маринко? — Дошао је... И довео некога. — Нека дође овамо.
мејдане старе подновимо; Рок неђеља, мејдан понеђељник, А уторник да кукају мајке: Али моја ал̓ твоја, Алиле!... Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... Хајдуци пренуше.
Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... Хајдуци пренуше.
Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... Хајдуци пренуше. Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку.
— Онда полази! — А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?... Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. — Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји! Сви се насмејаше. — Турци ће њих склонити — рече харамбаша.
А сад: лаку ноћ! — Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... Маринко је журним корацима хитао кући. Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.
Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... Дан је освитао леп.
И докопа га за руку да га увуче у кућу. Лазар се стаде бранити и отимати. — Пусти ме! Нећу!... — Хоћеш, ја!... И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. Лазар обамре... Обневиде, посрте и наслони се на довратак.
„Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом. Таман да одговори, а пуче пушка... Он се трже... Чуо је разговор... Скочи и потрча дружини. У сусрет му је журио Јовица.
25. БОЈ НА САЛАШУ Вратио се таман кад треба. Тек су иставили јагањце. Дружина га дочека и поздрави. Заврзан му погледа у очи, па рече: — Ти си весео,
— упита Зека. — У вртлозима. — Добро је... Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. Таман се кренуше, а Станко међу њих. — Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити. Носим ти поздрав од Чупића.
Ето, па га гледај, а он нека прича!... И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем. Назваше бога и поздравише се.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Био је млад, бујан, огроман. и, налик на необуздани ритам из извора, у њеним прсима диже се и узбурка дуг и таман шум крви. И, као сиви лист тополе, Ева задрхта.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он утрк дотрча до станичне лађе. Докопа бачен алат с лађе која долажаше и стаде је вући себи. И таман да заметне уже на казук, а у гомили света опази једну жену која издиже више главе дете у повоју.
старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.
Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна. Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Но, међутим, није баш ни тако. Напротив. Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши, а оно по бечкеречком Великом календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био,
— Седамнаест, али то је управо дванаест... Морате увек пет опциговати, — вели поп Ћира, — па онда је таман тачно толико сати. — Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако.
Зацрнили облаци! — вели поп Спира. — Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете
— Сам самцит. — Па то сте ваљда у биртији одсели? — Наравно. — Ех, »наравно«! Какво »наравно«!? А, таман посла! — Зашто, забога? — Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких...
— обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па зато тако и говориш. Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков.
После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све. Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио, пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.
себи, драги читатељи, да сте ви нешто наместо гђе Сиде: како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!
И таман је изрекла то, а она се трже, па настави: — Ах, Извините! Но, лепо ћемо изгледати. А мени кажу: код поп-Спирини’ гости;
Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине
Нема месечине. А и шта ће је вечерас кад се Шуца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швадерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему,
Кажем ти: ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њи’ових безобразлука. Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.
А ја баш мало пре у себи мислим: о, неће л’ бог ког донети!... Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас. О, сам вас је бог дон’о.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може. И године су јој таман за удају. Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видићемо. — Не браним. Дакле, хајд’мо!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ево како, објашњава Христић, ретко они то, само кад су у шкрипцу, као онога дана кад смо их притеснили код Белотића. Таман ми на ивици села и стали да пласирамо... — Али кост није мислим повређена? — Па мало, сасвим мало, управо мишић.
Од кад те нисам видела, мој старче, мој мили млади старче, како си сед, па таман па намучен, мој јадни, мој добри, мили мој драгане..
Тако увек, и таман он помисли сад су се споразумели и кренуће сви једним путем, а они опет по старом. Иде то тако непрестано те он осећа
рат. На првој раскрсници сукоби се с гомилом људи, који се, весело и пијано узвикујући, таман спремаху да разиђу. Он им приђе, па достојанствено и важно направи широки покрет руком и викну — Господо моја!
Африка
“ Ми смо таман били усред разговора о сликарству, о Монтичелију и Сезану, кад се архипелаг Лос појави на хоризонту у предвечерје,
Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом. Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо.
не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.
Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити одмах
Н. је велики лудак и велики идеалиста, а не мало хуља. Таман као и цело човечанство. Што се тиче Меја, Ме Н'гесана, власника и шофера камиона који нас носи, ја имам утисак да је
Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи. Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Ох гром, ди си да га убиш! (Отрчи.) ЈУЦА: Добро нам је пошао напредак! Ако овако устраје, таман ћу до шешира доћи. ПОЗОРИЈЕ З.
Црњански, Милош - Сеобе 2
млада, сматрала је да је та помисао Трифунова, и Павлова, да се иде у Росију, покварила, тако рећи, цео њен живот. Таман се била понадала да ће, одсад, и она моћи да се појави на баловима у Варадину и Темишвару, као и њене јетрве, па и у
Она га је, стрпљиво, весело, дотерала била, да буде како га је желела – таман у тренутку кад јој, једно јутро, признаде да мисли на женидбу и да треба да се растану. За Павла је то било природно.
Павле је причао да је онда осетио да му се мути у глави, па поче да се каје, што је уопште долазио, да ту бабу види. Таман је, каже, хтео да му се повери и зашто ће у Митровицу ићи. Тргао се, каже, у последњој минути.
човека, који је прешао шездесету, и света како га човек замишља, кад још није узео ни четрдесету, има један свет, таман и непознат, мушкарцу, свет жена. Он би могао да ошамари госпожу, што скаче као коза од стола, али ни то не би помогло.
Као неко безобразно дете, госпожица Дунда села је тад на крило Ђурђу. Таман у тренутку, кад су Вишњевски и Ана, и госпожа Јулијана, случајно, наишли. Ана је била застала пренеражено.
А оберстлајтнант Јоан Чарнојевич није ни питао како се насељава – него где је пут који води у лајбгвардију, Двора. Таман кад су Исаковичи дошли, и Костјурин имао да их расподели у насеља, Костјурин је био почео да псује, кад је била реч о
па односимо ћер оцу и остављамо старца, да цркне, међу псима и слугама својим, без игде иког свог, у том тренутку. Таман се спремао да пошаље епистолу, тасту, у Новом Саду.
Петар га је грлио, а Варвара, плачући, бежала – и није могла то да гледа. Петар је био, таман, одредио дан њиховог поласка у Миргород, у жељи да прими команду над једним ескадроном Шевичевих хусара и учествује и
Једно вече, почетком октобра, око поноћи, гости у кући Витковича били су таман хтели да заврше коцку, када, међу официрима, један млади фенрик, брбљив – тек од пре неки дан у том друштву – поче да
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
се од ње могла начинити једна добра киша за читаву државу, окретати чичин млин читав мјесец дана, и још би преостало таман толико да се окупа једна стара свиња са шеснаесторо шарених прасића.
— упита човјек с бијелим мишем. — Хајде, али само на једно окце и то шкиљећи — пристаде скитница и отвори џак таман толико да би се унутра могла завући дјечја рука.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство. АНТА: Ама, како ти то мени: робија? И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла! СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части. АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите. А вино им таман за то. После вечере почну озбиљан разговор. — Чамчо, какво је ово село? — То је село једног богатог грофа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
са које су висили велики, црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља. Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
седамдесет и прве, тачно у шест и по поподне, то зрно заврши своју путању, пронађе циљ и зари се у Митрово срце. Таман кад је тај курвињски, ђавољи живот кренуо најбоље, таман кад је ишколовао и последњег сина, таман кад је добио
Таман кад је тај курвињски, ђавољи живот кренуо најбоље, таман кад је ишколовао и последњег сина, таман кад је добио телевизију.
Таман кад је тај курвињски, ђавољи живот кренуо најбоље, таман кад је ишколовао и последњег сина, таман кад је добио телевизију.
у чијој кући није било дана а да се не нађе кило кафе, литра »Баделовог« вињака и кутија чоколадних »наполитанки«. Таман тада. КЛИС Не знам шта ми је, али чим изиђем на двориште моје тетке, одмах ми се игра клиса!
Знате где се завршава стари, изанђали, онај што је већ напукао, а где започиње нови комад, девичански невин и таман, посут малим белим тачкицама заливеног шљунка, онај преко којега ролшуе само преду...
Да их угради на волове? Ваде пртљаг и крећу за Ружом, неком само њој познатом пречицом кроз поља, и таман кад помисле да су близу циља, отвара се нови шпил брда, поново је ту поток који треба прегазити.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Рако шапну попу: — Осим свега, ово је и за ону нашу договорну работу таман како треба, баш по божјој вољи! — Дај боже! — рече поп и кренуше се сви.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ТЕТКА: Јесте, јесте; чудили смо се сви који смо пратили: кокошка црна, таман кад је сандук спроћу пенџера био, излети напоље, па пр преко сокака.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
са разлогом могао рећи да у њој »ниједно (слово) није сувише, ниједно звукопремјенљиво, нити које недостаје, него и је таман онолико колико својство сербског језика изискује«, азбуку за коју је 1832.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јован Максић је човек од својих четрдесет и пет година. Поштар је ВИ класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе, наравно) а да је
Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама. Таман седоше, а домаћину паде на памет да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.
Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. Таман су се деца умирила, а учитељ запита: — Шта је данас, који дан? — Среда, господине! — повикаше сви. — Мир!
Узајмио је од шлајфера, ту на углу што је сваки дан оштрио ножеве, па чека сина. Таман паде мрак, а Марјан на праг. У таквим приликама и син је по инстинкту знао и »предчувствовао« шта га чека, и обично би
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Она бежи — за њом с' вини, Љубни, брате, пипни, штини, Така игра, шала така Таман, брате, за јунака! Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Они мене тако увијек: таман кренем у нешто, сав устрептао, изнад земље, кад неко подвикне, а ја цоц! — о тврду ледину.
пред ђедом Радом, он ће се ипак намрштити, зловољно заћутати, а првом згодом издераће се на мачку: — Пис тамо, таман ми још и ти требаш? — Још и ти? — толкује у себи вјечито опрезан скитач.
Овако, Раде је њихов, па таман ако се и посветио, лакше ће се с њим изићи на крај. Једино брат Сава као да се није узбудио због читаве те
Иако види да је већ „прочитан“, сељачак окреће на девету страну: — Ево, брате, ја таман пошо у село, кад оно запуца. Охо, велим ја, ево другова. — Хм, другова? — сумњичаво ће тетак Аћим.
Измузао сам од овога гуравог народа све, и душу, даље се, вала, не може, па таман да циједим суву дреновину као Краљевић Марко. Командантово лице сузи се и потамње као да облак наиђе.
— гракну митраљезац. — А опет си спреман да дигнеш њихове орахе, а? — Спреман у свако доба. Таман да змија на њима лежи, ја ћу руком у торбу. — Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш?
— Другарице, то је војна тајна. У шта ми нареде, у то ћу пуцати, па таман да је тамо моја матер Анђа. Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима.
— А што да их легитимишем кад нијесу пролазиле иза рампе. Биле су само код наше колибе. Сељак хукну. — Онда значи, таман да наиђе твој рођени отац, кумићу, ти га не би пропустио докле га не легитимигнеш? — Па дабоме, друже.
А оне сам коње видио таман толико колико и ти. Затекли ме у пољу с овим мамузама на ногама. Шта ће ти, вели, мамузе, на босе ноге ако идеш
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А колико ћу понижења да прогутам, мош ли ти то да замислиш? Како ћу са тим пред кадију? Таман све лепо уредили, ко људи... А како Хасанагу — Хасанагу! — да молим? Ја сам то замишљао сасвим другачије!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Век ти шарен, пут далек, незнан и таман. Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах од дувана
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже
— Таман ћемо тако, хранићу те петнаест дана! Онда жени нареди да му сваки дан даје по оку љешника. Тако Грбо проведе у затвору
— Таман би ти био таки завратак да те пастири хране сувим крухом! — рече маћија, те науми да томе уђе у траг. — Е мој мали, — в
ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу. Таман он тамо, ал: ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак.
Путујући тако огладни, те сједе под једно дрво у хлад да се одмори и мало прихвати. Таман извади мараму, кад ето ти га један човјек путем право к њему, а јаше на магарцу.
те се уми и помоли богу, па хтједе кренути, али да му вјетар не би свирао у празна уста, хтједе да се поткријепи мало. Таман извади мараму, кад ето ти једног човјека са сламним шеширом на глави. Сврнуо да потражи мало воде. — Помаже бог!
а она му одговори: — Било би и сувише, али ја тијем нахраним своју малу кћер најприје па онда себе, те нам је тако таман довољно.
сип угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе своме двору н ожени се њоме.
Угледа то чобанин, па брже боље прилети, зграби ћемер, поћера стоку па бјежи ондале. Таман чобан замаче, док ето ти ђе се помоли уз поље један стар просјак.
Пут је водио преко оног поља, а он не смједе путем већ окрене шумом, тако околиши убијенога. Таман он мало одмакô, а свети Саво изиђе пред њега, па га упита: — Е, стари, виђе ли шта у пољу?
А зец као изван себе утисне се у једној ломини, ђе је нашао једну жабу корњачу; и у оној тјесноћи деси му се уво таман код жабинијех уста, те га жаба почне гристи.
Утом дођу у воденицу. Таман они сели и то говоре, а Угурсуз из ствари те на врата: — Добро вече, Ћосо! Ови се убезекну, па га питају: —— А где
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што јест, јест, дуго смо се растајали... И таман кад одлучисмо да се она уда, а ја да најзад постанем озбиљан писац, неко се врати и каже, на пример: „Хеј, нисам ти
моје девојчице, читава та ствар подсећала је на оне грандиозне завршетке симфонијских дела Петра Иљича Чајковског; таман кад помислите да је ствар најзад готова, оркестар опаљује још једну грмљавину, а љубавници се враћају да још једанпут
Он још око три и по минуте као тетура по пољанчету, вата се за стомак и говори ли, говори, и таман кад помислите да је најзад готово, госн Суле се опет придигне и још мало поприча, па тек онда дефинитивно падне мртав,
“ Онда убацујемо сав онај крш од ствари у нову изнајмљену гајбу; ја таман престанем, а маман опали са ридањем. Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас.
И тако, када једна Београђанкица, после свих мука, најзад успе да стекне свој дом, децу и мачку и таман кад мало одахне и седне да пије кофијановић, њена деца морају да почну читаву ствар изпочетка!
Кад човек зрело размисли, баш је фино што на свету постоје типови као што је Мишелино, и што је асфалт таман и мокар, и што се чаша замагли када се у њу налије хладна пивчуга са белом крагном, и што може да се до бесвести база
Било како било, фини свет таман заузе своја места кад неки одрпани Французи, равно с позорнице, почеше да шљагирају и пљују публику!
Најзад, кад матори око двојке успе да се пре свих нас убаци у ону једину фотељу коју имамо, таман у тренутку када је отворио новине, његова дугогодишња љубав, а моја маман, утврђује да јој је дете (то, ја!
Онако изгладнео и никакав, сачека ипак осмака и цап — право за флашијановић са ружицом! Таман човек почео да густира чашу пред собом, кад маман врисне да алкохол, у ствари, највише и гоји, јер се једини с тамо
И таман кад срећно прогурасмо једну епидемију лудила, дође време да нам се на главу сручи нова елементарна несрећа — мамине гош
Кад му кажу шта да намести — он намести. Кад му кажу да руши, он руши. А у студију се стално мењале фаце. Таман склони у магацин лабудово језерце, дође време да се намешта метеоролошки извештај.
“ И таман да каже: „Режија, молим филм!“ —- кад у кадар, ни пет ни шест, улази мачка из унутрашњости огрнута само завесом и то
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Прозрем ли лета - то није азур већ просјај који, сунчан интервал, радосног ког је пљуснуо свевал с лозе живота у таман глазур.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прискочи Мјесец, бјегунац лаки, пољуби руку честитој баки и крену с њом у сребрен двор ... Таман се зави зелени бор ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“ Жућа и Тоша силазе брзо староме точку, у таман јаз, нађоше тамо зачепљен бадањ, из њега јаки не бије млаз. „Погледај, Жућо, видим ли добро, овде је неки упао
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана. Младићи су одржавали пролаз кроз језеро, таман колико да се провуче једна барка. Требало је дан и ноћ одржавати га. Не би иначе било хлеба.
Али сада: да! Веровали или не веровали! Жао ми је живота ове последње биљчице, као и мога. Не сувише, таман колико да је исто; или можда мало више ове биљчице, а ипак тако мало да је могу и ишчупати док размишљам ово а да
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Рецимо. Али замисли мени 3.000, три хиљаде! Па то је ужасно! ГИНА: То таман колико свећу да му упалимо. МИЋА: А шта ја тек да кажем? Две хиљаде динара.
ГИНА: То нек остане њему за парастос; таман да се плате три свештеника, а не један, као што му је његов старалац платио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
С времена на време дају се застанци и људи поседају. Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи
Са мучним и тмурним расположењем стигосмо опет у село Велики Бошњак. Ту смо дознали да су наши заузели Шабац. — Таман ми пристигнемо, а непријатељ побегне — трља задовољно руке Милан.
И таман је уздигли, кад оно тресну граната у греду и све поби... Наш командант се обрати пешадијском официру: — Дакле, несрећ
Нашу жељу прекиде нова команда, те војници искочише код топова. И таман опалише последњи метак, тада Траило распали бусеном земље Јанкуља, помоћника нишанџије, који се само занесе и оста
А ко ће нама помоћи?... Гађамо разорним гранатама, зрна падају у непријатељске ровове, и таман је опалио и четврти топ, а пред очима нашим блесну пламен, обави нас нека тама и људи сабише главе иза штита...
— Оставите га, оставите! — вели потпоручник Александар. — Склоните Дамњана! Двојица дохватише леш без главе и таман га подигоше, кад се у близини проломи експлозија и комади земље полетеше изнад глава. — Убијте ме, браћо, убијте!
“ Путеви су искварени и закрчени, па сваки час застајемо. Челна батерија се са муком пробија и таман она прође, а народ као бујица налети на пут и онда се наново гурамо... Звездана и мрачна ноћ.
Тамо горе запурња земља, батерију обави таман облак од дима и прашине, док из једне каре сукну страшна експлозија и црн, густ дим посукља навише. — Ура, ура!
Ако наиђу пешаци, све би јој попили. Дохватим ашов и почнем копати. Таман бејах готов, када се зачу топот коњских копита и неко се заустави пред кућом.
У страху окретох коња и у трку побегох. Таман се зауставих, стиже ме ађутант. — Пратио ме командант да ти кажем, да се тако служба релеја не врши.
А ватрени талас се ваљао... Таман да отворимо паљбу испред онога дима, када далеко испред нас букти ватра и мали пешаци гамижу као ројеви уз неку косу.
— Добро... Али од четири метка, ти си видео само један, а три ниси. Изврши поправку. Рекох му. Таман помислих, сада ће се завршити и овај испит, кад он постави ново питање: — Али рецимо три видиш, а један га нема?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују«. Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско зло... знате — ћата.
Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се
Нећу те појести. — Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати. Није ни излазило међу људе. Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу.
и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу. »Кудгод се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.
Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава
Тако је то, братићу мој. Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше. После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага: — Ево иде учитељ брезовички.
»И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!... Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!... Зар то може бити !
»И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!... Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!... Зар то може бити ! Зар би Бог допустио ?
Уредише децу, па опет окренуше низ потес. Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху. Таман да се лепо путује.
Тако је најбоље. — С краја ћемо, оздо. Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави. — Нека деце код мене... ја и онако радим само то.
Брзо стиже у Брезовац. Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.
Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама. Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита: — Докле ћеш ти, море, да ме вараш
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ишле су на општинску чесму и доносиле воду, обрамницама, љуљајући се, као каријатиде, у струку. Имале су на очима таман вео, као бају плавих шљива, у праху. Имале су весео кикот, који каткад још чујем у сну.
: То је била алузија, са игром речи, на мој стих у песми Замореној омладини, где сам уместо речи „таман“ употребио реч „таван“ (као Тавнава, тавнило, тавна, тавнети).
А само се, као да лебди над њом, јавља, из ње, таман мирис једног дрвета, под нашим прозором. Тако нам се јавља и она земља која нам је најприснија, кад све што више нема
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар. — Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем... — И таман је то помислио, а он осети како га по целом телу пролазе мрави, како му се коса на глави диже. — Шта је то сад?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
човек, а дужност вам је лака: пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом... Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.
— Па, ја, управо, како да вам кажем, и сам још не знам!... — рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде, пљеснувши одушевљено дланом о длан и заигра по
— изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће. Таман он оде, а ја седох и зароних главу међу руке.
— Ви сте странац? — Странац. Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље, и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима: — Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?
— Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду! — рекох одушевљено. — И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: два милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде,
То је таман пет. — То сте дивота удесили!... Доста и на библиотеке трошите. — Е, видите, ја сам сада издао распис да се, сем
На првом месту министар подмири своје присне пријатеље и рођаке. Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и,
Још два корака па је вођа до амбиса. у смртном страху, разрогачених очију, стукнуше сви, а најодважнији таман да задрже вођу, па макар се огрешили о дисциплину, а он у том коракну једанпут, други пут и стрмекну у јаругу.
Иста онака као што, јадница, беше за живота. На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој
— упита један. — Имамо научника! — одговори други. — Море, то је старо, него добио научник критичара! — Таман посла! Која је опет то будала? — Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! — Који је? — Бекићка!
— Таман посла! Која је опет то будала? — Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! — Који је? — Бекићка! — Његова жена? — Разуме се. Критиковала га дивно.
сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке. Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља
И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну. Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. —— Добро ви вече! —— Бог помог'о! — Како с', Цвејо?
за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак.... Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу). Уредише и њих и све приставише...
Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!... Не даду им ђаволи баш ни да'нути. Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.
« — »Куку и до Бога, да 'оће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...
да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров. Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и...
Павле зове на вечеру. Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. Умисмо се и поседасмо. Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: — Море, девојке, камо вам Милица?
Згледаше се, па ће тек једна рећи: — Сигурно је у кући. На томе се и прође. Почесмо да једемо. Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...
Носи он таке траве и чини, да ти рука одмах усахне, чим дигнеш пушку на њега... Људи се згледаше запрепашћено. Ђокић таман хтеде нешто да каже у потврду тога мишљења али у том приђе кмет, који је чуо последњу реч, пасе обрте ономе што прича
Између нас је само овај трњак, једна чистина и њива ограђена високим чаталима. Таман да ступимо на чистину, а Ђокић викну: — Ене држ... — па баци пушку и седе.
трња циља друго око: сву пажњу обратили смо на судбоносни купињак, где ће се, уверени смо, решити нечија судбина. Таман се приближисмо купињаку, а неко викну: — Ено га!
У његову разреду има и женских ђака. Таман он поче да декламује Теодорине речи, којима она укорава Јустинијана за малодушност, а Даница га узе за руку, и они се
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА (вади из џепа кључ од дућана): А зар не би могао успут да обиђеш мало дућан? ЈЕВРЕМ: Таман! Избори, а ја да обилазим дућан! ПАВКА: Знаш да ме је срамота од света што је затворен дућан.
СПИРА: Не умеш, ти ћеш да збркаш. Морам и ја поћи с тобом да ти помогнем. СПИРИНИЦА: Таман, ако ти пођеш, онда јој нећемо ништа казати. СПИРА: Молим те, жено, ваљда толико умем...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! — Тако, тако! — Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.
А после оде путем. А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? — А шта он? — А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде.
Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. Ја нећу овде изнети цео допис. Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита
— А велиш, љути се? — пита Срета. — Љути! — одговарају му. — Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!
А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време. И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови
А овако, — таман како треба! Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива. Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и
па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. А знао је, кажу, жестоко да игра.
Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш. Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш. Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Успорио професор корак, тако да нико не види. Гледао би и он утакмицу, али се нечега стиди... И таман кад је хтео да пође, пред ноге му се тутну Лопта, жута ко кора на мркви...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер, за Бога — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман! Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар пошто цијелива дијете и утјеши, подиже главу те набра густе обрве, и таман отворио уста да брекне женскима нека прекину, кад неко закуца на вратима.
„Богу јакоме да је за милост!“ рече сердар, скинувши капу и прекрстивши се побожно, „нешто ми сад у души свиће, таман као иза ноћи кад зора заруди!
“ настави ђакон. Што око Владике, а што у тријему, жагора је било доста, а то је таман било добро дошло нашем „глаголивом“ ђакону, да по вољи узможе дати маха своме кићењу.
“ Тек је он изговорио те ријечи, Господар зазвони те му нареди таман то, бива да почасти главаре. „Па реците да ја нијесам пророк!“ рече Иво млађима, метнувши прст на чело.
сад заче питати свакога редом за његово браство, за чељад у кући, за дјецу наособ, о потрицама, о љетини итд. Таман ђакон обредио ракијом и други пут, кад Перко Вукотић запита: „А, господине Саво, ђе ви је Вук Гувернадуровић, камо га?
„Је ли сердар Пејо здрав?“ запита Владика Његуше. „Ама шћах таман да ти га напоменем, Господару“, рече Станко Стјепов.
Но што знам, то је, да ми је у ово осам дана омилио, мени и мојима, и свему нашем браству таман к’о да је растао међу нама. А нешће никако, те никако да остане с нама, но све: „водите ме Господару“. „А камо га?
?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година. То говорећи стигао бјеше и стао таман према грлу Маркове пушке. Као да га је усуд уставио ту. Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити.
У здравље некога стрица, протопопа у златноме Прагу, Павле сврши тамо велику школу. Стриц умрије таман кад је требало, те млади Пшенел, примивши оставштину стричеву (не бјеше премасна) стаде зврљати по Јевропи, па кад све
На двору сутон се почео бјеше хватати. Вјетар је дувао и пирио на махове, а таман кад човјек сједе, захуја жестоко, да стаде треска прошћа и вратница по зградама, па у мах утоли.
А, Јанко, Јанко...“ Но му Стана не даде да доврши. Она му уприје обје руке у рамена и то таман кад поново ћаше да се одигне.
Има и пјесма о томе... Еле, бјеху оба ожењени кад је то било и имаху дјеце, а таман те године нашло се Радоју мушко дијете а Пеју се роди дјевојка...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Или ова питалица финог хумора: „Питао Турчин Рају: — Имаш ли што вечере? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин. — Опрости, ефендија, преварих се“).
— Скидајући је агама и ефендијама. 15 Питао Турчин рају: — Имаш ли што вечери? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин. — Опрости, ефендија, преварих се!
приповиједа се да је цар Дукљан у виру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а Циганин сваки по једном удари маљем (великијем чекићем) у наковањ те притврде.
(Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи? (Звезде) 270 — У ноћи свијетао, а у дне таман? (Месец) 271 — Цијелу ноћ број, а не можеш избројати?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад св. Аранђел корачи једном ногом к Богу на небо, онда ђаво стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ишчупа
Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад свети Аранђел корачи једном ногом к Богу на небо, онда ђаво стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ишчупа
син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо и онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе је своме двору и ожени се њоме. 33.
Баба полети, а ова потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже
Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: „Хеј несреће моје! таман кад га научих гладовати, онда црче.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Седам џепова, то је човеку таман! А осми би мого све да упропасти! ИКОНИЈА: Што да упропасти? ПРОСЈАК: Да имам и осми, не би мого да тренем!
И тако мама остане пре венчања. Нису знали да пазе, а није ни било ових данашњих срестава. И таман да се венчају... ма шта ја ту уопште и причам! Осуде га, родим се ванбрачно!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати.
Стоји ме око 40 пијастра, а ја би[х] је дао за 20 или за 15. „За 20“, рече ми он, „купићу је ја.” Обуче је; таман како ваља.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи
Ама, дакленка је умра гвардијан? — Није, него ће чекати докле ти устанеш — вели Бујас. — Умра је таман у једну уру после поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури. Биле су већ и три мисе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Очи траже видик где је страна пета. О — ја срамно падам у шарени песак Туробан и таман а — играчка света. Куд ћу: ево лежем док ми вали Нуде шупљу пену место правих речи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
обукла чисту кошуљу и, пре но што је почела да припасује сукње, узела је у руку десну дојку па се, гледајући у крупан, таман вршак са смеђим колутом на купастој белини, насмешила, друкчије него обично: није желела Ђорђеве и оне мушке прсте на
куће проклете, ове ноћи јалове, и својих мисли јалових, и снова јалових, а нема снаге ни руку да помакне с прозора. Таман ветар баци на прозор шаку семења. Семења мокрог, без клица. Аћим не осећа да му је брада мокра. ...
А ти си се, сироти мој, увек радовао новом оделу. Надао си се да ће ово сад купљено бити таман твојој снази и расту који ти је Бог одредио. Плакао си и мучио се да угураш ногу у дубоке црне ципеле. Аја сам...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Заборавио ме?« помисли и таман хтеде да се завуче под покривач кад чу лепршање крила и нечији јасан глас: — Извлачи се из кревета! Журим.
Улица кестенова била је пуна луди. Забављало га је да их посматра и препознаје. Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Носио је у себи онај глог, разлистан његовом оку, и ону авалску зору и знао да му је век већ измерен. Нечији таман ход, као корак невидљивог пса, био је уз њега. Није се плашио, а и зашто би?
Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера. Таман је понешто и научио кад му дед и отац погину, у Кочиној крајини, у борби са Турцима.
Изгледало је да је стигао у прави час, јер су два бећара таман хтела да убију терзију и да му оробе дућан. Мирко заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку, остави
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не чини ли вам се да ће, крећући се по тој кружној путањи, та звезда небеских кола промаћи таман изнад површине мора, не заронивши се у њу.
Оба сенатора се погледаше, блажено се осмејкујући. „Хоћемо ли кренути даље?“, упита Хипократес. „Таман посла!“, одговори му номофилакс. „Сада долази на ред најважније: јагње!
То нам указује да конус Месечеве сенке својим врхом таман додирује Земљину површину, како је то и овом сликом предочено.
не беше му суђено да види своје дело отштампано, али је, кажу, његове прве табаке дочекао на својој самртној постељи. Таман је штампање Коперниковог дела било у пуном јеку, Ретикус мораде напустити Нирнберг и поћи у Лајпциг.
Зора је таман оруменила небески свод на којем се видела само још по која избледела звезда. У вароши је владала потпуна тишина.
„Дозволите ми, драги пријатељу, да се ја за то побринем“. Пођох у кујну и стигох онамо таман на време да последњи добар залогај, једна сочна јагњећа леђа, запленим од господина Герикеа.
„Али мајчина нега и старање подигоше и одржаше малишана у животу“, додаде свештеник. „Но таман се он придиже, морадох се раставити од њега“. „Како? - Зашто?“, запиташе њена деца. „То је било овако, слатки моји.
Ту се нађе са својом вршњакињом која је таман била дошла. То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица.
у току летње полугодине доносе; ако је та количина недовољна, не може то биље да сазре, а онде где је та количина таман довољна за његово сазревање, лежи северна граница његове распрострањености.
Плаха киша таман је испрала блатњаве улице старог Париза на велику радост варошких врабаца; они се весело купају у барицама које се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чекасмо, удисасмо диван мирис траве, слушасмо зрикавце, лавеж паса, откуцавања телеграфског апарата или поглéдасмо на таман звоник усред успаваног села и беличасте, разбацане кућице што сневаху на месечини, кад најзад, чусмо у даљини писак.
— То јој Ти подилазиш испод дуплог, је л' Стеване? — Е баш си неки, па јес' и кајали смо се — вели она.. И таман паде овај одговор згодан да се развије ствар с успехом, а чу се топот, и командант се појави, намрштен, праћен
И ја се мучим, и таман мислим сад ћу заспати, јер све мање осећам ону границу, кад ме криланце оног лептирка такне, додирне негде по оном
“ Она не разуме и само виче „ко је?“, „ко је?“ јер не може да позна мој глас. Таман ја да кажем комите да бих заплашио, кад опет надахнуће: Ла цлеф не марцхе паѕ“, кажем ја. И тек тада она отвори.
) Чекам ја ефекат и таман принео чашу с вином да се прикупим за нову причу, кад ме она свом снагом лупи по руци: „Пропалицо, вели, зар те није
Распомамио се Јаћим, да се сав тако рећи у бићу своме променио и у својој садржини преврнуо. И таман тако у садржини преврнут и у бићу промењен, опази он варош Сарајево.
И таман се Јаћим почео борити са овом другом душом, кад га неки ђаво стаде дрмати и трзати за рукав од кошуље. Јаћим као отвори
Митра у варош да се растрчи и да се постара за двојицу сигурних потписника, те како би са њима подигли зајам, таман толико колико је за нежељени пут и за њену операцију било потребно.
па је понова био пред њим, весео и крепак, у свом потпуно новом жакету, чији су краци, полукружно изрезани, допирали таман до његових кратких, али гранитно чврстих ногу.
Онда Илија Васић као оставља новине на столици поред себе, и таман Сима да их шчепа, а он узима понова, и даље час чита а час разговара, и све тако задуго и натенане, и мучи га.
, будући геометар, представљао правог распикућу. И таман Илија Васић да му, онако обрадован, у оној зачуђеној радости и дубоком душевном узбуђењу које обасја његово лице а очи
Сад се сетих, бога ти, Ико, наједанпут ми свану. — Е фала Богу — каже Икета. — Таман сам се уплашио. Може човек наједанпут, знаш како је... — Једва сам ти се сетио, признајем — правда се Мија.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Болничари су пограбили кревет и изнијели га. За њим је остала празнина. Позамашна, четвртаста — таман онаква какав је био кревет.
Или бар забавно, као дјечја бајка. Погријешио си пут: мјесто виолине, морао си узети у руке перо. Таман посла! — мислио сам у себи. Да сам узео перо, данас би ми исто тако говорили: „погријешио си, за тебе је била виолина”.
Смрт ће (таман костим, такође крајње упрошћен, свакако „мат” материјал, тек с мало хладног сребра ту и тамо) витлати и замахивати
покрећу неки велики осјећаји, неки велики заноси, стремљења, неке велике замисли, велике аспирације, и што ти ја знам. Таман! Све, скоро све лежи у оним ситним помацима, у оним мишјим мовенсима. Ту је тајна и кључ скоро свега у човјеку.
Блажена наивности неупућених који мисле да писац пише оно што хоће! Таман! Из њега нешто лаје, брекће, махнита, булазни, дрмуса њиме као дрвеним лутком.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: — Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу.
— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: — Је л’ ти тешко тако, болан? — Тхе... шта ми вали?
При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. — Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи. Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. — Ћут!
Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа. Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.
Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом. Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...
Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео. Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.
Где се нађоше? — Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију. И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. Вујо беше задовољан.
»Хајдуци!... То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из
Да гледа како да га завара, заговори... И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу... Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже
Што смисли то и учини, па се крену од куће. Таман када је изишао из града, наљезе поред једнога гробља, кад опази што дотада није никад ни чуо ни видио: Чивутин један
крену даље, и за неколико дана дођоше на оно поље што је везировићу отац рекао да насред њега не ноћива никако. Таман он насред, поља, а акшам.
оздо излазио, а он ти све једнога по једнога оном црносапчином иза ушију клеп, клеп — исијече све до једнога, таман их тридесет на броју.
Сјутрадан не казује он везировићу ништа, но кренуше даље и приспјеше увечер таман до онога језера што је отац везировићу рекао да на њему не преноћива.
а слуга ће: — Не чудите се, ту сам аждаху ја убио, ево јој главе, — па извади главу од аждахе и принесе трупу, кад таман једно уз друго.
син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе је своме двору и ожени се њоме.
— Таман би ти био таки завратак да те пастири хране сувим крухом! — рече маћија, те науми да томе уђе у траг. — Е мој мали, — в
руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцјепину и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу. Таман он тамо, ал’ ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак.
— Таман ћемо тако, хранићу те петнаест дана. Онда жени нареди да му сваки дан даје по оку љешника. Тако Грбо проведе у затвору
Кад, мој лијепи брате, наједанпут створих се овђе у пустињи, и ево таман има четрдесет година откако не виђех човјека него тебе сада.
њега, а зец као изван себе утисне се у једној ломини, ђе је нашао једну жабу корњачу; и у оној тјесноћи деси му се уво таман код жабинијех уста, те га жаба почне гристи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Луис је таман завршио колеџ, али Винтроп, из оправданих разлога био је у опасности јер је имао седам условних оцена, а то је било
бирач у месту, устаде, упери своје тамне наочаре у правцу мене и обрати ми се од прилике овако: - Наши путеви су таман онолико добри колико су увек били. Наши преци су нас учили како да их одржавамо и они су нам довољно добри.
Ћипико, Иво - Приповетке
А она је напремила да пође. Ко зна кад ће време умекшаш. Знала је добро колико треба да плати за пароброд. Таман онолико колико је платила до амо. Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима. Залуду, фали нешто, ако ће и мало.
Нећеш ти данас кући! —Што велиш, болан? Шалиш ли се? —Вељу ти, неће ти дати биљета, да ти је таман новчић открњен. Познајем их. —Убијаш ме... Немој тако! — изненада ће Цвета. —Ја ти рекох, а ти ради како знаш!
—Лако је тако говорити, — прекиде их један од старијих људи с омотаним пешкиром око капе. — Да вам причам. То је таман као оно кад се чобани, пазећи стоку, бјеху окупили око ватре, па разговарају о вуку.
Једнога понедељка јутром упутшие се њих двоје на позив суда у варош. Он се огрнуо кабаницом и покрио њоме главу, таман као онога јутра кад се причинио да ће у планину, а Цвета иде за њим узастопце.
— А гледај поред себе сиротињу голу и босу, изгладнелу... Погледај како се иза зида ишћућурио Данило Јованов, таман шака јада... Гледај Јована Миливојева до њега!... Гладни, голи.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Ох, боже, кад би се то десило...могао би онда и Чеда... ЖИВКА: Таман, као да је Чеда прва брига. Камо срећа да си ти мене послушала... ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то...
ЖИВКА: Таман, где ћу ја толико њих збринути! ВАСА: Немој тако, Живка; слушај ти мене што ти кажем. Јер, упамти ово: нико те на
ЖИВКА (кобајаги убеђена): Па, да! НИНКОВИЋ: Госпођа, разуме се, пуши? ЖИВКА: Таман! Не могу чак ни дим да трпим. НИНКОВИЋ: И то, госпођо, морате научити, јер без цигарете се не да ни замислити отмена
ЧЕДА: Гле, молим те! Ала је то лепо смишљено. Ха, ха, ха, ала ће се ухватити као миш у мишоловку; таман он да лизне сланину, а оно: хоп! Ха, ха, ха!. РИСТА (придружује се и слатко се смеје): Ха, ха, ха! ЧЕДА: Па онда?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„- Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда ја смем допустити да Софка ма каква изађе. Таман!
овако: „Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман!
и на шта ваља обратити пажњу, то је да су реченице дате са високим степеном модалности, међу којима она елиптична („Таман!“) и не садржи ништа друго до чисту модалност.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Ми смо таман били усред разговора о сликарству, о Монтичелију и Сезану, кад се архипелаг Лос појави на хоризонту у предвечерје,
Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом. Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо.
не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.
Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити одмах
Н. је велики лудак и велики идеалиста, а не мало хуља. Таман као и цело човечанство. Што се тиче Меја, Ме Н'гесана, власника и шофера камиона који нас носи, ја имам утисак да је
Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи. Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Ваљда ћу доспет до Смедерева? ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље. А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја уђем у један низак пољски шаторић у шанцу да утолим жеђ, јер ту угледах једног познаника с тиквом воде. Таман ја жудно нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на ме, шатор ми паде на главу, ја упустих тикву; био сам сав поливен, а
Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу. Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одатле су баш и допирали пуцњи. Повремено се извије у висину таман стуб дима, од неке разорне. По томе смо закључили да је тамо ситуација опасна.
Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико. Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак. Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе! — Ја, богати, сто пута пресекла ме је та команда — вели Мишић.
— А уз то си мамуран — додаје Мишић. — Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!... — Још нешто горе... Осетио сам смрад. Али гадан. Оном до мене „приоћало се“.
Један налете на мене, ја се извих и он ми запара шињел. Као да ми мрче свест, занесох се и падох, Таман да ме дотуче и ја управих руке да се ухватим за његов бајонет, кад један мој војник опали и уби га.
Један од мојих јекну, и сломата се низ камење. Скочио је вероватно у бесвесном стању. Таман хтедох да наредим људима да се тихо спуштају, кад се диже један каплар и размахну бомбом у правцу бугарских ровова.
А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен... спушта се све више, већ је над мојом главом, и таман застор покри ми очи. Влајко уздахну и заћута...
— Његове очи се напунише сузама. Брана га приведе кревету и поче да свлачи. Завали га на јастук и покри ћебетом. Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!... Зови... оног дежурног...
Кипислцауф!... Анђелска душица. Ња, бато!... А видите њега... Поган старчић расте. Војин таман заусти да нешто каже, кад наиђе телефониста и позва потпуковника Петра на телефон.
Не дају утисак авантуриста... Сви имају блага, интелигентна лица, примирена, готово ледена. Таман хтедох да га запитам за разлоге који су га навели да се јави у чету која је унапред жртвована, кад се појави војник са
Не размишљајући много предложио сам да неко од њих баци црвену ракетлу. — Таман! — командир ме погледа, чудећи се. — Онда би нас при светлости ракетле побили као зечеве.
— Пазите на степенице! — добацује Радослав, па се обрати ветеринару: — Ћути, богати, нека иду! За вино не говори. — Таман посла! — Њих двојица не знају за меру. Имали бисмо муке са њима и сутра... Али изговорисмо се да не пијемо...
— Не пијете сирће, или крадено вино, него своје рођено. — Екс! — наређује Бора. Радослав таман принесе чашу устима, кад угледа брђане са напереним пушкама на његово одело. — Нека спусте пушке.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
су, па и то не увек, нешто мало оскудног и сумњивог завичаја, при првом буђењу себичних националистичких романтизама таман онолишно колико и у много уздржљивије доба козмополитске просвећености.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Стао си: како већ три недеље ниједан путник није прекорачио праг. АЛЕКСА: Јесте! И таман ја да пођем, а газда се присети, вели: од јутрос... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха...? АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један.
Ви ћете, господине капетане, бити центар... ЈЕРОТИЈЕ (преплаши се): Ко центар? МИЛИСАВ: Ви! ЈЕРОТИЈЕ: Таман! Па у мене да гађа онај, је ли? МИЛИСАВ : Ама, не, него ви ћете држати средину. Са вама ће поћи Таса. ЈЕРОТИЈЕ: Таса?
Господин Вића предлаже да напунимо шаке алевом паприком, да упаднемо у собу па да му саспемо алеву паприку у очи. Таман се ми тако договарамо, а дође собарица па каже: „Море, не бојте се, питом човек као јагње.
Ћипико, Иво - Пауци
али, фала богу, имате се од чега наплатити, одговори Војкан умиљато. — Знам да могу, али мени те жао! Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко сто шездесет круна, а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске
— Таман се уза сламу приљубила, — помисли и исправивши се, вели јој: — Сада је све у реду, уђи! Божица се слеже, сребрени ђер
Раде први вели: —Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже! — Таман си, Раде, погодио! — вели Војкан. — Што ти се отац не уписа? —Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија.
— Што ти се отац не уписа? —Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија. —Ето какови су! — прихвати Војкан. Таман кад ти устреба... не даду. А ја, кад што требам, пођем у господара.. . узмем, он запише, па мирно.
Газда часом у глави срачуна. — Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене, — вели му, па ће ти таман онако по прилици залећи.
— И посегне за новцима са стола — Видиш, ово и није заправо мој новац. Хтјео сам га таман послати... Ево, на! Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље, бога ми, но што га данас могу са стране набавити...
сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради? —А који су били свједоци? — упита газда.
—Ево, — љутито вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо... Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ...
Па, премишљајући, као да се каје што се не користи овом лијепом згодом! Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме што га моријаше кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше док је с њим
Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со... — Немој, господару, жив био! Ја бих дао хиљаду талијера. Газда се насмеја: —Толико ваља ливада!
Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште. Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био да положи воловима.
—Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, иако... Да, веле да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Опет је имао у угловима усана онај осмејак, таман и непостојан, готово случајан, и опет сам знала да ни сада као ни раније није био у вези са мном, иако смо се у
Ко зна, можда сам баш ја запао Лаушу за око и можда је баш мене одредио да останем овде и да се рвем са Брзаном. Таман ми само и то треба! Једва сам дочекао нешто као овај рат, да се човек мало разгали и разоноди.
Не, ја се овим што сам сада рекао никако не придружујем злобним гласинама које иначе свакодневно слушам. Таман посла.
Кроз њихове главе непрекидно тумарају избезумљене сенке, видик им је таман и назубљен страшним, злослутним кланцима и гребенима.
Димитрије Човек не може да се скраси од свих тих ушљивих главосеча што се смуцају по свету. Таман почнем нешто да мислим, или боље да кажем: таман ми се мисли сјате око неког згодног места, кад изненада споља бане
Таман почнем нешто да мислим, или боље да кажем: таман ми се мисли сјате око неког згодног места, кад изненада споља бане звекет и дрека.
Знам да је он у праву: све се може оставити за сутра, али шта вреди кад ми сан неће на очи. Таман их склопим и замислим нешто ведро и спокојно (шуму пуну пчелињег зујања и голубијег гугутања, оскорушу у цвету, млаз
док сам касао под оним стрводером Матијом, да се иза једног усамљеног облачка измаља твој светачки златни нимбус и таман кад сам застао, издужио шију и заждракао горе, ишчекујући да се помоли и твоје жуто лице, мој проклети јахач је
Оно што је хтео да направи, направио је. Никаквог даљег дотеривања и удешавања. Таман посла. Све је овде јасно. Јахач и његов коњ су тамни, а аждаја је бела. Е нећемо, Прохоре, да се жестимо.
Напрежем мозак да схватим, но узалуд. Таман кад уобразим да сам досегао до нечега чврстог и непомичног, нека ме слутња поново врати натраг.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла таман стигла до мог ока.
Узме ли се још у обзир да се Сунце и Месец при тоталним помрачењима Сунца таман поклапају за наше око, могуће је из свих тих опажања одредити величине и међусобна отстојања тих трију небеских тела.
до галатског Новог Моста, да онде уграбим брод за Терапију, где сам опет био позван у летњиковац немачког посланства. Таман сам био оставио патријаршију, а пред њеном главном капијом - тако ми причаше митрополит - указа се једна чудна чета.
То је путања Меркура, планете која је најближе Сунцу. У одабраном смањењу, има та путања полупречник од три метра, таман колико су стубови павиљона удаљени од његове средине.
Нашао је да ће то бити на једном одређеном месту у јату Козорога. Срећни случај је хтео да је, таман у то доба, астроном берлинске звездарнице Бремикер довршио своју карту баш тога дела неба, на којој је уцртао све
То је некад била наша учионица. Давно је то било, али се живо сећам оног доба. Ја, сам долазио на час таман пред подне, јер никаквим средствима овога света није било могуће дигнути ме пре из кревета.
Месец је таман толики, и може да се прошета у таквом отстојању између нас и Сунца, да нам заклони Сунце баш колико треба, допуштајући
Ова сцена ме је потресла више него што је било потребно, али је имала за последицу да сам, после непуна два сата, таман кад је наш топнички пук прешао гребен, и сам нашао изгубљени правац својем раду.
Нема више непознатих континената, светих земаља и змајевих гајева. Ето, видите како брзо путујемо! Таман сам хтео да утонем у дубоке мисли, а ми већ прелетесмо цело историјско доба, па видимо под собом преисторијско.
Сунце је таман зашло, а над оним местом где је оно утонуло под хоризонт, трепере на небу две јасне звезде, две вечерњаче.
А и температура им је доста малена, око две хиљаде степени; таман толико да светле. У таквом стању налази се, на пример, Бетајгеза, велика звезда Орионовог јата.
Проћи ће нови векови. Сунце ће се обавити у таман вео, светлост дана ће се угасити. Вечна ноћ освојиће Земљу, и она ће са мртвим Сунцем продужити свој пут кроз васиону.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Два дела куће је везивао, наравно и делио, ходник, таман, дуг, пун ормана у дебелим зидовима. У тим орманима је било, као у свим старим кућама, свега и свачега, архив и
Тоша, да би се све обрнуло, приволео се кући, и почео да цени породични живот. Таман је паланка поставила серију питања и сумњи, сазнаде се неочекиван и прост одговор: да Петар нешто није добро с
Ал' што кажеш, сече! И уфати те на месту ди си нешто таман мислио да прошверцујеш. Ја, овај, јутрос заборавио мало коње да истимарим...
Јурнем кроз сву ону луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она одмахну рукама као коњ кад се брани репом од мува, и утече у кућу.
Сока поче да плаче. Учитељ се тада сети да је она тога дана уплакана већ дошла у школу. — Таман си се ти мало развеселила, а ја те увредио... Хајде, ништа није било...
Један од њих спази у пустој улици судског писара, и таман да му приђе: онај отресе обема мишицама и скоро трком утече.
апсолутно не! — Којег дана је Ната сахранила мајку, те вечери је Мирко изгубио оца. Под орахом, стари Сава је таман испио флашу пива, раширио руке као да некога хоће да загрли, и пао главом по столу, мртав.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Или увуче се господин код младе жене кад јој муж није код куће и таман млада госпођа села у крило разнеженоме љубавнику, а неочекивано наилази муж.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Не палите још цигареТу... Светлост је, види се. А ја се таман примирио. Опет ме обузе лака дрхтавица. Али кад сам видео стрепњу командира ја се охрабрих.
Добро, и да побегну. А ти заборављаш да су њихови пешаци ту, пред селом. Чују пуцњаву, и таман ми на пут, а и они. — И то јест — одобрава наредник.
Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње. Таман сам узео списак, када се возари у коњушници узмуваше и одмах дође каплар па ми изјави да нема једнога коња, и то баш
Командир стеже вилице, да му одскочише мускули, и с дрхтајима уздахну. Онда настави тихо. — Таман сам устао и војник донео воду да се умијем, у том тренутку се ваздух проломи.
А, да бисмо олакшали коњима, добили смо и чету пешадије, те је сваки пешак носио по две гранате... Таман кад смо пред зору стигли на врх стиже наређење да се вратимо хитно назад, јер су Бугари пробили на другом месту, и сад
Али опет су пробили Бугари на другој страни и у први сумрак је наређено да одступимо. Таман смо запрегли, кад се сручи страховита киша, праћења севањем и праскањем громова. Облаци се спустили готово до земље.
на једноме делу фронта, наши су хитно издвајали из појединих пукова понеки батаљон, па су га упућивали да запуши рупу. Таман се ту успоставио фронт, Бугари би пробили на другој страни. Онда се одвајале чете да попуне празнину.
Нема везе... Са мном је био поднаредник Жика. Рекох му да одмах потрчи низ линију и види где је прекид. Таман он пође, а ја се случајно окретох у правцу батерије... Згранем се... Коса ми се диже од ужаса.
— вели и клима одречно главом. — Не иде, не иде. Људи су већ обневидели од снежне белине, и упиру поглед у неки таман предмет, не би ли мало одморили очи.
А и куће су биле као птичја гнезда. Некоме паде на памет да затражимо хлеба, јер ако и имају, таман могу да потхране нас једанаесторицу.
Са обале оценисмо да је човеку таман до гуше. Онда се нареди прелаз. Јахали смо и ми један поред другога, да бисмо се задржали за суседа, ако би се који
— Вар-варда1... и февга2. А... аврио3, да ме... пробудиш. Увија га Исајло као мало дете и таман да пође, Лука се придиже. — Исак... — Извол’те, госпо’н поручник! — Читај... за ме-мене... мо-молитву...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
, и то много јести: више но што је потребно да човек одржи себе у животу, више но што хигијеничари препоручују и таман колико траже сва могућа надражења црева, желудца, једњака, слузокоже у устима и око језика. И јести какве хране?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Били су то већ праунуци миша дундулице, али исте су им биле њушкице, исте очи. Столица таман хтеде да поново у свој дуги сан уђе, кад око дворца затрешта тутањ топова, паде ђуле, отвори се рупа на тавану,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Разуме се да не би могао. Са таквим „врлинама“ он би таман био добар роб, добар султанов поданик, о коме песма не би имала шта да каже.
великог јунака (у песми Женидба краља Вукашина): Што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан
Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман
таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може.
прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може.
Ал' да видиш чуда великога: што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан
Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман
таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може!
прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може! Тад говори крале Вукашине: „Авај мени до бога милога!
Ту сједоше пити вино ладно. Таман бише вина највишега, и о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је
Кад то виђе црни Арапине, плећи даде, бијежати стаде, право бјежи к бијелу Солуну, а за њиме болани Дојчине. Таман Арап на врата солунска, а стиже га болани Дојчине, па потеже копље убојито, прикова га Солуну за врата; па повади
кулаша, а Јакшићи нареде ђевојку, ођеше је што се љепше може, дадоше јој злаћену маштраву, послаше је Сави на обалу. Таман цура на обалу дође, она стаде воду заватати, док ето ти од Авале Порче, божју помоћ цури називао; она њему помоћ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А зар сам ја магарац? — побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!
Лазар се насмија. — Па и мене зову Мачак, а то је смрт за мишеве. Таман спадаш у моје друштво. Мачак је тако поправио шешир да је изгледао нов новцијат.
Боко загризе и једно и друго и разроко се загледа у малишана. — Таман посла, Николице, да ово жваћем и нешто смишљам, нико ми ни ријеч не би разумио. Помијешао бих буве и слонове.
Ја зграбим кромпир, поиграм и таман да ћу с њим у уста, а дјед прутом — швиц, швиц по ногама! — Богами ћу и ја потражити прут, јер ти ћеш тако,
лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према стеновитој јарузи кроз коју је роморио таман поточић. Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак?
Под густим сводом старих букава још увелико је било мрачно. Видјело се таман толико да ти се од неког жбуна учини да је мечка, а од мечке да је жбун. Прекрасна работа, нема шта!
— Охо, и ти се следила од страха, сиротице моја! — прогунђа он с пуно њежности, па диже главу и таман да ће натегнути из боце, кад се иза пласта указа некаква огромна чупава и рогата главурда с избеченим очурдама и попут
— рече Лазар Мачак поигравајући се својом тешком кубуром. — Ни то не би било лоше — потврди Јованче и таман хтједе да још нешто ново предложи, кад Жуја, везана пред својом колибицом, одједном поче да режи и да затеже ланац.
Кренули су још прије сунца и таман кад су зашли у Гај, из дубине шуме пред њих испаде Николетина. — Шта је, куд се ви то скитате тако рано?
! Уз Голо брдо милила је некаква мрка громада, нешто као џиновска корњача, као пласт суве папрати, као неки таман ћубаст жбун. — Гледај, па шта је ово данас?
— Не знам. Танко је много, једва се види. А оно сад? Пази, пази! Над Лисином поче да се диже јасно уочљив таман стуб дима и у висини узе да се разраста у широку перјаницу. — Ено га, Јованче даје знак! Пали, Вањка!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ. И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!
Толико су лепо живели да су чак и побратими. Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао. Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне