Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ево те твоји избавиоци чекају! Ти си слободан! Он тешко уздахну: — Слободан!... А по измученоме лицу лебдео је израз гнева, бола
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у моју нурију полазио, — ти си јошт млад и не знаш какав је свет, ти си врло млад и нигде готово нећеш бити у друштву твоји̓ парњака у годинама, него ћеш све долазити међу старије људе.
Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.
” — Ја устанем и натраг погледам, а оно се опет бели и рекнем: „Ао побро, црни̓ твоји̓ гусака, а горега мог тихог Дунава!” и одемо даље.
а неће да му пушке узму, ваљда да ме не плаше, но капетан новски дотера коња близо, пак рече: „Деде, ђаче, удри из твоји̓ пиштоља у ону јабуку; ако будеш прави дал-крлукчија, биће ти пет драмлија у пиштољу (ал̓ су они чули да смо сваком
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А хоћеш ли ме чекати? – Хоћу! – А ако те он запроси? – Одбићу га! – Ако те твоји буду терали? Она му погледа право у очи. Станко је видео њен одлучан поглед. — Казаћу им да га мрзим!
Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: — Бог ми је свједок!... Твоји јади и моји су, јуначе! Изгубио си побратима — ево га!... Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...
— Мој син долази у своју кућу. — А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? — Моји су задругари моји синови, а они нису лопови!
Станко се окрете Ивану: — Ето, ја сам душевнији од тебе! Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца. Мени си крив ти и твој Лазар... Ја ћу на вама искалити!... Кад чу Лазарево име, Иван прену.
И, после, шта ми је то: старешинство?... Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... — Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу...
Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље. Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...
Турци стукнуше. Наста тајац. — Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове. Јаков нареди. — А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И знак вечитога, Ако не у срећи свемира? — Свуд зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути: Мајку која рађа и светлост и сену.
На гладној обали овој куда смо патили, И од првог се дана са бедом спојили, Најпре су изроди твоји блатом те блатили, А издајице твоје крвљу обојили.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи. Па кидам и цепам све са себе, гледам своје голо тело и као луда тражим, вриштим, хоћу твоје
Африка
Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу. Гриоти се за тебе забављају, господару мора, сине госпођин, ти који си слон. Твоји се гриоти забављају. Трећа песма. О, ја нисам навикнут. Неко је у кући вође. Сваки краљ има своје време.
Теодосије - ЖИТИЈА
А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто и помислим! Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме.
добијем поузданију смелост, да си послушао молитву моју, па ћу ти убудуће у животу своме вредније угађати, и сви људи твоји који знају и славе име твоје. И опет те прослављамо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и на векове векова, амин!
с валима, запретивши мору и ветровима, спаси сада и нас који се потапамо од њих, Водитељу, јер гинемо, а и ми смо твоји христоименити људи, другога Бога осим тебе не знамо, не презри дело руку својих, човекољупче.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Жена твоја с червми истљети будет. И горкост душе твоје проиде. За долги твој живот тек твоји потомци обрести будут во ноћи благозрачну Деницу.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
која преживе срце и руку што их писа кад се нага нађу на туђем хладном длану, кад свештеници и грешници стари, кад твоји писари, подвлачити редове у њима стану.
За поруке у невештим стиховима које су твоји копљаници слали женама Грка и Латина. За љубавне исповести монахиња које је однекуда из пакла на сунце изнео пакосни
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Још волиш да понављаш моје име? —Била си једина Азра у читавој школи. — рече. Стварно, како си? Како су твоји? Отац ти још прави најбољи сладолед у вароши?
Доста си ти правио скандале... – Да се паркирамо негде? – Зашто? – Па, да се мало смириш... Опет твоји нерви... – Ха! Сада господин хоће и да ме прогласи лудом! – Нисам рекао да си луда. Казао сам само . . .
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Та има сиромаштва свуда, али, по души, тешко да има гдје вишег и мање заслуженог! Рецимо, да си ти и твоји старији рођаци ма у којој другој земљи, као стари, измучени ратници, имали бисте њеку помоћ од државе!
— Оно, суђено му је, господару. Сви га мичемо на душу, по твоме законику, нâко, рече сердар, да га убију твоји војници, да послије његови не траже крв од нас.
Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична... — Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац! Ено све у Сава Маркова!
— Е, добро ми дошао као пријатељ и вазда добро дошао у моју кућу ти и твоји! — рече кнез, па преметну разговор на друге работе! Владика се пред вече врати у манастир.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га? Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца! ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !
Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара вити, Ни с мечета они поносити, Крвца дивна ту се просипала, Крваца
Де је тебе она Србадија Пред којоме дркта Турадија, Де огњани онизи синови, Де су твоји сиви соколови? Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А на главам' капе калајбуће, А у рукам' оно вито
бранио је свога, И сам Рајко у бој се нагнао, И он ране у руку допао — То су, брате, то су јади наши, Али ево и твоји и наши.
горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали, таки
твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали, таки нестанули.
А у душу даде жаре, Даде мени лепе даре, Моје душе жарки поји — То су, Боже, дари твоји. Вала теби на то, вала, О не пусти да на зала Употребим дар ја твој, О не пусти, Боже мој!
То су, брате, то су јади наши, Али ето и твоји и наши. Побисмо се и Турке узбисмо И својштину своју одбранисмо, Само Цвету, само злато твоје Уграби нам клети
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Човјече, аман, човјече — немушто завапих у шумној паници, скоро глув — па ти су твоји дјечаци данас одрасли људи, прошло је отада преко двадесет година. Еј, нема више дјечака!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Минерва је, богиња мудрости, Просветила ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи, Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи, Која по земљи давно с ТОБОМ ходи. А сад своје плане производи. О, ВЕК ЗЛАТНИ!
Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи! На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги. На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну.
Тако су те греси твоји постигли; и да нисам се ја зато молио, горим би путем прошао него си. Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х)
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји? — Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога
— Не уме Србин кама да крњи, ал' један камен урезан стоји, Србине, брате, у груди' твоји': тај камен црни Црна је Гора. На том је каму азијска гуја зубима кивним изгризукала цртама дивним јуначку драму.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— и све му искаже како је у млину чуо. Онда тивтиз рекне џомету: — Џабе ти твоји дукати, само ме одведи у онај исти млин ђе си и ти преноћио.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Не бој се, куме, опет сам наишао на један лек. МАКСИМ: Већ и твоји лекови — да Бог сачува! КУМ: Истина за твоју, не знам, оће ли поднети. Али за моју као наменуто.
(Покупи новце и метне у џеп. Затрпавајучи рупу.) Мој комшо! Ми ћемо сад у ортаклук ступити, твоји новци и мој џеп; а добит ћемо делити. (Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 3.
НЕША: Ти остави друге, нека чине како оћеду, а ти по твом обичају. СТАНИЈА: Јес’ да кажу твоји гости: каква је то матора! Пи!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(20. В 1989) 5 ТРАГОВИ Трагови твоји међу стварима, Отисак усне замишљен на чаши, Хаљине твоје у плакарима Кад вешалицу празну машта маши — Трезна
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ја сам се жртвовао! — Господе Боже, па зар то није нормално? Шта су урадили твоји родитељи за тебе? Треба ли да цркнем од захвалности што ме ниси оставио на степеницама пред неком црквом?
године у клубу „Сумарен?“ — Е па, драго дете ... рече бакута — шта сам оно, тела да кажем ... — ... твоји родитељи ... — подсетих је. — Јесте! Твоји јадни родитељи одлучили су да те пошаљу мало у Енглеску!
рече бакута — шта сам оно, тела да кажем ... — ... твоји родитељи ... — подсетих је. — Јесте! Твоји јадни родитељи одлучили су да те пошаљу мало у Енглеску!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Коско, што дижеш буну у месу, мирној дубини светог порекла? Тобожњи кремен природе мушке покрети Твоји здробе у љуске. Несвесно струји једно у двома. Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Музику нећу да трпим, знаш ли? АЛЕКСА: Па чекај, ваљда се може помоћи. Ево ти који тантуз. МИТА: Проклети твоји тантузи, и ту си ми изварао форинту! АЛЕКСА: Ал’ су нам доста и помогли. МИТА: Видим да морам скапати од глади.
