Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Златне и слатке речи: „Весели сја јуносте в јуности твојеј, и ходи во свјех путех твојих без порока”. Онда управ можеш рећи: „Сине цримине луси: Без греха сам се играла”.
Ти видиш моје рогове колики су; и млого већи и јачи од твојих, и опет да ме честократ ноге од курјака не спасу, ништа ми не би рогови помогли.
поступком не наружио и не осквернио; а ти, кћи моја, што би с чесностију живота твојега и с красотом нарава твојих недостатак красноличија прикрила и надокнадила. Ви сте обоје лепи ако будете благонаравни и добри”.
” — „Ее, господине”, — рекао би му неки шаљив проигуман, — „не леже њима твојих педесет хиљада дуката на срцу! Како не би били весели?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Куме! Ви'ш, оооде!... Мати пође коса навише. — Хајдемо, куме, кући! Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А што ме питаш?!... Зар не знаш?!... — Па... знам, али сам жељан твога разговора!... Жељан сам чути то из твојих уста!... Знаш откад то нисам чуо!... Шест година ти си била мој сан... Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако...
Шест година ти си била мој сан... Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!... Јеси ме пожелела? — Јесам!... — Много?... — Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице...
Мени букну образи само кад те видим!... Та мени се није дало ни да те милујем!... Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!... Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... Њу полише сузе...
Баба Стоја рече: — Станко, рано, лези ти. — Немој, бајо, молим те! Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!... Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. — Све. — И више нема турског ува у Мачви? — Нема.
— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радиТи... Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... — Добро. И сви се разиђоше да нареде што је потребно.
— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш. Од хитрине твојих ногу много стоји! — Ево ме, Стојане! — Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? — Могу!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сунцима твојим опијен, Сјајем небеских равница, Не знах за твоју замку, сен, Дно твојих гнусних тамница. И кад се откри путања Сва сунца где су запала, На мору твога ћутања Као дажд ноћ је капала.
И минућу ноћу крај твојих обала, Док ронећи сузе и не слутиш о том; И поћи далеко преко тамних вала — Све у болној жеђи за новом лепотом.
Да те видим, страшни! Глухе су ми ноћи Без твојих корака: вечно, непрекидно, Без тебе ћу бити бедан и без моћи, Мали, и унижен, и побеђен стидно.
Лепота, откриће, Пре него мом духу беше реч и слика. ПЕСМА СУТОНА Сутони без шума твојих корачаји, И тама без твога шапата, и сати Први кад се нема више шта да таји... Прве празне стазе кроз рогоз и влати.
Нема твојих стопа путем што крстари, Али ти сад идеш светлим просторима; И твој печат кобни сад носе све ствари; Твоје су сад
Сваки шум да сећа твог ћутања; свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на свачем лежи сенка твога стаса. Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене...
ИИ До последњег од свих твојих обручева Сви плашљиви знаци бивања и смера, Све је твоја игра! Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у празнини сфера.
Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у празнини сфера. Ти си у дну моћне клице која клија, Појам и решење; ти држиш у руци, Кô што понор држи бродове у
ИВ Но пред равнодушни свемир што га кочи Мир твојих начела, стане бол човека Усамљен пред свачим!... И збуњене очи На тамној матици твојих немих река.
И збуњене очи На тамној матици твојих немих река. Стоји људско срце, та очајна мера Ствари у космосу. Крај је свих дилема, Конац свих питања и судба
Све пробуди шумом твојих корачај и, И свему си дала смисао и цену; Сва тајна закона у теби се таји, Као златни конци протекли кроз стену.
ВАРДАР И уста пророкâ и мишца јунакâ, Напише се снагом твоје свете капи. Сад кроз наша срца иду крупни слапи Твојих светлих струја и огњених зрака.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Молићемо се богу, па радити. — Као поштени људи! — Ниси ти неки туњез, као што има људи. Не дам ја самих твојих руку за сав капитал Параносов, па да је још онолики! — Па ћемо опет стећи кућу!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ништа за то! Ја ма какве да обучем, свет држи да су скупље. И моје белензуке држи свет да су скупље од твојих. Све то чини ранг, знаш, а ти си у рангу за један степен ниже. То Мица рече као из шале, али Алка осећа.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ја сам га до безумља дуго љубила. А ово сам држала на грудима, на оне две капље крви, да ти испратим најдраже место твојих као жар врелих пољубаца. Не уби ме! Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету.
Као и сва твоја писма оно је било искрено, просто и дивно састављено, у њему је врила и кипила сва снага и сва нежност твојих осећања. Али кад сам из њега сазнала да долазиш ах кад сам сазнала да долазиш...
Теодосије - ЖИТИЈА
молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си срца запалио својим одласком у туђину, а уједно и браће твоје и свих благородних.
самодршцу Стефану, казујући му да хоће да подигну манастир њему у почаст, говорећи — „и после тебе синовима синова твојих“.
Иначе, нека се опет и од нас, слугу твојих, сакрије као и од првих! И када је дошао са учеником својим на означено место, мало копнувши, и гле као да земља
Знам, Господе, да је теби све могуће што год хоћеш, и да иза речи иде дело које се дахом уста твојих свршава. Услиши ме слугу твојега и не презри мољења мојега, за што се теби, Богу своме, приљежно молим!
твоје, да се напоје од обиља дома милости твоје и да искипе миро благоухано, којим ће умастити душе и лица слугу твојих који се тебе боје.
И да ти се поклоне синови оца твојега, и нека руке твоје буду на плећима непријатеља твојих, и бићеш господар брату твојему.
О, ко да искаже силе твоје, Христе, или ко да изброји мноштво милосрђа твојих, којима си људима даровао власт да чине чудесна дела вером у име твоје!
Ко твоје, Христе, да искаже силе? Ко милосрђа твојих да исповеди мноштво? Онај који је умро и без душе се укочио и сасушио, и који је за погреб спремљен, да се преда
кроз ваздух и мимо духове лукавства небурно и без препреке, без заседа и пакости, уз садејство и одбрану светих анђела твојих, и вођен и провођен њима тамо где ћу се теби, Богу мојему поклонити, и примити благо од тебе по великој милости и без
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Рђо, зарђала, због твојих мачјих лоповлука остаћу сам на свијету, јер као што видиш, возим те да те бацим у воду — гунђа Тришо и окреће се џаку.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За писма туђинског војсковође кога се трагична страст дотакла према властелинки крај Вардара. За посланице твојих поклисара који су у танане вољене руке млетачке шпијунке предали важне тајне царске.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Злоупотребљаваш функцију. Ох, доста ми вас је свих. – Којих сад свих? – Знаш ти добро којих? Твојих родитеља, на пример! – Шта су ти сад они криви? – Они су те и наговорили да купиш онај плац да подигнеш кућу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
великом златном медаљом на грудњаку, скиде капу, што и сви учинише, те започе: — Синовче, крило наше, ево нас свијех твојих брата да те овако за њешто молимо! Кнез драго, веома изненађен, уста и рече: — Шта је, браћо, за име божје!?
њеко вријеме мучаше па додаде: „А да мој Станоје неће да се сврши на томе, но, вели, хоће да пошаље јабуку њекоме од твојих!“ Сви браственици, осим Јанка, ударише у грохотан смијех. Стари Мргуд викну: — Виђи ђавола цуцког, пријети мегданом!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Шта рече, тужан, па где је? — Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! — Ала, мајку му, бруке! Пуче по селу да је гицка нестало. Стану га тражити, и гле чуда! Нађу га, и то где!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У ово глуво доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац.
— Дедер, брате, заузми се, бави се мало друштвено корисним радом, доста је било твојих лоповлука. Коњокрадица прилази столу, размотава дијете, цмокће и кревељи се.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Косица му на сапун и на цвеће мирише, колевчица му, ко облак препун цвећа, мирише... Плаче, ђурђевак... Без твојих суза мајка сиротица, сузама твојим Стамбол цео да купи... Видиш ли шта су од нас учинили?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих очију. Ах, девојко моја! да знаш како те волим и гинем за тобом!
Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко! зашто ме убијаш?! — Мајка моја плаче, плаче она, и ја венем. Кажем ти: убила си ме! Немој!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Стресоше се на тебе јабуке и у сваку рупицу обрашчића твојих паде по један забрањен плод: у сваку долину твоју паде по један намастир бели.
ПАРИЗУ 1867 — 1870. Поносна главо свију градова, камо дивоте твојих кудара, твојих булвара и алказара, твојих прадо-ва?
ПАРИЗУ 1867 — 1870. Поносна главо свију градова, камо дивоте твојих кудара, твојих булвара и алказара, твојих прадо-ва?
ПАРИЗУ 1867 — 1870. Поносна главо свију градова, камо дивоте твојих кудара, твојих булвара и алказара, твојих прадо-ва?
Ал' де ће наћи молитва те та? У рају зар? Зацело тамо, да! И опет не: та дела твојих крас пренашô је и сваког тамо нас; за тебе мора боли бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан.
ти пут; у томе свету, твојим делима, у царству томе владалац си сам, окружен седиш светитељима, јунацима бесмртних твојих драм.
Зар није лепше носит' лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепô спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут' у плоту, ђаволу јелу а
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Вук се томе послу зачуди, па упита ону стару лисицу: — Што је то, лијо, од тебе и твојих другарица? — Богме, ефенди-Вујо, свака сад о свом послу ради да по једну кокош уфати и да теби на пешкеш донесе, да
Лалић, Иван В. - ПИСМО
будан — и нови дан, по слици прошлог створен, добије сенку, није узалудан; Облачиш капут, палиш мотор: тачност Покрета твојих инородна бива; На семафору пева вишезначност, Тробојна шара неког новог ткива...
Знам да те додир мој вређа, Увек ти напипам рану — А тражим у океану Кап зноја са твојих веђа. Како да лежај ти прострем Па да одболујеш мало? Хоћеш ли лишће ил кострет, До чега ли ти је стало?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
а. а. а. а. а.... — Хоћу да кажем — настави матори смиријући лопту главом за разлику од многих твојих вршњакиња, ти имаш све потребне услове ... — Молим те ко бога да не почињеш опет с тим несрећним условима! —Молим?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Расточи, Ткаљо, узбуђења нар ми: да с Твојих спојки пијем босиоке и сланог уља капљице и локве. Ти облик мој си - далек садржај ми.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече! Брзо се кради из твојих двора, обасјај земљу у ноћи благој, у сребро окуј врхове гора, а ја ћу поћи мамици драгој.
БАКИНО ПИСМО Унуко моја, дете сунчаног лика, деда је срећан због твојих красних слика, руком их глади, милује читав дан, дедин је живот постао распеван.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Знамо ми, Гино, пошто је литар твојих суза. ГИНА: Ију! Е, јеси чула! ТРИФУН: Агатоне, брате, јеси ли ти председник овога збора или ниси?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Свештеник је дизао руке небу. Војници приклонише главе тихо шапћући молитву. — Со свјатима у покој. Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу.
зашто? — Јешче молим сја о упокојенији души раб твојих, за вјеру и отечество погибшим... Као да је овим речима дат одговор на постављено питање.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Смирићу се кад умрем. СИМКА: Јеси могла бар мало да тренеш после свега? ГИНА: Да тренем? Поред тебе и твојих глумаца? СИМКА: Ја сам их стишавала колко сам могла... Нервозни су, вечерас имају представу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Заборавио си њине тешке, мрачне главе? Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа.
У њих сам крио образе моје топле од твојих груди, Нежније но руке твоје биљке сам позно по стиску. Страсније него на твоје груди пао сам на њих, у блудном,
Тада, залуд ширим гране на тебе голу. Све ми се чини због тебе је јесен и чим заспим у лудој ће страсти и болу из твојих цветова млечних једна кап у јесен да кане. Нада мном ће у лишћу свелом уди твоји засијати, мртви, мраморни, вечни.
Мени га је жао и ми се згледамо тужно, па да бих га развеселио, кажем му: „Продај, Милошу, једног од оних твојих ајгира у Башахиду, па хајде са мном у Париз, да живимо тамо као што смо живели у Бечу.“ Вели, ти ајгири су цркли давно.
Тек тад сине ваздух у расути прах, кроз решетке сребрне твојих ребара, да нам осветли поворку воћака, што иду и зру, да могу свенути. БЛАГОВЕСТИ Љубав што беше није више.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...„ Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше по моме челу. — Пођи, синко, нек ти Бог...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела. Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако. Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Н аште и прешал јеси от житија сего, скрби и болезни чед твојих веси и јако мученик дрзновеније имаши ка Господу. Преклони колене ка венчавшому те Владице, проси многолетноје ва
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И ја сам господар твој и твога тела, Ко деспоти стари владам тобом сада, Сам напајам уста са свих твојих врела И сва нежност твоја само на ме пада.
Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан.
чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЊЕН ОДЛАЗАК Оставила си дух прошлих времéна У одајама својим оног дана, Кад су те немо од твојих драцена, Ружа и снова однели из стана. Жалила ниси, изгледа, што мéна Живота у смрт беше тако рâна.
Увијен вољно у самртну тугу, Са једном жељом, да сам вазда с тобом, Лећи ћу ћутом украј твојих ногу, Покривен тамом, озареним гробом.
Од завере мрачне на слободу људи Ти си мучки удар задобио први, Поносан и храбар; — из твојих су груди Потоци потекли племените крви. Данас, ти си тужан и остављен скоро.
“ О, кад би твоје чисто биће знало, О, кад би знало ово тихо вече Да ми топла суза нечујно потече На те речи с твојих усана: Још мало... Још мало, па ће бити добро, Још мало, моја добра Бранка.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло. 7 Питао ага агу: — Од овијех твојих чипчија који ти је најмилији? — Вала, то и сам знаш!
Велики бог и данашњи Божић удијелио, да будеш у добри и сретњи час за моју кућу јутрос дошао, и свака ријеч која је из твојих уста сад истекла, код господа се бога стекла, а не порекла!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
10, 15) јер никада у твоје дане вук не уграби овцу од Бога преданог ти стада пастве! И у свих тридесет осам година твојих сачувани бисмо и отхрањени и другог господина и оца не познасмо осим тебе, господару наш!
Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, непоправљив, због твојих пречасних молитава, неко мало добио олакшање у страшни онај долазак Господа нашег Исуса Христа!
Симеоне, који си се удостојио такво виђење видети на крају, Владику Светога благодат ти дајући за подвиге трудова твојих!
Зато и чудотворац јави се, миро истаче гробница моштију твојих, богоносни Симеоне, моли Христа Бога да грехова праштање пода штоватељима твојим!
Потоцима, оче Симеоне, суза твојих душевне страсти омио јеси, божаствено постаде Духа покојиште, преблажени. Бдење крепко, клањање свагда спокојно и
Благодат промив, преблажени, као Божији угодник истинити, истаче моштију твојих гробница миро благодати. Богородичан Беше, Чиста, храм славе Божије, јер из тебе, од Оца пре, роди се Бог, без семена
Покрила ме је тама туђине, јадног, него обрати ме, ка светлости заповести твојих путе моје управи! Као многоплодна лоза грозд процвета, оче Симеоне, покајања вино изливајући и маглу страсти од душа
И у животу, блажени, провевши као други Авраам, и делом по скончању благодаћу Божијом гробница моштију твојих излива чудеса дивна, вером просијав и са анђелима, славни, окупи се појући: Децо, благословите!
прими Владика твој, а за милостињу ништима правоверја наставник; стога ти благодат даде и света гробница моштију твојих миро миомирисно [точи], оче Симеоне, моли се Христу непрестано за творитеље спомена твог!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: И јеси нашла нумеру, па да кукаш! Није он, бедник, достојан твојих суза! С њим би се много усрећила, нангро! Да му носиш по затворима цигаре! ЦМИЉА: Видиш ти оног тамо?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Сигурно знаш што сам те звао. Причај. — Са мном се, мундирџијо, не разговара седећи. Пљујем ја на твојих седам дугмета. — Беше твоје, газда-Аћиме. Сада си ти под мојим коленима. — Моје беше и биће, али твоје неће задуго.
Морам, видим да морам. За ког си бога ринтао целог живота и сад у смоницу? Ал’ ће туђин да се наужива твојих дуката... И имања. И жене. Још је млада. Тек је сад стигла. Посушиће преровске момке. А ти — у смоницу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од твојих пољубаца спашће лед с њеНог срца, ослободиће се уклетости, а захвална — отвориће ти врата... — А тада? — дечак задрхта
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ах, твоје уснице рујне, И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне Веселе око моје. Додај ми златни пехар! Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест, које се многи још сећа: Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На
чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада, И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио. М.
Па једнога дана кад се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А.
кад се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ! Остајте овдје!...
Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан.
Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља твојих! И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни! Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М. Ћурчин ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО!
Попа, Васко - КОРА
сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из груди 14 Очију твојих да није Не би било неба У слепом нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја
да није Не би било неба У слепом нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем
да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ
није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима твојим Лишће не опада На небу
прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима твојим Лишће не опада На небу твојих речи Сунце не залази 16 Сијалицу
погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима твојим Лишће не опада На небу твојих речи Сунце не залази 16 Сијалицу добру палиш У тузи мојој смеђој Ливаду ми простиреш На грудима својим Голубове
нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји
твоја тражи Моје очи Увече се дан мој мртав С мртвим даном твојим састане Само у сну Истим пределима ходамо 23 Без твојих погледа река сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном
лишће Моме стаблу од пепела 29 Ово су ти усне Које враћам Твоме врату Ово ми је месечина Коју скидам Са рамена твојих Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашега састанка У длановима мојим Залазе и свићу Јабучице твоје У грлу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сада, када си ме о свему тако тачно известио, не сумњам више у исправност твојих рачуна“, упаде му у реч Клејтомахос.
Сви они, Леонардо, Браманте и Микеланђело, ишли су у школу код твојих слављених Грка, па сликају сада по зидовима Ватикана Сибиле, музе и друге голишаве жене.
“ Онда се прибра, па рече опату: „Пречасни оче, сећаћу се увек твојих речи!“ Опат положи руке на главу младићеву. „Тако, тако, синко мој, не ка те Свевишњи благослови и помогне ти!
двапут прочитао, али не нађох онде ни речи о таквим тобожњим пегама; оне, дакле, не постоје, већ су само плод твојих слабих очију или твојих прљавих сочива“. Прснусмо сва тројица у смех. „А шта уради Шајнер?“ упита Герике.
али не нађох онде ни речи о таквим тобожњим пегама; оне, дакле, не постоје, већ су само плод твојих слабих очију или твојих прљавих сочива“. Прснусмо сва тројица у смех. „А шта уради Шајнер?“ упита Герике.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
му рече: — Ево две године, Секула благо мени, како те слушам да сричеш о-с, н-о-с, ос, нос, а твој чича оста бос због твојих крижуља, таблица и сунђера. Мораш, није вајде, на занат.
— „Не џвонкај ми,“ одговара јој Јаћим, „чујеш ли што ти кажем? Остави ми се, молим те, тих твојих маневри, знам ја њих добро; него пусти ме да се к'о послован човек одморим и издувам, па да сутра рано заогрнем рукаве
Једна граната профијукала је преко твоје главе, неколико пушчаних зрна прозујала су поред твојих ушију и ти си се вратио.
И док је из мале ране текла крв твојих младих година, а ти лежао на земљи окренут сунцу које се рађало, дотле су твоји другови на твоме избезумљеном лицу
! Као што се сећаш нареди ми Ти једнога дана, онда кад Ти оно додијаше, да их пошљем у бестрага, да их уклоним испред Твојих очију, како им се трага не би знало и ја, право да Ти кажем, тако и учиних.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
разувјерио, него још претендирати да средство за постизање тога ефекта буде твоје истинско увјерење и сушта искреност твојих ријечи. Обмањивање средством истине несравњиво је подлије него обмањивање средством лажи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Благо, тебе, мој брате, ти се нагрну ове године пара колико икад у твој вијек од укопница, подушја и саландара твојих сељана; а ја, сиромах, ево толико земана не хоће нико да умре, јер их за зло моје одвећ благосивљем.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ти диже зеленкасто-сиви: И сад име твоје, светло и угледно, Да би било лепо, на камену живи Са одбором, колом твојих другарица, С мирисним букетом вечних госпођица.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Онда би све запевале: “Смешкај се, Михајло, смешкај, ја волим твојих очију сунчани сјај!” И ја сам се смешкао. И све сам се више смешкао када сам се уверио да ме девојке заиста не мрзе.
али су избегавале да ме о томе запиткују Само би ми једна од њих шапнула: ”Михајло, даћу ти цент за сваку од тих твојих мисли!” Био сам уверен да је и Џим приметио ту промену на мени, али ништа није рекао, као да ништа није ни видео.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА (још увек увређено): Нека ме пита Живка па ћу јој казати. ЖИВКА: Е па ти, тетка-Савка, са твојих двеста динара овде ми се попе.
ЖИВКА: Па што му ниси казао да се и ја љутим? ВАСА: И рекао ти је да га оставиш на миру и да се оканеш твојих будалаштина. ЖИВКА: Шта каже? ВАСА: И каже да си га ужасно осрамотила оним што је изашло у новинама.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ко те не би диком звао, Славу ти одавô! Ко се не би заносио Блеском духа твога, Текелијо Саво! Буди јава твојих снова Од твојих синова!
Ко се не би заносио Блеском духа твога, Текелијо Саво! Буди јава твојих снова Од твојих синова! СПАСЕНА ЈЕ Ех, радуј се, Црна Горо, Ти што за страх ниси знала, Сад си стрепом задрхтала, — Ал’ је добар
Ја ти пружам ево данас овај бокор жеља Све у име твојих старих, добрих пријатеља. »Стармали« 1880. 2. Кад је написао стоту „Шетњу“ Ма да није време шали, ма да нам је
Цвеће је добро, па те Исмејати бар неће. Људима немој причат’ О мору твојих туга: Месецу реци благом — Он не зна да се руга.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Трговци часни што купују ватром Из твојих руку истинито благо На твоме телу град цртају јатом Жртвених ждралова умиљатом снагом.
без тела што сања истински сан Звезде поређане у махуну Све што је створено песмом и сунцем Између моје одсутности и твојих биљних амбиција ноћ Која ме чини потребним и када ме нема Зелени микрофону мога подземног гласа зово Што ничеш из
Његове су дубине мудрије од свих твојих афоризама. Море воли рибаре који га поткрадају пуни љубави и морнаре који користе опасности што им пружа док не
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Све ћеш платити! Јединца мога муке несносне Сржеви свеже твоје младости Помоћ ће срцу моме сносити; Образа твојих кожа увела, Упале очи, модре уснице; А после, кад те црна ропкиња Филџаном златним скромно понуди, Да шербет
ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после... скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад! ГЛАВАШ: Бирај, Исаче, Па гађај главе као дулеке!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Светло сунашце! Колико су дубоких, крвавих рана на бојноме пољу осијали твоји последњи зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних
људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће нагрђених трупова и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ово друго, грофе, чини деведесет и девет твојих разлога. Молим... Хоћеш ли вино? — Ритери се не питају, већ се служе. А њихово господство одлучиће са: да или не.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Спомени се, мати наша, твоје перве славе, Твојих враждебника ти посрами главе! Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије!
Уху моме словеса су оно твојих уста Без шта б' мени земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То бесједе слуху
Лобзанија уста твојих превосходе млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве сласти, Слађи није
Кад ћу опет сретан бити С нежностју те загрлити, Сркат с твојих уста мед! 1836. Спиридон Јовић ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ...
О Трајане! Твоје све спомене претрпа време, Једва ко спомиње твојих тријумфа славу. Један тек споменик, „усрећити твој тобом народ”, Остаје вечно честит, остаје свима познат.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ ЈЕЛИСАВЕТА: Ти буди стена! Нек’ се о твоје груди раздробе Пучине мукле бесни валови, Робова твојих дивљи синови. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И тврда би се стена разбила. — ЈЕЛИСАВЕТА: Само не тврда воља, Не мушка реч!...
ЈЕЛИСАВЕТА: „Беше?“ Зар није сад?... КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô блистајући сјај,
КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише... КАТУНОВИЋ: Још није све — О, господару, има још!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У ложници дворској твој се чуо шапат, Врх библиотеке Афричкога Града, И у Пантеону твојих руку тапат Беше пљесак мрежи паукова рада: Мирно ти си тако калпаке и списе, Механе, бродовље, хетере и ловор
Јер с поља твојих крв још није спрана, Кости синова по дну ти се ломе, Кô привид видиш војске које громе: Још памтиш јаук после
Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На Липару 1866. ЈЕВРОПИ Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе. 2 И молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну.
ИВ Смилуј се, смилуј, Боже мој, Код ногу ти се склоним ја И спим у сенци твојих крила. Где крај свирепој ноћи, где крај? Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа.
Ћипико, Иво - Пауци
Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со... — Немој, господару, жив био! Ја бих дао хиљаду талијера.
Добра је она као крух што се једе, радишна као пчелица... До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци... —Па што не рече што јој криво? — опет ће Радивој.
Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов... Чујеш ли, Марине, душо? ... Илији бијаше жао Марин
Не измичи, брате, поштено ти их дадох... Поврати ми их... — Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера? —Није баш то... али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар. Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест које се многи још сећа, Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На
тавног, журећи на базар шумни, с мазгама пролазе туда тражећи добити своје; о, они не појме сладост чудесних санова твојих, Сирото дрво моје! (СТОЛЕЋА ДРЕВНА СУ ПРОШЛА...
Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи... И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу
8. Тугу ћу своју поклонити роду И гробовима отаџбине своје, Да силно јекне усклик за слободу С усана твојих и са лире твоје.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
а... сећам се... сад тек могу... Сада тек могу да знам. (Ташани): Па зар нико ни од твојих, ни од хаџија, зар нико од њих нема да ти дође, да те разоноди, утеши, умири?
онда овамо (показује на собу), ево у ову исту собу, само тад пуну, пуну размештених постеља, јастука, а највише пуну твојих, женских хаљина... И покојник се весели, севдалише.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
огњевима бијеш За сунчево наслеђе У зору опет на обали зрачиш Чете голубова лучоноша Уклањају трагове крви Са осам твојих лица Не бојиш се никога До родитеља громовника ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ Велики господине Дунаве У твојим жилама
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Јавиће се, вероватно, дотле и једна или две књиге твојих песама, са твојим потписом, али ће се јавити дотле и стотине хиљада акција са мојим потписом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Није ли и твој живот био животињски: једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети! Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе! Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве! Никада! Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Али драги спомен негдање милоште Као младо сунце сву му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче твоја коса дивна, Док мјесец кроз врбу чисто сребро лије... Кисељак, 11. јула 1903.
Па једнога дана, кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906.
кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906. МИ ЗНАМО СУДБУ...
Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих грана Гдје руже баца божански и сјајно... И слушам како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док
1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже... Све гором и гором Грозећи муком, лед је љути пао И својом тврдом окива ме кором.
Са таласа твојих, кô љиљан бијела, Пружала је њему вила ловор-грану, Гријала му срце на подвиг, на дјела, И коњицу плела гриву
И док је тонуло сунце За далек гребен плави, Ја видјех у златном класју Гдје друго сунце се јави: У ноћи очију твојих Ти си ми носила дан; На сусрет хтједох ти поћи, Но бијах кô прикован...
Све док не легнемо доле у гроб ледни, Ми ћемо обоје, драга, бити бедни. Око усана твојих подсмех видим худи; Видим где охолост надима ти груди и видим где пркос из ока ти сија, Но ипак си бедна, бедна као
Да сам ја славуј птица, До твојих прхнô бих страна Па бих ти ноћу слатко Певао песме с грана. Да сам ја бена*, твом срцу Одмах бих слетио доле; Та
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у то поље, ти истури хиљаду Латина нек ми срету у пољу сватове: неће бити љепшега јунака у мојијех хиљаду сватова ни у твојих хиљаду Латина од Максима, од мојега сина, сина мога, мила зета твога!
за ручицу, а сав народ стрину благосиља (сам ли господ из небеског царства): „Ој Ковиљка, колено адамско, проста душа твојих родитеља, који су те породили мудру, међ’ туђу те браћу оправили, па ти знадеш шта је сиротињство!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Змију ухваћену с рибом Испљуј је напоље из себе, А добре беседе избери, Те их држи себи У барци твојих усти. Ево, и ја што сам врстан, колико ли јакостан и кадар, на вашу част предлажем слово вашем извољивању, кано
НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА У наши лети јест труд, А ти, богати, у твојих година отпочивај; У наше године болезан, А ти у твоје весели се.
Молим те, изреци ми коју последњу реч, да мешто твојих слатких уста удиљ споменом услађујем своја уста! На кога ме препоручујеш, коме ли ме худницу, остаљаш, којуно си тако
ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН При устех твојих Златоусте, златих станет златно слово. Вину хвала господња в устех твојих. Златна хвала бе в устех твојих Златоусте,
ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН При устех твојих Златоусте, златих станет златно слово. Вину хвала господња в устех твојих. Златна хвала бе в устех твојих Златоусте, златих. Такожде и наших брених озлати, да не будут брена!
Вину хвала господња в устех твојих. Златна хвала бе в устех твојих Златоусте, златих. Такожде и наших брених озлати, да не будут брена!
Јер видимо ми, да ти, пастиру добри, врло жалиш о доброму стаду твојих оваца, јер се ми шњима хранимо, а ти учини тако да се угоди, да и твоје овце с миром буду а и ми курјаци да смо сити,
Тако по бедену молећи сузно се мољаше говорећи: »Смилостиви се на нас грешних рабех твојих, владико господе Исусе Христе, Боже наш!
А мени худој овде не продаји ти твојих масала ни ми мазни гласови казуј. Гаврил Та послушај ме девојко, док ти искажем по реду нашто сам теби послат а не
Деде понапре прознај себе самога што ти је у твојих руку, мож' ли се о свем свеџбати тко си, одашта си постао, с чега си склопљен и како си се саздао, како ли се саставио