Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А ја га питам: »Па шта би ’тео, роде: што не седнеш?« А он ми каже: »Није ми до седења, ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него
— Е, било ђавола! И ви то, боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?! То је само тако изнето, поп Спира је ’тео додуше, и бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, па није ’тео ни крајцаре да дâ нуз девојку.
! То је само тако изнето, поп Спира је ’тео додуше, и бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, па није ’тео ни крајцаре да дâ нуз девојку. А поп Ћира, бога ми, паметнији, — па привук’о младића!
— рекла би и ти са мном заједно: фала богу кад је и овако; кад само господин владика није ост’о при том да сам га ’тео намерно преварити. — Помирили се и пољубили!
— Е, видиш ти само лицемјера једног! — Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о. Нисам ’тео да га пред екселенцијом утерујем у лаж па да кажем да је часловац био, јер би’ се тако, знаш, одао и призн’о.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
!! Красно шпекулација! Харис то тео!⁴... Перо, синко, изиђи мало у авлија. ПЕТАР: Казаћу му. ЈАЊА: Шта ћиш да кажиш? ПЕТАР: Да вам је по вољи.
као Аполо и Вулкан! ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи! Какво лепо реч, право елинско! — Кој ту момку што би тео моја Катица? МИШИЋ: Оћете да вам истину кажем? ЈАЊА: То си знаде. Да го познаим. МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош.
ПЕТАР: Ајде, добро. ЈАЊА: Сад, разбио си две тањире, два форинта. ПЕТАР: Ја! ЈАЊА: Кад си тео да си удави Мишка, оцеко си улару и начинио штета една форинта тридесет крајцара. ПЕТАР: А?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла. Ено онај други капут већ ’тео да бацим, искрзали се рукави, а она не да, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Само што се сва на груди свали, Стиште груди, не мого да данем, Вас немоћан тео сам да панем, Боже, Боже шта је ово туда? Али ево још већега чуда.
од свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти
Још би дуго гледати те тео, Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек се смркне измеђ ови гора, Ту нек ми се ладна копа рака, Ту ће мене земља бити
Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се посастанем с вама, Браћо мила, тако с' моли тада, Ал' би тео ја друкчије сада, Сада мени било би милије Да се данак укаже доцније, Да са вама могу дуже бити, Јер кад сване,
Да угледа — ништа више, Што на пусте топе твоје С тољагама ударише, Би се болан сав следео, Какву с' гују газит тео! 23.
112. На вратима нешто бело — Крв му стаде, кад га згледа, Зној му ледан проби чело; Тео б' устат, ал' се не да, Зборио би, оће уста, 670 А им нема гласа пуста. 113.
Свак би радо казат тео Ма нико је ни назрео. И нојца се већ примаче, И свак у дом свој замаче. А сутрадан нигде ништа; Трећи — срце им
Тај стари гледи Миланову тугу, Помоћи њему тео би он радо, Бољетице он ове знаде род, Ал' де ће наћи према њојзи лек?
Куса старац и куса Милета, А служи им убавица Цвета. Па је онда 'вако започео: „Чујде, сине, што би знати тео: Откуда си, и ко ти је мајка? Кога кажу родна ти бабајка?
Па стога сам мало невесео, Ето, брате, што си знати тео.“ Таку реч је Радивој зборио, Мутно лице мало разведрио. Беше л' сетан баш зато заисто?
(8) Ја знам, брате, шта би рећи тео Још је лепше њено око драго, Усне, образ румен, а врат бео; У недељу Бог је то наслаго Па на земљу послана ти
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Кажем ти, ако вратиш Хасанагиницу, од много чега ћеш бити миран и сигуран. ХАСАНАГА: Шта би ти тео? Да се пресамитим: „Извинте, погрешио сам, јео сам бунике, био сам луд, опростите, нећу више никад, сад сам се
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СЕЉАК: То јест; али промисли и ти, колико сам те пута омиловао. Колико сам ти пута и кукуруза давао. И да сам тео, могао сам те пустити да цркнеш од глади; за све ово ваљда и ја заслужујем благодарност од тебе.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Оћеш да изгледам у њој као додоле. ТРИФИЋ: Па добро, немој је обући. СУЛТАНА: Видиш красног мужа, како би он тео да никад нову аљину не обучем. Баш ћу да је теби успркос обучем! ТРИФИЋ: Добро, обуци је.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
до 1971. године. Мишелино је сигурно мисило да сам нека хистерија, само није тео то да призна. Нећу му то никада заборавити. А онда одосмо у његов атеље.
Роним, роним, роним, изроним — кад оно Италија! Да ми умре мајка ако сам тео да збришем! Ево, овога ми крста!“ Кад, прича Суле даље, враћа се онај први тип што је збрисао преко црте на бициклу
Није тео да је буди; мисли, уморила се гледајући бели свет па совише, и тако крене према Југославији. Уз пут дрмне, као, бакуту
Православни поп, наравски, тео човек да што брже отаља своју дужност, па је поизбацивао читава поглавља из јектанија или како се већ зове тај хит,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
сину: „Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге носе, кад си ме тако тео да превариш.“ Па га отера из двора, а он сиромах онда отиде у свет, и прибије се у једнога кнеза да му чува овце.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Имам, каже он, комшија, дуван, али ни лист папир немам, баш сам папир од тебе ’тео да тражим. Ево, кажем ја, комшија, папир, ама ватре немам, а ти, вели, како са ватром стојиш?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је тео за пединтера стати. ВАСИЛИЈЕ: Какав пединтер, кад сте ми обећали Евицу? ФЕМА: Шта, мамзел теби обећала?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Марко с’ маши руком у џепове, пред Арапа три дуката баци: „Веруј мени, више немам блага, већ кад би ме тео причекати док се вратим с лепотом девојком, тамо ће ме даривати лепо, све ћу теби поклонити даре, теби даре, а мени
гаврани, па авлију пусту накитио, накити је арапским главама, Арапово благо покупио; а четири слуге Арапове, које није тео погубити, оправи и по Косову Марко, оправи и на четири стране, те телале по Косову слуге: „Гди девојка има за
и остали готово сви певачи (који су само певачи), није знао песме казивати редом, до само певати, него без ракије није тео ни запевати, а како мало сркне ракије, он се — и онако, које од старости које од рана (јер му је сва глава била