Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ГОДИНЕ 47 ЈАДАЦ 49 ДРВОСЕЧА ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О
зобницом ништа са никада венчавај попе кад се већ и памет лудог са страхом паметног венчала и царствује нам! ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА Да колика је, светица наша, земља!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” па ободе дората и оде. Сва војска потрча, потрча и ја; а Немац Мата тобџија повика: „Забога, господине прото, оста топ сам. Куда ћу сад ја с топом?
Потрчимо преко стране, нађемо два повелика камена, подметнемо под точкове: топ се диже управо у турске коњике. Опали тобџија те једнога бела хата погоди, а лако је погодити, јербо су коњици турски били густи као шума.
у Саву; на среди намести неколико топова, пуца на варош, и на град, а Турци са ћошка од Варош-капије на њега бацају. Тобџија је турски био Чанак-барјактар, и добар нишанџија.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: — Пали! Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... Плотун му не даде ни издушити... Проломи се турска војска, али само за тренутак...
као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попупише празна места. Тобџија беше опет топ напунио. КараЂорђе приђе и погледа опет нишан. — Доро је! — рече. — Пали!...
Све беше спремно. Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест. Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. — Само јуначки, браћо! — викао је Чупић.
Јуре ка шанцу као бесни. Вришти хат да се небеса проламају. — Пази!... — заповеди Чупић. Тобџија опет принесе витиљ. — Пали!... Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— У војсци? Пешак! Јест пешак! Ја увек кажем: ти брате, ти би требало да си тобџија. Ти би лепо могао повући то. После, оно кад груне — милина човеку чути! Али он хоће у пешаке.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Срђан Оклобџија, бивши тобџија. ИЗЈАВА У школу идем, с бригом се спремам, лекцију не знам, јер књиге немам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
100 КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО 105 НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ НИВАМА МАЧВЕ 110 АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА 121 ПО ЗАКОНУ ОТПОРА 129 СТРАШНА ВЕСТ 135 СЕЛА СУ ГОРЕЛА 142 У ИШЧЕКИВАЊУ СМРТИ 147 ПА ДОКЛЕ ЋЕМО?
И још дубље рију и канал продужују у позадину. Пешаци... Ипак, поздравише ме, а један прошапута: „тобџија“ — и сви погледаше, чини ми се мрско, у моје сјајне чизме и светле мамузе. — Где је командант батаљона?
— Потпоручник Радојко — вели ми Алекса. — Помаже бог... А тобџија стигао... Седи, седи, друже. Лице му је јасно изолучено и обрасло маљавим црним длакама.
“... па Радојку на надлежност. Ето... Хајд у здравље! — и изгуби се иза шаторскога крила. АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА Легли смо обучени један поред другога и покрили се танким ћебетом. Потпоручник Алекса заспао је одмах.
А кроз пушкарницу видимо читаве стубове земље како куљају у висину. — Удри га тобџија сад, мајку му његову!... Не дај му да трепне! — вичу пешаци. Скратили смо даљину још за двадесет и пет метара.
а четврта на саму ивицу онога прореза, одакле полетеше у висину неки диреци и земља. — Ура! — повикаше пешаци. — Тобџија, удри сада, тако ти бога! — виче неко и кроз ров се разлеже весео жагор.
— Ура, ура, ура!... Живео тобџија!... Ура, ура! — па у одушевљењу дочепаше пешаци пушке и настаде брза паљба. — По пет разорном.
На трећој заокуци сударих се готово са командантом одреда. — Шта је, тобџија, куда тако журно? — шали се командант. — На осматрачницу, господине пуковниче. — Ајд, ајд!
Најзад повуче за ороз и револвер опали, а одозго се сручи земља на њега. — Шта радиш то? — О, здраво, тобџија!... Ето, занимам се. Досадише ми они мишеви, те сам једва измислио начин да их потаманим. А и време ми тако пролази.
— Чуће се и видеће се. Вечерас приређујем представу за џабе, а ти, Алекса, за сваки случај, напуни митраљез. А и ти, тобџија, имаћеш да приредиш онај урнебес као и пре. — Кад ће почети? — У глуво доба, кад почну мртваци да излазе.
Али тамо позади топови још жешће бију... Око два часа почеше и нас да туку. — Дај бре, тобџија, једну пилулу, да не помисле људи како нас је артиљерија напустила — завапи очајно капетан Данило. И ја слагах.
Ја се као нашао у чуду и питам је, да се она случајно није преварила. „Нисам, нисам, ти си онај тобџија доле код Ерићеве куће што прегледаш девојке по селу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ни секунда, распори ножем, оштрим с обе стране и чуваним у тајном џепу копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се црева просуше по прљавом патосу чекаонице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ Е, ето им, нека прате сад чету... Из земунице изиђе стари лекар, и обрати се мени: — Је ли, тобџија, гађају ли ову осматрачницу? Рекох му да досад још нису, али лако могу, ако нас само опазе аероплани.
Прича нам Душан, смејући се: — Слушам једнога Црногорца, свакако је био тобџија, како објашњава онима: „Ово ви је — вели — топ. Они послужилац дода гранату и тури је у чељусти цијеви.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Давно је нестало и топова и тобџија и малог Јованчета са сребрним токама. Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад