Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица Ни лагани папучица, Да учиниш клепа-клапа — За тобоме, душо, скапа.
Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје црно, мрко — За тобоме, душо, црко. Тако, тако држ' се, циго, Зар јој не би ноне дигô, Да растераш цигу-мигу, Да растераш мало бригу?
Ја устадо, па за њима ома — Слатки санак све те преда мноме; О како се радова веома, Драги санче, тада са тобоме! Како онда, тако сада исто Пред оком је мени све ту чисто. 57.
“ „Бре не лудуј, та с тобоме И ја морам!“ — „Ти са мноме?“ — „Ох, мој Боже!“ — пред њег' паде, У грлу јој реч застаде, Погледа га жалостиво,
Ох, у часу овом страотноме Де си сада, де си срцу моме? Са тобоме сунце ми изађе, Заш те нема кад оће да зађе? Ох, још једном кад би лица твога, Само једном још угледат могâ, Чини
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Како, душо, и ја за тобоме, Ђе те гледам, љубит’ те не могу, Али хоћу брже, ако Бог да! У неђељу, која прва дође, У мом двору, а на крилу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих папучица, Да учиниш клепа клапа За тобоме, душо, скапа'! Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса!