Употреба речи тобом у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из тавнице, и ја ћу за тобом...

Једном сам га и ја, иако сам знао откуда толика промена, опет запитао: „Побратиме, шта је то с тобом? Шта се то за кратко време учини?

Кад смо дома стигли, не хте да уђе у кућу. „Побратиме“, вели „имам с тобом нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам рад да ти и стара мајка о нашем говору што чукне, него да идемо

Он се решио да је узме, и то још оно исто вече, исту ноћ! „А ако девојка не хтедне с тобом ићи?...“ питао сам га ја. јер ме је толика његова наглост упрепастила.

„Дакле, и Стана има вољу с тобом да бежи?... Е, то је чудно!“ рекох му ја... „Чудно, заиста! Једва се видесте, па се већ и заволесте!...

и отпусти све људе до везанога Милисава; њега затворише у подрум, а кмету Радовану рече: — Ти, кмете, остани, с тобом ћу имати још и друга разговора. Радован остаде.

Оне исте очи које су мирно гледале како се с глађу бориш... те ће после смрти за тобом плакати... . . . . . . . . . . . . . . . У белој кућици изгледало је све тужно и жалостиво.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави га и изе. Наравоученије Зао човек тражи узрок за учинити

Иди и уживај, но при тому знај да ми ниси узео, него си ми дао срце и памет, јер ћу други пут знати како ћу се с тобом опходити!

Далмацији са Херцеговином, ум кад с науком просветиш и с просвештеноју добродјетељију сојединиш, избраније нације над тобом неће бити на земљи!

Што пса на леђи носиш?” Мало по|сле сукоби га други, и крстећи се почне му беседити: „Бог с тобом, чико, што си пса на леђа упртио? Јошт тога чуда нисам видео!” — „Каква пса, људи? Шта вам је данас? Та ово је јаре.

ти брже и ојачај, — одговори му пастир, — пак се нимало ти не старај за штету што ћеш ми причинити, она ће се мени тобом обилн наплатити”.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

,Збогом остај, господару, ми одосмо нашим кућама; не можемо бадава тебе служити; а кад на војску пођеш, ми смо с тобом готови̓.” — Мало постоја, дође и Карађорђе сам, на дорату, са његовим сеизом Симом.

Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?” — Краљ: „Бог с тобом, краљице, нисам ја краљ веће његов посланик; истина, да сам на краљев облик налик, зато ме краљ шаље тако великим

рече: „Господару, нисмо имали међу собом свога војводе, опрости нам досад, а одсад ми сви за нашим војводом а он за тобом у гору и у воду!” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Е, цркао би да се не суди!« — Шта је теби, Радоване? — рече Стеван озбиљно. — Какав арнаутлук, бог с тобом јутрос? — Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо.

— Осум ока! — рече потегнувши торбу на кантар. — Осам! — узвикну Тиосав. — Не може бити! Каквих осам, бог с тобом? — Ево на! Осум, здравла ми! — рече Трпко и поднесе кантар Тиосаву.

Да нађемо како било воденичара... — Аја! — дочека чича Мирко. — Каквог воденичара, бог с тобом? Неће нико за живу главу! — Ја, вала, не знам... — рече Ћебо — тек мени се чини да бисмо могли и сами преноћити...

— Шта? Шта? Шта? — повикаше готово сви радознало. — Ако хоћете, ја ћу вам бити воденичар. — Ти?!... Бог с тобом!... Махни се!... — повикаше многи зачуђено. — Јест, ја... Барем за једну ноћ — одговори Страхиња поуздано.

— Окани се, Ћебо — вели му Страхиња. — Нисам рад... — Шта ниси рад? — скочи и Срдан. — Ево ми ћемо поћи с тобом! — Богами, и хоћемо! — прихвати Ћебо. — Ево ја ћу први. Хоће ли још ко? — И ја ћу! — викну Ђилас. — И ја!... И ја!

— Ама, може дићи село на нас, какав је! — рече Срдан. — Како село, Срдане, бог с тобом! — рече Мирко. — Нема од тога ништа. — Па нека дигне! — прихвати Ћебо. — Бојимо се ми њих!

Не знам шта ћемо му, већ ако да га женимо... — Зар њега? — узвикну поша и прсну у смех. — Бог с тобом, попо! — А што? — упита поп. — Ја, богами, збиља велим.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Боље је да се ми држимо Ивана. Он је човек поштован и виђен. Лазар је твоја сенка. Он ће за тобом и у ватру и у воду. А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити...

— Како?! — Не питај ме даље! Ево ти велим: пошао сам твојим трагом! И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш! Волим твоју љубав него љубав сина свога!...

Онда се диже. — Куда ћеш? — упита Турчин. — Кући. — Зар по овој помрчини? — Морам. Ако ме виде с тобом, све ће пропасти. Ми се не смемо више овако лепо разговарати. Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...

— Онај ко је пројавио. — Зар Лазар?! Она потврди главом. — Дијете!... Бог с тобом!... Прекрсти се!... Она обори главу. Чудила се својој куражи.

Што будем поручио нека уради. — Добро, харамбашо! — Ногићу!... Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће. С тобом ће остати Станко. Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? — Разумем, харамбашо. Зека корачи. — Харамбашо!

каже: Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала... И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком. Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...

Поп се загледа у Ивана. — Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега? Иван погледа попа, па се чисто трже: — Бог с тобом, попо!... Прекрсти се ти!... Како бих ја то њему могао казати!... Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог.

Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. — Ја идем. — И ја ћу с тобом!... — рече Станко. — Немој ти! — Али ј не могу данас преседети овде!...

Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!... — Добро, најпосле.

— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? — Није. Није ни сам знао. А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. — Па ко ти је казао?

Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... — Бог с тобом, попо! — Чуј ме! Нећеш се кајати!... Иди се намири с Алексом! Намири се и помири с њим!...

— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити... Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима... А ја идем Станку. — А где је он? — Они су сви на Подинама... Ту је и харамбаша.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Хулим у мисли коју родим, А тобом трепте моје струне: Не видим пута којим ходим, Али су очи тебе пуне. СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и

За тобом трагам кроз све продоре, Жено, злим морем слутње тучена — У месечеве светле одоре И магле звезда сва обучена.

Прођох све своје страшне путање Звезде и мрава; с тобом ходећи, Сав круг обиђох; познах ћутање Ствари у њиној сјајној одећи.

“ МОЈА ЉУБАВ Сва је моја душа испуњена тобом, Као тамна гора студеном тишином; Као морско бездно непровидном тмином; Као вечни покрет невидљивим добом.

Ова чар чекања празних и без мéне! Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања.

Сад кроз наша срца иду крупни слапи Твојих светлих струја и огњених зрака. Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

БРЕГАЛНИЦА Опраћемо тобом очи нашој деци, И чело пророка у тренути судње, Реко која поста у мачева звеци Светлом међом измеђ истине и блудње.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја се још више стидим, али се и куражим: — Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу? — Бог с тобом, не говори тако! А чиме други свет своју децу храни? — Јесте, али ако ја узмем сироту?

— Јесте, али ако ја узмем сироту? Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа: — Бог с тобом! Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?

Ја се сасвим ослободим: — Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? — Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!

Ето, на пример, сад с тобом! — Роткве! У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа! А једанпут, па — закон! Мени криво што он не пристаје у моје

Ја сам пропао! — Како си пропао, господару, бог с тобом! Што говориш тако! — Све сам дао! — рече он, па рашири руке. — Па ако си, брате, ти си и стекао!

— Немој ти, молим те, помињати што за оно! — Бог с тобом! Кад Радојка после све исприча ђеди, он се замисли, замисли. Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако!

— викну ђеда необично јасним гласом. Сви се тргоше. Тим истим гласом настави ђеда: — Ти, синко... с тобом, чујем.. теби је сасвим неправо у мојој кући и код мог народа! Ко је још видео да женска глава што одговора?

од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! — Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци.

— Остани! — вели слика са улице. — Одмах си се расрдио! — Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! Ја хоћу рад! Или ме волиш или не волиш! Једно или друго! Нећу тањир од два лица.

Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим? Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити! Шта имам ја с њоме?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те »преко« наспело! Зар ти није доста било јуче? — А, изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!

Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи, и бегају од ових суморних дана, и траже

— Ама то, то ми само није мило, тај твој »боктерај!« Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се! Па те зато и нећу! — Право велиш! Нећу те, боме, ни ја. — А зашто, Нићо, роде?

Та ди би се ти, бог с тобом — продужује гђа Перса сва зелена од једа — возио с ким било! Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала богу.

Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку. А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом. Та, дај тај кактус овамо, што га држиш једнако, — па сад ’ајд’ торњај се, па чмавај.

Ето у томе је сав њихов кумст, и сва моја несрећа и малер. — Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом. — А екселенција се наљутила после поп-Спириног псалма...

Видиш ти, молим те, само њега! ’Оће он екселенцију да превари! Умал’ му нису слиндарили ону браду. — А шта је с тобом? — Са мном? Ништа! Врло добро! Екселенција ме извинила. Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

На то дође и госпођа Перса. — Персо моја, ови господари су са тобом задовољни! Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задовољна? — Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?... Моје те срце тражи, кука за тобом, кунем ти се умире за тобом. Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће.

Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?... Моје те срце тражи, кука за тобом, кунем ти се умире за тобом. Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће.

С тобом ја сам сва у сунцу, без тебе само пакао и смрт и јаук и мрак. Ти си тако добар. Ја обожавам то твоје брижно и велико че

Хтео бих овог часа да се створим тамо где си ти, и ту, пред тобом, да плачем најгорчим плачем због свих неправди према теби, да ти покажем најдубље дно мојих несрећа због тога, да те

“ А пандур га право гледа у очи: „Јесам, вели, господине, Бога ми мога. Баш кад смо били иза Острвице. Јашим ја за тобом, јашим, мислим и велим ево овде нико му никад трага не би нашао, а за три дана ја сам у Санџаку газда.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

кад се с ким разговараш, треба управо да му у очи гледиш; говори не врло брзо, но непресјечно, тако да онај кој се с тобом разговара не може реда добити. Никад да не помислиш у себи: „Е, сад сам фалила!“ или „Сад сам се осрамотила!

Црњански, Милош - Сеобе 2

И ја ћу, куд Павле каже. И ја бих за њега душу дала да ме мајка није тобом усрећила. Тебе имам, Циго, за драгога, а Павла хоћемо за брата. Па шта?

Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде? Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле!

Напротив, он је узе за руке и одведе да седне мало даље. „Што си луда, Шокице? Та неће га мушкетати овде, пред тобом. Седи овде. Утри сузе. Ви сте жене праве, задушне, бабе. Не ваља у овакве прилике да се плаче!

Ако хоће, он ће од грофа Бестушева тражити пашпорт, и за њих, све. Варвара онда узвикну: „Павле, сви ћемо са тобом, Павле! Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је.

„Ако крећеш у Росију, дугоњо, имена нашег ради и образа, шта причаш онда о талирима? Ако је тако, ја ћу с тобом, где год чујем за тебека.

Теодосије - ЖИТИЈА

Дај нам, по твојој доброти, да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и тобом наследник наше државе и жезал старости наше, на кога ћемо положити руке и починути.

А отац његов, угађајући му, рече: — Нека је Господ с тобом, чедо, нека те благослови и исправи пут твој. И мати, као свака мати, загрли га и целива с љубављу, па га отпустише с

Моју пак душу од жалости због растанка с тобом својом љубављу и вуђењем утешићеш, као и ја твоју, о господине! А добра госпођа и мати моја на исти начин ради Бога

Говораху: — Не остави нас, господине, оче и учитељу, ина че и ми ћемо с тобом отићи! Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да нас присуство твога

— Код тебе, у земаљској војсци, прво смо кроз тебе засијали, и поставши благонарочити, били смо светодршци, а сада с тобом и ми војујемо у војсци небеског цара, и ништа нас од тебе неће разлучити.

прославити, и нас ће познати да смо и ми твоје верне слуге, који се уздамо у тебе и тебе љубимо, своје оставивши, и за тобом пођосмо.

смрти прославио слугу твојега, оца мојега, пред лицем свију народа у овим крајевима, светлости на откровење наше, да тобом познају да смо и ми истинске твоје слуге и верни поклоници Тројице и на славу твојему отачаству народа твојега, новог

при Овчијој бањи видео, и овога исцеливши и од одра подигавши и одар да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге; који си удовичина сина на погреб ношена, улазећи у град Наин, са одра васкрнуо; који си четвородевног Лазара

А христољубиви Стефан не отпусти овога, говорећи: — И ја идем с тобом! Дошавши заједно до часнога и светога манастира у коме је гроб преподобнога, Стефан се одлучи да са игуманом и са

Али се надамо да ћемо тобом избећи смрт! А свети ће њима: — Богу, чије смо саздање, са мном се молите, чеда. Ја сам човек грешан, и због мене,

и опет краљ посла многе благороднике к цару, молећи и говорећи: „Ако сам нашао благодат пред тобом, својим родитељем, не затвори од мене отачаскога милосрђа, не остави ме да се жалошћу у животу потапам.

Ка гробу светога главом бијући, узбуђен говораше: „С каквим ћу се благодетима дароносив јавити пред тобом, оче? Којим ли ћу почастима чудотворни Твој свети гроб моћи украсити?

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

затворен у велику пчелињу кошницу, па кад тамо пчелама платиш рачун, онда ће се и чика Брко за поједене кукурузе с тобом обрачунати. Узеће ти само кожу и од ње начинити бунду и шубару.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА СУНЦУ Дивно је то сунчати се нага Ја никад нисам марила месо Ни мене нису те крпе завеле Лудим за тобом овако нагом Не дај сунце да те милује Боље да се волимо нас две Само не овде само не на сунцу Овде се све види

коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом

ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом гујо под кошуљом Чујеш ти претворнице Скини ту мараму белу Шта да се

тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом гујо под кошуљом Чујеш ти претворнице Скини ту мараму белу Шта да се лажемо 3 Неђу те упртити на кркаче Нећу те

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Оставићеш своју мајку, и отић’ у неку бајку, Јешћеш луде као репе, најмилији мој акрепе, Шта ће с’ тобом бити, ко зна, лепотице моја грозна? бићеш личност негативна, ругобице моја днвна!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

НОВАКОВИЋ: Ја не дозвољавам да тако са мном говориш! ПАВЛЕ: Имаш право, и ја увиђам да би с тобом требало другаче говорити, али... уздржавам се и проговорићемо већ! Дајем ти реч да ћемо проговорити!

њему; стаје пред њим, али без храбрости и онога поноса који је раније имала): Ја бих хтела, Павле, да се објасним с тобом. ПАВЛЕ: Жалим, али ја немам за то довољно времена; ја овога часа путујем. РИНА: Куда? ПАВЛЕ: У неодређеном правцу.

СПАСОЈЕ: Хтео сам да му објасним. АНТА: А какве везе све то има са тобом? СПАСОЈЕ: Пре свега, та велика техничко-финансијска конзорција нема основног капитала.

В СПАСОЈЕ, АГНИЈА СПАСОЈЕ: Ама, шта ради то дете? Вукице! АГНИЈА: Немој је звати, хтела бих да проговорим с тобом. СПАСОЈЕ: Шта имаш ког ђавола да разговараш са мном, ето ти Вукице па разговарај с њом.

СПАСОЈЕ: Да, да! Иди одмах! АНТА (Агнији): Извините, молим вас! (Оде.) В АГНИЈА и СПАСОЈЕ АГНИЈА: А и с тобом имам да разговарам, Спасоје. СПАСОЈЕ: О чему? АГНИЈА: О томе што се напољу говори.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Седну, па господар Софра започне: — Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. — Па говорите шта сте ради. У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака

Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? — Од слободне воље, — одговори Софија. Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не

Извади из џепа штрангу. — Видите л’ ову штрангу? Отац ћути не миче се. Пера се разљути. — Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га!

Шта ћеш више? Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру. Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. — Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. — Тешко, кад мора бити.

— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду. Је ли не допуштају? — Не. — Хоћемо ли још кога питати? — Не. Питали смо кога смо требали.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Па шта? И ја бих се већ некако... Зашто онда не одеш тамо? Зашто баш ја? Мени је и овде добро... А ти? Шта је с тобом? Немам пасош! А онда, када се више није имало куд, разиђосмо се свак на своју страну.

и чим их добијеш, чим их разбудиш својим додиром, сви они које си једанпут додирнуо почињу да те јуре и трче за тобом желећи да те дохвате, присвоје. И шта онда чиниш?

Шта тражиш овде, где никога не познајеш? Хеј, шта је то с тобом? Знам, привукло те светло Теразија, провинцијска лептирице. Провинција — то је за тебе, пре свега, лоше осветљење.

Хеј, шта је то с тобом, мала? Ох, имаш ти у Београду и рођаке, али осећаш да те оцвале тетке мрзе и да се плаше за своје мужеве кад

Давиш се задахом сарме и реченицом да је »сарма трећег дана најбоља!« Је ли то оно што си хтела? Шта је то с тобом, мала?

« Хеј, шта је то с тобом, мала? Једанпут си отишла у Главну пошту, Таковска 2 — ниси издржала, знала си добро да нећеш издржати, дала си његов

Шта је то с тобом, мала? Плашићеш се тога као куге, али тражићеш сама ђавола видећеш и оног коме си у новембру телефонирала без речи.

Хеј, шта је то с тобом, мала? НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ Са петнаест, лагао је девојчице да му је седамнаест. Неке су поверовале, неке нису.

– Шта хоћеш тиме да кажеш? Са мном је све у реду, али плашим се да није с тобом... Што се смејеш? Шта је ту смешно? Хоћеш да кажеш да имаш успеха код оних курвица у фирми, је ли?

Шта је ту смешно? Хоћеш да кажеш да имаш успеха код оних курвица у фирми, је ли? То бих волела да видим! Спавају с тобом јер си им шеф. Злоупотребљаваш функцију. Ох, доста ми вас је свих. – Којих сад свих? – Знаш ти добро којих?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи: — Дај боже и с тобом заједно, Бадњи вече и сваки благи божји дан! Кнез положи бадњак на огњиште.

Ти си сада једна пушка наша, па није лијепо да им не допушташ да те стимавају! Ја не могу с тобом, знаш ја сам њихов највећи главар, па је у реду да најприје они к мени сви дођу на данашњи дан.

Ја му рекох: „Кад ти је већ толико у срцу, а ви се побратимите!“ А он вели, а право вели: „Бог с тобом, нано, нијесмо ли већ браћа! Како се браћа могу братимити?

? — запита устајући. — Код Пура Перова, Стијепа Мркова, Мирка Јокашева и Маркише Стевова. Ја ћу к њима с тобом, јер ја сам најмлађи од свијех домаћина.

— запита старац. — Студно, господару, али је небо ведро! На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже! Пламен у оџаклији букну, момак запали двије свијеће на настрешници оџаклијској.

Уз владику доручкова се брзо и без разговора. Кад устадоше, владика ће Јанку: — У име божје, почећу с тобом! Имамо да одговоримо онијема доље на два-три акта. Прије тога, ја ћу се прошетати, а ти можеш прочитати списе!

Ено их на гумну, те ме послаше за тобом! — Кад је та несрећа била? — пита владика, погнавши коња у ход. — У ручано доба. — А чији си ти?

Сад, је ли из своје главице, или по науку њечијем, дијете те једнако помиње! И пријети тобом, кад год му њеко нажао учини, вазда пријети: „Казаћу ја Јанку кад дође“.

А кад те добра срећа нанесе, хоћеш ли да сједнемо, те да се поразговарамо? Баш бих имао с тобом мало разговора.“ — Мучна ми мисао прође кроз главу. Рекох у себи: „Овај се не би оволико обезочио да је сâм!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Ти си луда жена, па мир! ТЕТКА: Немој тако, Јово. ОТАЦ: Ајде, ћути ми ти. МАТИ: Јао, бог с тобом, човече, какав си ми ти отац, да не мариш за своје дете? ОТАЦ: Него ти мариш. МАТИ: Али кад је човек проси?

ДЕВОЈКА: Тако марите за мене! Та да вас псето толико служи, пак би се више бринули. МАТИ: Јао, бог с тобом, ћерко, како то говориш? ДЕВОЈКА: Па шта ме не дате кад ме човек иште.

МУЖ: Да га ђаво носи, и који те је донео на мој врат! ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом! МУЖ (тресе главом): Боље да сам врат сломио, кад сам по тебе пошо. ЖЕНА: Камо среће да те нисам ни познала.

МУЖ: Нисам ли дао за дрва? ЖЕНА: О, дрва! Измисли још штогод. МУЖ: С тобом може ђаво на крај изићи. (Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

за њен празник и за моју срећну будућност, надахнуту њеном љубављу... ... А ми, поносни, несаломљиви, корачали смо с тобом, заједно, јер ми смо део тебе, твоја деца, Републико... ...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

духа на огледало, не гледаш слике његове, него њега сама; не казује ти га други, него ти он сам збори, он се сам с тобом разговара...

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па кад се ожениш, играћу ти у сватовима. Пази, молим те, колики је, читав гардист!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по гори, А крај тебе цветићи и трава!

бриго моја, Дела покри недра своја, Да се јунак не помамим, Да се на те не намамим Кано јуче, Бело луче — За тобом ми срце пуче. Страшне л' ноћи, страшне муке! О врату ми њене руке, А сувише ноне њене Око кука савијене...

Ти моје верно гвожђе драго, Големо моје увек благо! Кад тебе моја рука дирне Прекрасни мене жар пропирне. Са тобом све сам стекô, стекô — О још би с тобом радо секô! (БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) Је л' то данак, кад му ведла неста?

Кад тебе моја рука дирне Прекрасни мене жар пропирне. Са тобом све сам стекô, стекô — О још би с тобом радо секô! (БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) Је л' то данак, кад му ведла неста? Је л' то сунце, откад сијат преста?

34. Већ издаја свуд преоте, Задркта се царство наше, Веће, веће, ох страоте! Паде и ти, Сентомаше! А са тобом, славо мила, Скраше се Србу крила! 35. „Издаше нас!

38. Твоја слава, твоја дика, Ти тад Србу срце врну. „За мном, за мном!“ ти завика, И за тобом све нагрну. Пред злотвора све поврви, Дочека га, па га смрви! 39.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Вук је зелен! — окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве. — Бог с тобом, дијете, гдје си то чуо? — Каже мој дјед — одвалих ја самоувјерено. — Није тачно, вук није зелен. — Јесте, зелен је!

— Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? — Па да шта је него жив — мирно каже дјед. — Сат жив?! — забезекне се Сава.

Самарџија се разњежено загледа уз долину потока Јапре и снизи глас као да је нашао заспала зеца: Иде он у мраку за тобом — куц-куц, чок-чок! — прати те вјерно, устрајно, нијеси сам на свијету, не бојиш се вука ни хајдука.

— А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати? — наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити. — Раде, брате и побратиме, а је л икада коњ отео жену свом најбољем другу? ...

Хајде ти мени нађи доље у селу дјечака од кога је мјесец клиснуо тако брзо. Нема га. То си ти, само ти, а и ја с тобом. Хм, нема?! ...Па заиста нема таквог дјечака у читавој нашој долини. Нит сам га видио ни чуо за њега.

Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред тобом, надохват руке, изазивачки поиграва Веселичина кумовска напаст! Гром га убио и Веселицу!

Тек послије дуже станке дјед се промешкољи на буковој клади, па ће ти упитати: — И шта то би с тобом, брате Сава? Старчић се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са

јеси ли при себи или си бенаст, да ли си још човјек од ове земље или те већ нечастиви зауздава и узјахује, па да с тобом удари попријеким путем, тамо гдје пијевци не пјевају.

— Жив је Раде, жив, ево га пред тобом. А ти, који ћеш оно ти бити? — Е, Раде, Раде, зар се више не сјећаш Драгиње Кечине, хајдук-цуре из дренове Увале?

— Ајме мени, зар натоварих на плећа већ шездегодина! Куку, јадни Раде, шта се ово зби с тобом! С јауком, сручи се дјед на свога госта.

Е, баш за тобом плаче тољага, и то она великачка, коњска, говече једно. СТОРУКИ СЕЉАЧАК Окрени како год хоћеш, али сам од себе,

— чуди се пушач. — Ја сам старији човјек, мени сан лако неће на очи, а ти си, брате, млад, шта је то с тобом? — Нешто ми дошло жао, куме. — Мислиш на плави лончић, а? — Вала, баш и на њега. Како си погодио?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Да Хасанагиница и дође, претпоставимо, да с тобом поприча и пред целом војском, да све буде чедно, како и треба, опет би о њој певали бесрамне песме!

АХМЕД: Аге те мазиле, па се сада чудиш што са тобом тако строго поступају! Е, мој ефендијо! Ко са агама тикве сади, аге му се о главу лупају!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам. То ме је убило!

И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми желе. С тобом сам се разговарао врло ретко. Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.

Нисам знао шта да радим. Осећаји ме поплавили. Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје

Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла. Зато сам дању бивао онако поносит.

Стресох се. Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. — Стано? — Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох.

— Ја, ја! А ти? — Ето, хвала Господу! Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. — Где је? — упита ме.

Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш. Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе. За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком.

Ах, девојко моја! да знаш како те волим и гинем за тобом! Дража си ми но рођена мајка и сестра моја, милија ми је твоја танка половина и равна снага, но све благо стамболско!

— Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије чашу.

— Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо.

А осмех му био кратак, леден. — Снахо... — поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим С тобом. Ко зна шта после... само Бог срећу нека вам дâ... велику, голему... Нарочито теби.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Минерва је, богиња мудрости, Просветила ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи, Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи, Која по земљи давно с ТОБОМ ходи. А сад своје плане производи.

ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи, Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи, Која по земљи давно с ТОБОМ ходи. А сад своје плане производи. О, ВЕК ЗЛАТНИ! О, слатка времена! Кад је општа љубов ужежена!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Притрп' се мало, душе, у топлој чим се нађем одаји, уздахнућу једаред за тобом, та имам кад — јер ја сам матичар, а ти ћеш, као што видим, бити за трагичан моменат натичар.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом, шта ти је? Не знам ни сам. Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се насмејао.

да га отац отјера од куће, али није могла успјети јер би јој човјек увијек одговарао кад она много навали: — Бог с тобом, жено, како бих отјерао своје рођено дијете! Ама она не престајаше: те оваки је, те онаки је!

Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: — Какав занат зна царев син? Везир се упропасти: — Бог с тобом чоече! како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину?

А ђаво му одговори: — Вала, ако ме и мрзи с тобом радити и опет ти се покорити нећу, али само хоћу да начиним уговор па да отпочнемо радити.

Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: — Вала, попе, баш хоћу с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука нема ништа.

пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија, него кад сам се с тобом састала. Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину.

— А би ли ти позн'о онога што је с тобом био? — запита га цар. — Би', само да га виђу — одговори војник. — Добро, ја ћу сад послати по њ — рече цар, и оде у

се цар њима ближио, један ће из друштва запитати војника, показујући му руком на цара: — Је ли оно они чоек што је с тобом био у лову? — А јест, мајку му његову!

А жена: — Зар ти је напало на очи, те не видиш да то није кошено него стрижено! А чоек опет: — Бог с тобом, жено! Како ће се ливада стрићи? То је кошено, ето видиш откоса.

Воденичар се стане крстити и снебивати: — Бог с тобом, господару! Ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца. И тако им прође читаво пô сата, док се освијесте и виде

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Има врага, да је носи, и кад сам ју познао! (Одлази.) ЈЕВРЕМ: А, непријатељ је преотео ма; ја ступам с тобом у алијансију. СОФИЈА: Ето видите, браца; сад како ћу да му угодим?

МАКСИМ: Лепо благо, кад жена размеће кућу. КУМ: А моја не да ни јести. — Еј, како би се радо с тобом мењао. МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје. КУМ: Не говори, брате.

Зато, децо, пустите ви тога магарца. МАРКО: Иди, чича, бог с тобом. Него, купи га, даћемо га јефтино. СЕЉАК: Богме ни за две паре, јер ме једанпут већ опарио.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала? Оћеш да трчим у кујну за тобом да те молим да дођеш, је ли? Лењива траго, не заслужујеш ни онај лебац што га мњавиш! ПЕРСИДА: Забога, милост...

ТРИФИЋ: Иди, луда жено, ја немам с тобом ништа! (На страни.) добар лек. СУЛТАНА: Слатки Трифићу, само ми сад опрости, пак ако се одсада најмање у чему

Лалић, Иван В. - ПИСМО

И магнолије. 6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем. У рукопису мом си уписана Између сваког слова које пишем.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

тролејбусу који је био полупразан и пиљили ти у врат и у груди кад се нагнеш малчице напред, и они што су звиждали за тобом, и они други што су под руку водили угојене жене, па користили прилику да се очешу за један поглед, говорећи — да, да,

Не можеш замислити како ми је? С тобом се осећам тако младо и тако шашаво ...“ Мислим, човек мора да буде заиста потпуни кретен, то јест да је за длаку

Са вама двема — ја сам потпун човек!“ Како вам то звучи! А? А тек ово: „Имам тридесет и седам година. Када сам с тобом, осећам се као да ми је двадесет, а понашам се као да ми је петнаест!

Ниси баш риба за бацање! Када би набацила који килограм више, можда би се неко и окренуо за тобом на улици. Ко зна? Неко с великом диоптријом ... На реку се навлачио нешто налик на старачку мрену. Нешто тако.

— Зар је то важно? Јесам ли те пробудио? — Ма јок! Откуд бих књавала у три сата ноћу? — Хтео бих да разговарам с тобом ... — А о чему? —Онако… — Добро, разговарали смо! Баш ми је драго што смо се упознали и ти системи! Поздравите ваше .

Немци су ме бар пуштали по два сата у шетњу око бараке, а она ни да Чује: куд год се макнем — идем и ја с тобом! Ево сад, оће да је водим негде на Нову годину! Не, не, стварно, кад ти кажем: најлепше ми је било у заробљеништву ...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Ех, кућа, трице! — вели вук зао. Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!

Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“. Отад прође коњица година, чекам листић, њеном руком писан, и спремам јој лагарију дивну: „Никада се

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Реци му да је дете од њега и да мора да се ожени тобом и да ти да много новаца. Видећеш колико ће новаца дати само да се не би оженио!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

док се о крвништву прича Хлеб је упреден у конац што пролази кроз тела Бићеш прошивен светлошћу што иде за тобом од почела Да би те вратила сопственој мрви и свом болу Потпуно сâм.

си смирењем По смрти исказао си светлост источивши миро благоухано свим болујућим миловање Узтрубићемо песму теби и тобом похвало српска и удобрење поносимо се твојом лозом и гробом Од природе нема веће заблуде каже један глас притешњен

И словљењу. И ословљавању. Ето нас с тобом, у имену. Не кажем да сам те одгонетнуо. Али нисам ни твоје име одгурнуо у немогућност.

И да ћутим, јер о теби ћутим. И све обрнуто, истинито је. Кад говорим, о теби ћутим, и када ћутим, заједно с тобом ћутим. Моје кратко ћутање део је твог великог ћутања, и збивања које се у ћутњи обавља.

под њим луде скупе нула се отвара ствар беше тако кратка ускоро све ће бити бездан и блаженство Није ли сусрет с тобом искушење? О теби смо имали неверице многе шта сад?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А овај опет није луд да и ту мрвицу дели с тобом. Потпоручник Александар се заценио од смеха и лупи ме по рамену. — По закону отпора...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

а шта му је то ? пита је кмет, као бајати зачуђен. Љубица му објасни; рече и колико ће коштати. — Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!

Ово се нигде у свету не дешава... А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе. — Да ли да заведем у деловодник?

Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као... — Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже... Не био ја на његову месту, видела би ти...

гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као... — Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже... Не био ја на његову месту, видела би ти... Него шта би ти хтела, кад не можеш овако ?

Него шта би ти хтела, кад не можеш овако ? — Само да нисам више овде ... хоћу да сам с тобом... једнако, довека... — Хо, муке!... Па ти би мало до конзисторије?... Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати... А?

Мало, па ми се опет јави и зове... Лепо га видим... маше руком... — Бог с тобом, дијете;... прекрсти се Смиљка. Немој да мислиш о нему више. Зато ти се и јавља што једнако мислиш.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Питао је голуб Своје голубице: “Ој тако ти Бога, Моја голубице! Што ја с тобом гучем, А ти са мном не ћеш?“ Говори голубу Своме голубица: “Ти си залетео У то туђе јато, За то је не гучем.

Ој пелен, пеленче, моје горко цвеће! Тобом ће се моји свати накитити, Кад ме стану тужну до гроба носити.“ 145. Море, дуну ветар са горњака, Те донесе мирис

“ Коњиц њојзи вриском одговара: “Ој богами, лијепа дјевојко, Није ми се господар женио, Него мисли тобом о јесени, О јесени која прва дође.

“ Драги јој се са пенџера јавља: “Ево мене, драга душо моја! Нијесам се јунак оженио, Веће ’оћу с тобом о јесени, О јесени која прва дође!“ 168. Не гради пута кроз воће моје.

Једно другом у растанку говори: “Остај збогом, моја ружо румена!“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље ширина, Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми

бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра, Како копне она груда у недра, Онако копне моје срде за тобом.“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега?

На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све моји јади за тобом. 184.

214. Девојчице ружичице, Ружо румена! Што ти са мном не беседиш, Уста медена? — Ја би с тобом беседила, Не смем од мајке. — А гди ти је твоја мајка? Не било ти је!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) „Гледај, зликовче, шта ћу сад с тобом да учиним! Ја јесам немоћна жена, слаба и нежна, ал очајање ми даје џиновску снагу!

Ово је саслушање, а не ћаскање! ВАСИЛИЈЕ: Кад не можемо да нађемо заједнички језик... МАЈЦЕН: Ја с тобом овде не тражим никакав заједнички језик, ја тебе саслушавам! Постављам ти питања!

Кућа — пијаца, прање — пеглање, кување — шивење! То ми је цео живот с тобом! А овамо си ми обећаво и Цариград! СИМКА (излази у двориште са прекривеним послужавником): Гино, могу ли код тебе

СОФИЈА: Уваљује нас у страшне неспоразуме! ВАСИЛИЈЕ (Филипу): Ово са тобом постаје неподношљиво! Због тебе упадамо из једне невоље у другу!

ГИНА: Нападам ове белосветске курве... СИМКА: А курва ти је пред вратима? Јеси то хтела да кажеш? ГИНА: То, с тобом и Секулом... како се десило? СИМКА: То се није десило... то је процветало!

ВАСИЛИЈЕ: „И с главе косу бритвом срезах...” СОФИЈА: Шта то говориш? ВАСИЛИЈЕ: Кад се Филип појавио пред тобом, да ли ти је случајно рекао: „Стани, не бој се моје руке”? СОФИЈА: Откуд знаш?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Страсније него на твоје груди пао сам на њих, у блудном, безумном вриску. ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим, невеселим...

Спустише ме у немоћ детињства, да те волим и бригом, за Тобом, за цео живот, оболим. Повише ме у беду, да Те дивну, рајску, знам, али не додирнем дисањем и не сагледам.

Љубав мутна више на уснама ми не руди, нит ми по несвести протичу преображења. Згаснуо жар за Тобом сија ми још на груди, али пун жалости и очајног раздражења. Нећу сачувати ни мисао, да сам цветну грану удисао.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима. — А шта је то с тобом, куку мене-е! — повика она из гласа, пљеснувши се рукама. — Ку-ку!... Ку-ку!... — одговори жалостиво пекар.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ми те у име свих становника молимо да нам будеш вођ, па куд год ти, ми за тобом. Ти знаш путове, ти си свакако и рођен у срећнијем и бољем завичају.

Кад се говор заврши, он, не мењајући положај, кратко и 'ладно процеди кроза зубе: — Хоћу! — Можемо ли дакле поћи с тобом тражити бољи крај? — Можете! — продужи мудри странац не дижући главе.

Вођа ћути. — Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти.

две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало. — Па зар нисте сви на броју? — процеди вођа не дижући главе.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим,

Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па

Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве. За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању....

Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато

Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина. Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у

и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...

Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед. Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу

А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража

протестују оне и чине што су наумиле. — Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... — Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... — Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. — О, ча-Марко....

— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. — Је л' Ђокину? — Ја, прошапта он и одмаче се. — Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', 'оће, викнух ја гласно. Ето, припевајте Јова и Милицу!

ама ка' пребијена овца, ет'!... — Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? — Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све

из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је готово да дели с тобом све што те снађе.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈОВИЦА: Нисам! ЈЕВРЕМ: А јеси ли говорио другом неком? ЈОВИЦА: Нисам, рекох прво да разговарам с тобом, па онда... ЈЕВРЕМ: ...Па онда ником више и да не говориш! Мени, па ником више.

Где ја завлачим нос, нека га завлачим. Ја знам шта радим! ПАВКА: Ето, не може с тобом ни да се разговара о породичним стварима, кад ти одмах... Не знам ни шта сам почела да говорим?

) ЈЕВРЕМ: Овај... хтео сам онако, како да ти кажем... Па јест, то, хтео сам с тобом да проговорим мало... СРЕТА: Ако, ако... а о чему то, газда-Јевреме? ЈЕВРЕМ: Па... како да ти кажем...

ЈЕВРЕМ: Па то јесте... Зато ја, видиш, и хоћу с тобом. СРЕТА: Знам ја да ти хоћеш са мном, али је сад питање: да ли ја хоћу с тобом? ЈЕВРЕМ: Па ја велим...

Зато ја, видиш, и хоћу с тобом. СРЕТА: Знам ја да ти хоћеш са мном, али је сад питање: да ли ја хоћу с тобом? ЈЕВРЕМ: Па ја велим... СРЕТА: Ама, немаш ту ништа ти да велиш или да не велиш, то је ствар рачуна.

А шта он онако каже... о чему сте разговарали? ДАНИЦА: О врло важним стварима. ЈЕВРЕМ: О важним стварима? Зар он с тобом разговара о важним стварима? ДАНИЦА: Па онако... каже, иде у Београд... Хоће да се кандидује за народног посланика...

Начелник му казао да ће те звати да разговара с тобом. Ствар можемо сматрати за пола свршену. Пијемо на твој рачун!” (Збуњен радошћу, усхићен.) Спиро... Спиро...

(улази са дна): Послао ме, газда-Јевреме, господин начелник да дођеш до њега, има господин начелник важан разговор с тобом. ЈЕВРЕМ (срећан и збуњен све више): Је л' баш он то рекао? ЖАНДАРМ: Па јес', рекао господин начелник.

ИВКОВИЋ: Нисам се жалио, ја сам само изнео да си и ти прешао у опозицију. ЈЕВРЕМ: У опозицију? С тобом ваљда? ИВКОВИЋ: Није са мном, него против владе. ЈЕВРЕМ: Против владе? Ја против владе?

СПИРИНИЦА: Па ваљда толико умем. СПИРА: Не умеш, ти ћеш да збркаш. Морам и ја поћи с тобом да ти помогнем. СПИРИНИЦА: Таман, ако ти пођеш, онда јој нећемо ништа казати.

Тражимо те по целој кући... СПИРА: Имамо важан разговор с тобом. СПИРИНИЦА (Спири): Ама, остави ме да говорим, кад сам већ почела!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Како да нијесмо чули, господине!? Чули смо све. Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље. Па тако и с тобом. Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе.

Власт. — Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. — Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! Слуга је пандур, а капетан је власт једна!

Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. — Ама, учо, бог с тобом, какав чир! — И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш! Мене и то њему?! — Ама не зовем те њему, него мени!

— »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И ја сам господар твој и твога тела, Ко деспоти стари владам тобом сада, Сам напајам уста са свих твојих врела И сва нежност твоја само на ме пада.

кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...

— Док тако тобом са бледих висина, Ко предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина И болна благост умирућих бића..

Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Иза тмине и сунце огрије: пред вечер се над тобом изведри, Турке мртве по тебе бројасмо, погодит се нигда нè могâсмо око броја, колико их бјеше.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

“ Глумац је неки у дворници пев’о; Жагор живота таласа се свуда, Радости, бола, а не зна се куда. „Да с тобом шетам волела бих више. Ал’ ти са својом дамом ићи мораш...

ИИИ Помирићу се. Ако лежиш мирно, И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ

Увијен вољно у самртну тугу, Са једном жељом, да сам вазда с тобом, Лећи ћу ћутом украј твојих ногу, Покривен тамом, озареним гробом.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

— Какве кавге? Зар с тобом да се кавга замеће, балава погани? С људима се бој бије, а с такима се овако чини! — Па дохвати ону мотку, те мени по

„Ово су пријатељи моји, дошли на пиће, па су ради да се познаду с тобом, Јанкула!“ рече сердар, па се саже и потра га по челу. „Једнога већ познаје!

Е, дакле шт’оно рекох? Да, е,... — моја Јошице — поче ти она — имала бих нешто на само с тобом да прозборим! — дођи други пут, кад узимам кад; ја мним није ништа зло, а није ни хитно.

— Мираш је брат, ако не знаш, покојног барјактара Радоја!... — Ма знам ја то све, женска главо, што солиш море! Бог с тобом, друго, та јесам ли ја мати Станина! Што да ти мени причаш што напамет умијем...

А онај му отповрну готово истијем такијем гласом, дижући се лагано: „Добро јутро и на здравље ти крсно име!“ „И с тобом заједно!“ Поп се ижљуби са званцима. „Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!

“ „Тамо ђе те зову... ђе ти је мјесто. Отац ти је неотац, велиш, а мајка немајка, али имаш онога чојка, који гине за тобом; имаш сестру... претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.“ Она је изговорила то на предушак.

„Кад бих био иначе озбиљан ако не овога часа, кад сам при растанку с тобом, а то ће рећи при растанку с отаџбином, са својом прошлошћу, заувијек...

да, мој пријатељу, мени се чини да се нећу претужно с тобом растати него напротив. Разумијеш ли ме, синоћ ми је јадно било помишљајући на растанак; а данас напротив.

“ „Па добро, дијете, причекај па ћемо заједно о Петрову дне.“ „Не, но одмах! „Ма Бог с тобом... Шта си наумио? шта ти је?... Ја ти виђу на лицу да ти је нешто. Кажи ти мени као оцу!

“ „Ја... шта ја знам? Шта опет мене питаш? Зар се Јанко са мном причао?“ одговори цура, доста срчано. „С тобом се, ваистину, причао! Ти ћеш сад знати шта му је!“ додаде, смијући се на силу. „Ама видиш... мени се чини...

А сердару би мило било спријатељити се с тобом, па можеш, ваистину...“ „А, како, чоче?“ прекиде њега Јока, у чуду. „Богме лако!... Не стављаш се? Нека иште Милицу!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Срећна уранка, а бољег вазданка! С тијем се поносио ко соко висином, риба дубином, зец брзином и видра мудрином! С тобом се браћа поносила! Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила! Узор био чојства и јунаштва!

да се укочиш). У њедра ти се змије легле! У тебе ни пјевало ни плакало! Црна се земља под тобом распукла — и у њу пропао! Што ти руци то ти на врату (било)!

“ Нема болећега. — Некаквој болесној жени падне на ум усред зиме на букову мезгру. Кад јој муж каже: „Бог с тобом, жено! откуда сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза“, она му одговори: „Е мој чоече!

МАГЛИ 1 Бежи, магло, вихором И на перо и на рог: Ето попа за тобом, Вуче сабљу за собом, Где те стигне, да те шине, Где починеш, да погинеш!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш, да то није кошено, него стрижено!“ А човек опет: „Бог с тобом, жено! како ће се ливада стрићи? то је кошено, ето видиш откоса.

“ Воденичар се стане крстити и снебивати: „Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и

Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?“ Везир се упропасти: „Бог с тобом, човече! Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину?

Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом! што ти је? не знам ни сам.” Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше нањ да јој каже за што се насмејао.

кад то чује, врло се обрадује, па рече снаси: „Е кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу с тобом.” Па се онда договоре шта ће радити.

па јој рече: „Мајко! овде мирише рајска душица.” А она му одговори: „Бог с тобом синко! овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска | душица доћи?

да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.” Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину.

а ти извади овај нож и пут сунца окрени да се обасја ливада, онда ће ти сви коњи сами доћи и као јагњад паднути пред тобом, те ћеш их тако похватати и са собом довести.

њезине косе гледај наћи ћеш једну длаку црљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па | најпослије огледало, онда ће се она забавити, а ти ону

куд је девојка сама пристала?” Она му рече: „Ти, човече, ако не ћеш то учинити, ја не ћу с тобом живети, него ти њу сутра одмах води од куће, па је заведи где у шуму, одакле сама не ће знати кући доћи, а ти се

” А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш да то није кошено, него стрижено!” А чоек опет: „Бог с тобом, жено! Како ће се ливада стрићи? то је кошено, ето видиш откоса.

Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?” Везир се упропасти: „Бог с тобом, чоече! како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А ови сви много су ридали и говорили му: „Не остављај нас сироте, господине, јер тобом освећени бисмо, и тобом научени бисмо и тобом просветисмо се, пастиру добри, који полажеш душу своју за овце, (Јн.

А ови сви много су ридали и говорили му: „Не остављај нас сироте, господине, јер тобом освећени бисмо, и тобом научени бисмо и тобом просветисмо се, пастиру добри, који полажеш душу своју за овце, (Јн.

много су ридали и говорили му: „Не остављај нас сироте, господине, јер тобом освећени бисмо, и тобом научени бисмо и тобом просветисмо се, пастиру добри, који полажеш душу своју за овце, (Јн.

усели се у Гору Свету, одакле, помоћ примив, истаче ти гробница миро благодати веселећи твоје синове који пред тобом стоје, Симеоне блажени, моли за спасење душа наших! „Слава, и сада“, богородичан.

На теби, Пречиста, свега узрочник из милосрђа хотећи уселити се у људско суштаство, због непослушности изгнано пре, тобом, Богородице, опет га обновисмо.

Светило те имајући што непогрешиво води путем живоносним, нађосмо те, богоношче, и ка истини тобом вођени бејасмо, преблажени Симеоне.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВЕЛА Здрава су. ЈОВЧА Како онај твој? ВЕЛА Па ти, тато, најбоље знаш какав је... ЈОВЧА док га нисам оженио тобом, ја сам знао какав је, али сада ти треба да знаш...

Шта је он имао тамо да се меша? ВЕЛА Па не знам, тато. Ваљда с тобом се за то разговарао па то чинио. Не знам. (Прихвата пешкир који јој Јовча враћа.) ЈОВЧА Е, е...

Али, она сигурно је знала да те паре нису моје већ да су то твоје, од тебе, бато, па само да се не обрука пред тобом, и она, дан и ноћ је са њим радила, помагала му је. И одужише се, вратише, помогоше се и подигоше се.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Што си ти? Балавче једно. Пак [х]оћеш да бог с тобом чудо чини. Но, једна за стотину, или да једеш као и други људи, или — пут за уши.

„Мени не би противно било”, рече ми мој друг, „једну годину овде провести.” „И ја ћу с тобом“, отвештам ја, „навластито да би чрез тебе к већем совершенству јелинскога језика постигао.” „Дај руку!” „На!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица?

— Ваљен Исус — назва Кењо. — Е, а ти Иве зар јопет дошâ кући? — Ја јево дошâ да се с тобом разговорим. — Са мнокарце? — Јест, да ми кажеш ди је стричев кулаш — рече Бакоња, гледајући га добро у очи.

— Ма, ја, ка вељу да... — Чуј до краја! — прекиде га Бакоња. — Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.

— Та-ако! А ти ајде одма! Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом. — Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! — рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.

Немој због менека... — Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом! Ја морам остати!... — Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.

— вели Бакоња устајући. — Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш? Зар се и с тобом не могу нашалити, како је то: „Ајде кући, ајде од куда си дошâ!“ Кâ да ће вас човик очима оплинити?

— Та није зар? — Б-б-б, бижмо! — Ма од кога да бижимо? Та ево нема никога за тобом! А онај је Пивалица зар остâ у камари. Је ли се исповија!

Ја сам поручија по њега и све му исприповидâ шта је с тобом. Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.

— Послушај ти мене све што ти вељу. Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући; нећу с тобом, јер је Маша лисица. Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједô.

И ти ћеш се тако лип и шестан, зафратрити? Тешто најпосли, тобоже ће ти фалити невиста! Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији. — А бегенишеш нашега дијака?

— Дакле тако, ти све знаш о мени? Шта је то све? Де, погоди зашта сам побигâ онога пута и шта оћу сад да с тобом говорим? — Ајд, ђаволе! — рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу... — Ето мале!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Из ране ишчиле лек. Шупље је. Реч је већ звек. Као металног брда вис Стоји пред тобом век. ВАРКА ОД ЛЕТА Ни надали се нисмо а већ ето: Скидамо са тела тек стављене крпе И бацамо их где било, у ћошкове,

Пред огледало залуд ми је стати: У твоме оку била ми је слика. Већ пола мојих ствари с тобом труле. Нико ме сада не зна, нит ће знати: Из мене зјапи рана место нуле.

Уместо да са тобом пливам И роним, прскам твоје лице: За мрамором се твојим скривам. У тамну плочу зурим нице. И стојим испод липе

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И можеш сада да спаваш, тако си ружан и мали, као гиџа. Хрчеш... Мајка и Бог казнили ме тобом. Зашто си ме тукао? Зато што сам ти слуга у кући, што више радим и горе живим од свих надничара.

Никада га таквог није видео. док сам ја с вама, док сам ја с вама, докле ћу ја, газда-Аћиме, с тобом? Ситно корача кривудавим сокаком пуним снега до повија накривљених плотова, суља се по поледици кроз сумагличасто

Онда одједном потрча и стиже Аћима: — Боле би било да и твоји синови сад иду с тобом — рече без љутње у гласу. Аћим застаде, али се не окрену. Пред ошптином, у магли, црни се и као да тоне гомила сељака.

“ Нико не може посумњати да је од моје руке.“ „Још ми се не напушта јазбина у твом подруму.“ „Некад ја с тобом нисам морао много речи да трошим на овакве ствари.“ Устао је. „Све се сада утулило.

„Тамо, Аћиме, у том божјем селу, не лају пси. И мртвацима не гризу табане.“ „Ја с тобом озбиљно разговарам!“ „Јок, руку ми мојих, убићу га само ако видим да ће те победити. На такве — рука ме не издаје.

У ушима поток. Једва је види. — Не знам на коју ноћ мислиш. Нисам само једну злу ноћ с тобом имала. Зна, врда, јесте. — Сећаш се, био сам пијан... — Ниси ти једаред био пијан.

Видиш да не умеш! Кад тебе Алекса туче, удри и ти њега. Нико тебе не сме да удари. Алекса и сва деца што се с тобом играју биће твоје слуге и надничари. Тако је Бог рекао. Они, сине, све што зараде — поједу.

Причао сам ти да могу ребра фалично да се ужлебе и срце с леве да се обеси на десну страну. С тобом је нешто много горе. Е, много је нас на овој земљици који нисмо на свом месту и с разним другим како не ваља.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Еј, ти! — махну дечак облаку. — Заустави се! — Па, зауставио сам се. Шта хоћеш? — Да пођем с тобом. Да постанем Принц облака... — Не говори глупости! Ниједан дечак још није полетео, ниТи постао Принц облака.

Шта ће сада? Од ужаса дечак зајеца, а Троглавац грмну: — Шта цмиздриш? Момогао си ми, помоћи ћу ти! Ово пред тобом тек су прва, Бакарна врата! Моје је да пред њима чувам стражу, али пропустићу те.

За Мерсада ти хвала, можеш проћи, али знај: иза ових врата је врт, у врту Црно језеро. Кад уђеш, пред тобом ће се размаћи вода и указати стаза, узана, преузана, али ти не оклевај, већ је претрчи што брже можеш.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара? Љубим ли те... ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара? Љубим ли те... ил' ме безум гања; Нема вида, чула, осећања; Љубим ли те...

Притрп' се мало, душе, У топлој чим се нађем одаји, Уздахнућу једаред за тобом; Та имам кад, јер ја сам матичар, А ти ћеш, к'о што видим, бити За трагичан моменат натичар...

И бјежах с тобом, у облаку праха, Од страшне чете дивљих бедуина... А кад нам хати клонуше у лету, Пред тобом видјех ја шеика њина.

И бјежах с тобом, у облаку праха, Од страшне чете дивљих бедуина... А кад нам хати клонуше у лету, Пред тобом видјех ја шеика њина.

Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожном страху, Да је најзад дош'о час љубави

Но да ми је једно: да постанем валом Сињега ти мора, па пред твојим жалом Да вјечито шумим и да пјевам теби, И да с тобом гледам на твој Ловћен плави!

орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ! Остајте овдје!...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

показује, ноћ порфире твоје таинствене, непоњатна чудества дивотах; твар ти слаба дјела не постиже, само што се тобом восхићава.

Ко да с тобом, оче, силу мјери? с тобом коме од једнога слова устрепећу бездне и мирови! Ах, пресвети, милостиви творче, слабо

Ко да с тобом, оче, силу мјери? с тобом коме од једнога слова устрепећу бездне и мирови! Ах, пресвети, милостиви творче, слабо наше услиши молење за

Попа, Васко - КОРА

сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

пред богињом на колена и замуцну својим слабуњавим гласом: „Ја сам, узвишена богињо, један нејаки црвић који се пред тобом у прашини грчи“. Осећао је сву своју ништавност и слабост. „Како си се овамо усудио, полуварварине?

Човак не може, све кад би и хтео, да живи без жене. Чим Архимедес преболи своју рану, ожениће се тобом и поћи право у Александрију да оној покаже да му до ње није више стало. Знам ја, такви су мушкарци!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Молим те као Бога, остави ме на миру. Јер ти ниси ни војник, ни Србин, ни човек; с тобом се не може говорити, ти си ствар, разумеш! ти си једна ствар, једна клада, један буздован, разумеш!

Јест, зашто тако јетко говориш, шта је то с тобом, зашто си ти такав какав си? — Не разумем шта о себи имам да говорим. — Збиља не знаш?

Зар ти који тако разумно гледаш на све око себе, не видиш, болан, ништа кад је пред тобом жена? Зар си ти слеп кад си у питану ти?...

оном месту где се налази лептир, а другу уперио на срце, које, уверавам те, удара исто онако одмерено као кад сам с тобом последњи пут разговарао о томе како се у Београду више не може опстати, јер је постао дозлабога једна гадна и бездушна

„Добро, рекох, лако ћемо за то, него реци ми, је ли, животињо једна, шта је с тобом?“ „Слушај, навали он понова, врати ми оно писмо, пре, пре свега врати ми писмо.

Тако те и за славе увек морам да преклињем и пред тобом богорадим, па су нам се људи и пријатељи већ и отпадили, и нико нам скоро више и не долази.

и Ђевђелију, и Крушево, и Русе, ватрено и све подједнако: „Русијо, вели, матушко, црна моја избеглицо, шта ли ћу с тобом?

Ми смо се, сем твоје мајке, увелико утешили за тобом и сад, кад говоримо о теби ми, уз твоје име, кажемо покојни тако, као да ништа није природније било од тога да ти

Ти си био, ти си живео тако мало, с тобом је свршено, драги брате. Кад си био мали ти си највише волео да играш „дућана“.

Посматрао сам те и у том времену како предано вршиш своје послове, да би твој господар био потпуно задовољан с тобом и да би о Ђурђевдану и Митровдану могао донети својој сиротој мајци, која је радила туђе, оно мало злехуде зараде.

Ето, брате, тако ти је то! А сад ево седим ја с тобом, сами смо. Напољу дрвеће бело од иња, исто онако и пуцкара живо наша пећ пред нама, а ја и ти догурасмо до четрдесете.

“ — „Шта кажу? мислим ја, жива; видећу је, него шта, морам је видети.“ И тако пођемо једно вече под руку, као с тобом ово, да ми је покажу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А и касније, кад си одлутао, пратио сам твој развој, твоје напредовање, поносио се тобом, ако хоћеш. Док су ти год тетке биле у мјесту, стално сам се код њих распитивао о теби, о твојим успјесима.

Само, зашто си, мој синко, допустио да ти тако нагрде име!... А послије, прекинула се и та моја веза с тобом, изгубио сам ти сваки траг. Зато ти, мислим, и могу да овако, сасвим отворено, говорим ... Ти си у суштини добар...

Па шта хоћеш, човјече божји! Што би претендирао? Да клекнем преда те? Добро, ако хоћеш, паст ћy пред тобом на кољена и рећи: „Слушај, господине!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа. Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... — Па, шта је било?

То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. — Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ'да знаш шта је дете...

А мени је баш то по вољи. Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. — Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? — Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека.

Немој, болан!... Мој тата вели... — Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. — То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... — Немој, немој, знам шта ћеш.

Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом. Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.

само да га заплашимо, да боље чува стоку... Не бих ја то дао, Бог с тобом. — Како ти је осекô кукуруз ? — обрте се Ђурица Милошу. — Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај.

Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. — С киме то, са нама? — Са свима, брате, па... и с тобом највише. — Ене сад. А што ћу ти ја ? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи.

— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. — Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.

— Па, узе ли? — Узех, ја што ћу! — А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој.

— Не знам, како ћу... — Хајде, молим те. Ваљада ме се не бојиш? — Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.

Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.

— А, ти ли си то! Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити. А којим добром? — Имам хитна посла с тобом на само.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Капу кад метнеш на главу, онда те нико не може видети; кад штаком прекрстиш, свашта се мора пред тобом окаменити, или, ако хоћеш, оживети; папучу кад обујеш, можеш прећи преко сваке воде.

Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом! Што ти је? Не знам ни сам. Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се насмејао.

не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се вратих, не нађох ни једне, те помислих да није ту с тобом у одаји. — Е, вала, гдје је да је, ја ћy је добавити, — па брже-боље за прстен.

је тако, знај да је оно мој бивши човјек, него узми ове женске хаљине па му носи у ашчиницу, нека се преобуче и нека с тобом дође к мени. У млађег нема поговора, него бошчу под пазухо па побратиму у ашчиницу.

кад то чује, врло се обрадује, па рече снаси: — Е, кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу с тобом. Па се онда договоре шта ће радити.

А она му одговори: — Бог с тобом, синко! Овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи? Ветар јој одговори: — Има, мајко, има, већ

„Ево ме сад пред тобом, па, ако хоћеш да ме погубиш, погуби ме, сијеци ме; а ако хоћеш да ми поклониш главу, пусти ме“.

једну длаку из мога репа и запали је: ја ћу се претворити у златну цуру још љепшу од ове твоје, отићи ћу до цара с тобом, ти узми златног коња па га узјаши и бјежи с цуром даље, а неће прећи дуго времена, ја ћу преварити цара и побјећи од

Осврну се побратим кад видје лисицу, а она му још издалека виче: — Побратиме, стани, причекај ме, ево ме за тобом, преварила сам цара. Чекај, па ћемо заједно даље на далеки пут.

Преварићу и ту цара, и ето ме зачас за тобом. Он је послуша, сиђе с коња, привеза га за плот, на њему остави своју цуру, а из тета-лијиног репа испукне једну

Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.

Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

дух и бол ударе у своја звона јеком многом, Онда ће песник дозвати тебе, мада си тамо горе, Да закука, да заплаче с тобом; а већ дотле... збогом!

А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада. Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене? Срећа ми је с твојим гробом; Твоја цура нагло вене.

Глед'о си у прошлост за тобом што спава. Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не смеше.

Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не смеше. Пред тобом у тами будућност се вила, Нејасна и мутна као нада људи, Али смрт у себи и она је крила, Смрт која се јавља, тек на

Ноћ је спавала покривена миром, Мрак се ширио к'о море дубоко, А ја сам будан, с тобом и са лиром, Дочек'о зору, не склопивши око.

И шта види кад је човек с тобом? Што за љубав да имаш погледа? Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда.

Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом. И купим сузе, али киша лије На тужну хумку што те страшно крије.

О нисам знао да са својим гробом Ја носим срећу и састанак с тобом. Постеља твоја, гле, како је мека, К'о твоја коса. Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе? Зар их овде има?

О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару, бону, Заклонит тобом и носити небо — Постељу твоју, моју васиону. И нико никад ни слутити неће С киме се дружим у тамници јада, Коме се

ноћи тако кад никога нема, И када људе, заједно са злобом, Заборав узме, мисао се спрема, Да приђе теби и говори с тобом.

Ти још и данас везујеш ми биће За ову влагу и за земљу, где је Отишло сунце; где ме стално греје Ноћ с тобом, као последње откриће.

Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с тобом, и тугу далеку, И још твоје очи, та два ока стара, Узета из ноћи, водâ, из дубинâ, Непознатог мрака што живот одмара.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Нека су мене, убио сам! — одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно шт су већ казали.

додија му се још грђе; пита је зашто бјежи из добре куће, а она, мјесто одговора, јеца и једнако вели: „Ја ћу с тобом!” Најпослије одреди да је, кад се пружи пригода, пошаље у њено родно мјесто да се братство с њоме брине.

са завежљајем у руци; круха није окусила, а када га угледа, зајеца и вели му, а да је он за што и не пита: —Ја ћу с тобом! Он је избије и, онако љут, вуче је за собом. Поведе је у једну крчму, гдје испи по литре вина, па кришом измаче се.

Гледа кроз прозорчић на улицу и премишља. — С тобом бих и на крај свијета! — отргнувши се сама од њега срамежљиво једнако јеца.

Иди, чека те на двору Павао! Плећат је и јаке шије... — и, љутит, гони је од себе. — Бог с тобом, какав Павао? — подижући се вели жена. — Побудалио си!... — Нисам, ако и мислиш да јесам.

—Мучи, дјецу ћеш пробудити!... —Нека се пробуде, нека знаду што им је мајка..... Могу се тобом подичити.... — Илија, не љути се! — јави се стара с друге стране ватре. — Брига те за њу....

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

РАКА (упорно): Нисам! ЖИВКА: Него шта си? РАКА: Правили смо демонстрације. ЖИВКА: Какве демонстрације, бог с тобом? РАКА: Против владе. САВКА: А шта ти имаш са владом, побогу, синко?

ЧЕДА: Добар дан, ујаче! Звали сте ме? ВАСА: Да, имам с тобом важан разговор. ЧЕДА: Је л' то ви као изасланик госпође министарке? ВАСА: Није као изасланик, него као ујак.

Разумеш ли ме сад? ЧЕДА: Разумем, како да не разумем! ВАСА: Па ето, то сам, видиш, хтео с тобом да разговарам. Ти си, брате, паметан и онако разборит човек, па ћемо се лако споразумети. ЧЕДА: Ја се надам.

Пре свега, наредила ми је Живка да ти саопштим да она од овога тренутка тебе не сматра за свога зета; с тобом не жели више ни да разговара као са зетом и, ако имаш што с њом, можеш доћи само као странац, поднети преко млађих

Буди само ти увек уз мене, онда сам храбрији. В ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЖИВКА (долази споља, бесна): Даро, имам с тобом озбиљан разговор. Молим стране персоне да се удаље из собе. ЧЕДА: Молим! (Одлази лево.) ДАРА (одлази за њим).

ти говорио по министарској памети и онда, разуме се, морао сам говорити којешта, али ово што хоћу сада да разговарам с тобом, то је по мојој сопственој памети. ЧЕДА: Да чујем, дакле?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Воли те куца, воли те цица, Воле те пчеле, зналице цвета; За тобом трче пилићи мали, Канарица ти на раме слета. Једино тебе покудит’ не зна Злорека стрина, пакосна прија; Воли те

ОДЗИВ Кад те прваш видех Посред друштва живна, Хтедох те упитат’ Је л’ ти име Дивна? Састајô се с тобом И за те разбирô, — А штогод сам чуо, Кâ да ј’ голуб бирô.

А под кровом наше среће Беше момче, живи плам. Он потоку једном рече „Ја ћу с тобом, нећеш сам!“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!“ — то му све; О мору је увек сневô...

Нићи ће, мора никнути оно Што ’но је с тобом са неба пало: Што ретка милост посеје рајска То сатрт’ не сме нога земаљска.

Кол’ко с’ већ пута брука та Над тобом јадном ширила, И ти се увек поново Са неверником мирила. Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с

Руковат’ се с тобом, Тог сам жељан јако! Промисли па реци: Када, где и како. Ја бих да ми дођеш — Ево те позивам.

Ја судија нисам — Најмање над гробом; У бољу се прошлост враћам, Кад се праштам с тобом. Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину.

Нека их, нек’ ти налазе мана! Ти стојиш јача од свих романа, Јер ко би данас с романа плакô? — С тобом у руци и то је лако. Па зато и ја у чела зноју Избацих оду у славу твоју, Највиша књиго над свим’ књигама!

Да се распудиш; Чека те пријан, Да му се нудиш. Чека те ближник Са скупи дари; Чека те даљник, Да с тобом ћари; Чекају те шкаре Што радо кроје: Чека те свако У замке своје. Ал’ манимо се њи’! Шта чекаш ти?

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: То је несрећа! Ја јој говорим о првом господину, а она оће свињара. А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава.

ДЈЕЈСТВО ИИ ПОЗОРИЈЕ 1. ЕВИЦА и ВАСИЛИЈЕ ЕВИЦА: Ах, слатки Васо, како ми је жао кад помислим шта се с тобом збило!

ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи? ВАСИЛИЈЕ: И нисам, вере ми; ја сам на небу, у рају, с тобом, мојом милом, бадемском, алвенском Евицом. ЕВИЦА: Ја те не разумем ништа. Шта ти се догодило? ВАСИЛИЈЕ: Јошт питаш?

ФЕМА: Шта, твој зет, а мене нико не пита кад се моја кћи удаје. МИТАР: Е, ти си од велике фамилије, ко се сме с тобом мешати. Само филозофи се могу с тобом разговарати, други нико. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице.

МИТАР: Е, ти си од велике фамилије, ко се сме с тобом мешати. Само филозофи се могу с тобом разговарати, други нико. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице. ФЕМА: Мајсторица, ниткове, ваљда сам ти коже чинила.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Још мало и заћутаћу пред тобом, Док бдиш оноцветно над испражњеним гробом, Анђеле пред неумољивом лепотом краја Где је мир и зрелост песму

све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна посестримо чемера и буне Јетких мудраца с измишљена брега Твоје је срце у другима ти само певаш И твоја их

воћу И подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: А сад? Шта си отсада чинит науман? ИСАК: Сад нећу с гробом, сад ћу са тобом! Јаче је срце и од старости, А за осветом жŷди страхотне Познаје онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У

С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!

С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!

Онда је седи Ђукић издисô... СПАСЕНИЈА: Станоје!... ГЛАВАШ: Јест, ја сам! Ја сам и онда био са тобом, Са модрих уста кад је лебдео Последње речи свети благослов: „Нека сте срећни, децо, обоје!...

ако узмогне Све што ме јоште чини човеком: Мишице снага, разум, и душа, И срца мога поштен умишљај, Све нек’ је с тобом... И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији!

ХАСАН (вади из недара писмо везирово): Ако што везир вреди пред тобом, Онда и ово има важности... ГЛАВАШ: Дела, шта пише?... Проучи сам!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

на све, што ми је мило и драго; на тебе, драга Србијо, чија се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају како би ти пре дошли главе.

Пожали дакле и овога кукавног варвара, што овде лежи пред тобом, као жалосна жртва своје умне таме И преступних тежња турских великаша.

Погледаш, а руке ти крваве од додиривања трупова. Тада те обузме нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XИВ Љубим ли те... ил’ ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те... ил’ ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те... ил’ ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те...

Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо ти Кад пробудим сина.

И ја гинем срцем живим, И ја гинем непрестано — Ја за тобом гинем злато, Злато моје — закопано! Сваком сјаје једна звезда Кроз тамнину горких јада, Сваког теши ова звезда —

Твој је живот притиснуло Ратних дана крило, — Нестало те — нико не зна Шта је с тобом било. Неки веле: „Изгорела Сред оних вијора.“ — Чиј’ је живот у песмама, Тај изгорет’ мора.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Изложио сам му шта се догодило. Он се диже и подбочи се рукама. „Бре, па овде пред тобом лежи цео стрељачки строј. — Наново је сишао.

А-ја! Лулу, па Лулу... Напослетку, сада при растанку напомену, да ће ми сутра дати одговор, пошто претходно с тобом разговара. — Са мном! — зачудио сам се. — С тобом... Не знам шта хоће... Нисам имао времена да питам.

— Са мном! — зачудио сам се. — С тобом... Не знам шта хоће... Нисам имао времена да питам. С нестрпљењем смо очекивали обојица састанак са њима.

Онда смо шетали. Полета ми шапну како Арлета непрестано говори о теби, и једва чека да се нађе с тобом... Дирао сам је за онога францускога официра. Чини ми се као да је с нестрпљењем очекивала да ми објасни.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Или, као што се још и данас може чути од наших кафанских певача: Ни бриге те, Сиветићу, Ми смо с тобом, Светозаре Милетићу...

Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом. И в полуношчи утроба јечи, ил' зора стаје, мој вопљ траје, уви мње!

Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна.

Утрефим ли се с тобом на каквом весељу, Не показуј нимало к мене добру вољу, Нит' сести како ћеш до мене ти гледај; Иштем ли играти, руку

Крошто, драги тамо често одходиш, Ах, и мене овде често остаљаш? Лићу сузе, ах, жалосна, док ја не видим Да се с тобом и ја овде кадгод примирим, Уздисаћу донде докле не видим...

Непознати песник МАДАМЕ Сеци језик, ево, на потиљак вади, он ме, мадам, с тобом ономад посвади! Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао!

Откако су очи твоје мен' серце урекле И све страсти мог суштаства за тобом потекле, Мени други воздух дише, друго сунце свјетли, Други ноћне прозивају слатке часе пјетли.

Ти света жељним отвори царски пут. Колики с тобом путују, мудрују! Куд ум, куд воља, куда серце Тежити должно јест, радо чују.

Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са песмом серпском, земни, угодио (У самој беди с тобом срећан), Варвит ми сладошћу обли данас! Приведи струне победоносно у Согласје.

Вољу Најпре под јарам подвергни ума. Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом. Сили мечтателној Утесни предел: свет живота Оставља та, у мними лети.

погледи твојим У очесам лежу, Којих један скорби Моје све угаси: Лице бело твоје Болесну ми душу, Болесно и срце За тобом распали. Твоји су ми прсти Ране горке дали, Љубве ране, живог Мене да угушу.

Кол’ко дана у години осване, Толико је тешких мука за мене Што не могу с тобом бити, Чарне твоје и љубити Очице. Нека дува хладни ветар северни, Ја ћу опет свагда бити твој верни, Ти си мене баш

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Укратко казуј, што те послаше? Јер ја ти, старче, радо не слушам Говора празног дуги безначај!... ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо! Ко ме море чут просто му — нека ми чује разговор! А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!...

Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: Заповедај ми, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Ти си једини Коме у овој земљи верујем, Пред тобом нећу ништа тајити... КАП.

Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо! А стрепили смо много за тобом.

Што се на бурној сили премеће Кријући своје наде једрила, — Народа српског знајућ судбину Задрктао сам често за тобом... РАДОШ: А ја ти сумњах и о тазбини — Опрости, кнеже! Ма Латини су!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад су нам браћа.

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, војводо! Катуњане ми верне искупи И што мо’ш брже брзај Морачи; А за тобом ћу намах послати Крајева других бојне синове. Видећемо се! (Катуновић одлази.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Очи му се укочиле од страха. Пушка грмну, пас скикну! — Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у пакô старом Џибукарди! О-о! Ама како су могли ући?!

Шједи и ти, Џибићу, кад те већ ђаво донио. Шједи, Џибићу, шједи, мјесто се прошјело под тобом! Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!...

Он ће шјеђети с тобом, разговараће се, братски ће се љубити и грлити, онда ће скочити и подвриснути: „Стој! Буди мене миран“ — па ће те на

— Шта је? Што си се уплашио толико? Калуђер си. Немаш дјеце, па да ће, ако вечерас погинеш, плакати гладна и гола за тобом. „Шта ћемо, по Богу браћо!“ Добро. Шједићемо, пићемо и разговараћемо се ко и досад, док се људи не скупе, па...

— За тобом и у гору и у воду, делијо и војводо наш! — оде гором и планином из пет стотина грла. Покојни Партенија на брзу руку

„Па казаћу: Помози Бог, царски суци, на Бањој Луци!“ „Ето, ето, ето! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом по сто пута!“ — стаде вриштати кô бијесна и чупати косе.

“ „Ето, ето, ето! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом по сто пута!“ — стаде вриштати кô бијесна и чупати косе. „Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Чуј, у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ

Чуј, у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде

Чуј, у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло

Чуј, у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом

је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом

тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови

Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.

тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.

лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.

Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.

Тад, запахнут Тобом, ја се питам: Куда? (1912) КОРАЧА ДУГИ НИЗ МРТВАЦА СВАКИДАШЊА ПЕСМА Дани, како тутњи ваш џиновски хук!

Кô уздрхтало лишће тобом круже Сени дедова са часним путиром, Док око тебе јесен веје миром И са падина свежа гробља туже.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Сад сам се решила: чим ми проговориш макар једну реч о њему, да разбијем што ми прво дође до руке. Друкче не могу с тобом да изађем на крај. АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло.

ЈЕРОТИЈЕ (као горе): Пст! Ствар је врло важна! Изађите из ове собе. АНЂА: Морам да разговарам с тобом насамо, јер немамо вемена. ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава преча.

заузет сам мислима... Врло важне бриге. МАРИЦА: Ја не знам какву бригу имаш, али ја морам говорити с тобом још сад. ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, немам кад! МАРИЦА: Ако не говоримо сад, биће доцкан.

Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами! КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам твоја писма. Овако јавно, сви да чују. Не слушај га, господине Вићо, него читај! Слушајте!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Да л’ што пастири помрли тобом призиваху драгу? Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом

Врео се уливам, а чудно застрепи срце, а студим. Љубећи шта ли то убијам, шта ли будим? ЈЕДИНОЈ Пјан тобом, смешак је врели. Тамом на зенице отворим твоју таму, ја, о једини ја.

Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном.

Дубље то, болније тим, животом бих те, муклим овим неспокојем рећи, јер смаку до у корен смем. Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим. И на стопу ми тобом замукне ход, и муклу путању грем.

Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим. И на стопу ми тобом замукне ход, и муклу путању грем. ВИИ Лек си, а гњијем у срцу. Кротином ћув то мрзли разједе кам.

ВЕСТ 1 Заплáви на крила жар. Небо то земљи тобом силовито устреми, Сило, Нерођени, Ти. 2 Отворите се, утробе. Семе је ово, пламена пламен-оплођење.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

њен »род не љуби«), обраћа се пелену као цвету којим се кити мртвачка пратња: »Ој пелен̓, пеленче, моје горко цвеће, Тобом ће се моји свати закитити Кад ме стану тужну до гроба носити«. — У околини Зајечара за п.

Ћипико, Иво - Пауци

— Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити. —Чисто ти кажем: немам.

— Па се окрете прама њој: — Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле да поп Вране пристаје за тобом? —Је и — није. —Кажи чисто! —Похотан је на жене, иако је свештеник, а друкчије му није мане ...

Чудо! Нико не може да ње... До салеђена снијега може се. Хоћеш да ти донесем комад? —И ја ћу с тобом! —Заморићеш се! Ухвати је за руку и поведе за собом. Зађоше у тјеснац, па се веру између стијена.

— Што велиш, Раде! — зачули се Илија какве наднице, какав труд? Гдје је то? Бог с тобом! Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!... Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља. Раде ућута.

За благом уђоше њих двоје. Раде прикупи сува рака и наложи ватру. — Чујеш, Машо, — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме! ... Како се на те не љути?

— Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом. И канио се једне жене ради тебе.. —А она? —Смије се. —Биће штогођ рекла...

на махове гледа некамо неодређено, на махове загледа се у њу и, наједном обгрливши је, вели: — Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета! Би ли ти пошла са мном? Да некамо побјегнемо... Хоћеш ли? —Што говорите?

Прекиде га у мислима што га салијетаху: био је замишљен, невесео. — Раде, болан ... што је с тобом? Откада се не видјесмо! —Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.

Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели: —Лудо, што јуче побјеже?... Ја се с тобом шалим јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући... —А тетка Пава?

—Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. —Дошао је Иво, — одговори Марко. —Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. Ето ме удија... Иве, с ким си дошао? —Сам... Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је?

— А кад ћеш се повратит'? — Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит'... — Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка.

— прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот. Бићемо ка' сломљени! — А вечерас ћемо исто на бал! — И ја ћу с тобом! — јави се Ката. — За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. —А зашто је не поведеш?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Има ли наде за мене? Питам те, јер не знам како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње, кад ме ти прозиреш до дна сржи?

Слатка дрхтавица хвата твоје поданике, те податљиве и колебљиве љигавце. Ти исти људи су још јуче пред тобом исто овако подрхтавали. Они чезну за слепом снагом, а не за дремљивом мудрошћу.

Случај?! Зар је то био случај? Ја то само онако, Прохоре. Разговарам с тобом, спорим се око Матијине слике, тобож ја је браним а ти је нападаш. Може и обратно, пријатељу, може и обратно.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Гараво, пустарско чедо, вино нек нама служи, Док ноћни падне мрак. Пићу с тобом као с братом, Да не пијем сам, А већ после... Ах, баратом Бићемо се, знам. 1888.

Па порез, па прирез, па различне трице, Да ти срце плаче и црвени лице. Мој амице слатки! Ходи к меки амо, Са тобом се данас ја разумем само. У загрљај теби с нестрпљењем хитам, И данас и вечно тебе ћу да читам.

“ 1888. ПРИЈАТЕЉУ 1. Да суморне мисли и тугу одстраним, Хоћу, драги друже, с тобом да диваним. Згода ми се дала да те, путем овим, Као дивљу зверку или зеца ловим. Бадава се молиш... са песмама својим..

Бадава се молиш... са песмама својим... Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2. Већ је прошла зима и пролеће влада, На престолу седи плавоока Лада Природа се бујна из мртвила буди И

Сватовима неким разносач ме даде, Те по ручку девер читати ме стаде: „Сажаљевам случај који судба узе, С тобом и ја тужим и проливам сузе. Јер уместо среће, да кô сунце сијаш, Ти се данас, друже, у црно завијаш.

Треће, пази што ти велим! Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад; Шта ја, оче, мислим сад?“ „О Господи, сило јака! Откуд мени памет така?

Ал' сад пази што ти велим, Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад: Шта ја, оче, мислим сад?„“ „Ти сад мислиш: поп се зноји, А пред тобом свињар стоји; С опроштењем нек се

„“ „Ти сад мислиш: поп се зноји, А пред тобом свињар стоји; С опроштењем нек се зна: Код абата служим ја!“ Цару ово смешно паде, И слатко се смејат стаде; Па је

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара. И тако с тобом, с твојим именом на устима успављује се, брзо навуче јоргане на главу и заспи.

за друго ништа и не зна, већ само зна и памти оно што је некад било: како је деда, калуђер, био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож због тога, отиде у свет.

И шта ми онда долазите? Па и ти сама, ни ти више немој да ми долазиш. Јер кад год и ти дођеш, више се с тобом наједим, него кад сам сама. Зато, остави ме. КАТА Па како и где да те оставим?

И сада ће, после цркве, сви овамо доћи. Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио. Улази слушкиња. СЛУШКИЊА (журећи да ове буду спремне): Хајде, снашке.

И не знаш колико ми се хвалила тобом. Те како је помажеш, како си јој кућу оправио, неколико њива и винограда купио, њену децу као своју гледаш, чуваш,

Ја сам крив! (Спази њену голу руку): Покри то! Може ко ући и видети те такву. ТАШАНА (у пркос): Нећу. Пред тобом нећу да се кријем. Нисам се крила ни пре, кад си с покојником долазио, па нећу ни сада.

Чак, слађе ми је ваше друштво него њихово, пошто сам са вама: с тобом, с покојним ти мужем, и осталим мојим комшијама, одрастао, заједно смо се играли. И тако нисам онда ничији.

И зато, док сам била сама, пуста, затворена, тешила сам се да кад ти дођеш, да бар пред тобом могу душом дахнути. Не да се насмејем, него да се не трзам, као што пред другима морам, бојећи се да не учиним нешто

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

!... Доста с Грком! да изађеш једаред на крај ти с њим, кад он не уме с тобом. — Обојица имамо доста крајева! — Престани шалити се. Болесна сам. — Настаде тајац.

Али, борићемо се, Србо и Соколе! Још си у Наниним шакама! 'Одићеш ти мени преко длаке, или ће се затворити пред тобом и зелена капија и гостинска врата, а трећи улаз нема...

Деца све памте и разумеју. Не плачи, Јулице. Муж твој би требао тамо горе да плаче за тобом, и да он теби пали, не кандило, него, вала, бенгалску ватру.

Нисам баба картара, знаш ме; али је тако како ти кажем.. Само, питам се, и баш пред тобом, Јулице, да и ти знаш, питам се које је имање благословено? ...

— Павле учи у гимназији, а ја учим од Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо разговарати, и што учимо и ја и Павле од деда Исака.

— А много би ти вредело да је баш и стала да се тобом разговара. Та се не боји ни комшилука, ни мужа ни сина, никога.

Зближавајте се још... Ако се будем овако осећала као сад, ићи ћу и ја с тобом у Париз, да знаш. Да видим у Паризу мога Павла, моје добро дете.

Али ето, говорим опет о себи. То је ружни јеврејски начин... Саслушај ме, важно је и за тебе... Разговарао сам с тобом више пута о новцу, о нагомилавању новца, о мистици новца.

Храбар сам сад, Бранко, истински, не правим се. Ја ћу овде радити, с породицом се дописивати, с тобом дружбу обновити, нов живот почети... Видиш ли, под каквим се све околностима може нов живот почети...

— Мораћеш, Павле, ове године опет на матурску вечеру. Има пуно ђака који те знају по песмама и драмама, и желе да с тобом разговарају о школским приликама у свету. — Откуда вечера сад, у јесен?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ја те, дакле, ослобођавам, но то ти јошт казати морам да ја с тобом заједно побећи принуждена јесам, јер би иначе муке тебе ради трпити морала.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

жита И стојиш на самом врху Изабраног троугла у пламену Пркосиш и сунцосеку И житоскврнитељу Из два царска угла под тобом Корачаш у правцу своје висине И високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо

и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу облацима Ничеш из своје ломаче Из преоране хумке Из развејаног

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— одобравају остали. — Море, идите с милим богом, људи, шта се ово ради са мном! — Слушај, да је командант хтео с тобом приватно да разговара он би те звао преко посилнога. А видео си да је дошао ађутант. — Наравно...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Више држим до твог ткива но до живота, и ништим себе, не из љубави, већ из беса; са тобом почиње животињство и канибалство, због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети, мој трбух није могао још сварити

и неподношљиви болови): Кад је за тебе и то настањено фантомама, Које не уливају наде већ обесхрабрења; Да л' с тобом, или оне саме, Нађоше пут овуда за бескрај?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— крикнуле су све животиње углас. Зађе Лепотица у шипраг, зазва змију, али јој змија рече: — Над тобом ја немам моћ! — Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти! — заплака Лепотица, а змија рече: — Ићи ћеш дуго!

Већ је и на крај земље стигао, и ивице неба се дохватио, кад девојка крикну: — Као пас ћу за тобом ићи, опрости ми, опрости... Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе.

Али, све док ме будеш волео, све док ме се будеш сећао — бићу ти пријатељ, бићу с тобом, чак и ако будем на Брегу Светлости или негде другде... — Мицко се осмехну и поче нову игру.

— Звезда жалосно обори главу. Звездану Мајку то у први мах наљути, затим уплаши. — Шта је то с тобом, кћери? Јеси ли болесна? — Велика Звездана Мајка пипну јој чело, пипну образе: горели су. То је још више уплаши.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Показује на јело, пиће.) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем? МАГДА (преклиње, моли га): Седни те с тобом у кући срећа, благослов да ми седне! берићет, благота с тобом у кући да ми заседне. Седни! Окуси! Само хлеб, со!

МАГДА (преклиње, моли га): Седни те с тобом у кући срећа, благослов да ми седне! берићет, благота с тобом у кући да ми заседне. Седни! Окуси! Само хлеб, со! МИТКА (Томи): Седни, седни!

Зар ја да ти то казујем? Зашто си хаџија? МАГДА (покорно): Берићет, газдо, и благота од стоке дами с тобом у кући заседне и да се умножи. ТОМА (ломи се): Ех, молите Бога, што је овај сада свети благи, Божји дан.

Да јој је кућа, синко, с тобом отворена. За срећу те мајка родила. Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме — црни је мој живот!

Да јој је кућа, синко, с тобом отворена. За срећу те мајка родила. Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме — црни је мој живот! Од њега никад Божја, блага реч, само вика.

АРСА (плане): Отац катил? Ја катил? А она, мајка, што те је од оца и од мене склањала, бранила, плакала за тобом, и она је катил, и то највећи, што те је толико мазила и чувала...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ја за њом гинем! Њој ме душа води! О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи У гору, у твој завичај! О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи!

Ја за њом гинем! Њој ме душа води! О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи У гору, у твој завичај! О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи! И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим.

Кô жедна биљка што мре у самоћи, За тобом и ја гинем жеђу истом. За усне твоје мени сада треба Крв зоре ране н пламен рубина, За лице пјена са морских

И да с тобом гледам на твој Ловћен плави! Па једнога дана, кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука

Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906. МИ ЗНАМО СУДБУ...

Вјетар је мрсио лако По твоме њедру влас, А за тобом је стизô Грличин топли глас. И док је тонуло сунце За далек гребен плави, Ја видјех у златном класју Гдје друго

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води. Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину!

речима — као нешто што се по себи разуме, што је једино природно и могуће — изражава најплеменитији хероизам: Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани.

Једном си се од мајке родило, а другом ћеш, срце, умријети. Он је рекао своме ујаку: Но ја с тобом друговати нећу кад си тако страшљив међу друштвом.

итд., а могу бити и од два и више стихова, на пример: „Зазор ми је у те погледати, а камоли с тобом беседити“, „Топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке“, затим у много случајева опис сусрета пријатеља и

Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од године, колико л' ће повести сватова; и да видим

како дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити, бит не може, говорити хоћу: што бијаху Немањићи стари, цароваше, па и преминуше, не трпаше на гомиле

Југ Богдане, виђе зета јутру на уранку; плану Јуже како огањ живи, Страхинићу зету проговара: „О мој зете, бог ми с тобом био! Што си, зете, јутрос подранио? А у образ сјетно, невесело? Од шта си се, зете, раздертио?

Бољом ћу те оженити љубом, с тобом хоћу ладно пити вино, пријатељи бити довијека; а не дам ти ђецу у Косово“. Плану бане како огањ живи, у иједу и тој

њима је Бошко Југовићу, и он носи крсташа барјака; кажи њему од мене благосов: нек да барјак коме њему драго, па нек с тобом код двора остане“.

ти пашеш сабљу оковану, да ти носиш зелену доламу, да ти пијеш уз рамазан вино, још нагониш оџе и аџије да и они с тобом пију вино! Зашто калпак на очи намичеш? Што л' буздован уза се привлачиш? Што ли сабљу на крило намичеш?

Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи што си ми дошао“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити вина, а добро сам до тебе дошао, врло добро, боље бит не може: ја испроси лепоту девојку, осташе ми на друму

Ево има сто и шесет лета како сам се с тобом састануо, још ми нигда посрнуо ниси, а данас ми поче посртати, посртати и сузе ронити: нека бог зна, добро бити неће!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Има у Прокину гају једна заравњена удољина, ја сам је назвао Тепсија, тамо ћу логоровати. — Ихај, и ја ћу с тобом, чим добијем прве батине! — повика Стриц. — То те већ сутра чека.

— Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!

— Куд си пошао? — окоси се Стриц. — За тобом. — Враћај се одмах. — Нећу! — Враћај се кад ти кажем јер ако те... Стриц попријети шаком и пожури кроз Гај, али

Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!

— Шта ћу кад ми је срце уз ове дјечаке — искрено признаде старац. — Е, онда ће сутра жандари имати посла и с тобом и с Николетином! — љутито пухну кнез и дуну мимо Николу у правцу школе.

Чинило се да јој је свеједно ма шта се догађало на свијету. — Луњо, шта је то с тобом? — забринуто упита дјечак и саучеснички је помилова по коси.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И пре свега тога, зактевала бих бољма уједно сад с тобом одрешити ми се с телесне свезе и сићи и мени у Ад за тобом! Да би ми то здесило се, чини ми се, тако би ми

И пре свега тога, зактевала бих бољма уједно сад с тобом одрешити ми се с телесне свезе и сићи и мени у Ад за тобом! Да би ми то здесило се, чини ми се, тако би ми било, кан'да сам се јако на свет родила!

БОГ СЕОБУ СРЕЋНУ ОБРИЧЕ Заслањаће те облак од сунчане пече и пустиња ће ти провидна, мирна бити. Море ће се пред тобом раздвојити и фараон-ђаво у њему ће утонути.

твојим знамењем свирепо и ричуће укроћује се море. Радуј се, крсте, крмилара хитрости! јер они који тобом разум примају, управљени бивају с малим дрветом и тамоносне корабље исправљају и у тесна ушћа и пристаништа уводе и

Радуј се, крсте, корабљима благодушије и покојиште који си; сваки тобом страх одбачен бива и одлази. Велику пучину и широту морску раздирући, тима надежду блиску јављаш, који у стране долазе

требујеш говорећи ти: »Тко ће ми дати крила кано голубиња«, каде си и сама голубица господинова, којино је свагдар с тобом.

А није ти венчат с тобом... Не препаде се со тога жена да побегне што јој дело на видело изнесе Христос. Те пророка нарече га...

учини то и реци да изађем из кораба слободно ми ступити на море, те да могу по води доћи к теби и састати се на води с тобом!« Да му се разиђе скоро оно сумуњивање привиђано плашљиво, што су се рад сви били препали.

Право је мени блудници ненавиђеној бити твојеју чистотоју и мрској ми бити стојећој пред тобом. Ама то сам зачула да је изарад тога се Бог човеком претворио, когано си ти родила, да сазове грешнике на покајање.

Ама теби ће он дати на моје име које год ти зактеваш, зато неће ништа с тобом ината чинити. Ако би и царичине узео, неће се она ујазвити зато.

Зажегао си свећу у цркви — е, добро си то учинио; ал' је дошао ти друг твој нејачи за тобом, коме си што злом нахудио; уздахнуо је до бога на те, у томе ти је твоја се свећа утрнула.

Издај поштење по пре ти, и да ти се даје. Како ли једнопоштену с тобом, не и раван адет чиниш? Велите: зле су жене, а ти ли си добар? Сам је злу чиниш. Што ли ти, боли, поводиш се по њој?