Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
са флашом ГИНА, његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини ДАРА, ткачка радница ТОМАНИЈА, њена сенка Глумци путујућег позоришта Шòпаловић: ВАСИЛИЈЕ ШÒПАЛОВИЋ, вођа трупе ЈЕЛИСАВЕТА ПРОТИЋ, глумица у
ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта! ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци?
Никад! Ни по цену живота! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Немате образа! ТОМАНИЈА: Да јаја нису по десет иљада комад, ја би вас лепо одавде испратила! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми претиш?
ДРУГА ГРАЂАНКА: Даћу ја теби примитивизам по дупету! ДАРА: Јесте је чули шта каже? ТОМАНИЈА: Попела се на оно буре да нас пљује! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Немачки плаћеници! ЈЕЛИСАВЕТА: Катранџије!
ПРВА ГРАЂАНКА: Видиш ли ову црнину, црна ти душа? ДАРА: Зар треба курве у лице да нас вређају? ТОМАНИЈА: Скинућу ја тебе са тог бурета! (Граја и вика расту. Улеће Милун.) МИЛУН: Ко прави овде неред?
(Милун, са пушком на готовс, изводи глумце са сцене. Разилазе се и грађани. На сцени остају само Дара и Томанија.) ТОМАНИЈА: Не памтим кад сам те видела тако бесну! ДАРА: Као кад? ТОМАНИЈА: Као сад, кад си викала на глумце!
(Милун, са пушком на готовс, изводи глумце са сцене. Разилазе се и грађани. На сцени остају само Дара и Томанија.) ТОМАНИЈА: Не памтим кад сам те видела тако бесну! ДАРА: Као кад? ТОМАНИЈА: Као сад, кад си викала на глумце!
На сцени остају само Дара и Томанија.) ТОМАНИЈА: Не памтим кад сам те видела тако бесну! ДАРА: Као кад? ТОМАНИЈА: Као сад, кад си викала на глумце! ДАРА: Како и да не вичем!
ДАРА: Како и да не вичем! Данас приређивати позоришне представе — то је равно отвореној сарадњи с окупатором! ТОМАНИЈА: Мислиш да ћелија треба нешто да предузме? ДАРА: Сигурно да мислим! И сигурно да ће предузети!
ТОМАНИЈА: Мислиш да ћелија треба нешто да предузме? ДАРА: Сигурно да мислим! И сигурно да ће предузети! ТОМАНИЈА: Шта мислиш шта? ДАРА: Засад ништа! Ништа, док другови не изврше планирану акцију!
ТОМАНИЈА: Шта мислиш шта? ДАРА: Засад ништа! Ништа, док другови не изврше планирану акцију! ТОМАНИЈА: Што нећеш да ми кажеш какву акцију? ДАРА: Што мање питаш, мање знаш, а што мање знаш, мирније живиш!
ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут! (Са десне стране, са улице, долазе Дара и Томанија) ДАРА: Гино, смири се, знамо како ти је! ГИНА: Откуд ти знаш како ми је?