Употреба речи телефонисте у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Христић онда појури тамо. али у рушевинама њеним оба телефонисте, размрскани и унакажени, лежаху мртви и врући. Он зграби један карабин што је лежао поред њих и стаде бежати.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

сврше сви послови па да полежемо: распоређујем ордонансе, копирам наређења, преносим депеше на телефону, издирем се на телефонисте, помажем куварима вечеру, разлетео сам се, једном речи, као полудео. — Е па није ти, брате, ни лако.

Краков, Станислав - КРИЛА

Лупали су спремом и сандуцима, које су носили, командантским столицама и плеханим пећима. Телефонисте су откачињале и намештале своје апарате, а по рововима су официри дуго један другом предавали дужност.

— Слушао сам већ много о вама, говорио је рукујући се са Душком. Искупљали се ордонанси, посилни и телефонисте. Нека нарочита радост је све оживела. Није било само Казимира.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Из земунице је допирао једнолики глас телефонисте. У ово глуво доба ноћи они разговарају међу собом, да не заспе. У близини чекао ме ордонанс са коњима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пушио сам целе претпрошле ноћи, јуче цео дан, па ову целу ноћ. Сад осећам како ми мускули дрхте и повраћа ми се. Телефонисте су везивале жице и неко од њих упорно је понављао: „Ало... ало... ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности