Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОМЕТЕЈ На камену високом прикован, у окову се поноси титан, поругљивим се баца погледом на Олимпос, на душмана му дом.
куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не дршће Прометеј, не дршће титан на камену, на станцу прикован, већ оковима бије о стење, о стењу пршти сужно прстење, а из грла се ори грдан смеј, та
пехара се море запљушти те бурним валом гњева студена запљускује титану колена; — ал' не дршће Прометеј, не дршће титан, на камену, на станцу прикован! Из грла му се опет ори смеј, и опет дршће силни боже Зеј!
У титанину море мисли ври, узаврели му осећаји сви, ал' везан је Прометеј, везан је титан, на камену, на станцу прикован, те не мож' сила мисли врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по земљи
Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И прилив титанске снаге напрегну његове руке Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче! И Титан размахну плећа и тврди, огњени челик Са страшном грмљавом пуче А дух се под небо диже...
Тама је владала јоште А месец сипаше светлост са чела божански бледог; И Титан, дохватив месец, кô награду га баци Испред гуслара седог. 1892.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кошуља навучена на њено тело претворила се у камени оклоп, који је чврсто стегао пламенога дива. Заробљени Титан стење, бесни и надима се толико да му оклоп пуца, а из пукотина куља црвена крв.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1906. ПРЕД КОЛИБАМА Тебе што вијек свој обливаш знојем И као титан замахујеш красном, Тебе што живиш у свом труду часном— Ја славим, ево, и хвалу ти појем!