ЈЕЛИЦА: И ја то исто ћутећи бештетигујем. АЛЕКСА: О, небо, о, судбино! Како су путови твоји недостижими! Одбацио сам више од три стотине партија, дошо сам у ово мјесто, гди нисам мислио што друго наћи кромје
ЈЕЛИЦА: Готт, како је мени! МАРКО: То су твоји румани и барони! Нисам ли ти сто пута казивао да се оставиш ти будалаштина?
Да се чепиш као лутка; кад говориш, да се и сама не разумеш; да држиш којекакве протеранице за бароне, то учиш из твоји красни румана. Ја ти последњи пут кажем: да те нисам више видио с њима!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји, преклањски стари зече? У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоји су зуби бисер сићани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује бисер сићани. Чујеш девојко, чујеш лепото!
“ “Жен’ се, благо, жен’ се, драго, сретно нек ти је, Врани коњи попуцали, њу не донели! Двори твоји опустели, њу не чекали! Браћа ти се покривила, тебе не било!“ “Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као просјак са барикада пуцо, и ко Цезар долазио са мора. Ал чим се заљубиш... чланци твоји и груди малене и колена тврда ко круне од сребра, и бледе усне што брзо зарумене, и сјајна лака ребра чине те маркизом.
Нада мном ће у лишћу свелом уди твоји засијати, мртви, мраморни, вечни. ВОЈНИЧКА ПЕСМА Нисам је за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Јадниче мали! Ово су ти само први јади... А какво су ти страшно зло спремили за доцније дане твоји најмилији — они што се некад лакомислено заверише да ће усрдно сносити узајамне тегобе...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Па дођите! (Испраћа их и враћа се.) ВИИ ПАВКА, ЈЕВРЕМ ПАВКА: Нисам хтела пред њима, али ови твоји избори довде ми дођоше. ЈЕВРЕМ: А зашто, Павка? ПАВКА: Како, забога, зар не видиш како се све тумбе обрнуло!
ИВКОВИЋ: Шта је то двадесет гласова, то се часом може да измени! Па где су ти твоји људи, газда-Јовице? Ти рече, кад си давао изјаву, да стотину вучеш за собом?
Ти чујеш одушевљене усклике народа, а пораз насиља и неправде. Поверење које смо ти ми, твоји бирачи, данас овако сјајно манифестовали, оправдаћеш једино радом твојим у скупштини, радом који на првом месту треба
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но ко паука што за мрежу Везују танки конци они, Дрхтаји твоји мене вежу За вечни живот од искони, И у дну тужне душе моје, Ко наговештај нове вере, Весело као лишће твоје, Нагони
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ја... ја... још... још — муцала је она чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо! Ту сам ја! — А како твоји на селу, јесу здрави, живи? — Живи, живи, газдо!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бог драги зна, а и ти, јесу ли твоји јади и наши јади! Ама нећемо тако! Нећемо да свијет рече: ’гле јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Питала шаљива ђевојка бабу: — Хоћеш ли, бако, и ти с нама вечерас у коло? — Хе, мој синко, кад су се твоји врагови рађали, моји су у колу скакали. 3 Питала унучад бабу: — Зашто, бако, плачеш?
НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој срећи придржи.
Испод твога високога и јакога шљемена износио двадесет и четири сретња шјемена, твојим воловима орао, а твоји синови сијали. Под јарко сунце пред орачима и копачима домаћа шјемена износио а милосном се богу молио, дабогда!
Славио, на млађе оставио! Што ми потрошили, Господ навашао. Хај, твоји коњи вриштали, душмани ти пиштали; твоје краве мукале, душмани ти јаукали! Да бог да! 6 Вала и ејвала!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Пусти несрећу, несрећа не дође зато да нас упропасти. Него ми кажи где су ти твоји војници. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено их тамо, видим их ко сад вас! Све до последњег дугмета! Погледајте!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Ако је коме жао нека иде одавде. МАРИЈА Сви су твоји. Па немој тако. Деца су ти како они тако и Васка. И не само њој да доносиш, само њу да китиш, а ове друге и не гледаш,
МИТА (поклони се, седне ближе). АНЂА (оборена погледа, спусти се подаље). ЈОВЧА (Анђи): А шта ти? Како твоји? Где си ти? Што си чак тамо села, у крај? Јеси здрава? Како твоји? АНЂА (подиже се, понизно): Здрава сам, здрава.
ЈОВЧА (Анђи): А шта ти? Како твоји? Где си ти? Што си чак тамо села, у крај? Јеси здрава? Како твоји? АНЂА (подиже се, понизно): Здрава сам, здрава. МИТА Није хтела да дође. Једва је доведох. Неће.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Парусије, саландари, проскомидије | и другојача којекаква имена, измишљена за глобити живе и мртве, то су ти твоји Јерусалимци и Светогорци; будак њима ваља и мотика, нека раде ка и други људи.
Мислим, слатка мати, пресвето души мојеј име, гди си да целујем стопе ногу твоји[х]! Од оног блаженог дна, велим, не могу видити мало дете при сиси, да у исто време не размислим неисказано
” Зил[ошиј]: „Кажи ми које је намереније твојега писања, по ком се надати можеш да ћеду твоји јединоплеменици моћи познати да ,ти без сваког пристрастија и интереса поступаш. Знаш да све за тим стоји.
Није таког породила мати, верне нарави ко неће познати. А што сам повише рекао, да ваља да се бојиш твоји[х] Србаља, ја сам из шале то рекао, јер, како кажеш да намераваш одавде поћи у Париз и Лондон, мучно ће те кад твоје
” Зил[отиј]: „Добро, добро! Али ти знаш да твоји Србљи, који нису научени слободно мислити, како те новине од тебе чују, рећи ће да си јеретик.
Али, рећи ћеш ми, кад је блато и киша? А зар ја теби не могу рећи - а кад се у твоји коли осовина сломије? Ја те молим, нека свашта не спомињемо!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго. Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити. Али, свр свега не буди кâ ови твоји другови. Ајде сад тамо, одмори се.
! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ја ћу опет доћи. Ти ћеш у моју кућу долазити. Обећај ми. — Крв нам се с Тошићима меша. Неће бити моји унуци. — Твоји ће бити! — викну, смрачен од мумлања и крцкања у мраку. — Кроз њих не могу да трајем. Душмани ће да опогане моју крв.
Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи. А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више! Зар не видиш да сам сâм?
Онда одједном потрча и стиже Аћима: — Боле би било да и твоји синови сад иду с тобом — рече без љутње у гласу. Аћим застаде, али се не окрену.
А то је нешто, млади господине докторе! — махну руком са упереним кажипрстом. — Таквим чином ти и твоји вршњаци, што се из европских кафана ругате прецима и традицији, не можете да се похвалите.
Нећу да их тужим и глобим судским трошковима. Лепо ћу се с њима договорити. Сви ће они, Адаме, бити твоји надничари. Твоји, твоји, сине! Бог је тако одредио. Баћићева ливада је до наше њиве. И њу ћемо да узмемо.
Нећу да их тужим и глобим судским трошковима. Лепо ћу се с њима договорити. Сви ће они, Адаме, бити твоји надничари. Твоји, твоји, сине! Бог је тако одредио. Баћићева ливада је до наше њиве. И њу ћемо да узмемо. И они твом тати дугују.
Лепо ћу се с њима договорити. Сви ће они, Адаме, бити твоји надничари. Твоји, твоји, сине! Бог је тако одредио. Баћићева ливада је до наше њиве. И њу ћемо да узмемо. И они твом тати дугују.
Твоје презиме, наследниче Адаме, јесте Дачић. Јесте, руку ми мојих, баш Дачић! Све знам. Дачићи ће бити твоји надничари и слуге. А разлика је између вас само у презимену. Истину зборим.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...
камен овај, к'о пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело
Попа, Васко - КОРА
твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве земље Кад сунце касни 21 Руке твоје пламсају На огњишту усред мога
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Е, па нека је хвала боговима! - Твоји суграђани су, у сваку руку, чудновате зверке“. „И још како! Тек кад их боље упознаш, увидећеш каква су они стока.
„Онда идући пут!“ рече Еуристенес. „До јесени ево ме с мојом лађом опет овде“. „Веруј, не могу да ти обећам“. „Али твоји пријатељи те жељно очекују. Они би се неописано радовали да те опет виде у својој средини“.
Из једне вароши у другу, у Кордову, Севиљу, Валенцију, Гранаду, Мурцију, Алемерију. Да ли бисте ти или твоји били то у стању? Та ниједан од вас не би прешао ни Гвадалквивир. А све кад би и даље стигао, вратио би се празних шака.
способан и независан; он ће о твојим опитима морати да извести своје старије, а они ће тек испитати и одлучити да ли твоји проналасци могу бити прихваћени“. Герике ме погледа упитним погледом. „Сасвим је тако!“, рекох му.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Право кажеш, и ја никога не молим.“ „А твоји родитељи, шта ови кажу?“ Он се мало замисли: „Ови моји? Стари су, задовољни да ме виде ожењеног.
— Петроније Свилару, размисли се добро; сви су, ето, твоји другови признали. и дебели, обријани цивилни полицајац приђе му ближе.
„Нисмо ми,“ вели он, после кратке забуне, „нисмо ми овде твоји адвокати, него судије, а ти за твој зајам од адвоката тражи савета, а нама кажи само оно што те питамо, и ништа друго.
Здраво, каже Срета, а ти како си, шта радиш, и сви твоји Цигани како су на дому? Здраво, кажем, комшија Срето, сви су здраво на дому; па баш ето ту, господин председник,
Не распознаје се, можда, ни твоје име на малом дрвеном крстићу којим су твоји другови што су те волели обележили место где ћеш вечно остати.
Сећам се како си посматрао кад смо се ми, твоји рођаци, вратили из турског и бугарског рата. Као поуздано могу да закључим да си се ти чудио: како људи могу бити
И док је из мале ране текла крв твојих младих година, а ти лежао на земљи окренут сунцу које се рађало, дотле су твоји другови на твоме избезумљеном лицу морали читати очајан и јасан израз: Јадна моја мајко! 10. септембар 1916.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. — Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци! Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: —
ето!... — одговори он уздахнувши. — То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани... Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.
А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео... Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене
— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!.. Они твоји већ почели тамо. — Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога.
Мени је Радован више требао но њему... — Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре ! Оно ти је опак душманин...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
музика гајди, пропраћена живим брђанским играма, све то као да ми је шаптало на ухо: ”Фарадеј може да причека, али твоји прцјатељи не могу.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Није све тако, опази девојка — Твоји хоће да узмеш прћијашицу... —Биће и тога код мојих...али до мене није... —Збогом Павле! —Збогом, Цвијета!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ »Орао« 1891. У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ која полажаше за туђинца Дај ти, Боже, добру срећу! — Али свати твоји ћуте. И на твоме бледом челу Облаци се неки муте. Дај ти, Боже, добру срећу — Ал’ мени се тешко дише.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
твоје, Кад би сладост прибавила, Коју носе речи твоје, — Јамачно би иста важност Читатеља њу достигла, Коју дјела твоји сјајност Јест пред светом себи дигла.
РУЖИЧИЋ (Евици): Здравствуј цвјете љубови, орошени струјом нимфа. Зефири Амора око твоји персију лете, и сјајнопуне очи твоје стрјелу Купидону затупљајут. (Ода горе-доле.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају, али не веруј мору које нас вреба и мами. Просторе где невидљива снага сања којој
ме нема Зелени микрофону мога подземног гласа зово Што ничеш из пакла јер нема другог сунца под земљом О биљко где су твоји анђели слични инсектима И моја крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди наивна
Петровић, Растко - АФРИКА
Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу. Гриоти се за тебе забављају, господару мора, сине госпођин, ти који си слон. Твоји се гриоти забављају. Трећа песма. О, ја нисам навикнут. Неко је у кући вође. Сваки краљ има своје време.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Светло сунашце! Колико су дубоких, крвавих рана на бојноме пољу осијали твоји последњи зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХІХ Накићени твоји свати, Тебе кити твоја мати, — А шта ће ти војно дати? Просуо бих песме своје, Што ми срце сада поје, У недарце
“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!“ ЛВ Да л’ то беше санак Као и све друго?!..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сада може сам и цигарету устима да принесе. Дира га потпоручник Ратомир, који још иде на штакама: — Ах, прођоше они твоји лепи дани, кад сестра Жер-мен седне на кревет, па ти приноси својим лепим прстићима цигарету, а ти пушиш.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна. И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна.
Теби сам помаже небесна воља, И сад ти се показује судбина боља, Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе. Востани, Сербије!
шта б' мени земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То бесједе слуху моме љупки твоји гласи.
Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји. Вољу Најпре под јарам подвергни ума. Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом.
27. децембра 1833. Лукијан Мушицки ЈОВАН ПАЧИЋ ЉУБИ Дјево! Чрни твоји Заплећу ме власи, Љубов нежна своју У прејаку мрежу, А погледи твојим У очесам лежу, Којих један скорби Моје све
очесам лежу, Којих један скорби Моје све угаси: Лице бело твоје Болесну ми душу, Болесно и срце За тобом распали. Твоји су ми прсти Ране горке дали, Љубве ране, живог Мене да угушу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шједи, Џибићу, шједи, мјесто се прошјело под тобом! Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, земљо олује, Мрко ти чело страшне капи шкропе И чудне химне изнад тебе хује! Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава?
И када те мрзим, тад мој бол те воли И док моју душу Твоји греси тлаче, Кô очајник с чијег чела сјај се смаче, Желим те тад, кад ме бол због тебе сколи.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
овај, кô пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 И молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну. 3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век.
Ћипико, Иво - Пауци
—Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!... — Ко ће их питати? Ја се женим... Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје,
— Нова? Не знам ... — Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштргод! Нећу ни да те зовем на објед... Биће те се твоји ужељели. —Хвала ти. —Дакле? — јави се наново жупник. —Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се.
И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: —А како твоји живу? —Моји! — трзну се младић, и настави мирно: —Ка' и други, а да вам право речем, и горем...
Без пинез не дам ни своме оцу... — Јемате правицу! — Претргну га Рого. — Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси ...
— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво. Ти имаш неке чудне појмове! — Чини ми се да су твоји чудноватији; к'о што ја, и други мисле! . — Браво, тако је! — повикну доктор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли смо, утехе ради, реци ми, да ли смо сви ми, ипак, подједнако рањиви и слаби? Да ли су и твоји миљеници отпорни или су слаби као и ја на неправде и на њезахвалност? Има ли људског срца које може да отрпи?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и Риге и Бајрона, Сплетоше безбројне венце међ венце победа своји'. Где, у сусрет дана
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када се ти уздигнеш на источном хоризонту, онда обаспеш целу Земљу твојом лепотом... Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знам да се у гимназији учи латински — и ти и Срба сте имали из латинског најбоље оцене — али знам и то да се твоји попови по цео дан моле Богу латински, и кажу, и с папом латински разговарају...
Напослетку расплете прсте и одбаци рукама скоро љутито: — Шта фантазираш! Какав Јеврејин! Ушли ти у главу они твоји „древни народи”, а бог те пита шта ћу сутра бити ја.
Сироти Јевреји! Халапљиво грабе новац — и нико боље и раскошније не живи него ти твоји „сироти Јевреји!” — и нико у грознијим бригама за опстанак не живи од мојих Јевреја! Ти то не знаш, Милане драги!
Јевреји твоји знаду само за новчану историју и философију... стичу, имају, добро једу и пију и кад на синове своје троше, онда имају
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Остави, бре Јанко, једанпут те твоје народне мудрости! – гунђа опет Бора. – Досади ми там' на земљи са твоји Зелени вајати, па хоћеш сад ваљда да ми кажеш да је Нушић Адамско колено? – Има реч Војислав Илић!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Молитва, тим, за мене! Његов, Господњи, глас, и сви гласови; Охолости, није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Коме да судим? Њима или њој? Ако бих њих од ње силом одвукао, у затвор их метнуо? Не иде. Сви су то наши, моји, твоји. А њу? Једанпут је протерах у Турску. И док се дуван не среди, виногради не обраше — лепо, све мирно!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Лешино гњила расцрвана срца, Са твога смрада траг богова смрди. Плодови твоји златни су кумири, Издајство мисли, тортуре, синџири, Губа и пород гнојавијех груди.
48 Жарко се лето смеје Са јагодица твоји'; У твоме срцу малом Студена зима стоји. Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Знаш ли, бане, не знало те чудо, кад западох ропства у вијеку, — пандури ме твоји ухитише у Сухари врху на планини, у руке ме твоје додадоше — ти ме баци на дно од тамнице, те робовах и тамницу
Да ми није умријети с миром“. Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан дојчине, нису твоји двори прокапали, но су сузе Јелице сестрице“. Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако бога знадеш!
Што ће, Јово, Сријем, земља равна? Што ће, Јово, твоји б̓јели двори? Што ће, Јово, твоји врани коњи, врани коњи и сиви соколи? Што ће, Јово, твоје пусто благо?
Што ће, Јово, Сријем, земља равна? Што ће, Јово, твоји б̓јели двори? Што ће, Јово, твоји врани коњи, врани коњи и сиви соколи? Што ће, Јово, твоје пусто благо? Што ће, Јово, твоја вјерна љуба?
Одговори Туркиња ђевојка: „Бе, не лудуј, Јанковић-Стојане! Докле твоји Котарани дођу, хоће тебе Турци погубити; већ јеси ли, болан, вјере тврде да ћеш мене узет за љубовцу, да избавим тебе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нађе га у крчми. Пошто поручише по чокањ некакве лоше ракије, зване „брља“, учитељ се пожали: — Газда Ваљушко, ови твоји шумњаци не шаљу дјецу у школу. Погледај, ето ти списка. Нема их већ данима ни да привире у разред.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЦРНИ БИВО У СРЦУ Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду! ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво, као црни биво у срдцу
А ако ли ти живиш, то твоји ће душмани вас разбити и земљу вашу преузети.« Како то они му богови изрекоше, прочу се тај глас и у другу војску, те
И што му на то изрече господ владика? »Устан горе, рече му, што си се тако преплашено спустио доле? Згрешили су твоји људи зашто су преступили мој заказ.
И рече к њојзи ангел: »У тим дворови ти не мож' боравити, јер нису твоји, него то су дворови твога брата, они што их је наскоро сазидао они страни човек Тома.
Ко се куне, сам себе веже и нејма га ко одрешити. Ашчија чорбу дели, а Бог срећу. Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду. Данас је роб, а сутра је бег, или данас бег, а сутра роб.
Ама како ће Марија поднети огањ твога божаства? Твоји престоли на којих но седиш пламтећи из окола жегу са својом зраком палећи и тебе ли може поднети плашљива девојка?
сузами ноге прала и с косами главни отирала, све јој грехове опрости говорећи к њојзи: »Отпуштајут се теби греси твоји« ... Тако и сад грешни и брижљиви људи нека се плачљиво стењући моле Христу Богу свакад на уму га имајући.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ласно ли је мен’ да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је
Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све... Теб’ те стра’ од татка... Стареји твоји, ете, не давају те... Ама, ласно за тој!