Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана. И, што ближе гробљу, његовим зидовима, тим јаче из њега тамјан, плач.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Засени ме полутама у цркви и мирис тамјана који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме
Црњански, Милош - Сеобе 1
и певању кроз нос доминус вобисцум, присуствоваху миси, опијени, као буником, небесним песмама оргуља и хора, мирисом тамјана, збрком латинских речи и анђеоским изразом лепих дечака, који су помагали бискупу при служби.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
трошних славолука испод чијих сводова више никада неће проћи ниједан шарени звонцави караван, слушали литургије у диму тамјана, међу ознојеним сељанкама умотаним у дебела сукна, под пуцкетавим пламеновима воштаница што су се топиле брзо као и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана... А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени? — К'о тамјана плави прамак полетив са жртвеника у наручју зефирову кад се сретне на висина' с ваздусима виши сила, те се стану
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Дремај, тежино тамјана модрог: Ти си ми гримиз с Тајне рођења, спомен на софру модрила родног, чему се враћам из отуђења, носећи крпе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На уласку у цркву запахну нас мирис тамјана и сагорелих свећа. А распети Христос, са болно издигнутом главом, упућује молећиве погледе и као да вели: „Господе,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Надамном мирише у облацима сивим шума твоја фрушка, од тамјана кадионица сребрних. И док звезде гаси ветар липа ја се смрти дивим.
И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и душе даде дивне
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамјана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цијела соба дисаше неком ванредном тишином и збиљом. Тај њен свечани изглед, зачиња је мирис од тамјана што је напунаше. То је била пријемна соба Господарева. Ђакон скиде капу па стаде иза Владике.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
броди међу нама гришнима, баш кâ мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, кâ свића кроза дим од тамјана!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Улази у гробље. Оно да му каже да ли је Адам жив. Осети мирис тамјана и воска. И влажне земље напојене костима у распадању. У мраку, на неколико места догоревају свеће.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Л. Костић XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА Ужежи, ћерко, кандило! Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана!
Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана! Помол' се Богу с матером За душу малог Дамјана... Ј. Грчић Миленко XXXВИИИ ГДЕ ЈА...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А све ту изједначава у својој непристраности та прашна некропола с фестонима паучине, у којој, мјесто када тамјана, вије мирис мачјег урина.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Није било хорског певања у цркви у Делавер Ситију, није горело много свећа и није било пријатног мириса тамјана, није било складних звукова црквених звона.
Ћипико, Иво - Приповетке
на великоме олтару дижу увис, као да хоће да цјелују свето отајство, обасуто обилатом свјетлошћу и облацима мирисава тамјана.
језуита држи високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана, и излази у гомилу из цркве, премишљајући о страшним мукама пакленим.
Сунце је жеже — жедна је!... А кроз засићени ваздух, крцат мириса тамјана, воштаница и старих туника што за собом остављају у светлости дана задах нечега давнога, застарела, још се чује јаки
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору добро очувану, невестиног
вас тек онда загреје око срца, кад се видите ту, у тој утутканој, топлој и меко намештеној соби, по којој веје мирис тамјана, трепери ужагрен ваздух више мангала, а изнад главе вам пуцкара кандило . . . како онда?!
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана. . . А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш [.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кроз поразбијане црквене прозоре шири се тежак, загушљив Мирис од зејтина и тамјана и мијеша се с млаким ракијавим задахом који се диже поврх узаврелог котла. — Дај ми кажи, Мићане!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила. Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
на Бадње вече, »излазе у воћњаке и врте рупе у воћкама које прошле године нису дале род, и у њих стављају помало тамјана, с уверењем да ће од тада боље рађати« (ГЕМ, 37, 1974, 217).
Ћипико, Иво - Пауци
виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кадгод газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.
А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! Дође пред цркву. Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију.
Иза мушких наврве женскиње. Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ишла је поворка кроз села и маслинове горе, пролазила кроз логоре, остављајући за собом опојни мирис тамјана... На данашњи дан је страдао Он. Људи осећају душевно распеће и, јаче него икад, саучествују у патњама Његовим.
Шапућу војници молитву, а звоно и даље дрхтаво јечи. Дах пролећне ноћи испуњен је мирисом тамјана и измирне. Војници напустише логор и одоше за поворком у цркву. Без дозволе. А нико им не би ни забранио.