Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Како да си не знајем?! Бата-Таско зашто, искочи до теб’ те?... — Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке...
— заврши одсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке. — Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове.
и што иска да си улегне у чорбаџијску, потакву фамилију... — Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин. — Е, бива ли тој од еснаф-човека? Ред ли је? — наставља тетка Таска.
— Ете, па овде си је! — Ваздан-дан? — пита Таска. — Ваздан-дан! — одговара Ташана. — И сву ноћ? — Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа. — Неје никуд искачала? — Неје... Неје искачала ни у авлију!
Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво“, ни ме питује: „Како си, Таске?“, веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!“ — „Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ?
Девојачку срећу да батисују... Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш? Е, не знам ни сама си, Ташано, веће си и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!
Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!“ виче преко сокак. „Што се, мори“, рече, „напрајило тој при вас? Кој се то удава, кој се па жени?
Отишао је најпре Замфировима. Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине, — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г.
Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у
А ваљда је и суђено и писано да то тако буде. Зато се прве недеље по подне крену тетка Уранија (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћје, пошто је била оглашена за баксуза) да она покуша да