Употреба речи тога у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога камења... гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан!

Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт. Са те големе кривице његове морао сам и ја оставити нејаку браћу и родбину и

Но већ то је међу нама речено!...“ После тога говора узе своју качкету и спремаше се да иде. Отац му нуђаше за услугу два грошића: „Узми, мајсторе, неће бити право

“ „Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ „Дошао је и комесар...“ После тога настаде тихо шапутање.

И она изађе. После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу. То је чинила само да се нађе као у послу, а после је узела стакôце,

„Куда ли ће?“ рече тетка за себе. „Сигурно због тога несрећнога комесара?... Боже мој, боже мој! Шта ли неће овај наш јадни народ препатити!...

Тек да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитно?...“ После тога изиђе напоље у кујну и стаде спремати ручак.

После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!... Он зашушти, а ја се тргнем — мислим:

То је све за један дан и једну ноћ. Узмем лончић, однесем кући; тетка узме једно парченце од тога песковитога хлеба, надроби у чорбу, па онда ручамо...

Предвече нам дође Алекса... Ја му све исприповедам шта је са мном тога дана чињено... Његове мутне очи плануше љутито, по бледим образима разлила се тамна румен увређенога љубавника.

„Теби је зло, тетка?“ питала сам је уплашено. „Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“. После тога је опет затворила трепавице и изгледаше као да спава... Ја и Алекса гледасмо је забринуто.

А може ли за овако сироче и бити утехе? Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

свега трудољубно и добродјетељно једнога општества житије: ево што саставља његову праву храброст и јунаштво, и без тога или је у рабству или ће с временом бити.

Лажи, лукавства и сваког неваљала посла, који бива себи или другому на вред и штету, тога их је потреба учити да се и сраме и боје. Но о овом смо и на другом месту опомињали, које за довољно находим.

И опет ово је лепо правило: што нам у другима није мило, тога да се чувамо. Што у добрим и паметним људма похваљујемо, за тим да настојимо; што год видимо да просвештени народи

” Младић који се паметно влада до осамнаест година, после тога све ће бољи и паметнији бити. А који се дотле размази и поквари, чудо велико ако се икада побољша, разве ако је одвећ

Лав од природе боји се петлова појања, не стиди се од тога и бежати. Разуман човек, кад види да једном разговору или послу није вешт, а он слуша и сматра што други говоре и

| 48 Коњ и коњушар Коњу коњушар зоб крађаше и продаваше, а наместо тога чешаше га и праше на дан по двапут. „Ниткове!” — рече му коњ.

— „То је у нашем закону допуштено, |— одговори ови — „и из тога се нашим домаћином млога јаја легу.“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му

Тада им се пошље худра која их начне хватати и прождирати. Од тога времена жабе мирују и до данас, и свако вече се совјетују, но кад се го|д совјетују, све говоре а ниједна не слуша,

Ибо истинито и право благополучије из просвештенија ума и добродјетељи рађа се и происходи. Ево како мудрује сврх тога најпросвештенији у Европи народ (нек ми се дозволи њиховим језиком казати): „Не тхат цоммуницатес трутх wитх суццес

” Блажен народ гди се ово мисли и верује! Обичавајмо, дакле, јуност на добро; од тога све зависи. 61 Муха Муха упадне у лонац с масном чорбом. Ту се здраво нахрани.

Блажен је само они богат који општеству добро твори и после себе лепо име оставља, а без тога ево што му вели Евангелије: „Безумне, у ову ноћ ћеду душу твоју од тебе искати! А што си сабрао, кому будет?

Друго чему нас учи ова басна ово је: да гди су зли градоначалници, зло ту стоје грађани; но гди је добар владјетељ, тога се није бојати. О овоме смо на више места говорили.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

- Петар и Милоје, - око чега? - око тога ко ће испред кога! Крв се са кнежева рашири у народ и, дубље него мачем из облака, расцепи се, расколи српска

Стрељане нас вешају, поклане нас гуше, не знамо зашто, а није ни важно. Судијама је већ свега тога доста! Смењују стрелце, отпуштају војнике, џелате вешају - они им као криви.

Он је целог живота носио главу празну а зобницу пуну! А ништа од тога није нам сметало да му под ноге положимо глобус, у руку скиптар, а на главу круну! 3.

На свакој има бар пола кила гвожђа! То није само обућа, то је оружје! Кад си обувен, ти си и наоружан! Нема тога пред чиме ће устукнути човек обувен у тако моћне чизме! Ти на тим дебелим ђоновима стојиш као кула на темељима!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију. Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије отворе.

” (На годину дана пре тога они согљадатељи који су по Србији ’одали и народ спремали за Немачку Крајину, одвели су са собом много момака из

” (Но Турци пређе тога, како су видили да ће рат започети, дозвали су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима

У то време чује се да ће ћесар Јосиф доћи у Срем, у манастир Фенек, да види где се профунта пече. Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса Андрејевић, мој стари познаник (он је рођен у Ваљеву, па убио Турчина и утекао у

ту забуну и бригу, пак после неког кратког ћутања рече ми сасвим благим гласом: ,Мој драги кнеже, ја се од вас и од тога народа уздам и надам да ћете ви помоћи мојој војсци, мога и вашега непријатеља прогнати.

Осим тога плаћало се везиру, порез на мешћемску главу по сто гроша, а каткад и повише, а цару плаћало се арача по 3 гроша и 2

Кнезови крили су главе, па кад у вилајету порежу све данке, долазило је по 7 или највише по 8 гроша на главу. После тога постали су читлуци, и јаничари завладају, који су имали у Стамболу великог јаничар-агу, а у сваком везирству опет

Но тога пашалука читлук-сајбије умоле београдског везира (што је био пре Муста-паше) да они буду аге, као што су и били, и да

зданије прави) и оправљао је и покривао у доњем граду касарне, што је Немац у рату попалио; мој отац Алекса, због тога што је томе Хаџи-Мустафи млогу грађу за касарне низа Саву слао, познавао се и живио с њим добро, зато оде к њему и

Тако су и сви други кнезови говорили, и опет су казали да ће морати сви од народа у Немачку бегати. После тога гдекоји се кнезови прикрију а мој отац, под изговором да рачуне прегледа, договарао се непрестано са Хаџи-Мустафом.

Петнаести дан од тога дана, дотрчи татарин из Стамбола, и донесе нов ферман. — Причао ми је буљубаша мог оца, Лаза из Трлића, да је татарин

била разишли, како чују да им је старешина погинуо, поплаше се и сви побегну у Видин к Пасманџији, који се још пре тога осилио и од султана отцепио, и сав пашалук видински под своју владу узео, нити је што цару давао него све себи грабио.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога. Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.

ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!... Деде, море, реци — пошто? — Лако ћемо, господине.

Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: — Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!... — Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.

Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке... Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају. Виде да им без тога обићи не може. Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!... — Богме, ви сте ту много зарадили!

И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио. Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано. Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо! Лупежу над лупежима!

А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару. Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор. Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије,

и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу.

Један измаче и стиже пре осталих, па оном путнику: — Ама шта ћете ви од тога гроба? — Да носим ову плочу. — Каку плочу господине? Окан'те се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб!

— дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете... Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било... — дрекну Пупавац већ очајнички...

А неком и начини понешто ако имаде залишна времена. Осим тога, учитељ је Грујица умео вешто пунити тице. Сву је собу окитио свакојаким тицама.

Чује учитељ Грујица то, па поред свег тога што се онако лепо живео с попом Вујицом, науми да му никако не дâ јеине. И то му се тако уврте у главу да му се чинило

узгред код попа Вујице и како се поп на њ жалио и молио га да га уклони одатле, јер деца ништа не напредују, а осем тога — још се завађа с људима. Учитељу се окрете она школа од чуда! А толи је. Сад већ зна све!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Таква је Мачва данас. Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!... Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.

Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је xпане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе цланине...

— Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу. Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.

И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога. Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и

Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. Али, као да од свега тога не може бити ништа. Људи осташе хладни према њему. Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе.

И пун задовољства оде низ дубраву... 4. У КОЛУ Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба. Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...

Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!... Ти си... не можеш побећи!... И звезде му улише страх...

Он му се једини натурио за пријатеља. И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.

а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена... Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али

Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... И, чудновато! Од тога часа он беше други човек. Нико више није могао раскварти намеру његову. То оста као у камен урезано...

!... Полази!... И погледом диже Лазара. Лазар иде, а колена му клецају. Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи. Он би трчао за њим док би душе осећао. Био је то ужасан човек.

Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!... Био је уверен да тога дана неће много касати. А и куда би?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

У светло јутро тога дана, Бацајућ семе, рекох: — Буди У мојој бразди крв титана, Идеја силе сва у груди! У простор бачен глас што

Не знам; но на међи тога сна и јаве, Видим моје срце да чезне и пати. И сузе кад дођу, ране закрваве — Ја ни онда од тог ништа нећу знати.

Плетем своје гнездо високо над вама, А још нико не зна место тога гнезда — Оно иде као што над обалама Путује у небу изгубљена звезда.

Од тога у опнама јајета под њим пренуше се и слатко затреперише тек зачети животи... Три мала нова срца закуцаше узбуђено и уд

По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови из лишћа прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача.

За то време читави мали хорови из лишћа прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне

Сутрадан у сутон, на тој истој обали, лежала је она у наручју тога путника странца. Али, несрећница, није поздравила, држећи своје дојке у рукама, излазак Звезде, јер су јој очи биле

Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове сребрне бразде. Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима. Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. Боже мој, како су биле велике наше матере!

Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. Боже мој, како су биле велике наше матере!

“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“ Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем:

Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богам

“. После тога ја још седим и не дижем се од стола. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Палим још једну и још једну

Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново. Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.

Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени. Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати. Бадава!

сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију.

Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђор

ви већ знате. Их, ала сам глуп! Па где је, опет, та квака? Као да су врата два километра од мене! Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао. Није вајде.

Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.

Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Али је зато и било свашта. Било је батина, па, богме, и разбијених глава. И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; штавише, сад још хвале место да је

Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата.

И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.

А примеру супруга својих следовале су и домаћице. Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом да није баш испало онако као што се желело, и молбом да искрено и беспристрасно оцене како

— цифра се госпоја Сида. — Не, не, без шале вам кажем. Колико сам се пута сита наплакала због тога. Увек ми пребацује мој супруг.

Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала! Моја покојна мама, бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза што га она не би знала зготовити.

чело па погледа боље прекопута, а стари Лéкса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога »слаткогласнога«, како сам рече. Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.

код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити! Бар код мене није тај обичај. Ви’ш ти то њега!... Него манимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе... — О, молим, молим...

После тога је мање лајао за све време визите. Тек понекад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа

Каква благодарност?! Нема ту ништа од тога! С народом сам, вели, стекао па нека сад тај народ и једе! Ваљда ћу, вели, понети дудове на онај свет?!

Од тога доба поп Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћиц

« — »Ма кога, само њега моје очи више да не гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп Спира — то-то-то-тога Ту-Ту-Турчина! Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак?

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

до тада затворени горе, на небу, пуштају тада с неба те да онако жељни, гладни, сиђу у своје гробове и ишчекују да им тога дана њихови живи, дођу на гроб, препоју их, окаде, заките цвећем. И то много.

Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су

И то толико, као да ће на гробљу да годинују. Цела кућа се износи. А још, поред тога, опет, сваки час застајкују, осврћу се и враћају слуге да од куће још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се,

А поред тога морала је да води бригу и управо носи се са свима просјацима, и суманутима којих је увек било пуно. Сви су они били

Ако јој није било ту мужа, она би скупила њих, просјаке, и заједно с њима ишла би и извлачила из гроба тога што се био завукао.

И зато је она једва дочекала тога Манасију и толико га трпела да јој се он чак и по кући вуче, једе што нађе па и на њу саму се истреса, гунђа.

Али како је тај газда хтео да силује, то преплашена од тога, као суманута, побегла из вароши, и више није хтела да служи, већ почела да проси.

— И рукама је показивао како ће га каменом ударити. И заиста, попова сина деца у игри каменом ударила, те овај од тога умро. И зато су га се сви бојали, угађали му, све му чинили само да ћути, не гунђа, не прориче, не злокоби...

тад се по њој могло још да види како би она заиста постала лепа, само да је није то, тај ужас, као пресекао, те се од тога она као искривила, сасушила. Била је ситна, мала... Никад није смела сама да остане, а још мање напољу сама да заноћи.

А и не једе... Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му. А после од тога се она напије.

Чист, вредан. Тако је вешт у сукању ужета, да се о њега отимају мајстори. А највише и због тога што није тражио новаца. И не само што није тражио, већ је и одбијао кад му се дâ.

Но она га опет, брзо, у трен, узима и даље држи под језиком да га не би нико нашао... И због тога људи никад не могу да наиђу на „расковник“, нити га имају. И зато и нису тако богати, срећни.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

У дућану био је окретен, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да су све варошке девојке у његов дућан долазиле кад је калфа постао.

Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити. Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, реко би му Љуба: — Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.

— И сад лудује, ал' ја јој помоћи не могу, сирота је. — А да има што, бисте ли је узели? — Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти. — А да сад има пет? — Промислио би' се.

— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити. — Та ја мислим да то не мора одма' бити.

— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу. — Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал морам најпре пропитати.

— пита чика-Гавра. — Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна. — А шта има дете? — запита Гавра.

Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи. Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога. Госпођа мамица напољу кува ручак. Анка и друге ситније сестре помажу. Дође и време ручку. Сви се наместе.

Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру. Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова!

Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи. Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи. Али тешко је с Љубом накрај изићи.

— Сад разумем. — Зашто не? Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа. Само, знате, форме ради, морам још мог девера запитати. — А зашто да га питате, кад ви ’оћете?

Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина. Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.

Из тога се види да без трговине нема нигде ништа. Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он је хтео и да се увери, је ли ту све у своме реду а осем тога и себе самог убеди: како је свако надање и заваравање бесмислено, јер тај кобни ултиматум друго ништа и не може

се после спремио и отишао на улицу, али не да се тамо што распита или сазна, него просто да види: има ли у атмосфери тога Београда чега год што он не очекује и што не одговара његовим чудним предосећањима.

Ево осећам лепо, како ме милује црно крило гавраново”. Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући.

А страх који је тога дана, за све време оног дивљачког двобоја побеснелих батерија, претрпео на осматрачници, био му је повод да и овог

окај Јуришић ништа од тога неће да разуме него сместа осуђује и то на један бруталан, њему својствен, уочљив начин који вређа.

“ Али, у место тога, Христић се заплака љубећи своје старе родитеље, и онај стид порасте још више кад у сузним очима жене опази понос и

Остави се, веле, једна прегршт дувана у чутурици да преноћи па се сутрадан по мало пије и од тога човек пожути као лимун.

Јер то није дан него вечност и још кад човек појма нема докле ће се то немилосрдно разрачунавање продужити, а поред тога не стоји добро код претпостављаних, те га ови намерно шаљу на најопаснија места. Онда је брзо готов.

Рецимо чујеш или дође овака депеша преко општине: капетан друге класе Ђорђе В. Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају том и том, тога и тога дана, о чему известите његову

Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају том и том, тога и тога дана, о чему известите његову породицу.

Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају том и том, тога и тога дана, о чему известите његову породицу. Сахрањен на положају. Ствари његове и новац послаће се накнадно.

Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају том и том, тога и тога дана, о чему известите његову породицу. Сахрањен на положају. Ствари његове и новац послаће се накнадно.

Африка

Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст. То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се

Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана најзападније што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема опет западног, све док се не стигне на

Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг

Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.

! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце. Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а

Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају

Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без интересовања за оно што се

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога

Због тога, што смо даље, људи нам изгледају све дивљији, све усплахиренији и све више једно друго човечанство, паклено, прашумско

Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида. Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене.

Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.

За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

нека нико не помисли да је моје намјереније хвалити се (премда су гдикоји баш овим поводом то исто напомињали), но из тога највише узрока ово наводим да се види какве је наша литература среће, гди сирјеч списатељи све силе ума свога на

ЈУЦА: Што ћеш говорити? Почетак разговора нека ти је увек о балу, музики, театру; ако нема тога, а ти почни о времену, о аљини, како су ти тесне ципеле, пак ето ти разговора! КАТИЦА: Мамице, ово није врло тешко!

То је, дакле, и јуче радио. Сад, како је до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре

МИШИЋ: Не смем, кир Јања. ЈАЊА: Да вам дам пет форинта. МИШИЋ: Оставите се ви тога. ЈАЊА: Ево да си убиим, да вам дам један дукат. МИШИЋ: Не Могу ја то чинити. ЈАЊА: Господин нотариус, ја сум немеш!

Црњански, Милош - Сеобе 2

На лицу Гарсулија јасно се опажала, због тога, срџба. Енгелсхофен је становао сам самцит – са својим хусаром – на трећем спрату Команде, у једној уској одаји,

Он, Гарсули, лично, жели да се види с тим официрима. Да се са њима мало поразговара. Он је уверен да ће их, после тога, проћи воља да траже отпуст у Росију.

Да се са њима мало поразговара. Он је уверен да ће их, после тога, проћи воља да траже отпуст у Росију. А, сем тога, жели и то, да сутра, на егзерциришту, та ландмилиција, пред њим, парадира.

То је, у ствари, читав историјат побуна и издаја. Требало их је повешати још за време рата на Францеза. А, сем тога, па баш и да оду у Росију? Тим боље, остаће овде прост и неук народ, па ће бити лакше са њима.

тврдио да су се Исаковичи, прво, уписали у списак који је ђенерал Шевич однео са собом у Росију, па да су, тек после тога, замолили да им ћесарка да апшит, да могу напустити аустријску војску.

Они су тврдили да су апшит, из аустријске војске, добили у реду и да су се, после тога, мирне душе, могли уписати у Шевичеву листу, коју је однео са собом, у Росију.

Енгелсхофен се свега тога гадио и, кад је сео, уза зид, на једну клупу, није имао нимало воље да помаже Гарсулију. Кад су из затвора изведени

Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде?

Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде?

Предавали сте кирасире грофу Хараху. Ја сам био балавац тада, али се ето сећам свега тога. А ето сад Вас гледам, већ као врло старог старца. И све то није имало никаква смисла, сем овог Сунца.

“ Енгелсхофен одмери погледом Грка и рече сухо: „Ја се не сећам тога.“ Енгелсхофен је међутим уживао, ипак, у слици која му се беше ту указала.

А шта су, Гарсули је већ знао. Енгелсхофен није требао ни да дода. Старац му је, после тога, просто окренуо леђа. За то време, у унутрашњости касарни и казамата, настала је права гужва, а по улицама вароши

Теодосије - ЖИТИЈА

Једва да ће и многе и велике повести подстаћи срце наше на исправљање живота. Због тога и ја, вашој заповести отачаској повинујући се, сада излажем у повести вама који слушате, житије хваљенога свеблаженог

стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у жалост и себе у стид велик, а после тога не бих ни постигао оно што желим.

Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога. Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему.

Уз то, да смо нашли у моНашком образу тебе, господара мога, какво бисмо извињење имали због тога? А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто

мртвога, говорећи: — О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад пре тога од нас побеже! О, наласка горег од губљења! О, ризо, жељенога, жељнима запаљење! Како да те понесемо?

И да плачем не дужим повест, сви знате да мати, отац и браћа такве до смрти жале. После тога смиривши се и страх Божји још више у срцу осетивши, говораху себи: — Види душе младих које предњаче и што је корисно

А праведни се због овога ожалости, не зато што су га ухватили, него због тога што су му прекинули пут те неће доспети к старцима пустињацима за време обеда.

браћи овако: „Вашим милосрдним писмом, због жалости за мном, душу моју из мене вадите, јер и мене то дира, и ја због тога болујем.

и сили речи, и разумевши укор о младићу који се због богатства ожалостио и за Христом није пошао, прослављаше због тога сина и учитеља.

И тако је ово било. Када су сутрадан изашли, стигоше у манастир свесвете Богородице, који је од тога самога Немање подигнут на месту званом Студеница.

Јер од почетка много злата дадоше за подизање тога манастира, и купише многе метохе и насеља, и дозидаше обнове које су требали, и ови су их због тога сматрали као своје

дадоше за подизање тога манастира, и купише многе метохе и насеља, и дозидаше обнове које су требали, и ови су их због тога сматрали као своје ктиторе, и са првим ктиторима били су написани да се помињу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

За истраживање ове врсте потребно је дубоко познавање народа и његових етничких група. Због тога ћу дати само класификацију Јужних Словена.

Оне су као течност која излази између наших прстију и не да се ухватити. Осим тога, у овој области више но у ма којој другој, многи су проматрачи изложени томе да преиначавају факта, да би из њих

Доста датих судова о интелектуалним и моралним особинама разних народа махом су били лажни. Због тога научни духови показују на овом послу скептицизам који је уопште оправдан.

једног проматрања о психичким особинама неког народа ако се посматра географски распоред ових особина у целој области тога народа.

Осим тога се методом индиректног проматрања могу извести психичке особине чак и без додира са народним масама, помоћу етнолошких

Осим тога су у разним временима исте етничке групе певале више или мање. Постоје разлике у мелодијама које одају нарочиту осећајн

Осим тога су Срби имали, под династијом Немањића, једну периоду јаке државне организације и периоду културног, нарочито уметничко

Они су подигли цркве и манастире који спадају међу најлепше представнике средњовековне словенске архитектуре. Из тога је доба значајни Душанов законик. Успели су да великим напорима крајем XИИ века оснују своју независну цркву.

одакле су дошли), показују се за Јужне Словене антрополошке разлике које могу бити само погрешне. Осим тога, и кад би била рационално изведена, досада сакупљена антрополошка факта су недовољна за праву антрополошку

Сем тога друштвене прилике и начини етничких асимилација, којима се један народ преображава, били су различни на истоку и на зап

А чакавски је дијалекат спао на ред локалних говора. Тако су, дакле, ове дијалекатске разлике безначајне. Осим тога оне не одговарају тачно подели на Словенце, Хрвате и Србе.

Она је била делимице писана ћирилицом, вероватно да би протестантству привукла досељене Србе. Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Види се да га је газда носио са собом кроз трње, ноћу кроз росну траву и по прашњавим таванима. Осим тога био је умазан сланином, нагризен од мишева (колике срамоте за једног мачка!

Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком. Џак само ћути, можда због тога што је завезан, а можда и зато што не зна да говори. Ко ли је тај чича који разговара с једним обичним џаком?

— Дедер, зашто си у џаку? — опет ви питате. Зашто, зашто! Ко ће то знати. Можда због тога што је из млина нестајало многих ствари за јело, па мене за то окривише.

Човјек с мишем нагну се над отвор, спази у мраку џака некакву необичну длаку, узвикну и тога истог трена деси се страшна ствар! Бијели миш омаче се из свог сандука и упаде у сам џак! — У помоћ!

— Ево, ја ћу се подухватити тога посла. Бијели миш поче марљиво да гризе џак. Најприје начини толику рупу да се могао он сам извући, а онда узе да

— Охо-хо, мијау! — протегну се он колико је више могао, а тога истог тренутка пролетје преко неба једна звијезда падалица тако да се мишу учинило да је истегнути мачак загребао

Због тога он опрезно напомену: — Молим те, лакше мало с тим твојим ноктима, страх ме је! — А и ти, драги пријатељу, не мрдај

“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на

— Хајде брзо да смислимо како ћемо намагарчити тога ждероњу. — Ехе-хе, богме ћемо ми њега напсетити, намачкити и намишити! — весело повика мачак Тошо.

Узнемири се чак и сова на једној шупљој букви и уплашено хукну: — Уху-ху, ко је ту? Тога дана Крушкотреса су негдје у планини гадно изболе пчеле, па му је у глави још увек зујало и бучало као да у њој брује

Због тога је био веома зле воље, па чим стиже до Шарова, он га зграби за врат и тако га продрмуса да му се тресла свака кошчица

— Можда се тако и вама од мачка учинило да је коњ. Идем ја да то провјерим. Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали, Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта и увуче се у кућу. Брашнов и Сланинко само се згледаше.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Али кад она вас не воли? АЉОША (уздише). ПАВЛЕ: Не разумем зашто тога ради отказујете; хоћете ли да отпутујете за њом? АЉОША: Не то.

Она неће наћи ништа што би желела, али можда баш због тога неуспеха, у бесу, у срџби, у пакости, а знајући колико ја ценим овај рукопис, може доћи на паклену мисао да из освете

РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан? АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан. РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав!

Довде ми је дошло; не желим ни да мислим на све то. АНТА: Добро, пређимо, дакле, преко тога! Али има једна ствар преко које не можемо прећи, а то је: шта сте ви урадили када сте остали удовица?

Изгубила бих и тебе, Миле! (Падне му у загрљај и јеца.) МИЛЕ: Буди храбра, Буби. Наћи ће се ваљда излаз из свега тога, треба се посаветовати с ким! РИНА: Посаветовати.

СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића? АНТА: Онога чији си ти наследник. СПАСОЈЕ: Ама, остави се ти тога наследства, већ реци ти мени... Уосталом, нема шта да ми кажеш, немам шта да те питам.

СПАСОЈЕ (цепти од узбуђења и суне на њега са стегнутим песницама као да би тога часа да га смрви, уздржи се и прилази му): То си сад рекао и никад више!

НОВАКОВИЋ (чита): „Био сам необично узбуђен, нисам знао шта ћу да радим тога тренутка”. АНТА (Рини): Пати ли он од срца? СПАСОЈЕ: Ама, не прекидајте! Читајте, молим вас!

у околини Хамбурга, у једној фабрици, срећно нађем запослење, где проведем пуне три године неопажен, јер се нигде ван тога предграђа нисам кретао”.

СПАСОЈЕ: Аљоша? НОВАКОВИЋ (наставља читање): „Тога дана кад ћу ја поћи на пут, Аљоша ми је изјавио да има самоубилачке намере, рекао ми је чак изриком да ће се у Дунав

То је дело направило огромну сензацију. На основу тога дела изабран је и за ванредног професора универзитета, јер, господине, то није дело само обичне научне вредности, већ

Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се обраћате? ПАВЛЕ: На основу тога што сам жив. СПАСОЈЕ: То треба, господине, доказати! Не може то тако; дође ми ко и каже: ја сам жив!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

А зашто бих? Нико неће цркавати због тога што ме нема. Окренуо сам се и погледао на сат, али сам, мирне душе, могао и да се не окренем.

Маркота није још имао ни двадесет и пет, а вереница му је једанпут недељно долазила из Београда. Можда и због тога, тек приче су се, као дим без ватре, растуриле саме од себе, али је Меланија Бранковачка постала буднија и клинцима је

се сасвим мало, очекујући да ће се она измаћи, али она само рече да причекам: кад поједе сендвич нема ништа против тога да је пољубим.

- Можда и као лудак. У породици твоје мајке доста је и тога биља! - додао је. Станика је као нешто пословала по кухињи и изгледала је као неко ко не жели да се меша.

Она је задужена за старање о мајкама и деци. Можда и због тога, тек она се труди да ми буде као мајка, само што је то претварање.

- Нема много тога да се прича, мама. Бацио сам књигу. Профа ме избацио и то је све. - А после? Шта је било после. Весна је јавила да се

Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још нешто?

У овом граду много је места за љубав, али ниједно није довољно безбедно од очију других. Због тога те никада нисам позвао у шетњу, иако сам, бог зна колико, мислио о томе. Ово пролеће и ти, све су што имам.

Хтео бих ти писати још, али ближи се време за мој час. Сутра ћу ти се јавити опет. Због тога ми сутра, а и убудуће само очима дај знак да си примила писмо. То је све што очекујем.

сам да се сетим на коју се страну криви фискултурниково „М” у ђачкој књижици мојих сестара, а затим дигао руке од тога. Меланија неће проверавати.

Хтео сам да га питам, али мачке су се толико комешале по соби да ми је дах застајао од тога. На те дебеле, олињале мачке, морао је трошити читаву своју плату.

Да ли због тога, тек она је обожавала тај собичак и ја сам често виђао њену црвенокосу главу нагнуту над кутије с лептирима или над

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“

Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.

Није се носио као господар Софра. Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу. Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.

Господар Софри је то мило. — Ал’ сам се доста намучио. — Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао. И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се.

— Ја не би’ за то била. Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. — Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво.

Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор. Шта ти деца раде? — Сви су здрави. Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом,

Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели. И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет

Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију.

Дођу у друго село. Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити. После тога одавде се крену даље. Путовали су тако још два дана и дођу у село В.

— Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. Кад уђу у собу, али јело се носи. Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се. Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.

Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије. После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије.

Путују лагано, и дођу у Кошицу. Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.

Црњански, Милош - Сеобе 1

” и додаду: „виват“. Осим тога, нашао их је доста, који су умели да прођу и да у ходу поздрављају, не заставши. Сматрао је да је пук одличан и, пошто

Осим тога, да је она и овако скоро увек била сама и да је много проплакала. Затим је Земун дознао још и то да је Исакович много

Била је провела ноћ са девером. У први мах реши се да то ни сама себи не верује. Ништа од свега тога што јој се у памети јави, није осећала; није била уморна, није била сана, чак није била ни задовољна.

сасвим празан, али јој се никад није чинило све оно што Бог са људима ради, тако страшно, као у кући њеног девера, тога дана.

Па и ту своју децу волео је, њу и не рачунајући уз њих. Осим тога, колико све жена није имао, осим ње? Тако, размишљајући, би јој мало лакше.

Положио би јој широку своју руку на трбух. Болови би уминули. Сузећи, међутим, госпожа Дафина, крај свега тога, слутила је да јој је више стало да осети овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну,

Исакович је, осим тога, приближавајући се, по четврти пут, бојишту, слутио да никад боље бити неће и да ће их не само поделити међу редовне

Празнина његовог живота, узалудност породице, жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и

Затим упаде у собу у којој је тога дана било много устајане прашине и у којој је Исакович прегледао једно седло принчево, купљено од Турака.

резбарија, мраморних огњишта и свилом превучених банкета, тако да зажелеше сами да губе, поласкани и понети сред тога сјаја и мирисног тискања разголићених жена, жељни да се истакну, да се покажу врло богати, доброћудни, и љубазни,

Рђаво одевена, смрдела је пре свега, а осим тога њом је било немогуће заповедати. Кретала се по неким својим правилима, која никако није могао да утврди, стизала је

Разбољевала се сва, опијала сва, а пљачкала где год је стигла. Осим тога, гинула је тако страшно, да никада није могао да је употребљава у свези, јер су му са њом пропадали и заробљавани

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, девојке често наберу уочи Ђурђевдана траву оман и говоре: „Омане, брате рођени! Помами (тога и тога) за мном!

Тако, на пример, девојке често наберу уочи Ђурђевдана траву оман и говоре: „Омане, брате рођени! Помами (тога и тога) за мном!

приволели на удају: „Неки просци крадом однесу слепог миша око куће оној девојци коју просе, држећи да ће она од тога као слепа поћи за кога је просе.

Тако, на пример, у околини Бољевца, за време свадбеног ручка „бака доноси зету печеног петла и он мора од тога да једе“ зато „да би зет вршио своје брачне дужности као што их петао врши“.

отежава веровање да је она за своју неплодност крива, односно да није била „поштена“ док је девовала, па ју је због тога „Бог проклео“, а „судбина завила у црно.

Прво, ове обреде можемо, у зависности од тога када се врше, поделити у две групе: оне пре и оне после порођаја. Друго, у зависности од циља, ови обреди могу бити

Осим тога, магија за плодност изводи се јавно, а магија за неплодност готово увек тајно. ТРУДНОЋА ОЛАКШАВАЊЕ ПОРОЂАЈА Многобр

⁷³ Ако иде било куда ноћу, могу њу и њен пород угрозити зли духови или може да „нагази“ на „сумувиле“, па да јој се од тога одузме рука, нога или да онеми, а дете које би касније родила било би на исти начин оштећено.

Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл.

храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд. Али постоји још много тога што није до сада споменуто а што се трудници забрањује да чини.

строго је забрањено ускратити жени у благословеном стању храну коју она пожели, јер се верује да би она могла због тога да „помете“ плод или ће се то што је желела, а није добила, показати на телу детета као белега, а може се, како се

Поред тога, кад почиње да се мења традицијска култура, и они припадници заједнице који нису много склони веровањима и обичајима у

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Погазе ли кудељу кудељнице сироте, да им се забије трње у копита, да им се поломе ноге до колена. да нема тога ко би се усудио да се противу њена дома роти, јер милост бога штити најпре царске дворе и колибе кудељница сиротих.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене. Одлазим да

потпис, сабирали оцене пред крај године, у њој је двеста пута записано неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана реченица: »Не ваља се китити туђим перјем!

Пре тога, наравно, сасуо сам на себе пола бочице мириса, а косу намазао зелено-масним ораховим уљем. Био сам веома леп четрнаест

У укус тих вишања које су сазревале на прозору, на сунцу, упило се због тога нешто од нашег погледа на чубурско двориште.

које нас нису хтеле — Вера је ублажавала наш љубавни јад, а да се нико никада није запитао пати ли можда због тога што се не заљубљујемо у њу. Постоје, наиме, такве девојке другари којима заувек остајемо дужници.

Због тога смо проводили вечери причајући, причајући, причајући, ох, само причајући... Већ тада нам је било јасно да постоји неки

Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене.

Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене. Гледају ме као кроз двоглед обрнут наопачке. Тражим се по тротоару.

Ништа од свега тога! Само две обичне реке које се уливају једна у другу, баш као у најблесавијим писменим задацима о Београду!

стазом уз пругу на месту званом Брадина, на оном успону, прескачући скретнице трчали кроз високу траву само због тога да ми се допадну: доносили воду у војничкој чутурици излажући се опасностима, куповали венце сувих смокава (једна

– Фино— казао је шеф Терасе. — Значи, почело је љето! – Још једно... — рекао је носталгично. Догодило се да је баш тога јутра, у аеродромском тоалету, разгледао своје лице уништено раним јутарњим летом и утврдио да стари.

Заједно, а свако од њих тако далеко! Гледао их је као неко чудо. Још је имао толико тога да исприча да није могао ни да помисли како се иста ствар може и њему догодити једнога дана; није ни сањао да ће га

Матавуљ, Симо - УСКОК

Они су махом православни, а сјутра им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио. Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере.

Та равно прије годину издржаше опсаду и бомбардовање Инглиза, а прије тога, у току од осамнаест година, град узимаху час Руси и Црногорци, час Французи!...

Није, дакле, чудо што се тога јутра помишљало да је „принцип“ утекао!... Опћински главари враћаху се зловољни. Конте Пијеро започе: — Чусте ли

А припомогоше ове двије гладне године! А, бјеше њешто и кичељиства, због бојева, због тога, које се племе и братство боље поднијело, то нам ђаво понио и славу и јунаштво! — А владика? — пита Марко.

Кнез Марко Богданов Мајина поздрави се с кнезом драгом Јоковим и са осталима и отиде у град. ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи.

по себи каже да су дјевојке у племену лудовале за Крцуном Сердаревим, али он, мимо ондашњи црногорски обичај и поред тога што је имао само једног млађег брата и матер, дочека двадесет другу годину неожењен.

“ Али се сви у срцу радоваху, што се неће обистинити њихова нагађања, која су чинили тога дана у зору, кад су силазили тим путем, бива, да ће осванути млак Божић.

Види само како се срди на тебе и окреће главу! Стара јуначина чисто занијеми, стидећи се од тога њежнога пријекора. Јанку би тада згодна прилика да добро уочи дјевојку.

Због тога је пламен високо струјао, а озго је пиркао чист ваздух. У томе димњаку сушило се доста бравијех и говеђих бутина и реба

Јанко исприча кнезу историју кртоле, како је пренесена из Америке у Јевропу и све чудне догађаје, који су због тога храњивог гомоља потекли. Кнез се чудио и смијао.

Што је то тврда чапра, тога више нема на свијету! Кад је лежао у најтежим ранама, кад сви мишљасмо дође му крај, он се кезио као ово сад!

Јер, што је њему бог дао весело срце, ни тога већ нема на свијету! Ако ћеш да се смије од сада до зоре, све овако... А-ну, љубави ти, Стијепо, удри у смијех.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Не зна вам тај шта су кафане, шта су карте и друга ђаволства, то јест. МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема. ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека. ПРОВОДАЏИЈА: Видићете и знам да ћете ми благодарити.

МЛАДОЖЕЊА: Али, оћете л’ ми учинити! ДЕВОЈКА: Ако могу, зашто не. МЛАДОЖЕЊА: Један пољубац. ДЕВОЈКА: А, од тога нема ништа. МЛАДОЖЕЊА: Видите какви сте, а како вас ја радо имам! ДЕВОЈКА (устане): Опростите, имам посла.

МЛАДОЖЕЊА: Слатка господична, можете ли бити тако свирепи? ДЕВОЈКА: Молим, престанте од тога јер ћу побећи. МЛАДОЖЕЊА: Само један. ДЕВОЈКА: Ево ми иде неко. МЛАДОЖЕЊА: Ах, какви сте! УГЛЕД З.

ОТАЦ: Зашто се није заљубио досад? МАТИ: То је ништа. ОТАЦ: Ајд, остави се тога разговора. МАТИ: Да, остави се тога! Треба да усрећимо дете. ОТАЦ: дакле, шта би ти хтела, да покваримо прстен?

ОТАЦ: Зашто се није заљубио досад? МАТИ: То је ништа. ОТАЦ: Ајд, остави се тога разговора. МАТИ: Да, остави се тога! Треба да усрећимо дете. ОТАЦ: дакле, шта би ти хтела, да покваримо прстен? МАТИ: Дакако.

Онда Марић рече: да сам знао, вели, да бије за мене дали, и ја би је искао. ОТАЦ: Еј, ћурке женске, па из тога ви држите да ће он њу да проси.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Народне умотворине блиске су деци можда и због тога што су она подмладак племена, посебно пријемчив за његова најранија и најдубља духовна искуства: без предавања млађима

О самој књижевној вештини нерадо се и површно расправља; уместо тога, говори се о специфичним потребама дечје читалачке публике, о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете

Доста зависи и од тога на какво ће тло семе пасти; дејство уметности није тренутно и непосредно; кад би било, свет би се одавно продуховио,

Мени се, и поред тога, чини да се пун смисао и естетска самосврховитост овог стила утолико срећније потврђују уколико се тематски кругови

Од тога се начела одступа кад се одвећ рачуна са образовном надградњом одраслог читаоца, кад се приказује сложеност — често без

Дечји песник је вештак у продужавању смишљене равнодушности за све што је безнадежно и недостижно, и, донекле и због тога, за одрасле од битног значаја.

Да они кажу детету, да дете каже наставници. Такву поруку нису могли наћи у песми о зецу. Нису знали где је. Због тога молимо све писце: ако имају какву поруку, нека нам је остављају код настојника или убаце у поштанско сандуче.

Због тога би на тзв. дечју књижевност требало примењивати стара, проверена, свеважећа мерила оцењивања књижевних текстова, не

(И као одрастао то, кад год могу, чиним.) Због тога мислим да деца имају право да читају све што им дође до руку, а нарочито оно што одрасли од њих скривају.

Друштво се раслојило, завадило, испунило мржњом и злом; оно гуши и окива размах младих бића. Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива.

На Једном месту напоменуто је да Коча креће на пут „под утиском привиђења“, а у епилогу се наглашава: Шта се после тога збило Није тешко погодити, И, штавише, нећу крити Све што може даље бити, Може свако, Врло лако, Својом главом

Био је то некад и мој дјетињски вољени свијет и зато сјећање на тога незнаног јунака из мог села увијек ме поново растужи, па се и нехотице припитам: - Шта ли сад ради мој Малиган?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Конзервативци, ништа него конзервативци! ШЕРБУЛИЋ: Да се збаце; сад је слобода. ГАВРИЛОВИЋ: Маните се тога, па гледајте свој посао. ШЕРБУЛИЋ: Ко гледи у слободи свој посао? ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац.

ЖУТИЛОВ: Шта, шта? У слободи конзервативци? ГАВРИЛОВИЋ: Ја разумевам, који једу свој лебац. ШЕРБУЛИЋ: Оставимо се тога; него шта ћемо с магистратом који неће да публицира пунктове? СМРДИЋ: Да се збаци. Имамо ми бољи патриота у вароши.

ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4.

СМРДИЋ: Ја се могу заклети да нисам ни руку метнуо. ШЕРБУЛИЋ: И ја би се заклео кад би ми ко хтео веровати. Али од тога нема ништа; него сви на среду. МИЛЧИКА: Зар би ви одали ваше друштво? ШЕРБУЛИЋ: Него? Да мене самог обесе?

ШЕРБУЛИЋ: Да се манемо тога; него кажите ми шта ћемо радити кад дођу солдати? ГАВРИЛОВИЋ: Даћемо им квартир и ранићемо и. Шта знамо?

ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити. НАЂ: доста зло кад смо до тога дошли, да крв проливамо. СМРДИЋ: А шта знамо. Је ли истина да нам долази маџарска војска? НАЂ: Тако се говори.

НАНЧИКА: То сад није у моди. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је највећа мода, драга моја, родољубије. И која се српска кћи сме тога одрицати?

НАНЧИКА: Он мора добар бити како је од вас. ЗЕЛЕНИЋКА: О, ја сам вам сада у великој забуни, јер сам, осим тога, обратила вниманије да постигнем како се праве барикаде. Једва сам мало неко поњатије добила.

ЛЕПРШИЋ: Богами, право кажете. Да гледимо да и друга села попале, бар ће после лепша бити. ЖУТИЛОВ: Пре тога била је битка на Томашевцима, гди и је врли Книћанин страшно потукао.

ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и

СМРДИЋ: Вама је све то у глави. Док су Маџари глобили, било је добро. ГАВРИЛОВИЋ: Па ми смо зато и устали да се тога опростимо. СМРДИЋ: Којешта.

ЛЕПРШИЋ: Будалаштина! Нема нас двадесет милиона. ГАВРИЛОВИЋ: Али бар славенско царство. ЛЕПРШИЋ: И од тога нема засад ништа. ГАВРИЛОВИЋ: Та вама је то непрестано било у устима.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Из тога разлога обраћена је нарочита пажња писцима који су значајни као творци идејних и књижевних покрета, као што су на приме

неких петнаест година су лутали, бедни »сираци и пришелци« у туђој земљи, — »како Јудеји«, вели једно писмо из тога доба — без сталног станишта, живећи по земуницама, десетковани болестима и глађу, гањани од аустријских војних власти,

су потпуно зависни од свештеника, бедно плаћени, често »у натури«, у житу, у оделу и обући, у воску, а обично су поред тога или црквењаци или звонари.

српску штампарију, али када му је постављен услов да се у тој штампарији морају штампати и унијатске књиге, он се тога права сам одрекао.

У другој половини тога века пишу се неколико карактеристичних родослова српских, врднички из 1764, пећки из истога доба, троношки из 1791, у

Он је био пре свега вешт и вредан преписач црквених књига и од њега је остао велики број преписа. Сем тога био је добар цртач и илустровао је своје преписе, и мисли се да је радио и неке иконостасе.

Од тога доба он није више пуштен на слободу. Неко време био је у затвору у Ердељу, потом буде послат у Беч, где је остао до 170

штампана у румунском стручном часопису Ревіѕта цритицă-литерарă. И после тога он је читао старе летописе, кронике и историје и стално прибирао материјал.

Југословенска писменост од XИИ до XВИ века била је од извеснога утицаја на руску писменост тога времена. Од XВИ века, када је сасвим нестала српска држава и откако се Русија стала дизати, руски утицај почиње се

кога народна песма почиње величати, »самодржца всем православним«, »цара нашега«, како веле српски записи из тога доба — нашле су велика одјека међу Србима и пробудиле им велике наде.

Али први нараштај руских васпитаника и поборника руске просвете међу Србима био је створен. И после тога руски просветни утицај није престајао.

ради своје националне и верске сигурности што више приближе Русима, да се готово изједначе са њима, и главна последица тога је била да се у српској цркви и књижевности напустио старији српскословенски језик и да се усвојио рускословенски

Милићевић, Вук - Беспуће

Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.

И замало му не утече један презрив осмијак. Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.

Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао да ли себе или оне који су умрли.

и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље

И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним

Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави. И кад се понапише ракије, одоше кућама прије

— А зар сам ја срећан? - запита се он и луташе очима по тами. И читаве ноћи не склопи ока. ГЛАВА ПЕТА Иза тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило.

Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у

Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по

И тога читавог дана не раздвај аху се. „Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног

И долажаху му тренуци кад хтиЇаше да се отресе свега тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, да кида зубима, — па да

Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном пок

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему да му очита онако како он уме, онако његовски; понео и револвер тврдо решен

Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас, једнако пијуцка из њега. Стога је још из ранога детињства постао песимиста.

би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту, или већ тако неком, не би ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати. Био је тачан, смеран, права практикантска душа.

добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља, са мање или више успеха, како кад.

Неколико дана после тога, могла се читати изјава у тадашњем полузваничном органу којом прелази у странку која је на влади.

Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан. Таквим комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на

И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака. — Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова. — Је л’ ја?

Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све. Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора, с којим се Јова ужасно мрзео.

Полаженик седе и стаде правити цигару. — ’Ама, остав’ се тога, прико. Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције!

« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом. Тако је често било, па тако и сад.

А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења, госпоја Кајо, »фантазијо« названа, у

« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Врело јечи, а цветићи туже, Јера нема међу њима руже. Тако т' врела, тако т' цвећа тога, Не мучи ми јадна срца мога, Врни злато менека назада, О донес' га само, стазо, сада, Само сада, само једареда Да

А ти, брате, крока веселога, Кад туд минеш, де сети се тога, Па уздани, па сузицу проли, Цвет не дирај, веће ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо

Амо вина и у тога ћупа, Па ондака запевајмо скупа, Па још песму дено Арапину Марко војске поби половину, Те задоби тог крвавог дана

И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо! Ватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога: Руком држи братац брата, Близу срца њега вата.

Сећајте се мене, друга свога, Сећајте се красна доба тога, Ох заклетве оне дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с' сећајте увек и свакада, Мене млада само

Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије. Скочи брже с Пегаза лакога, Довати се уљаника тога, Па у једну кошницу загледа, Кад ал' у њој ни трага од меда, Диго другу, диго све и редом, Погледа и жељнијем

Ој соколе, жив и здрав нам био, Али нешто да ти кажем тио: Иди збогом, прођ' се посла тога, Веруј, красни, то је за другога; Ал' кад жито вежу у снопове, И у венце кад свију цветове, Онда дођи нек те

браћо, са другога, Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души вериге раскова, А ко вели: он то није био, Бог је тога давно већ убио. Даље пођо па виде Авалу, И поита Сави на обалу, Када тамо, чуда невиђена!

оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и руга И још оно: „Ваш покорни слуга!“ Слуга богме, али туђи јада, Туђи јада, туђи накарада.

Ђаур стискâ кâ никад дојако, Бар Турцима учини се тако, Те зовнуше Мухамеда свога, — Јао Турци, прођите се тога, У се, јадни, јер тако ми среће, Ни капе вам тако претећ неће. И бију се, а да што ће друго?

„Опет ништа — и ништа ће бити, Али опет не бој ми се, Фато, Опет неће у буњиште злато, Док је ножа и срдашца тога Неће Мехмед љубит лица твога.“ Ово рече, па слушати преста, И озго је са чардака неста.

76. Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино? Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

је на овоме нашем шареном свијету већина створења и предмета обојена „и јест и није“ бојом, то је с мојим дједом око тога увијек долазило до неспоразума и неприлика.

— Кажи ти своме мудром дједу да то није истина. Вук је сив. Сив, запамти. Скоро плачући отклипсао сам тога дана кући и шмрцајући испричао дједу све што се у школи догодило. Ни слутио нисам каква ће се бура око тога подићи.

Ни слутио нисам каква ће се бура око тога подићи. Шта! Пред читавим разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати мудрим,

Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе. Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми.

Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе. Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми.

Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. — Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а?

Жив и здрав. — Ко то, дједе? — Мој побро. Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то. Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у млин повео.

Крио је, у ствари, своју тугу, а већ на страну то што је мало и присрамотно да озбиљан човјек жали за женом. Та бар тога купуса има на избор, нуде ти га са свих страна.

Прима старац утјеху и мири се са животом, с тугом, са својом самоћом. Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде

— Хајде, кад си Јово, ваљда те сам драги бог шаље к мени — мирољубиво је говорио дјед, одмах готов да прими и тога стрмоглавца. За разлику од његових осталих имењака, овоме најновијем Јови дадосмо надимак „Велики“.

— Бестрага му глава, још нек се само појави какав светац у фијакеру, а каква су времена изишла, нисмо ни од тога далеко.

се пеку, па је згодација за крађу шећера, а и школа се може забушити, не долазе сваки дан брадати људи и самарџије. Тога дана, по подне, као напречац отријежњен, сликар одједном спопаде свој блок, лака корака спусти се низ сокак до наше

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Седећи овде, ја сам њему образ чувала, онако како је он тражио да се чува! Зар због тога да ми дете одузима? Боже мој, како се све то окренуло! Којим точком? Ко да се будим на месту на коме нисам заспала!

Па до подне гледај уз Требишњицу, а од подне низ Требишњицу! А ко то осигурава? ЈУСУФ: Па због тога те и не трпе! То, што си их задужио, то ће ти и доћи главе!

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Добро је и то. И то је неко побољшање. Али не ваља кад човеку расположење зависи од тога да ли је ведро или облачно. Шта мислиш сутра, кад почну оне кишетине? ХАСАНАГИНИЦА: Може и то да смири.

Али без тога ти нема свадбе, веруј ми, то ти кажем на време! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма, затворићу ја тебе... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Чекај,

Молим лепо! Имаш пуну слободу! Ош да ти отворим прозор? Мени ће беда с врата! ХАСАНАГИНИЦА: Могу и више од тога! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: На пример, шта? ХАСАНАГИНИЦА: На пример, да пред светом учиним неку срамоту!

Сад сви чекају шта ћеш ти да кажеш. Има их који мисле да ћеш одбити, и који због тога можда већ трљају руке; мисле да си се сам отписао.

ХАСАНАГА: Значи, и то се броји? ЈУСУФ: А осим тога, ово изгледа као знак помирења. То ти засад не би шкодило, док се све ово не разбистри.

Треба да будем тако обучен да се види да сам ја изнад тога! Разумеш? Биће то лепа слика! (Затамњење) ИИИ СЛИКА КУЋА ПИНТОРОВИЋА. БАШТА. ХАСАНАГИНИЦА: Значи — сутра.

А ја пред порођајем.., Па како, после свега тога, да му дођем у планину? Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило?

Побеснео сам, напио се ко свиња, запењен грунуо у њене одаје, тако је до тога дошло... Тако је мени колевка кућу напунила... Првенац, после седам година... Самовољник, силник, отеро жену...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.

И мајка ти, држећи те заспалу на крилу, подаље, уз зид, седа. После отпочну разговори. Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви. После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.

Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено. Али и томе дође крај. Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе. Отворио сам оба прозора гостинске собе и бех засео те читах неки роман.

Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио? Ко би смео да јој каже: — Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.

кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. Не знам шта ми је било.

Ја мало окусих. Нисам могао да једем. Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. — Што не једеш? — упита ме. — Не једе ми се. Мати ме погледа.

Као да ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору. Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој

И изведоше је. Она паде. Целу ноћ није знала за себе. Од тога дана до свадбе Стојана никако није видела. И удаде се.

И од тога дана за неколико месеца Стојан се поправио, замиловао са женом и отпочео да живи кô други ожењени луди. Седео је код

— осече се на њега, а нама махну руком да идемо спавати. — Га-а-зда! ... — Чух Станојин туп глас. Другог дана после тога закопали смо стрину. Дани пролажаху. Станоја све више опадаше. А и стричева се кућа раскући.

Ја не знам зашто, али загњурих лице у њих, јер су оне мирисале на нешто што тако годи и потреса. Из тога трже ме вика на Спасену, младу, виту, црномањасту и Топлу жену нашега комшије, који је одмах после свадбе отишао у

Једно, да има ко кућу да очисти и ручак зготови, док мајка и отац иду у сватове, а друго да се и она, Нушка, тога дана проведе: да из наше баште преко зида гледа свадбу и оро што ће се играти целога дана. И Нушка је гледала цели дан.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји? — Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више?

— Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више?

— Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више?

Ал' да га чује, живе душе нема, са неме горе тога гласа нема; и ако каткад с оне стране горе де се још теже молитвице оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува,

” Снуждио се на те речи краљ Рамсенит од Мисира, — „зовните ми тога младог неимара Минадира.” Снуждио се силни краљу забринуто чело збира, — ал' доводе у одају бледу сенку, Минадира.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Копитар му је објаснио шта од тога књижевног рада очекује: »Тиме ћете ваше Пјеснарице попунити, а ми, ваши наклоњени читатељи, познаћемо најснажније

Караџића, стр. 101). А када је после тога дошао Вуку и позив Гримов да приступи томе раду, и упутство како га треба обављати, овај генијални и ко завичајна река

Не добивши ореола у свету, српска народна приповетка није могла постати, у првом реду баш због тога, ни драгоценост у свом дому. Истина, тражена је и читана, али не и разглашавана.

Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док

Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов,

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би

Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им какав је сан уснио, па им рече: — Децо моја, не

После тога прође година дана, а у двору овога царева сина за њ ни гласа ни трага. Онда приступи други син к оцу па му рече: —

Цар се страшно расрди, окује га и баци у тамницу. После тога прође опет година дана, и ни за њ ни гласа ни трага у двору оца његова.

Она му одговори: — Синко, хоћемо га тражити. Иза тога спреми се и седне с дететом на галију па пође морем, и после дугога путовања по свету, кад дође близу града одакле је

не пошаље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Од кућнога пустаије не можеш сачувати. Сам си приповедао, како си нашао пуно цеви у бурету. Сада тога нема. МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у подруму. Ти ћеш ме довести до паса, то ја знам.

) Оћеш ли? СОФИЈА (показује столицу): Питај ову. МАКСИМ: А шта значи то? СОФИЈА: Ето што значи: ако је дошло до тога, да се морамо тући, онда ћу ја искати од ње помоћи. МАКСИМ: Свог мужа столицом? СОФИЈА: Боже сахрани!

МАКСИМ: Па шта је било? КУМ: Како се жена за мужа жртвовала. МАКСИМ: Шта, шта? Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема. КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро.

(Светозар пружи руку на Софију.) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао! ЛЕПОСАВА: Дадо, и мени од тога једну аљину. МАКСИМ: Видиш, чули гди се ја тужим, па, као бајаги, да ми докажу, како немам право.

др Спасић до тога знања дошо, да је и Тврдицу за превод с немачког огласио, но доказати није мого. Да би се личност избегла, нуждно је

МАНОЈЛО: Ја би баш желио видити како изгледа разум, а особито докторов разум. Ајде да видимо! ИСАЈЛО: Мани се тога. Може бити да му је што поремећено, па ће казати, ми смо му покварили. МАНОЈЛО: Али мене све нешто копа.

ДОКТОР: Ти знаш да ја разум не носим са собом. Ви треба да одговарате. ИСАЈЛО: Ако је баш до тога, ми ћемо платити. Бог зна, ваљда ништа и не вреди. ДОКТОР: То ти кажеш.

ДОКТОР: Драги мој, ученик учитељу треба да даје пристојну чест; и никако напротив тога; јер ја би те одма отерао, да ми ниси нуждан за друго изданије Земљеописанија. ШАЉИВАЦ: Овај момак канда има право.

ДОКТОР: Ништа зато, опет не дишем духом немачким, као Србљи који су из оне стране овамо прешли. Пређе него што би од тога одступио, волио би бити језичник, или сунцозвездо-ватро-људо итд. почитатељ.

“ ДОКТОР: Нема од тога ништа. ШАЉИВАЦ: А зашто не би човеку помогли кад вас тако лепо моли? ДОКТОР: Никако, нека се узме сваки у памет.

ШАЉИВАЦ: Шта ће бити ако се буде у желуцу скувао? Него би ја реко да ви тога магарца купите, и поред себе држите. Па кад год вам треба штогод важно писати, да само вашу главу на његово чело

Па ако се од тога не помогне, онда покажите ваше художество. ПУТНИК: Ја би управо и волио кад би се он од чега другог излечио; јер, ако

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Чујем да је овај чизмар у комшилуку јако испрескакао. СТЕВАН: Срета? Е, то верујем, зашто у тога нема пет на девет, јошт кад се малко усуче. Незнам како је и с његовом Пелом ноћас провео.

СУЛТАНА: Ах, први пут у мом животу да клечим. СРЕТА: Први пут и јеси луда. док си била паметна, тога није требало, а сад оћеш мужа са шанови. (Прети јој песницом).

) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1. (Двор код Трифића.) СТЕВАН, СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.

ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина. СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу. ТРИФИЋ: Кажи, сунце моје, и теби ништа не могу одрећи, само кад паметно зактеваш.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Од свега тога сазри једно лето, Кад бестрасно га суђаје досуде, Кад будуће и бивше, кад се све то Смири у раван спојене посуде — А

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

ни своју рођену фамилију, и не знаш: да су те гледали кроз прозор све док ниси замакла за ћошак, а да су те пре тога: покривали по ноћи, прали ти гузу и посипали је беби-прашком да те не пече кад се упишкиш, да су прислањали уво на

пустили на Дивчибаре са школом, кева ти читаву ноћ преплакала, а ујутру се кева и матори поџевељали без разлога око тога који ће ко део новина добити — он добио огласе, а кева политику!

конфекцијских момака из Кнез Михаилове (не замерите, то говори злоба из мене), загрљени су, наравно, али он ме и поред тога гледа са благом мржњом.

“ или „Реци, а шта се догодило после тога?“ Драге моје девојчице, читава та ствар подсећала је на оне грандиозне завршетке симфонијских дела Петра Иљича

Уместо тога, што сам радио? Једанпут сам четири дана и четири ноћи тајно снимао на веома старом магнетофону марке „Грундиг ТК-46“

Мислим, не пишем због тога боље, али важно је да ми је увек као мало непријатно кад пишем лоше, ако већ оћете да знате шта желим да кажем!

а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на крају ипак одмота, па сам вам због тога и пришла на улици, кад већ хоћете да знате зашто сам вам пришла, мада прилажење није мој систем и можда бих и даље до

) — али, шта сам оно хтела да кажем? То је због тога, што вас на известан начин волим, мислим, сви ми у разреду вас волимо, то јест онај део разреда који је најбаље

“ — и више се никада није појавила на њему. Уместо тога, држала је говоре да сам испала шашава на маторог и да смо нас двоје депресивни манијаци који непрестано буље у воду.

Као, кад ја закмечим, то треба да има дубљи значај! Због тога бих најприје читаоца удавила причом о Јалти, о којој много мислим у последње време.

Мислила сам да сироти Талијанчићи пате, као не знам ко, што им Обала није разведена и због тога што код њих у мору нема риба, а код нас има. Ута-та-ута-та! А, у ствари, шта!

Клопамо слеђену рибу из Јапана, која је много боља када се употребљава уместо леда за пиће! Кад смо већ код тога, један мој френд, неки Арсен, био човек у Јапану, и када су га тамо упитали да ли жели рибу, одговорио је да жели,

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Алат чини занат. Ја сам попримао речи: „надлежно, подобателно, касателно, у сљедству тога, поводом тим,“ и млоге овакове које страшно звече, а ништа не значе речи, те сам њима пунио артију, као и млоги други.

МИТА: Да се манемо тога разговора. — Ја мислим, Алекса, да си ти јошт мој пријатељ. АЛЕКСА: Зар би ти сумњати мого?

МАРКО: А с ким би овде говорила? ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, имала би ја доста хасне од тога. Какви романа они имаду! Ево и ова је с француског иберсецована, па да се сакрију сви немецки романи пред њом...

ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал. МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је.

Алекса: Да ви прави Сербин јесте, о том неће нико сумњати; но из тога не сљедује да ја Сербин нисам; понеже сам ја вјежества приобрјео, вкус изобразио, чувства утончао.

Ја се чудим да сте се могли рјешити овде пребивати. ЈЕЛИЦА: Само ми је жао што ми је прстен код тога несуђеника, кога ентберовати не могу, јер ме је мати на смрти заклела да се без њега не венчавам.

АЛЕКСА: А зашто? Нек се мало напати. ЈЕЛИЦА: Зашто би се патио, кад може и без тога бити? Идите ви, мој драги, у кујну, пак ћете све тамо по вољи добити. МИТА: Љубим руку милостивој господични!

упражњено место генерала, и мој се господин надао да ће он постати; али кад га други претерира, он се расрди, сазове тога на дуел и убије га; потом квитира и закључи приватно живити. ЈЕЛИЦА: Ах!

БАТИЋ: Нек нам барем пасош покаже; од тога се ниједан поштен не задржава. АЛЕКСА: Шта, пасош? Како ви смете мене срамотити и пасош искати?

Нису ли они свуда фрај? ЈЕЛИЦА: Тако је, тако је; то сви у Бечу знаду. МИТА: Кромје тога, господин барон путује инкогнито. ЈЕЛИЦА: Ах, и принцеви путују инкогнито!

АЛЕКСА: Совершено. БАТИЋ: То ми је мило. Само ћу ја полицији јавити да претресе мало тога барона, и нас извести за кога Јелица полази. АЛЕКСА: Драговољно, драговољно; ја се надам најбољој сатисфакцији.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд. Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан.

Капетан Мачак.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Од тога дана, за Мачком другом, плакао старац дуго и дуго ...

То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг! Због тога само вас троје, знате, честите куће и немате. Живите, чујем, од скитње, пљачке и свршићете наопачке!

Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће. Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе, поспано жмуре, сањају топли Југ.

О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу. Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта.

Права је рђа и архилопов, а ми смо глупи ко ћуран попов!“ Од тога дана на ноћној стражи покој царује крути, тишина мртва, причања нема, Тоша заливен ћути.

Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку. Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола.

Негде, на пример, на старом газу заглиби турски топ, а након тога, столећа другог, упаде пијан поп. Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас.

Идући тако, бистар ко овца, уђе у торбу Илије ловца, кад тамо, гледај, тако ми свеца, улови зеца. И тога дана деси се, ето, ловац у торби донесе псето зграби га за реп, извуче ван, па викну громко: „Ово је сан!

—На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја, јури вечитог Вука! Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати.

„Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат!

“ — дрекну болесник уз покрет нагао — „То сам ти само бабе лагао, паре дизао где сам стизао!“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Кудикамо комплекснија, кудикамо простија од свега тога, она не носи у себи ниједну тезу, не говори ни о једној земљи, не брани ниједну естетику. Београд 28-И-1931.

Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак. Вода је сад светла и звучна.

Његова жена и сестра свирају у четири руке. Лепо је провести вече усред тога домаћег мира. — Али ја мислим да је заиста главна срећа погодити шта треба чинити, у општу и у своју корист.

— Ја сам, кад су још они пре почели против отаџбине, викао; ево овде сам баш викао, доле у кафани; има света који се тога сећа. Викао сам: Видећете да то не може тако; да вам неко неће допустити да иде тако!

Можемо да је волимо сви заједно, и нико ни на ког због тога да не буде љубоморан. Да волимо жене које су на њој рођене, свитања и заласке на њој, и уопште све.

живо биће, које подноси величанствено силовање, трпи, дрхће на танкој стабљици од упорнога рада што је у њему; од тога дрхћу и зелени листови изнад цвета.

дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и после, не то описати, већ из тога начинити нешто што ће имати своју боју, свој укус, свој тон, свој парфем, своју судбинску патетичност.

“ Понова сам ухватио себе да бих желео да стварам ко зна шта и ко зна због чега. Треба ли да сам охол због тога или застиђен? Лежем на траву и одмах видим цело језеро под собом; свако рибарско сеоце као упола потопљен цвет.

Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли, лагано, све до стизања. То се зове бити спреман на сањање.

И који је онда дан кад могу поћи а да сви због мене не буду гладни тога дана! — Овако сте бар у својој земљи. Не волите своје село? — О, могао сам увек доћи доцније.

Можда га је одједном заволео због тога свежег таласа ваздуха. Због њега му одједном све опростио. — Тата, опет си срушио ту циглу; сасвим ћеш ми разрушити

Свуд око мене, до у бескрај, једино вода, ваздух, земља и небески огњеви. Птице и слепи мишеви који лете између тога. Рибе које пропливавају. Има свакако ситног језерског звериња, тј.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отиш'о с њоме”.

Под небо се стење диже. На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. — У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с

6 А и на што црног кипариса грана? Дан помена стиже, Тога славног дана Одслужена биће, што окове кида, Страшна панихида.

Положен лежи бритки мач, И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време бајно. Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само лахор, тих и драг, С мирисним игра цветом... Ах, каква срећа!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

за песнике епског смера иди у буџак и седи за сто све ћеш морати поново да спеваш по новој партитури пола од тога ћемо бацити у воду седећеш у полумраку с прозором на двориште кнеже који си седео у дворцу и ширио се у

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТАНАСИЈЕ: Ама, и без тога, друго је то, Агатоне, управљати народом, а друго је управљати имањем. АГАТОН: Није друго, Танасије, није то друго.

ВИДА: И ако је пао, пријатељ-Агатоне, теби није ништа зајео. АГАТОН: Ама, не кажем ја ништа против тога, али да си пао под стечај, па онда купио аутомобил, ја бих ти скинуо капу. Али ти никако не умеш, спетљао си се.

Ето, наследио си од оца лепу пару, па некако исклизило ти све, све ти се исклизило. МИЋА: Ја сам се од тога наследства школовао.

МИЋА: Немам, не кажем да имам, али, најзад, човек се и не школује зато да од тога има какве користи већ да буде школован човек. АГАТОН: Е, видиш, зато баш што си школован, не можеш да управљаш имањем.

САРКА: А коме је она, бога ти, тетка? АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила. Њој је тетка, па је због тога сви тако зову. И покојни Мата је звао тетком.

ДАНИЦА: Сирота тетка, разболела се од једа, а и ја... МИЋА: Не видим, зашто се морала разболети због тога? ДАНИЦА: Па како, забога? Ово је... ја просто не могу да појмим како су се господа и госпође могли уселити.

МИЋА: Не мислите се ваљда селити? ДАНИЦА: И то ћу учинити, али пре тога идем адвокату, да му саопштим шта се све овде дешава. МИЋА: Шта се то њега тиче?

ТАНАСИЈЕ: Јест, чуо сам за тога Стојановића. ПРОКА: То је најчувенији адвокат за обарање тестамента. Одличан правник.

ТАНАСИЈЕ: И отимао је и закидао сиротињи. ПРОКА: Нема тога који од њега није пропиштао. ВИДА: Боме, тај није имао срца. ГИНА: Ни срца ни душе.

000 динара и он ми сад то дуговање оставља као наследство. ВИДА: Ал' реците ви мени, молим вас, како тога човека није било срамота да јавно призна да има ванбрачну ћерку, па то је да се човек на мртвога згади.

САРКА: А, што се тога тиче, он није имао образа, и, ако ћемо искрено да говоримо, покојник је, бог нека му душу прости, у том погледу био

ДАНИЦА: Уздржите се; нису ми потребне никакве изјаве. МИЋА: Да, најбоље је прећи преко тога. Живот је одиста тако чудан, тако пун изненађења. ДАНИЦА: Да!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А и да је штогод, шта се то њега тиче. Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују. Ван тога света, он и не познаје други. Наби кабаницу на главу и уђе у колибу, а за њим и ја. Ћутали смо... Чобани мало говоре.

Сасвим несвесно подскочих да променим корак, и од тога тренутка овај одмерени такт као да укалупи и моје мисли... Жуљила ме јака, сметале ми чизме, тешка ми била сабља,

Прва моја дужност... Враћам се шатору и мислим, какав оно беше поступак. Строј... па молитва. Око тога нешто беше... Треба командовати „капе скини!“, али да ли пре трубног знака или после?

Можда би се још преко тога и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет часова.

Његове наредбе су извршаване тога часа, али чим би се удаљио, опет би све ишло као раније. Са артиљеријом је маршовала и пешадија, некад напоредо, а

— Како, како! Ми се загледасмо као да се чудимо овој тишини што је свуда око нас владала... А, сем тога, наша пешадија лежала је по околним њивама и ливадама. — Зашто су нас избацили оволико напред?

Неки претрчавају мењајући место, да су уз некога пријатеља или друга. Командири примају последња наређења и после тога приђоше стрељачком строју. Војници се узврдаше.

Строго је наређено да се из логора нико не удаљује. Због тога је мрмљао потпоручник Александар. — Ја, чувају нас као „инштитутке“. Док је учитељ Милутин размишљао: — Напротив...

Ми смо то исто поновили вођама одељења, само мало строже, а ови, уза све могуће псовке, нишанџијама. И тако, сви смо тога дана били љути. Сретамо рањенике који причају да се код Шапца воде очајне борбе, да има много мртвих и рањених...

И та доброћудна лица сељака молила су се једноме Богу, да би, призивајући тога истога Бога, опет пуцали једни на друге. Свештеник је дизао руке небу. Војници приклонише главе тихо шапћући молитву.

Преко ње су положене греде с једне на другу страну, онда известан слој шаше, а преко тога она избачена земља, те је земуница споља личила потпуно на свежу хумку. Отвор је био према страни где је топ.

Около су чучали војници. — Е па, знаш, и право је да и ви мало омиришете барут. — Ама, имамо и ми тога... — Знам, знам, само мало друкчије. Ја, када се нађем у висини батерије, за мене рат престаје...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно. Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она

рече му Велимир, смешећи се. — А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука? За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу. Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то.

Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату. Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.

После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује. С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она

вама требају многе школе. Без тога не може да се ради ваш посао како ваља. Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас.

Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега. С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.

Зар би се могло то заборавити? Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати да није тога лепог доба, детињства...

Па оне безазлене, срећне дечје игре! Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало... И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.

И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице. Сад се смејем кад се тога сетим. Него шта ја... хајде седи, молим те. Шта је ново код вас?

А чусте ли како кликће наш господин Аксо?... Јест, али он је богослов. — Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.

Јест, али он је богослов. — Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе. Има и богослова који рђаво певају — Има, доиста има, одговори поп, обарајући очи, јер и сам

Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично. Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

чула, да си кујунџија; Послаћу ти ситну трепетљику, Сакуј мени статве и брдила, И остало, што стану ваљаде, И од тога што теби претече, Сакуј себи токе на јелеке, Токе носи, мноме се поноси.“ 105. Шта се сија крај горе зелене?

хитропрељи: “Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо, Да ти пошљем малено повјесмо: Опреди ми шатор и кошуљу, А што теби од тога остане — Ти опреди себи у дарове!

Јанку: “Ој, Бога ти, кујунџија Јанко, Да ти пошљем малену парицу: Сакуј мени в’јенце и обоце, А што теби од тога остане — Поткуј твога добра коња вранца, Нека ти је међу браћом фала!“ 106.

Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене далеко, Да је био, би ме пробудио Или барем

187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела града Будима; То не беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из малена волели, И из

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Ја мислим да је довољан наш реноме! ЈЕЛИСАВЕТА: Тога сам се и плашила! МАЈЦЕН: Значи, ни дозволу немате?

ГИНА: Да тебе направим таквог каки си, и не треба ми други материјал! БЛАГОЈЕ: Мозгу! Од тога је и Адам направљен! ГИНА: Знам да си брз на језику!... Пијеш и локмашиш, а не видиш у шта ти Секула срља!

Треба њима Секула жив и здрав! ТОМАНИЈА: Мисле да може много да им исприча! ГИНА: Тога се ја и плашим! БЛАГОЈЕ: Шта он може да исприча, кад ништа не зна?

” ЈЕЛИСАВЕТА: „Не гледај ме тим погледом пуним туге, сувише сам несрећна и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не кажеш „несрећна”, него „несрећан”! За име Бога, Јелисавета, говори као мушкарац!

За име Бога, Јелисавета, говори као мушкарац! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не мораш толико да наглашаваш! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако.

” ВАСИЛИЈЕ: Не мораш толико да наглашаваш! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш... СОФИЈА: „Отвори очи, драги старче! Ви сте само сањали! Саберите се!

ГИНА: Због чега? ДАРА: Знаш да је Дропца немогуће одвојити од жртве, кад је се дочепа! ТОМАНИЈА: Нема тога што би га од ње одмамило! ГИНА: Шта га је онда могло одмамити од Секуле? ДАРА: Истини морамо да погледамо у очи!

ГИНА: Командуј ти неком другом, а не мени! Моје је дете у питању! ТОМАНИЈА: Постоји нешто што је изнад тога! ГИНА: За мене не постоји! ДАРА: Онда хајде, кад си толико запела!

А код Чехова налазимо људе уморне од свега тога. Скупили су се, после свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом

Могао си да копаш гробове, да чистиш оборе и штале, да туцаш камен! И најгори посао... све ти је боље од тога! ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже... Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно...

Можда ће она да ти осветли... ДРОБАЦ: Шта? СОФИЈА: Можда ће она да те изведе... ДРОБАЦ: Одакле? СОФИЈА: Из тога мрака! И да те одведе... ДРОБАЦ: Куда? СОФИЈА: Не знам!

ФИЛИП: Друге ћу ја да побијем, који су ми мрскији него ти! СОФИЈА: Остави ме! Не дотичи ме! ФИЛИП: Нема тога кога бих дотакао с већим правом, него тебе! (Софија му се отргне и побегне, Филип остаје збуњен. Све јачи ветар.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сем тога и побуна војника, а све су револуције у то време биле само побуне војника. За време рата, ограниченом броју читалаца

Лирика Итаке није била таква. Дотле, због тога, песник је уживао велики углед у друштву. Нови песник, међутим, оглашен је одмах за лепру, од стране критичара Српског

Трећи син Јованов, Јања, напустио је сво ју веру и био је после тога као мртав у породици Путника. У породици попа Ненада, најмлађег сина Јована Путника, нарочито су се поносили братанцем

Због тога је изгубио службу и послат за писара у Чонград, у Мађарској, неку врсту тадашњег чиновничког Сибира. Тома је, у другом

Имали смо и посету америчког циркуса Барнума. Мој отац је, годину дана пре тога, био отишао на село, у Иланчу. Дотле ме је чекао, пред позориштем, и кад снег пада.

превод Рата и мира (или мађарски превод) и ја сам тај роман прочитао за дан и ноћ, иако је моја мати тврдила да због тога може да наступи слепоћа.

Кад је мој отац дошао, године 1908, са села, да се оперише у Темишвару, и, кад је одустао од тога, рекао ми је да зна да ће умрети, али да то треба да кријем од своје матере. Да она не дозна.

У Иланчи је после тога посетио пчелара, који је вршио и занат ковача и тесара мртвачких сандука. Мој отац је изабрао себи сандук, куцкајући

Садржај је био такозвано право прве ноћи (иус примае ноцтис). Нимало ми тога није жао. То лето послао сам своме брату и један роман за Бранково коло, часопис који је излазио у Сремским Карловцима.

Не питајући ујака. Ујка Васа прекинуо је после тога да помаже моју матер, која је била остала удовица и преселила се натраг у Иланчу.

Скитао сам се после тога, до септембра, по Јадрану, а затим сам отишао матери, у Иланчу. Међутим, годинама, ја сам се стално враћао и туда

А што се тиче кћери Николе Вујића, оне су, много година после тога, имале брата у академији. Њега је, као младог поручника, у Скопљу, убио један регрут који је био с ума сишао.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Ко сам ја, то ти нећу казати одговори старац — а смејем се зато што ти се крчаг разбио и што се ти због тога љутиш. — Познајем ја тебе, Агатоне, одавно — настави старац и уозбиљи се.

У исто време био је епископ Христове цркве у Риму један старац, који је, пре тога, у посту и молитви провео четрдесет и седам година у некој пустињи.

ХРИСТОС НА ПУТУ Обилазећи градове и села На работу је пошо свога дела. Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене. — Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да

брзу руку метуше две-три звезде, једну ленту; три-четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут а, сем тога, дометнуше још дваестак разних медаља и споменица. — Тако, брате!

Основано је ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја... Ви сте, на сваки начин, бивали већ неколико пута до сада министар? — Нисам никада.

“ Друге су новине отприлике то исто саопштавале, са оваквим додатком: „Сем тога, дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек долази још и важном политичком мисијом.

Затим сам разговарао са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је

Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем. Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које

да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете. — Нека важна ствар, ако смем питати! — Врло важна.

од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!

Разуме се, после тога његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“ Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а

После тога настаде дубока, тиха ноћ, и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи узвишене грађанске дужности, заспаш

” Сутрадан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло стићи да

Сем тога, главни лекар државников постаде одједном славан човек. У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши... Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...

Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара...

Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.

Преко тога рачуна није се смео утрошити ни један ћутак. »Цензори« су кажњавани најстрожом казном, ако би врата стајала отворена

Чистота, ред, симетрија — то је њихов живот, њихово дисање... Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са стране освојити њихова срца и тиме добити

»И свега ће тога нестати: и мојих вечерњих снова, и моје слободе, и мојих навика, — и ја морам постати роб другога лица, које ће, за

одмах, да се испава, али му је то бранила само једна мисао; готов би био сад да пође и на венчање, само да би после тога могао спокојно — заспати. Али судбина је спремала нешто друго.

ПОТЕРА »Одмах по пријему ове наредбе, кмет тога села скупиће до 80 поузданих људи са оружјем. Сазивање и скупљање мора се вршити у највећој тајности.

Али ова потера беше необична и по начину сазивања и по времену, у коме се предузима, те због тога даваше веће изгледе на успех.

Људи се згледаше запрепашћено. Ђокић таман хтеде нешто да каже у потврду тога мишљења али у том приђе кмет, који је чуо последњу реч, пасе обрте ономе што прича о чинима: — Јес' чуо, ти, Живојине.

»Свршено је, сад ми је добро«, — могло се прочитати на том лицу и, као за потврду тога, његове усне беху развучене тако, као да ће сад да се насмеје.

Па онда војсковође тога времена: Аларих и Стилихон, Гензерих и Атила, Ајеције и Одоакар... Хајде већ Атила и Гензерих — нису га тако бунили,

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

и многоме од напора и подвига појединаца, када исти подвизи хармонишу са социјалним потребама и савременим тежњама тога друштва”. ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао.

Рекох ја: са Јевремом треба прво да разговарам! Па овај... и то да ти кажем... Ако ти је почем стало до тога, а ја пристајем и да поделимо, да ме пустиш прво мене једно две године, колико знаш да се помогнем, па после ти иди,

(Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда?

ИВКОВИЋ: То је већ друго, сасвим друго. Само, отац је отишао даље од тога, он се упустио са последњим људима који измишљају, клеветају и подмећу. Хватају чак и оне које ја пословно гоним.

ДАНИЦА: То све зависи од тога ко има поверење народно. ПАВКА: А он га бајаги има? ДАНИЦА: Па има. ПАВКА: Ћути, бога ти, ухватио се с којекаквима!

СПИРА: Ето, као да то зависи од тога што смо ми решили! СПИРИНИЦА: Не зависи, али ако буде Јеврем посланик, а он нека гледа!

Читао си ваљда дописе о мени? Па јесте, бре... (Грува се у груди.) Ја се не стидим тога што сам био жандармеријски поднаредник. Да их видим, те школоване, кад дође тако велика ватра као што су избори.

ЈЕВРЕМ: Јесам! СЕКУЛИН: „По милости божјој и вољи народној: Секулић писар тога и тога среза, по потреби службе, у тај и тај срез.” Шта значи оно „по потреби службе”?

ЈЕВРЕМ: Јесам! СЕКУЛИН: „По милости божјој и вољи народној: Секулић писар тога и тога среза, по потреби службе, у тај и тај срез.” Шта значи оно „по потреби службе”? ЈЕВРЕМ: Па то, по милости божјој...

СЕКУЛИН: – По милости божјој, 'ајде ти, Секулићу, у то и то начелство, и поверавамо ти народ тога округа, односно среза, те га поучи, упути и попритегни мало. ЈЕВРЕМ: Па јес', мора и да се попритегне...

ЈЕВРЕМ: Па... јест... ал' шта ћеш, тако се десило. (Хтео би да се извуче из тога разговора.) А има ли што ново? СРЕТА: Море, како да нема, угазили смо сад већ дубоко, па сваки час новости.

ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш, пријо, и то је посао! МАРИНА: Оно, и јесте посао, како да није! А због тога сам посла, ако хоћете, и дошла да разговарамо. ЈЕВРЕМ: Па ако, пријо, да разговарамо. Извол'те, седи!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!

Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.

Братско поздравље«. А још милије би му било кад му изађе какав његов рад. Тај дан је био свечан дан за Срету. Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану. Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.

Па је тако и радио. Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.

Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима.

И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример,

Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера. Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не

Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема. На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих

бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко. Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.

А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа. Волела је да се млати

звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој. Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!

А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек. Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Видиш нешто што дотле ниси видео. У ствари Тога дана све се било изопачило. Миш зачикава мачку, а она Или неће, или не сме: Седи на прагу, сва преподобна, И

За ноћно превртање и напорно бдење Једину кривицу, знај, сноси глава ти: Она тражи неналазиво решење И због тога теби не да спавати!

Недогледан је круг незнања, 500 километара му је пречник! Тодор, због тога, издаје свој Правописни речник, Скупио је сто двадесет хиљада најразличитијих речи, Од којих му стан као кош пун

Да седи поред постеље кад му се унук разболи, Кад оздрави — у реци да га окупа. Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа. Деда је и главни и споредни, али увек при руци.

Јуре кола у хиљаду смерова, Аутомобили бржи су од керова, Па због тога, у овоме столећу, Пси под аута непрестано подлећу.

Ово дрво ту је тек пола века. Раније беше шибљак. Још раније, пустара. Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа...

(А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.) У пустим улицама, после тога, Нигде се не чује Људска нога. ШТА СУНЦЕ ВЕЧЕРА Када се сенке издуже, истање, Шта сунце вечера? — друго је питање.

Како то? Зашто? Шта стоји иза? Ништа! Он воли да се клиза... Годи му кад се мало искоси. (Од тога јачају менискоси). А да је прав ко храстов пањ Ко би уопште марио за њ?

Ал к мени касно дође то воће И због тога сам одједном тужна...” „Да га бар нађох сама, и пре Звечана — ал усуд је овако хтео!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Такве је трагове нарочито Сиреви доцније, 1874 године, добро проучио. Међутим, никад нико није у то време, као ни пре тога, у копненој слаткој води нашао полно зрелу јегуљу, као ни ситне јегуљице које би ту биле расплођене.

и Фезерсен 1903 г. успели су ухватити у мору јегуљине мужјаке у полно потпуно зрелом стању. А Петерсен је пре тога 1894 г.

први поглед сасвим безначајно откриће које је једног дана учинио у тим водама, било је судбоносно за сав његов рад од тога тренутка, као и за целокупну реконструкцију романа јегуље.

Да би се разумео судбоносни значај тога привидно ништавног догађаја, потребно је знати какву је светлост он унео у проблем живота јегуље и шта је он собом

је знати какву је светлост он унео у проблем живота јегуље и шта је он собом повукао у напорима научника за решење тога питања. Године 1897.

Они су из тога закључили да се то живо створење, коме су дали латинско име »лептоцефале«, има сматрати као ларва јегуље из које ће се

Кад је у малој стакленој чашици угледао и распознао ту ларву, Шмит је тога тренутка увидео да се закључак италијанских научника не може одржати.

резоновање било је овакво: није могућно да је та ларва, дугачка 75 милиметара као и оне у Месинском Заливу, допрла из тога залива до Фероерских Острва удаљених на неколико хиљада километара, борећи се са сасвим супротним морским струјама и

Кад је себи поставио тај задатак, Шмит се, напустивши од тога догађаја све своје друге послове, сав предао проблему јегуље.

Дотадашњи Шмитови радови, његово откриће јегуљине ларве у водама острва Фероера и последице што су произашле из тога открића, учинили су да данска стална комисија за риболове повери великоме природњаку даља истраживања о области

Али сутрадан су научници запазили да су урођеници мртви пијани и одмах су видели како је до тога дошло: урођеници су попили сав алкохол у коме су брижљиво чуване ухваћене јегуљине ларве, прогутавши и ове, не знајући

Од научног материјала није ништа остало, али је остало оно што се из тога материјала извукло, а то је чињеница да су ларве биле све гушће, а ситније, у колико се од Фероера силазило на југ.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Па ако хоћеш да се ласка Теби ко свакој другој жени, драга, Ако ти годи празних речи праска, У изобиљу имам тога блага: Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Да ли ово светковање није на кому си сабрâ Црногорце да чистимо земљу од некрсти? И без тога ово нам је слава, на коју се врсни момци купе способности своје да кушају, силу мишце и брзину ногах; стријељањем да

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Причаћу ви за тога ђавола. Ми играсмо у колу с гостима, ређасмо се наоколо вином, докле пушка извише Пиштета¹ пуче једна, и човјек

Ко је овај пламен распалио? Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах?

ВУК МИЋУНОВИЋ Будили се ти тако проричеш, мишљаху ли у свијет за кога? ВОЈВОДА ДРАШКО Нема тога ко с' не боји чега, да ничега ано свога хлада.

Суд онај час она два ухвати, па на муке с њима у галију. Од тога ти бјеху погинули, међу собом вјеру изгубили. Колике су с краја у крај Млетке, ту не бјеше ниједнога чојка један

БАБА Ми имамо једну траву за то, па ту траву у лонац сваримо, из лонца се редом намажемо; иза тога будемо вјештице. КНЕЗ ЈАНКО Па послијед што се од вас ради?

Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде.

ВЛАДИКА ДАНИЛО Ђе вјештице, што говориш, Вуче! Нема тога ни у једну књигу. Сврх мене се сви овде куните, то су бапске приче и мудрости; него лаже ова бабетина, али може нешто

КНЕЗ ЈАНКО Доиста се мислиш набројити. Да ли ти се, оче, не додије, а од тога . . . . . . . . . . . . Ја бих воли сад тривну орахах, да је једном по нашки избројим, но стотину тијех бројаницах да

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

он, тај Софкин прамдед, хаџи Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богатства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.

И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршиле су. И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога. И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, | стрине.

и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати: — Ако му је до тога — беснео је — зна и за то хаџи Трифун. И он је некада био млад. Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.

Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога. А међутим он, стари, зна да није због тога што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога да не би чуо како њен син

стари, зна да није због тога што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.

“ И ваљда због тога спољњег, неблагодарног | света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер

Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и

Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло. Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.

И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова

чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.

А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи

Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ја разумем твоју сузу тога трêна, К’о и бригу доброг оца што изиђе, Као тужне очи верног пса што приђе, Као душу туге и јецања њена.

Није било погреба ни пратње За несталу љубав тога дана, Нити сузе за њезине патње, Нити песме, сем грактања врâна. Горка јесен узела је рâна.

Победну песму својој вољи кличем; Јер би ме скупа растргли још тада, Да нисам, увек мудра и са бичем, Била тога свесна давно и дубоко.

— Гле, то је нека књига! — Дâ, сонèти, Песме и љубав... — Које је то време? — О, давно; ко ће тога да се сети! — А ово? — То је цвет у књизи, свео. Смешно; ал’ некад људи су век цео Чували тако нешто.

Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога? — И много још чега. Требало би знати Читав један речник!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

? Апостоли Христови, кад се дух свети излио на њих, не бјеху, можда, више зачуђени од контове дружине тога часа. Бленули од чуда, као да је конте са својим табаром и власуљом полетио у облаке.

Није шала толики народ, таки пазар! Од принципова времена тога не би, јер бјеху мутна времена, да се слабо и знало кад је Божић а камоли да га је ко славио!

Иако је у Црној Гори обично видјети разнијех појава у ваздуху у један мах, опет је тога часа тако чудно било на небу, да се оно четверо сваког часа устављало и гледало.

Пламен је весело играо усред те снуждене чељади, те је мужевно а жалосно лице сердарево чудан израз примало од тога блијеска. „Пејо! подај човјеку чашу вина, напио си му!“ рече тихо Ивана, сердарева жена. Пејо не чу, нити оком трену.

“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?

А пустићемо од мора вјетрове и сунцу ћемо наредити да раније пригрије, па ће земља окопнити на вријеме!“ „Осим тога“, наставља Господ обративши се сину, „ову ломну гору под нама, гдје те лако весело примише, гдје људи, од вајкада крв

Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље. Једино, на рубу тога поља, у заплећу врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога камена; здање Богу

Али, тринаест година након тога, препородитељ Црногорства бесмртни Данило (први из дома Петровића) тијем истим камењем, сазда нови манастир и цркву

Држање и покрети му бјеху одређени. Видјело се на први мах снажна душа у снажну тијелу. Видјело се да хотјење тога човјека потпуно влада тијелом; да на најмањи миг његов, сваки уд готов је на покрет, као роб на миг господарев.

Али Господар бијаше тога часа удубљен у молитви; он стајаше под деснијем сводом, на истоме мјесту, гдје му и данас мошти почивају.

Сунце са истока гледало је тога часа по свијету више торжествених скуповâ — можда — али скупа, простије и узвишеније природе уједно, сунце тога часа

је тога часа по свијету више торжествених скуповâ — можда — али скупа, простије и узвишеније природе уједно, сунце тога часа гријало није. Ђакони Иво и Алексије стадоше пред вратима дворане, да редом пропуштају главаре.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тако ми очњег вида! Тако ми сунца!) и краћег облика (Живота ми! Очњег ми вида! Сунца ми!). Осим тога заклетве се употребљавају у правом и ублаженом значењу (С места се не помакао, и Тако не имао среће као црни паук у

). Зато је потребно правити разлику између поређења која су само то — и оних поређења која поред тога имају и пословично значење (Худ као и луд, Хранитељ као и родитељ итд.).

Караџић, њихов најзаслужнији скупљач. По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд. — случај и са говорним изразима.

Осим тога постоје и „приповијетке, од којих су пословице постале“. Кад се такве пословице причице користе „понајвише је обичај

Поједина празноверичка уобличења из тога нестварног, измишљеног и замишљеног света сама су по себи и као опис занимљива, а не и без поетске каквоће; не ретко

Од тога нису била изузета ни свештена лица, на чијим се рукописним требницима са побожним молитвама налазе крај летописних запи

начин њихова излагања, обично кроз градацију, као и само њихово мистериозно казивање, уз разна обредна средства, осим тога и непосредно обраћање болести као да се говори живом бићу, даје им експресивну снагу и митски корактер.

љуљанке, као их назива Ђуро Дежелић), успаванке, молитве (пре спавања), ругалице, зарицалице и разбрајалице; а осим тога постоје и стихована казивања са дужим говорним творевинама које нису само деци намењене, као што су то: песме о

На кога падне последња ударна, обично кратка и наглашена реч, тај испада из даљег разбрајања, односно на тога је ред да започне игру.

Осим тога, зна се и за специјалне песме тзв. „напитнице“ и „почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су

Здравице у првом реду зависе од тога коме се, којом приликом и са којом наменом наздрављају. Према томе оне могу да буду озбиљне и свечане, похвалне и

и нормално дете кроз забаву учи правилном и смишљеном изговору, ломећи језик и казујући ствари по логичном реду; осим тога нарочито код дефектне деце, код оне која тешко изговарају поједине гласове као р, ш, с, ћ, и тел.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

(па ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи,

ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи, доклегођ

и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће оженити, до кћери говедара из тога и из тога села!

до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће оженити, до кћери говедара из тога и из тога села!

Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали

Кад дијете нарасте повелико, оно навали да иде из пећине у свијет. Међед га стане од тога одвраћати говорећи му да је он још млад и нејак, а у свијету има злијех звјерова који се зову људи, пак ће га убити.

Ковач се прими тога посла, али му се учини да је гвожђа много, па га сакрије готово пола, а од осталога буздован слупа којекако.

Онда га се сијач тек опомене, и рекне му: „А жље те сакрио! умало те нијесам прождерао!” Иза тога пошто вечерају и стану се о свачему разговарати, запита Међедовић домаћина шта му је било ономе зубу, те је онако мимо

Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год хоће у своме царству.

” Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући за дуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника, па га

” Он узме длаку од курјака па га пусти. Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека, па га запита: „За Бога брате!

” Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде у вече уседне он на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради, свећа светом Сави, уља 60

“ (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38) Због тога бдите, јер ћете у плоду трудова својих уживати ако ово испуните, и блажени ћете бити.

И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку. Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа. † Од свих последњи Сава грешни.

(І Кор. 2, 8) А када се оконча речена молитва и јереј изговори уобичајену молитву, тога часа сви падају па лице и слушају игумана, а он овако молитву да измоли од вас: „Молите се за мене у Господу, браћо,

одговор, празнословља и смех безбожни, од чега се догађа да се запада у непристојан говор, укор и осуду, јер од тога се ум раслабљује и заборавља шта је добро. И малаксао, наћи ћеш тегобу вративши се својим ћелијама.

Јер каква му је корист од пребивања овде? А каква му је корист од неисповедања? Зар нема од тога више штете и погибељи и свагда учење злу и све оно што души доноси погубност?

Поред тога, пресецамо и избор воље, као што код многих искорењујемо неситост и учимо вас да малим и потребним будете задовољни, а

Никакве штете манастиру од тога не може бити, „јер може Бог и од камена подигнути децу Аврааму“, (Мт. З, 9) и слепима дати премудрост, и реч

А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин. Треба над овим веома бдети, ум чувајући, знајући да је противном лако на њих наићи

Па због тога заповедамо: када дође новак, да му се да раса и кошуља, а на годину свој братији да се да по перпера да купе себи

Једино због тога нека код игумана буду различита јела. Овако како је речено треба давати и онима који су пали у болест и тога ради

Овако како је речено треба давати и онима који су пали у болест и тога ради потребно им је боље јело и пиће, због састава немоћног њиховог тела. Ово ми, уосталом, изгледа разумно.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Да то не буде неки коштаплер? ЈАГОДА: Он је високо изнад тога! Истина, мало је старији, фарба бркове, ал не може се и јаре и паре одједном! Човек треба да буде реалан!

ЈАГОДА: Треба да се нађем с вереником, чекаће ме на углу Кондине, излазимо на неку вечеру, са таксијем! А пре тога морам још и на станицу, шаље ми цимерка пакет са гардеробом! А ево и киша, видите, како пљушти! Колко вам имам?

МАНОЈЛО: Поделићемо следовање вечерас! ТАНАСКО: Опет онај пексимит француски? Дизвинете, од тога сам добио затвор! Да барем има печен компир и тани! А што да не куцнемо овој овде кафеџинки? Мало кундаком у врата..

МАНОЈЛО: По свим мојим прорачунима, овде треба да се покаже чудо! Од тога зависи образ и част јединице! ТАНАСКО: Четврти пешадински пук „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија,

Тако се брзо опамете, да ти се смучи! ИКОНИЈА: Зависи од тога ко је каки карактер! Ваљда си ти од тврђег материјала!

Уза сваког се пришљамчиш и притандрчиш! Ако ти се пије, седи и пи, остави људе на миру! Није свакоме до тога, дочег је теби! МИЛЕ: Ти си много дрчна, много си офурцатила! А кад је требало да региструјеш кафану...

МАНОЈЛО: Са нама ти је испало још горе! Аустријска офанзива, кланица, на наш сектор туче једанес цеви, од тога четири великог калибра! Пуцали смо колко смо могли, ал џаба, разбуцали нас као бундеву!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Немој да капија почне да шкрипи, коњи и кола да лупају и да се због тога он пробуди, па знаш после... СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека.

Али, да од тога одмах начини одело, да носи, хоћу да је видим у то обучену. МАРИЈА Добро, добро. (Пође, застаје.) А за друге,

И не само њој да доносиш, само њу да китиш, а ове друге и не гледаш, па се бојим да, можда, због тога они њу почну да мрзе... ЈОВЧА Јест, моји су сви. Али, ако су моји, ако сам их родио, ја сам се сваком и одужио.

И не због тебе, него због ње, Васке, нећу после, кад опет одеш и кад те опет по неколико година нема, да они због тога, због тебе, што ти само њу гледаш, њу почну да мрзе, попреко да... ЈОВЧА Кога да мрзе?

И, нећу душе да грешим, покојник све на време тачно врати, а од тога виде вајде, добро заради, купи баш тај виноград и ту њиву. А и она (показује на Анђу) и она му је помагала.

МИТА То је, ја! Кад није, а зашто је зимус боловао, лежао?... АНЂА Није, није од тога. Него назебе, прозебао и зато је боловао, а не то, не... ох! ЈОВЧА (Мити): Хајд ти!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

И, заист[а], из тога се по вишој части рађају неслога, немир, мржење, вражба и свађа, понеже не познајемо како ваља ни сами себе ни друге.

Из тога што сам довде говорио може се познати, од части и накратко, шта ће ова моја књига у себи садржавати; није више потреба

Мој благодетељ почео је дознавати моја чудновита желанија и намеренија; радио би свакојако од тога одсоветовати ме и одвратити; многократ би ме загрлио, љубио и с отачаском добротом би ме обличавао што ја њега не

То говорећи, ја и[х] не осуђујем; тога се ни они сами н[е] одричу. Но теби кажем да је права светиња да млађи старијега слуша, да се деца своји[х] родитеља

Ваљада је бог ту земљу благословио, те само у њој има пустиња.” Мени се чинило да је тога игумна бог послао да ме изведе из Чакова, као из Египта, и да спасе душу моју. Пошао сам с њим до Сенђурђа.

” Игуман, сирома[х], видећи се изненада у такој фортуни, правдао се како је год могао, заклињући се и преклињући да он тога не би за главу учинио, и даје он мене хотео у Сенђурђу оставити.

безлобна и слаба младост није кадра расудити, и није јој за зло примити; потребује руковођења и настављенија; ако ли тога нема, остаје у тами и у превари. Ко се је научен родио на свет!

на мени имала, да сам проклео старца Диму, грчког даскала, и сан с димлијама; нит’ знам шта се је од даскала после тога случило, јер нит’ сам га већ видио ни за њега чуо.

Многа старост, труд и мука потребна је за от[х]ранити и до савршена возраста довести чада своја. А осим тога, коликим бедствованијам и болестима подложна је свака мати, носећи у себи и [х]ранећи плод утробе своје, коликом болу

Неблагодаран и недостојан чловеком називати се који се тога благодејанија не спомиње? Моје кћери, кад би ви управ размислиле и расудиле на коју сте високу одреду од бога саздане,

Ваља дете научити да је благодарно и слуги и слушкињи који га послужују, јер оно само собом тога јоште није кадро заслужити; да је благодарно сваком човеку за најмању добру реч; да је дужно никога ни у чем не

је и дужи и дебљи од свију био, и браде | више је имао он сам него десеторица других): „Да т’ кажем, оче игумне, ја ћу тога малога узети, а Максиму ћу дати пут, јер је несташан као враг и јутрос ми је нов крчаг разбио.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кушмељ — зато што бијаше веома рутав, Чагаљ — стога што је био сух као кука, а Шунда — због тога што је говорио кроз нос.

Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао. Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла

Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?

Поврх сијена слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче. За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачи пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.

— Шта је оно? — викну Бакоња. Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу. — Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?...

Бакоња приону својски. Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа. Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и

Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина. Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто за шест крава музара.

Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио. Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не јави

А ако вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.

Послије тога изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна

Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине. — Браво Јерковићу.

Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљива, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Некада, док би облачила кошуљу, називала је она њега, само у мислима, „мој чворак“. Вечерас се сетила тога заборављеног и никад неизговореног тепања, с уживањем и поносом гледајући у своје крупне дојке које су бежале једна од

у ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца. Сви који би га тога дана срели знали су куда иде. Друкчије су га поздрављали.

Њега овде неће сахранити. Никад. И ако сасвим пропадне. Умрла... Умреће и он. Шта би она имала од тога да јој сврати на гроб? Наружи му се лице, зажмури, потмуло јекну. Шта он то хоће са собом? Зашто лаже себе?

И збуњено.) ... Нико не устаје. Са свеће, пободене у преломљен колач, капље восак. Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути?

Да, прво то... — не сме да ћути, јер отац изгледа тако као да ће да се туче, хтеде да устане и да каже да није због тога дошао, али га Аћим претече: — Кажи, јеси ли то одлучио или ме питаш па да одлучиш? — Одлучио. — Одлучио?!

Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији? Ко је од тога имао користи? — застаде. Сети се призора с пута: ...

А што ви радикали галамите о демократији, то је само изговор за селачку анархију и јавашлук. Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур!

Њему ће ионако све да остане. Сада кад је Ђорђе почео њу да злоставља. Где му је душа да баш данас због тога дође? А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила.

Пиши за паре пре него што их потрошиш, али гуњ и опанке не скидај. Не срами се због тога, јер они То немају. Нек виде шта је сељачки син!

“, шапутао је на клупи, у малом парку испод Пон Нефа, а она му прстима поправљала кравату... Тога дана је докторирао, фотографисао се и послао слику оцу. „Лело је што си науке добро свршио.

Тола се стресе. У радикалској буни стају и сено је запалио. Све је изгорело. И стока. Због тога ме ти, боже, кажњаваш, бездушниче! Ноћас се и теби родио син, а ти хоћеш мога... Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића.

Тад је хтео да побегне, јер је мокро и тамо где је његова рука, али баш од те руке није могао да побегне, њему је од тога пошла крв, чуо је како пишти и мислио да ће умрети, а није смео да викне, јер га је она из све снаге стезала испод

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече Мајка свих река строго и одлучи да припази на тек рођену кћер. Мала река се невољко поче спуштати али од тога часа све реке и речице, сви извори и потоци будно су стражарили.

Кад се распрсне, прогутај његову коштицу, али га пре тога не дотичи и ником ништа не причај! — нагло, као што је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с прозора, и

— Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну. Али од тога часа пође по свету прича о дечаку од чијих речи процвета камен, нестану болест и туга.

Људи су га с осмехом сусретали, уверени да на свему чега се реч Златоустог дотакне, још Дуго након тога, трепери неки радосни, златни сјај. Ко зна: можда је тако и било? Можда се лудима причинило?

— дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде. Више га нико није срео, нико чуо. Али од тога доба сва деца, када су тешко болесна, виде како са звезде на звезду скакуће дечак светлокос и светлоок сав прозрачан,

Дечаци из Улице кестенова тада подижу поглед ка небу, узвикујући: — Гле Плачка и Смејачка! Старији након тога дуго ћуте, а маленима се чини да виде како звезде силазе с крова и претварају се у дечаке.

Бела жаба се замисли: ако нестане локве — изумреће трске и жабе, одлетети вилин коњици и лептири. Како се тога раније није сетила? Лептири? Зар неки од њих не би могао да буде локвин цвет?

« —погледа га, осмехнувши се, а талас задрхта од нежности. Од тога трена њен лик није га напуштао ни у сну ни на јави.

Високо у небу, раширених крила, изгледао је као сребрни облак, као неки летећи Месечев брат. Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко Месечев брат.

Лепотица га само сумњичаво погледа, али од тога трена дани су им се расцветавали као златне руже. Научи лепотица да се смеје, да страхује, да брине, да се радује.

« Од тога дана његови бродови су тонули тамо где се несреће обично дешавају, али и тамо где их никада није било, а за сваки потон

— Златокоса га је гледала не верујући сопственим очима. — Да ти помогнеш? — приђе му ближе. — Како хоћеш! Од тога часа они су заједно градили кућу, заједно садили воћњак, све док једнога дана принц не угледа сузе у жениним очима.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Очигледно је одржао обећање. Можда и због тога што је лепи, сувоњави младић изишао из Небојше са неизлечивом костобољом, и малко хром.

Јеврем би могао да призна, себи, и нешто друго: кнез Милош јесте бивао све самовољнији али Господар Јеврем није, због тога, бивао све забринутији; можда је, чак, бивао и задовољнији.

Онда је местозаступник. У младости, умео је да носи главу у торби. Можда и због тога што је имао утисак да га смрт неће.

Бронзани ратник се, опет, тога не цећа. Биће да се, већ само далеки преци засути прамењем времена, и он и његови сувременици понекад чине, оку новог

Било је тога и после Васине погибије, нарочито кад је први устанак пропао и кад бакљаде ником нису падале на памет. Године 1814, за

Остало је записано и то да је, уистину, испратио тог побратима, затим му запалио хан па отишао на Авалу. Ни тога се не цећа, али це цећа да су тада, у претпролеће 1804, снегови на Авали трајали а гора била сва пуста.

Са шаком змајева, као у причи, растерао је множину Турака и задобио силан плен. Та је победа била важна и због тога што се, после ње, зачео онај шапат који се претворио у легенду: да Васу Чарапића тане не удара, а пораз обилази.

Разлике су биле велике. Није му било свеједно: чикао је судбину, али му није одговарала. Можда је то било и због тога што никоме није припадао иако се, повремено, оцећао везан уз многе којих више није било.

Од њега, Узун-Мирка, склањали су се а он их је изазивао. Због тога га је кнез Милош, често, звао у Крагујевац. Грдио би га, строг, онда опомињао, благ, па га отпуштао, уз дар.

Није зазирао од тога да себе замишља у другима а друге у себи; забављало га је да, у мислима, мења своју кожу као што је, у стварности,

Чак и од људи, чинило се. Једни су мислили да је то због тога што га је поочим, неки Страхиња Чупић, имућан сељак из Салаша Ноћајскога у Мачви, кад га је усинио, на особит начин

Салаша Ноћајскога у Мачви, кад га је усинио, на особит начин провукао кроз ногавицу; други су веровали да је то због тога што је оку судбине измицао мењајући дом и презиме.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо! Хватите се кола тога, од вишњег је оно Бога! ........................... ........................... Бр.

А један цветић што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио Најтајниј' уздисај. Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси.

Ј. Јовановић 3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засијала. Ј.

Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је заната ради у варош отиш'о с њоме“.

груди за животом жедне, К'о ти за уљем; мој дух, сваке ноћи, И сваког дана, и свакога часка, Пуцкара, пишти - али тога гласка Нит' чују, нити могу му помоћи... В.

И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи своје доста не напојих... ЦXЛВИИИ 2 Од тога часа, у груд'ма ми плану Нов пламен који тако слатко жеже, Од ког далеко црне мисли беже, И који мелем привија на рану.

“... А да ли знадеш да се у том часу Гранитна зграда мојих идеала Сруши и смрви и у пеп'о расу? Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ах, страшнога твога паденија! Ах, ужаса што смртне постиже! Тужнога смо мученија жертва рад погубног тога преступлења.

на зефирна крила, поведе ме унапријед мало код једнога источника малоп „Ту ти сједи и воде се напиј са бистрога тога источника; она ће ти управо открити страшну судбу твога паденија!

Позоришта тога престрашнога сви умови представит не могу: кад итаху к погребу шарови, један другог у лет раздрабљаху, на комате

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

То ме је изненадило, али се брзо присетих: Левенхајм је, како му његово име сведочи, био Јеврејин и због тога су продаја и куповина његових дела били забрањени, а уништено све што се затекло у стовариштима.

Књиге прикупљене у њој предочавале су ми царство наука у току времена. То путовање много ме задовољило, већ и због тога што је било потпуно бесплатно.

Све три велике свеске тога дела проучих са великим уживањем. Тако сам заволео историју наука. Она се разликовала од светске историје тиме што су

века и у даљим поглављима свога списа упознати свога читаоца са свим знаменитим француским и италијанским научницима тога доба.

