Употреба речи темену у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге. И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица Молим

Африка

Многе једном руком пуном гривни придржавају котарицу на темену, а другом се поштапају на врло дуги штап. Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону

Црњански, Милош - Сеобе 2

Рана, коју је био добио на паради, болела га је још, као што ударац, пљоштимице, боли, тупо. Кроз завој, на темену, црвенела се још усирена крв. Морао је да се брани од мува, којих је, на тој чатрњи, као и стршљенова, било, много.

Размишљао је тужно, и зато што није отишао да испрати Павла. А та жалост је повећавала бол који је на темену осећао. Чинило му се да га хиљаду игала боде у око. А да му у темену громови пуцају.

А та жалост је повећавала бол који је на темену осећао. Чинило му се да га хиљаду игала боде у око. А да му у темену громови пуцају.

ћебе, и неколико опраних обојака, пар старих чизама, и трикорн, који је био опрљен на ватри, и као метлом пробушен, на темену. Постиљон је капетана дуго тражио, међу колима и путницима, али га није нашао.

Филипович је био, иначе, добар официр, наклоњен гојењу, обријан на темену, беле браде, иако је био тек превалио педесету. Имао је врат као у бика, али лице малог детета.

Осети, као неки бич, ветар, који му скиде трикорн с главе. Трикорн му паде у траву, а он, на темену осети још, као удар бича. Трифун га је гађао право у главу и промашио је с прста.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Зашто си сео, Слободане Галац? - поновио је а на темену су му избиле светле и крупне грашке зноја. Оно што сам хтео да кажем и оно што су дахтавци око мене очекивали да ћу

Очекивале су херојство, али ја нисам имао воље да изигравам хероја. Онај се још знојио по темену и по томе сам знао да се плаши.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пустили су је да се дигне од стола и да готово дотетура до врата, осећајући им погледе на темену, на леђима, на боковима и листовима ногу, а онда, када јој је рука већ била на кваки, надзорник је зовну: — Хеј —

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема. У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу... Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све

Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...

Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли ?... Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси... То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Срце удара као бесно, и на темену ври читав пакао од убрзане радње мозга и живаца. Зенице се рашириле и приковале се у једном правцу; сваки гледа кад ће

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А, бога ми, и беше му већ једном вакат. Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. — Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Над његовом главом је тишина, раван је и хладан њен кревет, по темену му не газе њена боса стопала, из очију врео катран залива срце и шишти, мокро шишти крв.

Од лежања се млада хрскавица криви. Касније, с годинама, расте и исправља се. И чело им порасте. Коса се измиче ка темену, чело се продужи. Све је сумњиво. Од дрхтања руке млаз дима се упредао и завезивао. Па и нос. Није моја крв.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати. Само пролећу као искре, понесене бесним ветром.... У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти...

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Он лагано спусти на под свој штап и убогу торбу, па скиде и чалму. Ја га тад добро загледах. На темену остао само један сребрнасти прамен, пркосно уздигнут увис, као да сведочаше да овај старац има и вољу и крепост

Петровић, Растко - АФРИКА

Многе једном руком пуном гривни придржавају котарицу на темену, а другом се поштапају на врло дуги штап. Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Не претим, Ал’ чуј ме добро, добар човече! У косе моје свака длачица На хајдучком је расла темену; Па маља она што је у сану Још ове ноћи кожу пробила, И та ми иште страшне замене!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Мудрост не зна — промисао ћути... Једно видиш оком срца свога, На темену бедне садашњости, Сињи терет ропства и прогонства. Видиш Босну!... Пак и опет...

ја сам стари бор... А моја деца грање лиснато — Кнез Ђурђе вихар беше ужасни — Па се са муњом вихар ожени И на темену моје старости Безбожну свадбу грозно славише. Изломише ми старост лиснату, Одвојише ме с децом рођеном...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А сада, да ми је, или да та деца брже расту, или да се са мном нешто збуде... Ах, ала ме боли у потиљку и по темену, као да ми је све у глави у ранама... Напушта ме ваљда здравље... Те јесени госпа Нола се разболела.

Заболи га од тога глава, он шета крај Тисе, скине шешир и добро му чини ваздух и свежина по челу и темену, и главобоља прође, и наставља се читање и живот једним оком. Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам стараца храстова И прелила их вином Ослободила из жара

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Била је издужена и бледа лица, глатка чела и црне, дуге косе, са светлим раздељком на темену; малих, пурпурних усана и благих очију које су скривале дуге трепавице.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Како да нисмо пристали за укор и шегу својим људма! ... (Мени је пак ко тому опет већ колофону — ил му рећи к темену главном — беседљив пут обртан, и без лаже ми је ово поговарање.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности