Употреба речи тамнија у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Они су гутали његову причу недахнимице... И прође дан као да га неко украде... И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра...

Црњански, Милош - Сеобе 1

Месечина, јасна, бела као иње, попадала је била нарочито на воћке, које су се све више виделе што је ноћ била тамнија. Над широким падинама брега по којима су, по јаругама, међу кућама, тумарали коњаници са фењерима, хватајући оне који

То беше жена какву никада нигде није видео. Бледило њено било је потпуно и уоквирено косом, што је сад била још тамнија, као и обрве.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

столица на расклапање, помада за негу ваше коже и лосиона за негу косе, више леда у пићу и у срцу, шминке у ташни, све тамнија стакла наочара против сунца...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Поток се прошири и искривуда. Преко његових глатких каменова нахвата се нежна, мека маховина, трава постаде бујнија и тамнија. А и ми смо се мењали и расли. Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' што пурпур црвенији, што сјајнија свила бива, све је блеђе лепо дете све тамнија Валадила. „Доста, доста, драги бабо! Моје срце не избира, срце моје само воли неимара Минадира.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

хлорофилу аршин до расула У метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје У вртовима, а стрњика сува, Тамнија доња амплитуда бруја Ветра што обноћ у времену дува.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Није могла да заспи. Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње увелико већ спава.

Ћипико, Иво - Пауци

Ишли су неким путељком кроз боровик. Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу. На привији она застаде уз бор. — Прођите први!

Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања. Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Само се на њеном осветљењу и саобраћају примећују јаче промене. Она је дању тамнија, а ноћу светлија, јер су се стабла њених дрвореда разгранала, а њено старо црвенкасто гасно осветљење замењено је

У тој пламеној драми пролазе векови а ружичаста боја ужарене Земље постаје све тамнија, као да ову нека невидљива рука завија у лаки црни вео.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности