Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући. Причао мије после Тома, кум-Илијин син, да је се мој отац с његовим затворио у једну собу, да су нешто дуго полако разговарали, да им је
Теодосије - ЖИТИЈА
Примивши и множину злата донесену му, за своју потребу узео је хлеб и воду, а осталима у Светој Гори био је као Тома Индијцима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја сам био негде на репу листе, али то није важно. Саша Албрехт је тврдио да сам будала, а Тома Црни скандирао, завезанко, завезанко! Зар још ништа није било с Туркињицом? Ја сам рекао да ће бити.
Рашида је дисала кратко и брзо. Тома Црни је говорио да су цуре зреле, зна се већ за шта, кад дишу брзо и кратко, да је потребно искористити тренутак.
Неколико метара даље, ослоњена о врбу, Бароница је разговарала с драгом рођаком Шарлотом, а Тома Снагатор и Атаман правили салта на трамбулини.
Атаман је схватио знак и дотрчао. Коса и леђа и све били су му пуни блата, јер су Тома Снагатор и он изводили неку утакмицу у дубинском роњењу, а роњење у дубину Тисе било је роњење у муљ.
Нисам ни морао да питам. Било је то пре неколико дана између другог и трећег часа. Пушили смо у WЦ-y, а Тома Снагатор је стражарио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
п. данашњем војводи у Србији крштено име је Тома па га мати још кад је био мали прозвала Вучићем, и тако је остао Вучић.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Послије ручка походише и трећега брата, Тома Маркова. Да бјеше Јанко најприје к њему зашао, тај лични и питоми човјек учинио би на њега јачи утисак, али се ипак
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Робинсон Крусо, Чича-Томина колиба, Доживљаји Тома Сојера и многа слична дела данас се сматрају искључиво дечјим књигама, иако нису била намењена превасходно деци.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
интересовање за економски и социјалан рад као и за позитивистичке идеје, и за њено доба почиње се преводити на српски Тома Бекл, Џон Дрепер, Џон Стјуарт Мил.
Читају се и обилато преводе модерни позитивистички и еволуционистички писци, као Огист Конт, Херберт Спенсер, Тома Бекл, Мил, Чарлс Дарвин, нарочито немачки материјалистички филозофи: Лудвиг Фојербах, Луј Бихнер, Карло Фогт, Јаков
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
па чак је и мене пољубила у образ, кад јој приђох... До ње моја баба, па друге старке, све једна до друге. Па чича Тома, у жутим од шајка чакширама, с благим очима, белим, мало као поднадулим лицем, гласом облим и оштрим, више кроз нос;
Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази. — А, лале — дира је њен брат чича Тома — ово ти је јело загорело! — Туго, туго! — препада се она.
Чича Масе не може да седи. Диже се непрестано, иде код женских; оне га гурају, он им се намеће. Чича Тома једнако зове тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави му и запева... Тетку стид.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У детињству имао сам неколико његових рукописа. То ме је подстицало да и ја пишем. Мој отац, Тома, учио је школу у Ходмезоевашархелију.
На фотографијама, он и његови другови, већ бркати, личе на младиће у романима Лазе Нанчића. Тома није волео школу, а био се потукао са професорима.
Нада Паје Путника није се испунила. Мој отац Тома, прекинуо је ту галерију попова и официра. Несвршени ђак, он је некако дотерао до сеоског нотара, у селу Шурјану.
Жена му је умрла млада. Мој брат је из тог брака. Тома је, на школама, постао претплатник српских листова, а доцније и скупљач претплате за часопис Стража, часопис
Због тога је изгубио службу и послат за писара у Чонград, у Мађарској, неку врсту тадашњег чиновничког Сибира. Тома је, у другом браку, био ожењен ћерком граничарског официра, варошког капетана Панчева, Панте Вујића.
Мој отац, Тома, био је ониска раста, снажних, широких, груди, бркат, са косом лепом, меком као свила. У детињству, на селу, сачекивао
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Море, што је било шале с њим, то нема. Некипут да се испреврћемо од смеја. И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. — Па шта је било с њим? — Пропао је, сиромах.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А они други што ?... Њих не морам слушати... Нарочито вребам прилику кад поп Тома замакне у кафану, па одмах за њим и на сто положим цело туце »извода«, а он... шта мислите ?...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из Библије (Неверни Тома, Јудин пољубац, од Понтија до Пилата); из молитава (не дај боже, боже помози, боже ме сачувај, сачувај нас боже и
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
слици око 50 година, у 4. око 60, у 5. До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у
Док се топот узнемиреног коња губи улицом, слуга трчи до кујнских врата и виче у мрак): Оде газда! МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени).
МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени). ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти! САУГА (побегне лево иза куће).
САУГА (побегне лево иза куће). МАРИЈА Оде да је тражи, да је убије! Сигурно на чивлук. Мисли да је онде. ТОМА Добро се ти сети да је не шаљемо тамо, него сакријемо чак код тетка-Пасе. Ту је неће тражити. АРСА А шта ћемо сад?
Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он... Ох, тешко нама! ТОМА (предано): Хоћу, нано, хоћу за њу, све, све.
ВЕЛА и СОФИЈА (одлазе горе, гасе, враћају се опет у мрак кујнски). АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши. Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да!
Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан!
ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза. ТОМА и АРСА (с подигнутим оковратницама, трљајући руке седају уз огњиште да се греју.
АРСА А где је она? Ту ли је? (Гледа у брата питајући.) СТОЈНА Ту је, доле, код мене, спава, одмара се. ТОМА (утишава брата). Нека то сада, после. СТОЈНА А, није газда! Ништа лошо са том Циганком не чини.
Па ето, газдо, не знам шта више да радим, куд да се денем, ако ви не... ТОМА Не смемо, не смемо ни ми. Бојимо се. Говоре комшије и други да га огласимо за »онако«, у манастир какав да га водимо.
АРСА (нестрпљив, ослушкујући): Али, бато, да не рупи,... да пожуримо! ТОМА (Стојни, оштро): Чуј. Да нас сакријеш доле код себе.
АРСА Бут. Ништа он неће знати. Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати. ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама. С њим ћемо заједно. СТОЈНА (крши руке): Ох, аман!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ове три године биле су ми најнепријатније у животу; и срећа моја што су мој Тома и Павел сасвим добри били, које сам совершено љубио, како и они мене, а без тога јошт би ми горе биле.
Један је Цариграђанин Григорије Маврокордатос, а други, из Тесалонике, Тома Папазоглус. Запитају ме о чем је писмо и кому?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сутрадан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син са Велике оштарије. Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.
промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома. Четири дана непрекидно трајаше гозба. Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили попа Илију.
Послије ручка „спавнули“ би сви, па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше. Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па кажем себи: Никола, сад или господар или покојник! Знам да би ми и отац исто саветовао. Начујем да Тома Вучић спрема буну. Бесан човек беше. Руке сам му увек више од памети уважавао. „Књаз и свињар једнаки су!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вило је то у мају 1839, када је Тома Вучић Перишић изводио своју прву буну против кнеза Милоша. Изводио је, вероватно, тачна реч: тај човек је, уз суровост
Био је то баш рђав тренутак у животу великог, препреденог кнеза. Присмотру је, у ствари, наредио не Тома Вучић Перишић него Господар Јеврем Обреновић.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То је било углавном слика света раног Средњег века, окићена још безбројним појединостима. Тома Аквински бавио се у свом главном делу исхраном, њеним сваривањем и сном анђела.
„То сам извршио у свом другом великом делу. Овде га видите у свом првом издању, у четири тома, а овде у другом издању, у пет томова. Наслов дела је: „Животињско царство, класификовано по свом саставу“.
„Ко су били ваши претходници?“ „Тома Јанг и Хемфре Деви“. „Велика имена! А и ваша институција јединствен ја завод!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Узалуд су биле Аничине енергичне батине, узалуд је стари Тома стално обнављао кресту стаклених крхотина на гребену зида који га је дијелио од Егидијева дворишта.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ!
ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ У покојног Јефтана Мрава, трговца из Мостара, пазаривао више пута један ћосо понешто робе, али увијек за
Али хоћеш; не зна му ни имена ни безимена, па дозва свога комшију Тому Кашиковића и упита га: — Болан Тома, знаш ли ти онога ћосу? — Знам, како не знам, — одговори Тома. — А знаш ли како му је име и безиме?
— Знам, како не знам, — одговори Тома. — А знаш ли како му је име и безиме? — Богме, не знам. Сиромах Јефтан, не знајући како ће потурити, записа: „На
— Богме, не знам. Сиромах Јефтан, не знајући како ће потурити, записа: „На ћоси жуте браде и Тома га знаде.“ СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ Пошао некакав странац да испитује црногорски народ.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Фарадејева “Експериментална истраживања на пољу електрицитета” која су објављена у три дебела тома, давала су утисак да их треба дуго читати.
Предавање је носило наслов “Најновији развој Фарадејевих идеја о електрицитету.” Истог дана имао сам у рукама два тома Хелмхолцових предавања и жудно сам читао предавање које се односило на Фарадеја.
” Почетком августа био сам поново у Идвору. Са собом сам донео два тома Хелмхолцових предавања. Моја мајка дочекала ме је срцем које је, како рече, било преплављено блаженством због моје
Пошто сам прочитао два тома Хелмхолцових предавања и јавних говора за време лета у мајчином винограду, што ми је пружало необично задовољство,
Ћипико, Иво - Приповетке
— Ти, Павле, дакле узора, а? — пита смишљено већ трећи пут Тома Јелић, млад, живолазан човек, и подјарује ватру, само да не гледа у друштво.
Али они из гомиле даве се од пригушена смеха. —Касно је, — јави се Павлова жена. —Ха, жао ти! — једва дочека Тома Јелић. —Да, да јој је жао... Куд се он краде у туђу башту!... —А није ни она на одмет....
—Да, да јој је жао... Куд се он краде у туђу башту!... —А није ни она на одмет.... —И није, — озбиљно ће Тома. — Али што је оно, људи, те је човјек код туђе жене чисто чвршћи? Поваљени момци прснуше у здрав, разуздан смех.
—Пусти, човјече, видиш да Илија вреба сваку ријеч! — прекиде Тома и сумњиво гледа у Илију. — Гледај, причиња се, а сјећа се, очију ми! — вели потише, оборивши очи.
—Касно је! — понови Павлова жена. Нико јој не одговори, као да не чују. —Оде жени, — вели Тома Јелић. —Боже, ама рећи: зна ли он?... —Е, не зна... —Убио би' је да је моја. —Ја би' је отјерао...
—Е, не зна... —Убио би' је да је моја. —Ја би' је отјерао... —А шта би с дјецом? — опази Тома. —Лако је тако говорити, — прекиде их један од старијих људи с омотаним пешкиром око капе. — Да вам причам.
Најбоље да вук не дође”, те и то.. . —Дакле, Павле, не иди! — прекиде Тома причање. —И не идем, дижући се вели Павле. — А ви најашили, просули глас, па ме срамота, а што ћу ја?
Чисто је обезумио: гледа у земљу и не тужи се, као да се предао свом удесу. — Пусти га, Илија, — вели Тома Јелић, а слободно га тужи суду! —Нека га, болан, нека му истече мало оне погане крви!
—Што се не потурчи кад бегенише тема женама?... —А мени додија и једна моја! — насмеја се Тома. —Као и кукавица, брате: снесе јаје у туђе гнијездо, па други да хране... .
Женина се сумња набрзо обистини: дођоше позиви, и комшије се на прелу за ствар загрејаше. Тома Јелић, сеоски „Трчало”, како га у селу зову, смисли да би било добро на Павлов се рачун напити и проегленисати, па
— Не би, брате, бог! — вели Тома Павлу. Ја му говорим, натежем се, а он гледа у ватру, особит је, болан, и велики самовољац!
Павле се замисли: —Ја би' штогод и прегорјео од мога сиромаштва . —Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије... —Реци му да би' му дао неколико варићака кукуруза... —Похлепан је на вуно...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962. године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба.
у поезији, тако је нешто касније у Сеобама, а тако је и у позној, по форми мемоарској прози Код Хиперборејаца (у два тома, 1966).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Бежи, молим те. Ем наказа, а уз то још и матора. Али ова... — Ево иду! — рече ми Тома. Окренуо сам се... Две даме, у црним припијеним елегантним капутима...
Пелц око врата и токе на глави уоквирили су љупка, насмејана лица. Једна је била вижљастија. Тома ми на брзину добаци да је она млађа. Ишли смо им у сусрет. Он скиде капу. — Бон јоур, меѕ петітеѕ!
Ишли смо неко време ћутећи. Чинило ми се да ћу говором својим покварити овај први утисак. Тома је весело разговарао са старијом сестром. Она се наједном обрати мени: — Ви долазите са фронта?...
Знам, и ми смо напустили своју земљу. — Замислите каква случајност! — говорио је Тома. — На мосту Изера, у Француској, нашле су се избеглице белгијске и српске.
Хтели смо да скренемо једном алејом, али нам Тома добаци да идемо право. А пред нама су биле неке импровизиране, уске степенице. Готово трошне.
Она као да је приметила шта посматрам, и подви ноге. Наишли су Полета и Тома. Смејали су се нечему. — Е, овде ћемо сести.
Тако се пријатно осећам. Али Тома као да није слушао шта она говори, већ је гледао у њу заљубљено и лагано дохвати њену руку.
Она се готово неприметно трже и показа му очима на млађу сестру. Тома је разумео, и нагињући се преко полете, обрати се Арлети: — А ви, Лулу, јесте ли задовољни својим каваљером?
Онда се обрати Томи: — Причајте нам нешто о својој домовини. Тома се лактовима наслони на колена и загледа преда се. Уједначеним гласом говорио је.
Кристални потоци, азурне обале. Небо као смарагд... — Тіенѕ! — проговори Полета. — Ви сте песник? Тома се исправи и унесе јој се у лице. — Кад сам поред вас... Она га лагано одгурну и, смејући се, добаци му: — Мéцхант!
Она га лагано одгурну и, смејући се, добаци му: — Мéцхант! — Аје л’ те, какви су људи? — запита Арлета. Тома скочи и стаде поред мене. Показујући широким покретом руке на себе и мене, он се поклони пред Арлетом. — Изволте!
— Изволте! — Браво! — тапшала је Полета. Причање Драгишино прекиде Лука: — Одакле је, богати, тај твој Тома? — Мангупчина једна, из Крагујевца. Рат га је затекао као студента експортне академије у Берлину.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ само наше лаковерије Са обманама гоје вечитим? ВЛ. ВАВИЛА (за себе): Неверни Тома! КАТУНОВИЋ: Ма што зборите као у инат, Хајд’ не чудим се нашем Вуксану, Он управ’ не зна шта је озбиља, Па му је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту се спомиње његов брат Тома као фишкал дијецезе пакрачке и главне пожешке вармеђе присједатељ, брат Георгије, као славног доминијума у даљу
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
1 (књ. 2 1843, књ. 3 1845) 1842. Рођен Милорад П. Шапчанин 1843. Тома Живановић: Часови одмора на ползу и увеселеније прибављени јуности Србској из разни` немецки Ауктора (прва свеска,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Поп-Тома и госпа-Томиница постадоше прави мисионари: проповедају, уче, прете, исповедају паланку о стварима које су сви сматрали
скоро с правом претњом: — Казао сам ти, нађи начин, правим или кривим путем, да се помогне отац Бранков, господин Тома, иначе да знаш да ћу ја почети да крадем од тебе!... Знај да Бранка волим колико и тебе!
Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор. Павле и Милан грле Бранка. Господин Тома вади из џепа свој стари и старински сат, и, сав уздрхтао, предаје га сину.
— Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна, певају. — Госпа Лепосава, мајка Бранкова, пева с ђацима; господин Тома плаче.
Шта велиш? Одједаред, кад уђем у године, а ја господин Тома по нарави, по обичајима, ко зна, можда и по „определенију”: сиротујем и храним неколико генерација. Вала нећеш!
Господин Тома, шеф канцеларије, седи у огромној соби с неколико генерација канцелариста, и згодно му је да у том „општежићу”, сад
Није нам у доброј кожи стари... Тешимо га, али он жури, жури. — Још две и по године прошле — прича господин Тома — и једва. Сутра част, господо! Свршио мој Бранко; свршио и његов Павле. И време је било... живот жури...
Светиславу плућа доста слаба, и мора му се преко лета створити промена ваздуха. Господин Тома је стекао климање главом, а изгубио сигуран прав ход. — Свеједно, дај штап.
Господин Тома је стекао климање главом, а изгубио сигуран прав ход. — Свеједно, дај штап. — После је господин Тома исто то казао и кад је некога дана морао да узме два штапа. — Не мари, може се и тако живети.
Господин Тома их мири, наравно, разлозима неумесним. Не помирише се завађени, али сваки од своје стране достави своме шефу да „онај
Позиван је господин Тома редовно двапут у недељи на партију, а по договору са женом, Јова је, Павлу за здравље, пуштао свога госта да добија
Фрау Роза се не карта, али разуме карту, и седи поред играча. А господин Тома, одлазећи са партије, могао је купити својима мало шунке и сира, мало колача и чоколаде, и, за себе, по једну две
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ЧИН 3 ДРУГИ ЧИН 14 ТРЕЋИ ЧИН 32 ЧЕТВРТИ ЧИН 48 КОШТАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕСМАМА) ЛИЦА: ХАЏИ ТОМА СТОЈАН, син му АРСА, председник општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над
(На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским.
(На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским.
(Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо! (Виче): Нано! Улази Ката. ТОМА Где ти је син? Син твој?
Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо! (Виче): Нано! Улази Ката. ТОМА Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па... ти знаш... ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам!
(Виче): Нано! Улази Ката. ТОМА Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па... ти знаш... ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам! Ти си му мајка, ти си га родила! А шта ти знаш? Кад си и ти нешто знала?
Ко ти беше дед, отац? Зар си ти била за овакву хаџијску, домаћинску кућу? КАТА (болно, прекорно): Ох, човече... ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш.
Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!« А зар кадгод беше бела, срећа каква? Од како си, таква си. И родила си се таква! Стара, мртва, ледена, плачна.
Долази Арса. АРСА (здравећи се): О, хаџија, Христос воскресе и срећан ти дан! ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад?
А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта, за Бога? ТОМА То! Зар да ми на овај благи дан, када се и гора и вода весели, моја кућа плаче!
АРСА (досећајући се): А, за то, немој за то толико! Зашто? ТОМА Зато, што ме расплакао мој син — несин! Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што
А да га немам, бар знам. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна, да је Хаџи Тома хаџија, а не да храни и чува... (Трза се, Арси): А што ти стојиш? Седи! (Виче): Свећу! АРСА А, не! Какво седење?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Српску престоницу енергично су бранили Гргур, најстарији син деспотов, и Тома Кантакузин, шурак деспотов... деспот Ђурађ тражио је помоћ у Угарској, ну онде се никако није могла опремити велика
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И од онога дрвета ломећи гране, свима помало раздадоше на благословење однети сваки своме дому. ДВОР У ЕФЕСУ Апостол Тома будавши већ тамо у великој Индији, те дочу за њега онај ондашњи цар Гундафор.
И у неко доби дођоше неки оноземци људи, одонуд где је апостол Тома, а цар за красоту оних полата врло жели да разабере и ти му људи све потанку проказаше како је и што је било, и рекоше
« А цар мнеде да се Тома њему со тим исто подругује и јадовито гледну на апостола и љуто заповеди својој стражи да га ухвате кано једну лажу
ти не мож' боравити, јер нису твоји, него то су дворови твога брата, они што их је наскоро сазидао они страни човек Тома.