Јужне обале тога полуострва и целу Сицилију населише Грци и тиме оденуше ту полуварварску земљу - Рим се тада још налазио у доба свог

следовало је да се на источном небу хоризонта, тамо где се небески свод и површина Јонског Мора међусобно додирују, из тога мора дижу и пењу на небо без престанка нове звезде, док је на западном небу обрнут случај; онде оне залазе за брегове

На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо. Та звезда се не помера никад са свога

Из тога изведоше Талес и Анаксимандер закључак да наша Земља лебди у средишту те небеске сфере. „Колико су та учења ових мудра

Недалеко од његове западне обале уздизаху се либијски брегови, као камени зид. Ту, испод тога зида, простирала се варош покојника, а мало даље према југу видели су се опет многи храмови, и долински котао са

Онамо је водила, као што ми је писац тога писма објаснио, права, широка, поплочана улица. Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита, натприродно

Њихови квадрати су: 25, 144, 169, па је заиста, збир првих двају тих квадрата једнак трећем. Убрзо иза тога увидех да и за бројеве 8, 15, 17 важи исти такав однос. Мало по мало нађох још неколико таквих бројева.

е. било велике гурњаве на главној пијаци варошице која је, баш истог дана, била почаствована високом једном посетом. Тога дана одржао је Велики Сенат вароши-републике седницу на којој је одлучено да позвани, присутни и несумњиво највећи

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Никаква посла нисам имао. И тако очајно беспослен тога дана покушавао сам да размишљам о својој нервози и својим чудним послератним расположењима.

Зато и кажем: чудна и можда само за мене необјашњива нека нервна појава по којој моја расположења зависе, рецимо, од тога, на коју ствар заустављам свој поглед или какве природе или врсте звук или шум осећам око себе.

Кад сам тога јутра погледао на полицу с књигама она се била погла као скрушена, у очајно погурен мали глобус, украс на писаћем

Крупне пахуљице падале су у млазевима по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечера кад је снежна белина била сакрила и сву ону ружноћу београдских страћара које су у нашим очима одједанпут

Да ме је ко тога часа упитао: — Никола, шта мислиш, има ли на свету лепше среће од твоје? — Ја бих му одговорио: — Човече божији, како

Да си моја ја бих те убио, рђо куса... И данас, кад сам принуђен да се, на овом месту приче, дотакнем тога непријатног момента, јане могу да знам, управо, каквим тајанственим начином ствар узе тај обрт или, да се послужим

посланикову и моју противници попустише, напрегнути нерви постепено олабавише и све до Лапова проведосмо, после тога, ћутећи.

и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога тренутка, и само ради тога да га и ја доживим, одлучио да оженим.

на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога тренутка, и само ради тога да га и ја доживим, одлучио да оженим.

И целога тога дана на путу ништа друго и ни о ком другом нисам ни мислио. Од венчања његовог ми смо се ретко дописивали.

његовог пука, где ми рекоше да је он за ту ноћ добио некакав специјалан задатак на извршење и да ћу морати, због тога, сем ако нисам љубитељ јуриша, ту остати да ноћим.

Ја сам, да кажем, против ових излишних, делимичних напада... трпимо губитке, а резултати никакви, па поводом тога. Али, веруј ми, не мучи ме оно што сам тада казао, већ што нисам говорио сасвим онако као што мислим да треба да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

заљубљивао или није, али знам да се није нашао код куће кад сам се ја родио, и да ме никад није видио, јер је прије тога завршио у својој кожнатој врећи. А ја сам остао у крилу мајци, која је и даље остала у њега смртно заљубљена.

Често сам се у дјетињству замишљао као дрво. И чинило ми се да тачно осјећам што осјећа дрво, само што оно није тога свјесно и не зна да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно

Осим тога, налазио се у властитој кући. А кад човјек бар у властитој кући не би имао право, шта би у ствари и имао од тога што

Осим тога, налазио се у властитој кући. А кад човјек бар у властитој кући не би имао право, шта би у ствари и имао од тога што је у својој кући?

Најогорченије протестирамо проти нечувеном насиљу.” За дуго времена послије тога, усред игре би ми саме наврле на уста те ријечи, па сам их бесмислено понављао, не успијевајући никако да их се

Остали би настављали загријано своје расправљање не примјетивши ништа од свега тога. А кад би онај случајно обрнуо према мени своје пепелно, цијанотично лице, ја бих брже скренуо поглед и презнуо као

Уображавао сам да један јединцати, сам по себи, увијек једнак и увијек једнако неосмишљен тон, може да изрази много тога, сву силу разноврсних ствари.

Но изгледа да сам се прилично касно свега тога сјетио. Као што се уопште, по сили саме ствари, касно са сигурношћу освједочавамо о промашеном: о томе може да нас

Застати и ушанчити се на једној тачки прије тога можда значи не ићи до краја својих могућности, не остварити у потпуности себе. И зато, увијек даље!

да је несрећа дошла баш у прави час, у час кад сам био допро до крајњих граница мојих могућности и када ни без тога не бих био крочио ни за стопу даље, у час кад је неминовно морало да отпочне срозавање. Милостив удес!

Али сам ипак толико полтрон да, поред тога, осјећам и потребу да ми се то не повјерује. И ко зна шта ли све ја несвјесно не радим (с оном рафинираном лукавошћу

увјеравати са сврхом да ти се не вјерује, увјеравати да би разувјерио, него још претендирати да средство за постизање тога ефекта буде твоје истинско увјерење и сушта искреност твојих ријечи.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез. Међу момцима наста гуркање и шаптање.

Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.

је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах. У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници.

шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.

Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој. Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као

Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица. Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.

Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу. С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.

Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе. Тако је цедио и становнике и

Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога. Никад Вујо не одлежа ни дан апса... Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин.

да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. — Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све. Нису наши доктори скупи као ваши.

Само да ме нико не види. Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. Пред општинском кућом не беше никога.

« И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « — Хајдес...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.

Петар, али врх чизме претегне целог Петра, па се и девојка беше обесила са његове стране о теразије, но поред свега тога опет је врх од чизме и њу и Петра претегао. После тога мораде се Петар предати смрти и умре.

После тога мораде се Петар предати смрти и умре. Девојка га лепо сахрани, и жалила је много година за њиме. СОЛДАТ И СМРТ Био

Цар одмах зовне ашчибашу, и нареди му да му доведе јабанџију што је у ашчиници. Када су тога јабанџију пред дара извели, цар без сувала, без џевапа осуди јабанџију на смрт.

Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год xоће у свему царству.

Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и, тако путујући задуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника.

Он узме длаку од курјака, па га пусти. Иза тога царев син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су

Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде увече, уседне он на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу.

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов,

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би

Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никад више град није био. Сељак се после тога опет обогати. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила богу да јој дâ

Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Једног пролећа, или једне зиме Престаће живот, моји дани с њиме. Ја ћу заспати. Бол ће тога дана Изгристи срце, моју глад љубави; Смрт ће опрати трагове од рана. Одмор и мени тад ће да се јави.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас није избледела.

Ма шта вредно да сам радио, само је доводило до тога да моји родитељи још јаче осећају свој губитак. Тако сам растао са мало поверења у себе.

Тако сам растао са мало поверења у себе. Међутим, далеко од тога да су ме сматрали глупим дечаком, ако је судити по догађајима којих се ја још увек добро сећам.

Уверен сам да ће се такво чудо остварити у будућности. Могу још да додам да сам много времена посветио решавању тога проблема.

Практични резултат тога је вештина телеаутоматике која је до сада практикована, само на несавршен начин. Њене потенцијалне могућности ће се

Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.“ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача.

на овим необичним искуствима, јер би она могла да буду интересантна студентима психологије и физиологије, као и због тога што је овај период агоније оставио највеће последице на мој духовни развој и каснији рад.

Још од детињства сам морао да се бавим самим собом. Због тога сам много патио али, гледано из садашње перспективе, то је била срећа у несрећи, јер ме је то научило да уважавам

А оно што је истина за једну особу, то важи мање-више за све људе. Сведок тога је, на пример, прохибиција. Драстична, ако не и противуставна мера спроводи се сада у овој земљи да би се спречило

После тога сам неколико пута безуспешно заронио, пошто сам потпуно изгубио оријентацију, али сам коначно успео да изађем из замке

Данас користим обе руке подједнако али сам тада био левак и имао сам релативно мало снаге у десној руци. Због тога се нисам ни усудио да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се полако

Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним расположењем попустио. После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Светом ради тога што је ту проливена хришћанска крв у време битака Срба из Идвора против турских освајача. Свака посета том старом селу

Имао је једно високо царско одликовање за храброст и био је врло поносан због тога. Био је у Русији са једном аустријском дивизијом у Наполеоновом походу 1812. године.

Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило. После тога, људи су говорили да ни стари Баба Патикин не би умео то боље срочити и изговорити.

Онај груби кондуктер који ме је мало, пре тога назвао српским свињаром, одвео ме је до воза и учтиво ми показао место у првој класи.

Када о свему томе данас размислим, можда би се то и остварило да није било оног ружног догађаја у Карловцима. Осим тога, у Прагу се осећао још један утицај, много јачи него било који аустријској империји тога доба.

Осим тога, у Прагу се осећао још један утицај, много јачи него било који аустријској империји тога доба. Разгледање Прага ме је много више занимало него његове чувене школе, у које је требало да се упишем, а што се

Од тога дана био сам сврстан у њихов револуционарни подмладак и отада су школска предавања изгубила за мене сваку драж и постал

био нежан старац, глатко избријан, и изгледао ми је као човек који све зна што су људи било када сазнали и да је ради тога великог учења тако блед и слабуњав. Много су га занимали моји описи живота и обичаја у мом родном селу.

Одушевљен сам био књигом о Јану Хусу и хуситским ратовима и постао још већи националиста него пре тога. Имао сам осећање да ме Ригеров утицај вуче на једну страну, а да ме Палацки охрабрује да идем у супротном правцу који

најтоплијим речима објаснио да сам, по мом мишљењу, прерастао школе, учитеље и наставне методе у Прагу и да сам ради тога решио да отпутујем у земљу Франклина и Линколна, где је народ мудрији и зна више него што је сам св. Сава знао.

Ипак је признао да краћи рок служе досељеници који су пре тога изучили неки занат или имају утицајне рођаке или пријатеље.

Охрабривала ме је једино живост која ми се указала у Њујоршкој луци тога сунчаног мартовског дана. Кад је брод прошао мимо Касл Гардена, чуо сам неког ко је рекао: “Ово су врата Америке”.

Ћипико, Иво - Приповетке

А вријеме пролази. Тога се сјетише кад негдје даље уминуше корачаји војника који су у марширању пролазили поред тамнице; те корачаје они су у

Дјевојка се постиди тога погледа, јер се махом сјети о чему господар натуца, па изиђе из собе у кухињу. Сви су тога часа мислили на њихова

Дјевојка се постиди тога погледа, јер се махом сјети о чему господар натуца, па изиђе из собе у кухињу. Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше отраг неколико година иселио у Америку.

До тога времена живјела је као и остала дјеца што су се купила близу њихова стана, испод мрачнога, нискога свода. Увијек у суто

Дође јој да што повјерљиво рече, но нема ријечи да се изрази. Осјећа да се нечега боји и жељела би да је он од тога одбрани. — Озго, иза оних брдина, и показа лаким кретом руке прама Црној Гори, — одавно ме доведоше доље...

А град долази пространији: изнад њега зијевају мрке шпиље и дубоке стране, испрекрштане поточинама.. . После тога дана, од жеље је гледала Спасоја, као да јој он у себи носи спомен на крше испод Ловћена.

Иде насипом крај мора, а и нехотице устави се код војничкога брода што је тога часа кретао из луке. Два војника опиру се с краја да брод макну, и онда се вјешто укрцаше.

Тако, у непрестану узбуђењу и сабирању растресених мисли, приближи се дан исељења. Уочи тога дана, слажући у сандук преобуку и пртенине, дјевојачки се осјећаји стишају, и изнебуха претрже се у души рпа успомена

Опрости се с господарима сузних очију, али мирна и прибрана, а и они узвратише љубазношћу, очито тога часа ганути: била им је добра и вјерна. — Иди са срећом!

На први мах Цвијета не чује ништа но шум, и гледа у простор и прегара се. Али наједном из тога стања отрже је брзина пароброда, заселци и питоме баштине што за њом заостају.

у мисли сажали јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом живи, жељна свјетлости и распуштена живота; и тога часа осјети сласт независности.

погдјекад изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа тога часа се смири: гледа га, и покој наступа. Све би радије поднијела но да у путу остане сама.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам позваним да

Истина прикривено, она и данас влада једним делом људског понашања. Сем тога, она је на један особен и засад недовољно испитан начин проткала – у симбиози с официјелним хришћанским садржајима –

Разуме се, и слика о култури коју називамо балканском зависиће од тога да ли се опис даје са становишта њених припадника, дакле изнутра, или са становишта припадника неке друге, ближе или

После тога, нимало нас не изненађује што приповедач, идући за теткицом, долази у дотицај с подземним светом који настањују душе

А кад од тога полазимо, најмање што можемо рећи јесте да она не припада цамо групи јужнословенских, него свих словенских књижевности

а при томе се превиђа да је – нарочито кад гледамо из књижевности – паралелно текло сложено и мучно прилагођавање тога језика новим потребама.

Али га пре тога ипак морамо проверити. Њему у прилог иде поред осталог и то што ни Вук „Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке

године налази се под бројем 388. Народни песник је био доста невешт,26 али се и поред тога распознаје иста композициона схема као у „Анђи капиџији“.

Поред осталог и због тога је особито пазио на каденцирање строфе и на поентирање саме песме. Али, мало би му шта од свега тога пошло за руком да

Али, мало би му шта од свега тога пошло за руком да у исти мах није убрзано мењана (и да је он сам није мењао) српска синтакса.

оне особине Андрићеве новеле које, тако рећи, програмирају, усмеравају наш начин читања, мада ми уопште не морамо бити тога свесни.

Јесен се понавља све до монотоније. Иза тога се, изгледа, скрива посебна улога коју је она у поезији преузела као завршна животна тачка према којој се одмерава

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени. ЧЕДА: Па ако су министри збуњени, шта имају ту министарке да се збуњују? ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш.

ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то... ако би се десило да отац постане министар, да ниси пошла за тога, како би се лепо удала као министарска ћерка. ДАРА (увређено): Боже, мајка, какав је то разговор!

ЧЕДА: Па тај ваш будући почасни зет! ЖИВКА: Како шта је, па конзул! ЧЕДА: Ама, почасни конзул. Не може се тек од тога живети. Ко је још од почасти живео? Он мора имати и неко занимање?... ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац.

Тако... а не може раније?... Ал' гледајте, молим вас, да испадне лепо. Највише ми је, знате, стало до тога, ако потражи који страни лист моју фотографију, па да буде лепо. Знате како је то за иностранство!...

Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру. И после тога готово да дигнем руке, кад једног дана – ти одскочи и ускочи у министарке. Алал јој вера, Живки, рекô сам мојој Кати.

Кажем ја да неко из наше фамилије мора да оде високо. ЖИВКА: Па јесте, само не видим шта има од тога фамилија што сам ја министарка?

Нисам ти, истина, због тога долазио у кућу, али чим си постала министарка, ја сам први дојурио да ти честитам. ЖИВКА: А кога си још записао?

ЖИВКА: Ју, тешко мени! 'Ајде за тај бриџ и за то пушење како-тако, али за тога љубавника... НИНКОВИЋ: Питали сте ме и ја сам сматрао за дужност да будем искрен и да вам кажем.

ЖИВКА: Право да вам кажем, то ми никако не иде у главу. НИНКОВИЋ: Међутим, ништа лакше од тога. Од свега што сам вам казао, бриџ је најтежи.

ЧЕДА: То сте јој, дакле, ви саветовали? ВАСА: Е, па ко би други, она се тога не би сетила. ЧЕДА: Па добро, ујаче, онда купите ви још данас фластер за нос, а ја ћу да спремим куфере да путујем са

ЧЕДА: Врло радо, зашто не! Само пре тога идем господину министру Сими Поповићу да га замолим да остави жену, пошто јој се указала лепа прилика за удају.

ВАСА: Марковићи? Е, сад још мање знам. КАЛЕНИЋ: Уосталом, то све не мења ствар. Ја знам да сте ви мени род, ја се тога не одричем. Радије бих овде погинуо но што бих се своје фамилије одрекао. ВАСА: Ама, де, није ствар за гињење, него...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Сем тога, описи који су преломљени, најчешће, у доживљају главне јунакиње дају слике с наговештајем дубљих психичких стања; слик

Касније се од тога одустало. Једно због обима, и друго због намере да после ове прве уследи још једна, слична књига. У Београду, 1988.

Да свега тога нема, не би била могућа ни она већ гласовита Софкина удвајања, када се, понирући у своје тело и у исти мах га посматрај

Осим тога, потврду да је у структури романа Софкина (само)свест високо дигнута налазимо непосредно у чињеници да описи збивања у

иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он онда узме цигарету коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која долажаше

14 Иза тога следи широка а врло индикативна слика о томе како се ноћ „спусти, притисну све њих, целу ионако сниску, дугачку кућу,

И више од тога, не само из њене свести, него,и то је још важније, из њенога укупног самоосећања, емотивног колико и чисто телесног.

и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом, учкурима и то

Осим тога, као почетни тренутак узима се предускршњи дан, и онда приповедање изједно тече проспективно. Занимљиво је да је и у

После тога временски се ток опет, и све више према крају, убрзава, а особито након ефенди-Митиног захтева да му зет исплати новце

у првој верзији приповедање композиционо заснивао у јунакињином сећању, и да је у каснијем тексту много шта од тога сачувано, постаје бар једним делом јасно одакле у Нечистој крви долази она стилизација описа као да је то што јој се

Ко његову прозу тумачи, па и Нечисту крв, данас више не може а да се тиме посебно и пажљиво не позабави. Али пре тога ваља рећи шта анализована реченица доиста садржи.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— грмнуо стари прота као да су громови тога тренутка ударили кроз црквене пећине. — Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!...

Хоће право у цркву, крај чијих ће врата, по свом обичају, оставити оружје док се само причести, иако је баш тога тренутка гласник извикивао заповест од „царскога забита, кнезова и буљугбаше“ да се по сабору не носи оружје...

Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања, а ончас после тога у каву код Шедрвана да се види с пријатељима да с њима пресуди што, или донесе какву важнију одлуку.

У Ораховцу је било могућно свако насиље осим присилне работе. Њу је обичај искључивао, поред тога што је завештавао да се у великом селу све уради брзо и на време.

3адовољан је био ораховички Турчин: његов брат је тога јутра по изгранку дивнога јесењега сунца убио Селмана Чибуковића...

црквици помолила Богу и свецима и за њега и за свој разум: испод судбине нема се куд — било би грђе да узме гору... Тога опет, двадесетога вечера по Милојеву турчењу, Богдана бејаше остала сама са синчићем у кући.

У неко доба Богдана се подиже и протрља очи. И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина.

— то је обична ствар, дори и за онога аустријскога генерала у граду, за којега причају да је Србин и поповић поврх тога. Дакле, ништа необично... Јаблан Касало и Арслан, Кошутанов синовац, били у рату заједно.

Вера божја; она тврда, арнаутска, јака као дин турски... Није лагао Арслан Кошутан. Међутим, можда баш тога дана у његовом селу десило се нешто јаче од свеколикога тога затицања.

Није лагао Арслан Кошутан. Међутим, можда баш тога дана у његовом селу десило се нешто јаче од свеколикога тога затицања.

Нека ни за урок не остане од тога проклетога накота, који би се опет помамљивао и бриге им задавао!.. Насмејано арнаутски, љубазно и побратимски

Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење. Баш тога тренутка прилазаше Кариманова жена, средовечна Арнаутка без уобичајенога покривала а богато, по обичају, одевена.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

В Хватајући што утећи неће Свȍм брзином и заносом слепим, Утећ’ ће нам што се вратит’ неће — Ја од тога стрепим. ВІ Ја сам, браћо, старовоља — Искре мога жара, Моје тежње, моја воља Остала је стара.

Трзасмо се, чепасмо се Срцем смелим, с вољом драгом; Вијасмо се, цепасмо се — Јер без тога куд би снагом? На нама је много рана; Те су ране наши труди. Издајнике штедели смо — Јер имамо ближих груди.

“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема. „Дај ми само мрве оне Што са стола падну твога!“ А богатиш има тога, Ал’ је срца каменога. Нећу даље...

Просуће се мука Дуго задржана... — Ох, зар нема без тога Свету бољих дана!!? КАД ВЕЋ МОРА... Кад већ борбе мора бити Међу браћом једне крви, Бар да није топом страсти

То је страховање Њиног мирног дома, И рај њихов стрепи Од тог страшног грома. — А ја, кад год пођем Поред тога стана, Хтео бих да станем Кâ стража незвана, Да од туда викнем: Људи грешна света, Не рушите срећу Која вам не

Његова је многа суза На тихе ти груди пала, И тад’ му је одлануло, — Па због тога теби хвала! Теби цвеће није цвало Кâ што није ни твом другу. Да ли прашташ овом свету Вашу муку, вашу тугу?

Зар ја теби зато дајем трула меса, Да од тебе данас немам интереса! Зар ја зато храним тога гладног звера? Ти си незахвалан, немаш карактера.

Кад осване Свет’ Илија, он у Руму шмукне, Тога ради многа ода мора да умукне. Више пута бива штошта да му с’ гратулира, А наш Абу-, а наш Абу- таки с’ апсентира.

Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи

Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му

Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети,

ИИ Хришћани многи Са неким штедом Рибом се сладе Петком и средом. Ал’ ја не крњећ’ Хришћанства тога И свецем рибу једем У славу Бога. ИИИ Рибља се судба По течности врти. Риба мора пливати Пре и после смрти.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Дјело ово, као што се горе види, сочињено је било године 1830, таки после Лаже и паралаже; но из тога највише узрока није се на свет издати могло, што је Ружичић такову ролу играо, која би гдиком зазорна бити могла.

САРА. Бре, оставите се ви тога, мон фрер, него да правимо ми лепо бал, пак да се игра котиљон, галопад, мазур; да се носи пунч, лимунада, барбарас,

Но ево, фала богу, и тога си достао. Сад можеш бити мој зет. ФЕМА: Шта, твој зет, а мене нико не пита кад се моја кћи удаје.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Али то лице остаје најбољи доказ зеленога сунца и виђених шкорпија. Иза тога лица нечија крв чека да буде рођена и она ће препознати то лице.

Краков, Станислав - КРИЛА

Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина. у оближњој кући благајник је срдито шикао, јер му се цифре нису поклапале.

И он би ту обрисао сузу која му се уставила на дугој трепавици. — Господине мајоре, шта је вама? Оставите се тога, глупости, — тешио га је растужени Душко, и брисао плаве, детињске очи. — Глупости, ко зна ко ће први погинути.

— Ах, цомме ил еѕт гентіл вотре цамараде... причала му је истога вечера. И тога су вечера делили липов теј као и увек из дугих бокала, које је носио мали Анамит болиничар.

Можда је и он био привиђење. Сви су били занесени, поспани и блиски смрти. ВИИИ У ЛУДИМ ШУМАМА Тога се дана догађале необичне ствари.

То је, кажу, штитило од куршума. Зато су ипак гинули од граната. А тога дана им се није знало броја. Сунце се помрачило још за јутра, и више није излазило.

Могуће и с тога што су љубавници понекад ћудљиви. Шампањац, иако купљен од покрађа магацинских, био је добар, и од њега, а и од жеге,

Крај њега је неко кркљао у ропцу. Видео је само крваву пену на уснама тога лица крај себе које беше црно као неког давно погребеног. Склопио је очи. — Дај тога са ногом. — Лакше, официр је.

Склопио је очи. — Дај тога са ногом. — Лакше, официр је. — Шта мари, има их данас много овде. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

У болницама је било тако тихо и тужно. Душко је лежао на леђима и слушао како крчи кроз груди рањени Рус. Тога је дана са сузама молио болничарку да га извини што су га тако са прљавим ногама донели.

Било је и много жена. За сто је понекад прилазио и поручник Анђелоти, и стискао обојици руке са осмехом, а пре тога љубио руку Иветину. Одилазили су у ”Одеон”.

— Изгибосмо, изгибосмо, завапио је Марџукић, гојазни старешина коморџија, и набрајао је мртве. Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст. То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се

Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана најзападније што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема опет западног, све док се не стигне на

Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг

Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.

! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце. Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а

Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају

Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без интересовања за оно што се

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога

Због тога, што смо даље, људи нам изгледају све дивљији, све усплахиренији и све више једно друго човечанство, паклено, прашумско

Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида. Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене.

Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.

За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ПРВИ ТУРЧИН: Иншалах, ефендум! Добро си измудрио, те ако ти за руком пође, да бар видимо тога чувенога хајдука!... ЋЕРИМ: И да га жива ухватимо! ПРВИ ТУРЧИН: Ја ћу га собом везати!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

или низ Мораву, ми им можемо у обадва случаја ставити на сусрет бар упола онолику силу, с коликом ће они ударити; осим тога ми ћемо имати згоднији положај и бранићемо це из опкопа, док они као нападачи морају јуришати отворених прсију.

свакојаким сиротињским покућанством: корита, чабрице, сита, по који завезак брашна, поњаве, јастуци, а на врх тога пртљага седе чопорићи мале дечице, шћућурили једно уз друго своје мале главице па радознало гледе шта се то око њих

Ао левчу ти материну, где ме осрамоти! Ал' док се вратим кући, сву ћу је у гвожђе оковати. Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу!

секу кукурузовину, да је везују у снопове, бацају у ровове испред шанца, и кад их тако испуне, онда да скачу преко тога у сам шанац. Војник однеце наредбу, а Комаров стаде писати ђенералу извештај.

Бар није било ништа предузето да се шанац може бранити. За одбрану ту би требало подићи читаву систему шанчева, а тога не беше.

Али мајор Сава Грујић одговори га од тога, велећи да, колико он зна, мина још није ни тотова, а ако је готова онда ће за њу знати наредници који су у шанцу.

На ову примедбу, која се доцније показала као врло умесна, Черњајев одговори: — Ах, маните се тога; слушате ове будале!

Услед тога десно крило наших положаја остало је без војске и подвргнуто је највећој опасности од непритеља. Предајући стога војном

О дозволи да се убијају свиње брзо се распрострла по војсци и сваки је похитао да се њоме користи. На два сата после тога, г.

Између осталог сећам се и ових речи из тога писма: »Док се ви у штабу вечерас заливате шампањом и једете свакојаке ђаконије, мога мртвога брата једу раци у Морави.

Ја радо верyјем г. Драгашевићу као професору наше војене академије и васпитачу тога осетљивога колена, али це тако исто сећам, како је у сличном случају, какав се десио са пок.

Турци су одступали и ђенерал се спремао да пређе у наступање. Многи у штабу добили су тога дана одличија и чинове. Тако је пуковник Комаров постао »превасходитељство« тј.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ВИИ Месечина, — ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, — Од тога се поноћ засијала. ВИИИ Пола срце, пола камен — То сам био ја; Пола студен, пола пламен Крвца моја сва.

Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси. Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми

Па те море грли, љуби, Па се море плимом диже, Око тога бела вратаљ Сав ће бисер да наниже. XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају!

XЛВІ Срца стрепе кашто У највећој срећи, Не питај их зашто, Не умеју рећи, Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала.

Срца стрепе кашто У највећој срећи, Не питај их зашто, Не умеју рећи, Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала. Анђели би хтели Срећу смртних људи, Они би отели Љубав нам из груди.

Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја! И сузе се моје суше На светлости тога споја. Кроз смрт само ваља проћи, Па ћу с’ и ја с њима слити, Ако л’ тамо нема ништа?! — И тад ћемо једно бити.

мора; Надолевах црних мисли таму; Клечах надом у божијем храму; Звах природу, која јоште дрема, А данаске, — свега тога нема.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Са тога места Дринци врше поново офанзиву и долазе до близу врха Кајмакчалана, када је објављено целом свету да је Кајмакчалан

Тако си ти хтео! Такав је, уосталом, био наш неписани закон. То се знало и ишло се тога дана до умирања. Предвече почели смо се пењати уз неку планину. Чули смо још јасније пуцње топова.

Срећом те тога дана нису летели њихови аероплани. А тукла је и наша. Чини ми се још жешће и јаче, те се Бугари мало примирише.

Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи.

“ И овај грешник крене. Сумњам да се и један читав из тога вода вратио натраг. На крају нам напомену да је за Милоша мислио да је неки бугарски војник који је дошао да га изнесе.

— Да чујемо сад шта је радио седми пук шеснаестога септембра? — обраћа се Радојчић Предрагу. — И ми смо тога дана остали у својим рововима — рече Предраг. — Било је додуше неко мало померање, колико да се изравњамо.

— запиткује Мишић. — Имао сам. Али ја сам био најближи команданту. — Море, шта се натежете око тога — нервира се Радојчић. — Звао га човек, па квит. Шта вам је наредио?

И док су се Бугари освестили, моји војници сручише се у ров. У зору, видели смо огромну брешу. — Који је датум био тога дана? — запита Радојчић. — Седамнаести септембар по старом, или тридесети по новом...

— Који је датум био тога дана? — запита Радојчић. — Седамнаести септембар по старом, или тридесети по новом... — Тога дана је дакле извршен јуриш и освојен Кајмакчалан. — Тога дана... — Е, да чујемо сад Светислава.

— Тога дана је дакле извршен јуриш и освојен Кајмакчалан. — Тога дана... — Е, да чујемо сад Светислава. — Седамнаестога септембра — причао је Светистав — отпочела је артиљеријска

„Ах!“ — изусти каплар и испусти пушку. Тога Бугарина дотукоше кундацима. Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“... „Предавам се, братко!

су са ураганским треском падале у непријатељске ровове подривајући степеник, да се камење осипало са обода и услед тога откривали се све више бугарски заклони. Видели смо како претрчавају откривена места и збијају се у гомиле...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јер почев од тога тренутка, сва предбранковска поезија била је, море ѕербіцо, безмало у потпуности збрисана до те опаке мере да смо се

сва предбранковска поезија била је, море ѕербіцо, безмало у потпуности збрисана до те опаке мере да смо се читавога тога у поезији занимљивога столећа одрекли једним махом, великодушно, као да нам се збиља пресипа.

Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без

дуго после године 1847, упорном и поетски неплодном тиранијом највише механичког типа десетерца и свим оним што је из тога баровитог и лепог духа произилазило, у многим правцима заостајала испод резултата већ достигнутих у времену које

Није оно ни пречишћено, и далеко од тога. Јасно је ипак: тај песник се не даје свести на једину, глатку формулу, већ и стога што ако таквих формула и има за

за српску поезију био откривен већ добрим пре њега: нека дубља узрочна повезаност и уметничка намера стоји иза свега тога. А то је оно што је данас још потпуно нејасно.

А то је оно што је данас још потпуно нејасно. Баш због тога свега ни оваква, према Бранку Радичевићу наизглед потпуно равнодушна Антологија није, јер неизбежно не може ни бити,

а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша поезија тога времена — са изузетним случајем сасвим изузетнога Његоша — зачела, развијала и живела у културној сфери Хабзбуршкога

Јербо Сфрауцхен имадох ти, Па од тога и Копфwех! А и онај ту је био, Па знаш да смо ми фâцхеуx. „Ја бих дошла, али, Ліебе, Знаш ли за меин неуеѕ Клеід?

„Ја бих дошла, али, Ліебе, Знаш ли за меин неуеѕ Клеід? Како ми је, да ви'ш, шнајдер Ферфушов'о цели Леіб! Због тога сам јуче ваздан Била тако деѕперат, Па за друштво ја ти гар ніцхт Пасовала нисам тад.

Из тога свога свечаног, или парадног, става и држања ова поезија се нерадо мицала. Дух спокојне артистичке надмоћи Мушицкога,

Јер није ствар, наравно, у оволикој или оноликој ваљаности самога сонета — углавном, што се тога тиче, са сонетом је све у реду —, него у проклетству што неубедљиво, збуњујуће и неутешно звуче такви сонети крај

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па, вечно жељан тога призора, Крвавом бојом жели спитосат Зрцало сјајно неба звезданог... Ал’ даље! (Чита.) „То је порука, Којом

— Дужде нам посла те какве дарове: пушака, ножева, џебане — и још нешто су чиме се књиге штампају... Али већ од тога је слаба вајда Црногорцу. Пушку ти нама, џебане!... А књига?... Књига имамо и сувише!

(Станиша одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Та знао сам га, небрата мога! Разумевô сам подлаца тога И гле, где пустих да ме отрује Речима јетким змија погана?... Па и тог анђела!... Е бог те убио!

— Једно се чудим: како дођосте, Како хтедосте, како смедосте За издајника тога молити?... Ил’ је завера? Ал’ хајд’, одлаз’те! Син Иван-бегов уме презират Подлости ваше сваку намеру!...

— Бошко и Богдан, с њима Станиша?.... Или управо он је пред њима — Јер најпре иду муње, громови, Па после тога хучно долази С вихором силним страшна бујица... Јеси ли чула? Шесет тисућа!... Пред њима бесни увређен лав!...

Ал’ што га нема — Тога Ђурашка?... Да није рањен, или сахрањен? Ил’ можда крвник није избљувô Отрова свога капку последњу?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И прва се носила кренуше из Рељине куће. Иза тога чељад се поче поболијевати и падати као снопље. Носе се носила, нижу се гробови и промукла женска грла, бугаре сиње и

“ На зборовима и светковинама широко се и снажно пролијевала снага његова и лепота. Свега тога нема више, све је умрло, увело, ишчезло, да се никад не поврати.

Прошћеш, домаћица тога му сина преуда се горе у Локваре и преведе са собом малог Стојана, једино унуче Мијино... Тако је он, кукавац, остô кô

— Нећу! — издера се Мијо силовито, па подиже очи, у којима се свијетлило неколико суза. — Зар је баш до тога дошло? Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре, које сам ја главом садио и подизô?!...

— Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију. Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је преко

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Тад ћемо се срести. Далеко, бескрајно Биће наше душе тога боног часа. Тад ћеш осетити како се таласа У твом срцу љубав спржена очајно И моје ћеш око које слава греје

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Чудо божје! Отварао сам ја писма мало веће господе, па нећу Ђокино. АНЂА: Отварао си, ал' си због тога и службу изгубио. ЈЕРОТИЈЕ: Изгубио, па шта? Поседео мало, колико да се заборави, па после опет добио службу.

Е па, брате, то не вреди тако, за ситне ствари. Због тога пати држава, а треба и о томе који пут водити рачуна. ВИЋА: Па треба, дабоме!

Наслоне они практиканти уши на врата, па сваку шифру цела варош одмах сазна. И колико сам их одучавао од тога па, бадава, не помаже ништа.

) Гле, па ево их акта Перићеве интабулације. Откад их тражим, човеку прошао рок за жалбу због тога што се изгубила акта. ЖИКА: А ти други пут, ако хоћеш да коме не прође рок за жалбе, немој да мећеш акта на мој сто.

МИЛАДИН: Велим, знаш, већ три месеца због тога долазим. ЖИКА: Па три месеца, него! А шта би ти хтео, да свршиш ваљда ствар за три дана.

ЖИКА (шчепа дивит): Чујеш, ако ми још једанпут поменеш тога Јосифа из Трбушнице, ја ћу те дивитом у главу! МИЛАДИН: Па ја као мислим... ЖИКА: Ама, шта имаш да мислиш?

) Прочитај му, господине Вићо, како сам телеграфирао господину министру, да би се могао у својим исказима држати тога! (Ђоки.) А ти слушај, па тако од речи до речи да ми кажеш на саслушању!

Читај, бога ти, господине Вићо! ЂОКА: Ја вас преклињем, господине капетане, да не дозволите читање тога писма. Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами! КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Уједно, тај је језик патио од тога што га је велики део публике недовољно разумео. Многе речи биле су Србима непознате, а знатан је и број речи чије се

столећа код Хрвата, захвативши и пре тога босанскохерцеговачке муслимане и Србе у западним крајевима, укључујући ту и Црну Гору, смештену на југозападу, а

Осим тога, у првим деценијама 20. века примљено је много француских речи, док међу онима усвојеним после Другог светског рата

Проглашен је хрватски књижевни језик као посебан ентитет, а расправе око тога послужиле су за психолошку припрему политичког одвајања.

Српски лингвисти руководили су се свешћу да језичко заједништво значи шире културно тржиште и богатију културу, и осим тога да се мењањем језичке норме и уношењем мноштва нових речи уноси забуна у публику чије се језичке навике искорењују и

Али и више од тога, Доментијан је изразити тумач историје као више, небеске воље. Стога је по њему историја важнија од појединца, чак кад

Он је пример средњевековног реализма. Али свети Сава није због тога мање светац, он је само приступачнији, ближи човеку, који може да саосећа са њиме и да следи његов пример.

народне песме (и приповетке) превођене су на немачки језик готово упоред ос њиховим објављивањем, понекад и пре тога, непосредно из Вукових рукописа или казивања.

јунака и исто тако славних муслиманских крајишника деле се похвале и једнима и другима, али епска победа зависи од тога чија је песма.

прате исти, сада човечји животни круг - рођења (успаванке), сазревања (свадбене песме) и смрти (тужбалице), а унутар тога круга најразличитија збивања која су га се дотицала у свакодневици условљеној и историјским и друштвеним догађајима.

има три основна структурна типа: монолошки, дијалошки и наративно-описни, који се смењује или употпуњавају, те од тога зависи да ли ће лирска песма бити једночлане, двочлане или трочлане композиције.

Део те грађе унео је у Српски рјечник, који је због тога прерастао првобитну намену и постао енциклопедија народног живота, и у друге своје радове, док је синтетичко дело

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривен

Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ши

Ако ли да узмем? Чак ни то њу није вређало. Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.

А највише и због самога њега, Младена. Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се.

мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо!

постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?

После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор. Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.

Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па

Не што је губи. Он се с тиме био одавна измирио. Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву. И зато му је било тешко. Зашто баш и то од њега?

мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне. Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе.

Ништа од тога. Младен као и пре... Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и

Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Бели лук не треба требити ноктима, »јер од тога плаче« (Софрић, 150). Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград (СЕЗ, 32, 1925, 25).

Има јаку демонску снагу. Б. т., убрана у Међудневице, сигуран утук против вештица (Караџић, 3, 1901, 188); због тога се меће и у амајлије (ГЗМ, 4, 145).

Сем тога, жена ову траву треба да носи уза се (Глüцк у Wіѕѕ. Мітт. Боѕн. Херц., 2, 1894, 409; слично у ГЗМ, 19, 1907, 489).

, оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке. На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да

Бог онда нареди да бреза побели, како би је удовица лакше могла опазити. И од тога доба бреза је бела (Караџић, 3, 1901, 44). 4. По б. изведен је доста велики број топографских имена, в. РЈА.

Бршљан има јаку апотропајску моћ. Од њега беже вештице (Караџић, 3, 1901, 187); ради тога меће се он у дечје колевке (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 293; 388), нарочито о Ђурђевдану (ЗНЖОЈС, 22, 311) а на Бадњи дан њиме се

корена, па се саставе врхови, савију на земљу, притисну каменом, и испод њих ‹се› болесник три пута провлачи; после тога болесник струкове ноцече, говорећи: »У три струка посекох три грознице: кад се ова три струка подмладила, онда се и

, пре но што се метне под јастук, треба три пута обнети око куће). Вид се сматра као сигуран лек од очију, и због тога га на Видовдан бацају у воду и том се водом умивају (ібид., 373; СЕЗ, 14, 67.

Он је, према легенди, и сам био виноградар, и једном приликом одсекао је косиром себи нос (СЕЗ, 14, 26). Тога дана треба почети орезивање винограда, макар свега 2—3 гиџе (СЕЗ, 14, 26; 16, 71).

Коју гранчицу ујутру, не гледајући, прво дохвати руком, за тога ће се момка удати (Караџић, 4, 1903, 167). Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се

12, 13); тога се дана оне, »као светиња«, мећу за огледало и икону (Беговић, 108). В. има задатак да чува кућу од грома.

Према усменом саопштењу, које се односи на околину Руме, врбове гранчице не треба уносити у кућу пре Цвети, а тога дана донесу се из цркве и њима окити кућа, »да је чувају од грома: јер у в.

Ћипико, Иво - Пауци

Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га

царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана. Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године! ...И чисто руке саме се пружају да тешки камен дохвате.

да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу билежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.

Десет је сати. У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи. Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па као да си даровао!

Наручи уз литру вина и комадић пршута, да слађе напије, и понуди њиме неког варошанина што је до њега нарочито ради тога сио.

Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори. Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове

Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне. Разбољевши се, од тога дана већ се није младости ни здравља науживао. Сељаци говораху да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.

И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи, одбјегне га. Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. Стигавши је у пољу, вели јој: — Врати се, Машо!

И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи... Раде је ипак тога дана по подне пошао кући и вратио се другог дана ујутро. По договору са њоме, нађе Машу код колибе.

Посвијетли. — Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине! Има тога сила по пећини, али ко би све опазио? Требало би бреме луча. — Машо!

Вели, и куне се: „Нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, набацио преко тога још четрдесет талијера!” Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. Илија је на живој муци.

—Здраво, Илија! —Купио ти све дијелове од Петра? —Хоћеш продати и твој? . —Нијесам ради тога дошао. —Већ? —Би ли препрод'о, господару? Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори: —Нијесам претрга...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никада вода није учинила тако бистром и топлом као тога дана. Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша.

Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док

Да ли много иштем од тебе, Господе? Димитрије Нисам га омрзао. То је чудно. Мислим да се то десило због тога што се он одушевио мојим рукописом. Показао сам му препис јеванђеља, који сам радио за епископа.

Но кад се сазнало да сам ја писмен, па и више од тога, да сам вешт у преписивању и у живопису, тај се смејуљак одједном распао у низ ситних грчева који су у кратким

Понекад ми се учини да би он некако и прешао преко моје писмености да сам ја изгледом био достојан тога умећа. Но овакав какав сам, по Прохору, нисам био низашто. Глава ми је ћошкаста, коса тршава и чекињаста.

Збиља, отишао је тамо а да са собом није понео ни мрвицу хране. Кажем није га народ волео, можда и горе од тога, мрзео га је због његове хладне одбојне гордости.

Макарије се заценуо, онда је захрипао, закашљао и једва се, после тога, повратио. Насмејао се чак и Доротеј. А повод је био простаклук онога ђавољег сина, онога грбавог ништака, који се

Рекао сам му да је Лауш много учинио за наш манастир и да смо дужни да му будемо захвални због тога. Поклањао нам је храну у неродним годинама и дрва за време дугих зима.

Волим ли ја своје ближње по твом науку? Следим ли те? Питам те да ли и поред тога моје речи допиру до твога слуха? Има ли наде за мене?

око вреле каше, курвински се око њега окретао неколико дана, док му није издалека ставио до знања како је он ето и од тога вешт, те зна да врати мушкарцу оно што му је најпрече.

Изгледа да су му због тога одсекли и нос. У целој овој причи остало је нешто нејасно, бар за мене. Наиме, како то да су Лаушеви људи, сазнавши

Можда се то тако догодило због тога што су сви они без изузетка потицали из себарских породица и што су били бескрајно захвални властелину јер их је

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два. У коме има госпођица (Салона наших прави крас!

6. А и нашто црног кипариса грана? Дан помена стиже. Тога славног дана Одслужена биће, што окове кида, Страшно панихида. 7.

Ми смо од њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отишô с њоме.“ (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...

На висове стења тога Не достижу живи луди, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с

Није главно, дакле, оно што ме гони Да плачем ил' певам у часима лепим, Но суштина тога. Главно је: што стрепим, Кад барбитон тугу или радост звони.

Редактор једнога листа, с довољно нервозном мином, Промумла кроз зубе нешто, држећи боцу са вином; И одмах после тога, за доказ сопствене свести, Уврсти пијанку нашу под наслов: пријатне вести.

чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се бави, Док се од свега тога не створи урнебес прави!

Ах, ја сам видô, макар да је крио, Траг на рукама од хладних окова: Изроди нек се тога знака стиде, Он, нема сумње, из Србије иде! 1886.

Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7. Обуци, музо, свечано одело, Свечана ј' песма, коју ћу почети; Суморан глас ће бити кô опело, Ил' као уздах, што

ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се чак и тући: Ко је од ког заслужнији и ко треба први ући?

“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена. Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим. Шта је после било?

12. Једанпут тако у пролетње доба, Кад млади живот и свежина влада, Затечем старца поред тога гроба, Где пасе своја свилоруна стада: Стар и замишљен, у рујној вечери, Он је, ћутећи, гледô у даљину, И чинило се да

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На зиду поред тога прозора висила је, и виси сигурно још, скромна фотографија бесмртнога математичара Бољаија са власторучном, немачки

Његова дивља војска куља кроз капије тога града. Језа ме хвата од ње, али се стишава при помисли да је мој положај на Алциони изван домашаја њених топова.

Шта се иза тих облака или иза тога плавога свода скрива, ми не видимо, сем сјајнога Сунца или бледога Месеца када се и он укаже на дневноме небу.

А из тога срицања развила се астрономска наука. „Колевка астрономије стојала је у Месопотамији, онде где теку реке Еуфрат и Тигр

Ноћ се спустила, али се на хоризонту румени пун месец, а алеја палми показује нам наш пут. Крај тога дрвореда пресечен је, као тестером, огромним здањем.

Како то да је нисам од доле сагледао! То је, очигледно, због тога што се мој поглед, који сам одоздо упро био у висину, приљубио сувише стрмо уз прву кулу, и прошао мимо ове друге,

Поред свега тога, Ви хитате напред, а ја пребројавам завијутке и нове куле које се нижу, све горостасније, једна за другом.

Три столећа иза тога опустео је Вавилон и распао се током времена у гомилу праха и пепела. Иста судбина задесила је и остале велике градове

Она захтева два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и други, извести из тога положаја закључке о судбини.

Тек је читање будућности из тога хороскопа враџбина. Зато су астролози били пола научници, а пола шарлатани, па су због тога оном својом првом

Зато су астролози били пола научници, а пола шарлатани, па су због тога оном својом првом половином постали праоци астрономије, као што су и алхимичари били дедови хемије.

Оне као да лутају међу осталима, па због тога и добише назив луталица или, по грчком, планета. Вавилонци и остали стари народи познавали су пет таквих луталица:

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

имали су велику улогу у развоју српске књижевности за децу јер су у њима сарађивали готово сви значајнији књижевници тога доба.

Њихов значај је велики пошто нуде пресек књижевне лектире за децу у другој половини 19. века. Осим тога, у њима су промовисани сви важнији песници и прозни писци овог периода: Коста Абердар, Љубомир Ненадовић, Ј.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз какав прозор, он се онда од дерта запије, и дубоко у ноћ дође

! КАТА Ама да ви тамо с момцима ноћу дуго не седите; и можда по кући лупате и лармате, те се она овамо с децом од тога трза и плаши? ТАШАНА (неугодно, с досадом зауставља матер): Ох, не то. Та није то. Не знате ви.

био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож због тога, отиде у свет. Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је.

Па сигурно сада, да га не би свет оговарао, кад га види да долази овамо, због тога ти и не долази. ТАШАНА (плаче): Па зар сам и за то ја крива?

КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла.

Или што ми каза да ме је волео, тражио, и због мене у калуђере отишао, и сад ме је страх због тога. Не могу сада да сам слободна, не могу да... (Намешта се, узрујана и уплашена.

Чак и срећан сам, што је тако било, што те нису дали за мене, те сам због тога отишао у свет, и постао ово што сам сада: ваш свештеник, ваш деда калуђер, испосник Свете Горе, намесник Светога Оца

Не сме ништа да се помакне. И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако. Али због тога што то мора да буде, ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и

Казала си ми све. Знам сада све, разумем... И зар до сада нико да не види како се ти мучиш И патиш због тога? И нико то да не опази, и нико да не покуша да поправи? ТАШАНА Ох, ко ће, дедо? Отац? Ти већ знаш њега.

Још ме је страх. И да знаш како сам се бојала да се они због тога још више не наљуте на мене. СТАНА А, да се наљуте? Смели би!

ТАШАНА (размажено, хвата га за руку): Не смеш да ми одбијеш. Знаш колико сам синоћ била срећна и весела, што сам се тога сетила. Сад ћу ја то. (Виче): Стано, донеси оно, што је за деду спремљено. Чује се Станин глас: Сад, сад, снашке.

сад тек знам: зашто је она увек кад би тако заједно спавале, па се пробудимо ноћу, и ја јој почнем причати кога сам тога дана видела, како ме ко погледао, како ми се који допао, а она онда, сирота, лежећи поред мене, у моме крилу, почне да

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Реч која је некад била израз задовољства, постане после израз ироније, и горе од тога. Мајстор Костина судбина поче да се колеба.

Занимање његово, то је срамота, али нико то не каже, и сви га воле. Људи са мном терају због тога спрдњу, а њега нико не дира.

Сећа се мајстор Коста свих тих прича. Он је шести син тога пушкара; њега млади пушкари уопште не сматрају братом. „И зар сад моје најбоље дете да носи у себи крв оног старца

А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да скинем кајмак. — Волео је став и господство.

— обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога.

Гос-Тоша, како већ јесте код једноставних људи, уживао је не толико у оном што се спрема да уради, колико у слици тога и дејству од тога на суграђане. То је уосталом проклето општечовечанска црта: да се види да има.

већ јесте код једноставних људи, уживао је не толико у оном што се спрема да уради, колико у слици тога и дејству од тога на суграђане. То је уосталом проклето општечовечанска црта: да се види да има.

жена, чија је кћи служила чак у Пешти, и, како је Тотица тврдила, личила много на госпојицу Јулицу, коју она због тога много воли. Можда је Тотица имала право. Јуличина лепота није више била она прозрачна и фина лепота ваздушастог бића.

Ја имам сестру, а она ће, даће Бог, имати децу. А после тога, то је тако далеко! ко зна хоће ли још бити имања, а ако га буде, ко зна ко ће све бити на њему!...

је жупнику из бискупије у два маха, „с поштовањем за његове способности, и за лепу репрезентацију, али баш због тога”, да не остаје на шеталишту сувише дуго, да не иде откривене главе, и још неке маленкости.

Научио је жупник и људе и децу да се редовно моле Богу. Мали Ханс је лудовао за црквом. Често је министрирао. Тога малога Ханса је жупник волео необично, и некако као друга.

Једно Тотица, друго Талијанка, треће Шваба; а оно што је моја вера, канда неће ваљати... Еј, смрти! Али пре тога да ми је још планину видети... Јосо!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

и ова је страст тако у мени укорењена да ме ни рђаво здравље, ни слабост очију, ни друга внешња притискивања од тога одвратити не могу.

Међутим је штета што нам млогопоменути рукопис опстојателније о његовом детинству не јавља. Из тога можемо закључити да сочинитељ истог рукописа није ни способности ни критике имао, и опет се усудио списатељем постати.

О Кратесу нећу да ми пример наводите; једна је Хипархија била на свету. Напротив, колико су се оженили само због тога што су леп фрак и лепе панталоне имали.

А то и из тога повода што су они одавно себи за правило утврдили: Wенн ман дицх міт Кріег бедрохт, лаѕѕ андере фüр дицх ѕтреітен.

Истина, он се својој драгој заверио, али колико има начина да се тога опрости! Колико, на пример, људи обештаду другоме помоћ, па баш у највећој нужди почну се извињавати да им је врло жао

сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.

сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.

« »Молим, г. списатељ, је ли жена обвезана једног мужа имати, или — та ви ме разумете.« О, што се тога тиче, госпоже, ту је уређено да жена може толико мужева имати колико јој је воља, тим више јер тамо није обичај кувати.

достојно што је међу касателним магарцем и његовим господаром тесна нека симпатија царствовала, које овде само тога ради наводим да потврдим систему они филозофа који се тврдо надају, после смрти своје, до вола или до магарца стићи.

à пропоѕ) — тим поводом, поводом тога АРГУМЕНТИРАТИ (нем. аргументіерен, из лат.) — образлагати, закључивати АСНА (тур.) — хасна, корист АУКТОР (заст.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

исписује Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком коначишту Да ми се из сећања не избришу Далеко сам још од тога Да их одгонетнем За сада ми на вучје сазвежђе личе Имаћу чиме да испуним ноћи Ако се жив и здрав кући

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И ето, тога оправдања ради, ја морам ову прву главу посветити предговору. У једно доба, настала је била читава хајка на мене.

Опис свога живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији почетак. Полазећи од тога факта, ја се нисам упуштао у ствари које су претходиле моме рођењу, пошто о томе вероватно и нема никаквих података.

Вероватно том приликом, настало је и мало ближе познанство између њих, те му је од тога доба кројачева жена служила као модел.

“ толико га избо да је сликар морао шест недеља лежати у болници, и од тога доба је сасвим напустио портрете и композиције а одао се пленеру, искоришћујући као моделе краве, козе и ждребад,

И после тога случаја, а услед тога што га супруга није довољно разумела, настала је она стагнација у композиторовој активности,

И после тога случаја, а услед тога што га супруга није довољно разумела, настала је она стагнација у композиторовој активности, после које је компоновао

како дневне бриге замарају велике душе и још пуно других афоризама о животу, а све с обзиром на евентуално штампање тога писма.

Ето, углавноме, свих добрих и рђавих страна тога када човек дозволи да постане жртва биографа. И зар онда није боље написати аутобиографију, те на тај начин избећи све

А што сам и поред тога написао ову књигу, то је само зато што сам њоме хтео да обележим шесетогодишњицу живота, те — осврћући се у овоме

Чим сам се први пут у крилу мајчином насмешио, из тога осмеха поникао сам ја и пошао својим путем у свет; чим сам се први пут у крилу мајчином забринуо, намргодио и

из те збиље поникао сам опет ја и пошао својим путем у свет; и чим сам се први пут у крилу мајчином заплакао, из тога плача поникао сам опет ја и пошао својим путем у свет. Путеви су нам били различити.

Као први експерименат тога зближења изгледа да сам био ја, представљајући у неку руку персонификацију балканске заједнице.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А једна кола просто здрускана. По разбацаним стварима видимо да је неко покушао да их оправи, па најзад дигао руке од тога посла, испрегао коње и отишао. Иза једне окуке угледасмо опет ватру, око које су поседале жене и подбрађена деца.

Све што се до овога часа одиграло, могу још и да разумем... Али оно што је настало после тога, то нисам кадар ни да схватим, ни да појмим.

Нека нас срећа послужи, хвала Богу! — и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла. Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке.

— Замисли... Ако рат потраје још једну годину, овога датума треба да се чувам. Отишао сам тога јутра на осматрачницу.

Затим су стављали барут у шипкама на гомилу, а поврх тога седла, камуте, сандуке... Упалише барут. Плавкасти пламен се залелуја, и као нека жива неман полете лево и десно, док

Није хтео да то буде без извесног службеног церемонијала, те зато нареди мени да пронађем тога команданта и најавим посету команданта артиљеријског пука српске војске.

Требало је сада њега извући. Можете замислити муке тога човека, коме су обе ноге сломљене, и кога ми сада вучемо преко шиљатих стена.

— муцао је поп Момчило. — Наравно! — додаје поручник Протић, који се већ сажалио на свештеника. — Ко ће сада још од тога да прави питање. Оставите, молим вас... Душан га значајно погледа.

— Ех, то није исто. Коњи би нам заиста полипсали. Али ако поп Момчило не прелије гроб онога војника, ми нећемо због тога помрети, нити би од те његове шетње били сити — брани Протић свештеника.

А и тога је било понестало. Онда донеше неко слатко, као пекмез, и најзад воће. — Ови се, бре, шегаче са нама! — вели Душан.

Онда шибови олеандера и нара, а на брежуљцима горостасне зелене маслинове горе, смокве и наранџе. У средини тога зеленила је многољудан град од белих високих кућа. Покрај града стародревна тврђава. Као у некој бајци...

Од сто тридесет, колико је било на почетку рата, у батерији је остало свега тридесет. — Ех, шта ћете... Да нема тога и Никола Пашић би ишао у рат! — размишља Танасије.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

љубав сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца: због тога ће се љубав пропити. Обесиће се о крушку радо, Нашто живот му овај; Та више му се и не живи!

Ћут! Али херој сам на друмовима: Од свега највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти рече пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече!

Од тога скоро губим свест - но не ову свест, самосвест; не настаје никакав сомнабулизам, већ само свест протицања времена, трај

Нисам примитиван. Споредна је ствар лирика, или не довољно то, али нешто друго, много Главно је да се од тога живело.

- погрешно - лирска. Једну сам заволео а друга ме је престала волети, с тога сам врло несрећан. Ја знам да нисам ништа уштедео од заноса и богатства, чиме бих заслужио поштовање људи.

донесе на свет једно дете и крваву постељицу, ма наказу, без имена, са очима бледим као Завист, ја ћу бацити преко тога још остатке своје обуће и одела и сламарице и пороке, и шупље ваше погледе, и покрете ваше без страсти, и пепео и дим

запањујући, и од тога тренутка тек преуређујући нас сасвим. А то откровење наилази на нас каткад само у моменту нашег лудила или болести или

доцније: Увек још ту: сем као да трепавицама одахњујемо завесу, Учини нам се под рубом видика све недостижније; Од тога нам се расцепа глас, и затресу Удови.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ујутро, зато, није могао да се пробуди. — Осим тога што је бео, он је и лењ! — прекорно рече Поглавица мрављег племена, а Белкова мајка поцрвене.

— Али, ја више не ценим племе! — изви се крик из груди Крилатог Белка, а племе у чуду остаде немо. Тога није било, нити ће бити! Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се! Узалуд су га задржавали!

Зар му нису због тога наденули име Мики-Но, што на језику Царства значи: »Велики и највећи?« Зар му нису, касније, доглавници то име

Звезда која је прва стигла на обалу језера чу некакав танани звук и зачуди се. У својој небеској башти много је тога могла да види или чује, али глас фруле био јој је непознат. Одакле долази? Камо иде?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ох, толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра

Ни отац, ни Митка, ни председник, а камо ли полицаја и пандури... Ко те погледа, само те види, реч ти каже — тога је мајка у црни повој повијала! (Бесно.) Зубима ћу да га растрзам! КОШТАНА (одсечно, неугодно): Нећу!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Поводом тога, мислећи пре свега на старогрчку епску поезију, Маркс каже: „Што се тиче уметности, познато је да одређени периоди

У прво време, и као посебна песма, она је била неодвојива од музичке пратње, а касније је казивана и без тога. У развитку епске поезије уочене су три етапе.

Велики сељачки устанак избио је већ у првој четвртини XВ века. Од тога времена до краја хуј века дешавале су се само изоловане буне.

Од тога тренутка кнезови и слободни сењаци, којима је запретила опасност да постану раја, почели су улазити у борбу против турс

феудализма и црквена организација, јер се она на тај слој ослањала, јер су високи представници цркве излазили из тога слоја. Од тада па све до укидања Пећке патријаршије 1766.

У доба турске владавине, сем тога, стекли су се и многи од оних услова које је Маркс споменуо као карактеристичне за процват старогрчке епске поезије.

И да је то доиста био нужан услов и за нашу епску поезију најјасније се види из тога што се она касније, у XИX веку, упоредо са продирањем капитализма и технике, врло брзо гасила и напослетку се (ако

Од тога народни певач не одступа. Он гледа са симпатијама на крала Вукашина као на учесника у боју на Марици, али га без милост

Али, кад су Турци завршили освајање наше земље, кад су посмицали или потурчили домаће феудалце, и кад су након тога учврстили свој систем намета, данака, харача и свакојаких зулума, тада је кмет, сиротиња раја, осетивши сву величину

је свој велики живот управо у тренутку кад је на овај начин створена, кад је песма о њој проговорила, и свака је од тога тренутка била не измишљени лик, него први, најактивнији борац који буди револуционарни однос према мучној стварности.

Та појава се не може друкчије објаснити него утицајем десетерачких песама на бугарштице. Сем тога, бугарштице „не опевају онолико историјских догађаја колико песме краткога стиха, мада често певају исте догађаје н

Стефан Немања прогласио се за великог жупана око 1170. Од тога времена па до 1196, кад се закалуђерио, он је у низу ратова успео да знатно прошири српску државу и да је учини

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— То си добро смислио. Видиш, ја се тога никад не бих сјетио — искрено признаде дугачки Стриц и с поштовањем погледа свог нераздвојног друга.

Осим тога увијек је носио чакшире, прслук и сламни шешир свог мршавог ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут

Па чак би се и због тога ражалостио и бришући сузе, стао је да милује гуњ. — Неће тебе твој стрико, шалим се ја само.

— А буде ли кишовито и сутрадан, шта онда? — зашкиљи Мачак. Прокапаће и кроз најгушћу крошњу. — Е, тога се већ нијесам сјетио — простодушно признаде Стриц. — Онда се мора правити нека колиба — предложи Јованче.

— Довешћу своје магаре. Могу још ноћас. Идем с њим у млин па кад се будем враћао. Тога послијеподнева, док су Лазареви радили у пољу мислећи да је дјечак у школи, Јованче и Лазар превукоше с тавана сав

— Е, сад је све готово! Да је био дан, испод тога огромног товара, видјеле би се само магарчеве ноге, дио њушке и једно уво које је вирило кроз рупу на географској

Какве, врага, крушке, кад је над њим буква! А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена! Шта је сад то?

Због тога је читаво село, па и ђаци у школи, дјечака звало Ник. Ник је носио плаве панталоне прекројене од очева радничког комби

Његов отац узалуд се против тога бунио. Једном је био и продао кују чак у друго село, али се дјечак од туге одмах разболио, легао у кревет и смркнуто

Да те више нисам видио с том чобанском џукелом, јер ћу одмах звати послужитеља да је умлати, а и ти ћеш добити своје. Тога дана растужени Николица уз пут рече својој куји: — Жуја, готово је са школом. Кад не дају теби, нећу ни ја ићи.

Иако мали, они су ипак били дјеца своје земље. Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку.

Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку. Због тога је дугачки Стриц онако пажљиво скинуо свој сламнато-картонски шешир, а Ник Ћулибрк свој каубојски.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ко би претекао тога брза хрта, и ухватио би небеснога високолетуштога орла? Да тко год стојање кано бежање размисли?

Те изаради тога, после, на суду божију, све ће те стихије на зло грешним људма устати и хака им доћи за њино зло чињење...

Супроћ тога опет дигнуће се јаки големи ветрови халовити, те дор пооткидати ће с ногу људе и разметати там-овам једне од других с

И изарад тога допадох не у једно зло него у двоструко и троструко дуговање зле намере. Јоште тако стрепим и трнем у срдцу да у које

Бојим се Бога и мојим ушима јерно нисам преклањао их на твоје нам световање на добро; да не дочујем од тебе тога страшнога гласа: Ид'те од мене проклети, у огањ вечни!

Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије? Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ...

Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина, затварају се шатре. После тога, добро знате Да се нејма од кога што купити, Ни има зашто ...

Дотле се сећај свега тога докле ти се у невреме смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене звезде, и врате се

смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене звезде, и врате се облаци празни за кишом! Тога дна, каде издигну се те оду кућне страже; пресуше очи, нос и уста, одлети свест и свако овде осећање из тела, и

Моје копје одби с рајских врата ватрену стражу, а ево, сад и сâм дошао сам за те у овај црни Ад, да вас из тога катрана свију повадим... Те хајде, пођи са мном одатле!

А ту ћу и остати код твога гроба да моје надање, а твоје ускрснуће скоро видим. И пре свега тога, зактевала бих бољма уједно сад с тобом одрешити ми се с телесне свезе и сићи и мени у Ад за тобом!

Нити ћете се од кога бојати и тога неће бити који би вас престрашио, јер сваке ваше пакостнике и непријатеље, који год на вашу земљу узвојују, ви ћете

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А пре тога би сâм почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комши

“ Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних

и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.

И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Манином. Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.

И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане кујунџија — чапкун-Мане названи — морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије а

Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе. Али, иако је хаџи Замфир имао строге и, тако рећи, несувремене погледе

А због тога ваљда и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере“ с осталим девојкама. Све је залудео, али ниједној се није предао.

Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине

својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места. Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности“.

После тога није пан Франћишек ништа компоновао. И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што, примети

“ тако брзо да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав. Тога дана је Мане био сав блажен.

Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао