Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) Према једном нашем средњовековном тексту, среда је срећан дан за рад: „аште ли в среде скроиши, буде ти корист и дође ти велико благо и живот“.
живот у задрузи; у инокосној породици углавном влада сличан начин живота, а оно што је различито биће истакнуто у тексту.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Исти резултат, поетски још јачи јер је слика хомогенија, постигнут је у тексту о слову М: Мамуран миш у мемли музеја мерка мртвог мамута: мајку му, миленијуми минуше, мраз међу мамутима
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Затим, ово издање је илустровано, са 109 илустрација у тексту. Најзад, уз ово издање иде и библиографија дела и чланака о српској књижевности и српским писцима, као и регистар
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Дан само међу данима, а ипак Друкчији, као бели лист у књизи; Прекид у тексту. Одмориште. Липа Грезне у жуто, црвени се шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки, и сви недохвати, Све је у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Насловна страна рукописа није се очувала или није била ни написана, али се из једног места у тексту види да је први наслов дела био кратак: „Де револутионибус“, тј. о кружним кретањима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тим већу вриједност чим је мање вриједан фалсифицирани или копирани оригинал, то празном, папирнатом, лажно поетском тексту театар, и онда кад је сасвим осредњи, још увијек нешто придодаје.
и сценска нам умјетност понекад пружи који часак ужитка; али тај је ужитак суштински различит од ужитка у поетском тексту. А на њ можемо да наиђемо исто тако лако, па и још лакше, у Мадаме Санс-Гêне као и у Краљу Лиру.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али систематска проучавања која узимају у обзир само једну или две функције искривљавају слику о књижевном тексту. Штавише, таква су се проучавања проширивала и на много крупније појаве, све до појединих периода у књижевном развоју.
Ту има анафоричко значење: упућује на оно што је у тексту речено, тј. да је Злата подигла кућу, озидала једну собу и ту се уселила.
било религиозних (као што су библијске књиге), било неких других текстова помоћу алегорезе: иза онога што нам је у тексту непосредно дато треба расветлити дубље, преносно, алегоријско значење.
И можда није случајно, нити је неважно што је тај у песничкоме тексту скривен текст – сакрални. (2005) ИИ ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ПЕСНИК „СТРАШНЕ МЕЂЕ“ Неко је већ
Не само у овој реченици, него у целоме тексту ниједном није речено који је век посреди, која његова деценија и која је тачно историјска година та „четврта година
У историографском тексту оваква би неодређеност унела пометњу, а у „Мосту на Жепи“ уопште није тако. Јер четврта година Јусуфовог везировања,
Занимљиво је да се она по правилу налазе на местима која чине конструктивне границе у тексту. Конструктивне границе нису, дабоме, ништа друго до границе рашчлањавања текста.
поретком („Рај се руши Руши се рај“) може се узети само као почетак који води ка следећем, засад најдинамизованијем тексту у српској поезији: (1) Не могу да именујем ове модре (2) Зимогрожљиве сенке које не (3) Могу да се слегну не могу
А. Б. Шимић у тексту „Експресионизам и свечовјечанство“ сведочи о знатној експанзији ове стилске формације у другој деценији века, али и о
У овом су тексту та два принципа различите организације говорнога низа прослеђена у границама унутарње, обликовне микродраме коју
И то није сувише слободно асоцирање које у самоме тексту није на неки начин „програмирано“; напротив, сама структура Попинога поетскога света захтева такву асоцијацију;
И у једном и у другом случају резултат је у крајњој линији исти у поетскоме тексту ако се успоставе два плана: узајамно преламање пренесеног и непренесеног значења активира језички систем и чини га
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
интроспекцијски, а креће се уназад дуж свога памћења, и кроз помало замагљену копрену успомена, што Станковићевом тексту и даје ону толико пута већ истицану поетску каквоћу.
године, која сада разматрамо, видљиво оно што је касније делимице укинуто, делимице прикривено: да се време у тексту степенасто враћа назад.
није ни необично да се поједине етапе пишчевога ранијег рада чувају - као наталожени слојеви - у завршноме тексту. А да бисмо то показали, ваља нам још једном, и у целини, приказати темпоралне схеме приповедања у све три верзије.
Поглед уназад, који је на композиционој равни брисан, задржан је на нижој равни у тексту. А дошло је и до још једне занимљиве појаве: брзина протицања приповедног времена постала је, кад је целина
А и само сећање, које је укинуто на крупноме композиционом плану, пренесено је у ситније одсечке текста, по тексту је канда овде-онде разбацано, па га налазимо у омањим описима.
је, уза све то, Станковић у првој верзији приповедање композиционо заснивао у јунакињином сећању, и да је у каснијем тексту много шта од тога сачувано, постаје бар једним делом јасно одакле у Нечистој крви долази она стилизација описа као да
Уосталом, од некадањег ретроспективног гледања у самом је тексту остављен угао под којим је раније (у првој верзији) већ остарела Софка, сећајући се, уназад могла видети сву своју
непосредно у тексту одсутну али зато у дубинској структури37 присутну сигналну јединицу која после прве реченице упозорава на њену особиту
)”. А то је, наравно, стога што се касније у тексту и сама Софка појављује као извор знања. И више од тога: знање до аутора долази преламајући се добрим делом кроз њено
па исто тако и на све остале речи које испуњавају или могу испуњавати сличну улогу, у начелу треба у приповедноме тексту гледати као на разастрту мрежу упућивача који нам сигнализују размештај тачака гледишта.
Другачије је, међутим, кад се изнутра осмотри текст: у њему се као у тексту ретко ког српског романа глас ауторов - како би рекао Михаил Бахтин - готово непрестано смењује с гласовима ликова.
реченична (став, процена и воља говорникова) и њена експресивност (расположење и осећања говорникова) у приповедном су тексту већ по природи ствари везане за имагинирану конкретну говорну ситуацију и за конкретнога јунака-говорника.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— и по други пут се, ево, намеће његов изузетни положај у оквиру овога доба — био је и јесте и данас једини у чијем тексту и архаична, књишка, славенска, црквенска реч живи несмањеном енергијом, са пуно смисла.
Карловци 1901—2, 114—5). Између текста из год. 1790. и овога који се овде објављује има извесних ситних разлика: у тексту из год. 1790. ст. 2. строфе ИИ има борјут м. борут; ст. 1. строфе ИВ: неју м. неј; ст. 7. строфе ИВ: отведет м.
ИИ Будим 1827, 21 (бр. 9; в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 280, где су забележене и разлике према тексту у Остојић—Ћоровићевој збирци); такође је П.
СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА... (стр. 78). Песма је први пут штампана у Доситејевој књизи Собраније итд., Беч 1793, 295, у тексту Аделаиде, пастирке алпијске, повести моралне из Г.
Ћоровићев предговор Српској грађанској лирици XВИИИ века, Бгд 1926, XXИИИ, примедба друга. — Иако се песмица налази у тексту превода Мармонтелове приче, па би се са разлогом могло претпоставити да је и сама превод, ње у оригиналу нема.
песма била је популарна и у Србији средином XИX века: њу пева једна личност у непотписаном кратком драмском тексту Домаћи театр (који је вероватно писао сам Љуб. П. Ненадовић) у Шумадинци ИВ, 25. фебруара 1855, бр. 17, стр. 66а.
год. прва два стиха треће строфе гласе: Погледајте кроваво / Поље оно Косово; оно што је 1841. год. последња, у тексту из 1827. год. је четврта строфа (ситније разлике не бележим); у тексту из 1827. год.
год. последња, у тексту из 1827. год. је четврта строфа (ситније разлике не бележим); у тексту из 1827. год. има једна строфа више, пета, која гласи: Ах, ја мати жалостна, у темни луг прибегла!
Стармали од 10. маја 1880, 98б). — У тексту ове песме како га је Суботић објавио у Животу И, 114 има још и седма срофа, која гласи: Многа љета, многаја.
Овде је прештампан текст из Босиља, а између двеју редакција, поред ситнијих разлика (у тексту из 1837. свугде је м. познијег Србин Србљин; м.
), најзначајнија је измена друге строфе, која у тексту из 1837. гласи: Мати ми је Српкиња, Српског оца уд; Оца ми је дојила Српске мајке груд: Срб Србина родити, Српска
октобра 1842, ч. 33, стр. 201а; овде се штампа према томе тексту. У издању М. Ћурчина песма има наслов Збогом, према једном песниковом рукопису; ст. 4.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Профани језик био је прихватљив само када је реч о профаним темама. Уствари употреба оба језика у истом тексту показује да се они нису сматрали различитим језицима, већ функционалним варијантама истог језика.
Учеников Стефан Дечански негативан је лик, те је задатак владарске биографије у том тексту поверен другим јунацима. Ка духовном подвигу усмерен је тадашњи црквени поглавар, архиепископ Данило, а млади краљ
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ђумбир [реч оријенталска, в. Локотѕцх ‹Етyмологіѕцхеѕ Wöртербуцх) № 1930], исиот, врућа трава (Шулек). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се ђ.
ЕНДИВИЈА Ендівіе (ціцхоріум ендівіа). Ендивија, штрпка. У латинском тексту Луіћеве Љекаруше њен сок препоручује се да га наште срце пије онај који пљује крв (ЗНЖОЈС, 14, 68).
У латинском тексту Луіћеве Љекаруше м. д. је лек за покварен желудац — немање апетита (ЗНЖОЈС, 14, 73). МАЈОРАН Мајоран (оріганум
Употребљује се за справљање воде против страве (ГЗМ, 12, 1900, 140; 151). У латинском тексту Лујћеве Љекаруше теј од м. препоручује се ради олакшавања дисања (ЗНЖОЈС, 14, 64). МАК Мохн (папавер ѕомніферум).
МЕТВИЦА Полеј (ментха пулегиум). Метвица, метица дробна; пољачак (Шулек). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се њен прах (помешан са јечменим брашном) као лек од црвеног ветра (ЗНЖОЈС, 14, 108).
Мушмула, начпола, невестица (Шулек). Једу је жене да би уредиле менструацију (ЖСС, 187). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се м. против бљувања (ЗНЖОЈС, 14, 75). НАНА И КОЊСКИ БОСИЉАК 1.
паре се болесници од водене болести (СЕЗ, 19, 217). Иако је први назив овас, у тексту је свуда зоб. Код те речи (у »Рјечнику«) Вук упућује на овас, али каже да се и друге врсте жита (нарочито јечам)
Пошто се и у тексту јавља само чичак (а у другом чланку немачки и латински назив означавају боцу, в. речнике Шулеков и Симоновићев),
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Рђавој игри су најчешће криви редитељ, кога публика н не види, или суфлер, који гдекад суфлира и речи којих нема у тексту.