Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ливада, пашњак чакмак — кресиво за изазивање варница из кремена чактара — звоно за овце чангриза — заједа, свадљив тон говора чапур — пањ од исеченог дрвета часни пост — велики ускршњи пост који траје седам недеља чесница — погача
Африка
— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с њима разговарам.
Ја сам се спремао да пишем, али, да бих се расположио, упитах Меја: — Ки етр сармант мус кан ну зетр тон мезон, Ме? (Ме, ко је била она дивна девојка или жена што нас је дочекивала кад смо долазили по тебе?
) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?
(Не, господине, не могу ти дати своју сестру јер је удата и много за њу било плаћено). — Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?
(Баш ту, али моја прва сестра је била кудикамо ружнија и мршавија.) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме.
(Баш ту, али моја прва сестра је била кудикамо ружнија и мршавија.) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме. (Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.
) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел! Н. је сео на други део прага и давши Меју да му држи крај од појаса плео је ситне каишиће који су се на њему
(То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се. ЈАЊА: Шкиљи немарљиво, непромотрено, изио си! Сам си лебац изио?
Богами! ЈАЊА: Јуцо. Е де! Оћим да купим, оћим да си осиромашим; нећим да купим, оћи да иди проклето на нотариус, ис тон официр, ће та липа... Знајте садашње свету. ДИМА: Тифлуте то филун пери то филуменом ЈАЊА: Што? На ову кугу од време?
ДИМА: О теос филакси! Оћи да ми си допадни девојка, оћим да си женим; нећи да ми си допадни, ис тон теон! ЈАЊА: Кир Димо, ви сте једно паметно човеку. Оћим да вам дам Катица, да го воспитавате. Она иј младо лудо.
ЈАЊА: Дулос сас! ПОЗОРИЈЕ 10. ЈАЊА (сам) ЈАЊА: Е, де де, опет једно шпекулација! Право кажи греческо мудрост: Тихи тон антропон прагмата ук еввулиа. Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица.
ЈАЊА: Ама, оћите леп штафирунг и латура. МИШИЋ: Онако као што кир Јања може учинити. ЈАЊА: Ама, ма тон теон, не можи кир Јању ништа! Што ви мислите, господин нотариус, кир Јања има дукате?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он је својим радом поглавито утицао на Србе у Аусто-Угарској, који су затим давали тон књижевности и духовном животу читавог народа.
Чулни је живот код њих необуздан. У тој бујици од страсти жене дају тон. Изгледа да им људи само следују. Уосталом ни у једној другој јужнословенској области односи између полова нису тако
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То је изгледало као ускличник на крају реченице и дало читавој свечаности један величанствен тон. Тако величанствен, да ми се повраћало од тога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
брда, ливаде, као и његови војници, али све као у свом позоришту, не дотичући се чистим рукама тих ствари, и чувајући тон веселости и увиђавности према Двору, бојећи се једнако да му у посао не умешају заменика, грубог и праскавог графа
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
све те призоре када тако брзо промичу с ону страну стакала, попут телевизијске емисије која је изненеда изгубила тон?
Које је полувреме? Не знам. А резултат? Не знам. Ко игра? Не знам. Шта ти је? Није ми ништа. Нисам укључила тон. Онда сте ћутали и гледали телевизију. Онда су се вратила деца. Какав је био филм? Онако...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Није лако пронаћи примерено рухо и тачан тон при поучавању деце, нити је вештина забављања детета доступна сваком. То је нарочито тешко кад је реч о предшколском
Ту се, додуше, јављају тешкоће композицијске природе; тон дечје, као и хумористичке поезије, у антологији би се несрећно сударио са оним другим, дубљим, трагичним тоном; то је
Слобода речи и слобода с речима, искушавање ирационалног, пародијски тон, дидактичност, маштовита распричаност, непосредност преношења — то су одлике Змајевог концепта, и оне су заједничке
тему, опевајући низ функционално уклопљених призора, Вучо помера дечју песму према простору од којег се она удаљила. Тон дечје песме притом или се губи, или се показује неприкладан, као навика из неког другог система.
Ћопић је вођен надграматичким језичким осећањем: изнад свих правила је мелодија. По њој се усклађује свака реч, сваки тон.
Можемо само да замишљамо како би изгледали стихови које би Лукић писао за одрасле: архаични тон тугованке и разводњена сентименталност осећају се и у његовим дечјим песмама, али се, у том питомијем поднебљу, губе
Склон идеализацији топле породичне атмосфере, Лукић је, у песми Шта је отац, остварио један донекле дисонантан тон, наговестивши и нешто од вечног незадовољства и горчине у односу између деце и одраслих: Молим вас, реците отац шта
под насловима Био једном један лав, Писмо за ловца, Да ли ми верујете, и у том тренутку му се учинило да је нашао тон и меру.
Радовић не пародира толико одређене писце, колико тон, садржај, својства неких жанрова. Бурлеска се рађа из ироничног понављања давно прочитаних стихова.
Преузимајући познати тон, он га мало искривљује, и ефекат не изостаје: подвучени недостатак постаје нова димензија израза и стила.
Општа места која се у њој јављају употребљена су с одређеном иронијом. Жалосни тон најпре ремети оно а ловити мишеве нико није знао које се уклапа у музичку схему, али је по духу супротно елегији:
Пародирајући, песник се игра. деца само делимично осећају значење те игре; тон и дух игре им одговарају; повод и прави смисао им измичу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У целом његовом писању има известан добродушан, срдачан тон. Онакав какав је био у животу, природан, кротак, питом, човекољубив, такав је и у свом писању.
« Од Хорација узима свечан, хвалбен тон, реторичарску помпу, али без његовог епикурејства. Његова версификација је сасвим хорацијевска, и он сам вели како
српски писци његова правца, када говоре о његовој реформи, лако падају у противну крајност — у претеран панегиричан тон.
Подунавка је о њима 1846. писала: »Искрено родољубије, чисто благонравије, бон тон, а и чистоћа језика у свакој се врсти дично показује.« 1848.
Просто, природно, искрено, он је певао оно што је уистини осетио, болове и радости свога срца. Интиман тон, непосредност осећања, топлота која све то загрева, чини велику драж ових интимних и истинитих песама.
Реч за њега није само обележје смисла, спољни израз једне представе: реч за њега има своју боју, свој тон, своју музику, своје биће независно од спољњега света.
И без икакве афектације, простодушно и непосредно, »фрушкогорски славуј« је певао цвеће, тице, село, Фрушку гору. Тон је срдачан, и те песме имају извесну интимну поезију.
У главним крајевима српским, у оним који су давали тон и правац целом српском народу, настаје слабљење старе вере и одушевљења, људи постају скептични и практични, настаје
Како је уносио себе у своја дела, своја субјективна осећања и известан лирски тон, то је приповетке удешавао онако како је годило његовом идеалистичком оптимизму и његовом традиционалистичком
занимљиво, заплети и расплети радње вешто се спроводе, умешно постизава јаке ефекте, и поред тога има миран и сигуран тон причања и лак, живахан, природан дијалог.
За еп је имао широку сликарску кичицу, свечан тон и дикцију, али не и способности за епско развијање и композицију.
Јакшић је почео певати као војиславист, али се све више ослобађао тога утицаја и налазио свој нарочити тон. Он је један од ретких искрених песника свога доба: пева оно што види око себе и што осећа у себи.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
О, татице, млого; јер говорити по моди, унтерхалтовати се с највећом господом, штеловати се и знати шта је бон-тон, то се све из романа учи. МАРКО: Тако?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
слушати све и гледати све и после, не то описати, већ из тога начинити нешто што ће имати своју боју, свој укус, свој тон, свој парфем, своју судбинску патетичност. Не, не, не мислим то, већ нешто што отприлике одговара тој идеји.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
свршетка сцене, дијалог тече врло нагло и живо, упада се у реч, говори се једновремено, прекидају се говори, пење се тон и настаје све јаче узбуђење, да би се завршило бурним сукобом.) ТАНАСИЈЕ: Сви смо ми овде једнаки!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
мица тракалица!... Чудио сам се само са колико мира и присебности говори, чак целом разговору даје шаљив тон. Необјашњиво ми како се неко може шалити када људи гину!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, ОН одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.
је ли ово онај исти, пређашњи човек ? Не, није, није... Ово је све друго... други израз, понашање, тон говора, све, све друго. Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.
Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби.
Она га после ове речи погледа захвално, па промени разговор узе веселији, љубазнији тон; — Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ругалице имају заједљив тон, али могу да имају и епиграматичне поанте, које прелазе у духовитост вишег реда. Веће и боље ругаличке творевине су
Здравице су праве говорничке пригодне творевине. Из њих провејава дитирампски тон, изречен и у ритмованом темпу који често прелази и у прави стих.
патријархалне каквоће и уз појаву честих општих места, народно говорништво има не ретко узлета и снаге, развибриран тон реторства, а одликује се и згодно нађеним реченичним обртима, уз обиље поетских украса, а зачињено је понајвише
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он, заисто, кад не би се надао да ће, ако ништа, барем „Нин аполиис тон дулон су деспота“ на вечерњи очитати, не би никада на њу дошао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
који је, иначе ћутљив, био однедавно склон да започиње, обично пред сан, непријатне разговоре; све заморнији, имао је тон оног који опомиње.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А у те уши стиже однекуд неки високи пиштави тон којем је следовао други, виши, а овај био одмењен још вишим. „Ха, ха, ха, хе, хе, хе хи, хи, хи...
Клејтомахос уситни гласом, поче да замуцкује и, говорећи у испрекиданим реченицама, промени тон свога говора толико, да је овај више личио на припрему за повлачење него за напад.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сам задовољство у томе налазио, али сам отада често осјетио потребу да одем у поткровље и да измамим из виолине покоји тон, који је дуго живио и треперио.
Уображавао сам да један јединцати, сам по себи, увијек једнак и увијек једнако неосмишљен тон, може да изрази много тога, сву силу разноврсних ствари.
Извабио бих један звук и подметао му најразличитије садржаје: и гле — увијек је одговарало! Тон је увијек говорио оно што сам ја хтио, увијек изражавао оно што сам ја носио у себи!
Сваки њихов тон као да у себи носи присуство жице с које је потекао — уздрхтала жица која се претворила у звук а да при том није
Дјед је његов удворни тон узимао као знак удивљења, па је за узврат с њим бивао срдачнији и раскопчанији него с другима.
Чисти ларпурлартиста осјећања!” Хтједох да испливамо из тих тугаљивих вода. Сврнем у лежернији тон. Но можда је прелаз испао малко пренагао. — Реците ма нешто, фра Анђело.
Па и њихове умјетничке творевине имају натуштене обрве и неки непробављив тон важности. За њих су осмијех и ведар поглед знак инфантилне психе, неозбиљности, недораслости за драматске видове
— Хе, што ћемо!... — уздахнуо бих прелазећи у елегично-медитативни тон! Жалосно је то бити мала земља, с још неразвијеном властитом производњом.
Али Петар је брзо растјерао тај облак. Пронашао је безбрижнији тон пребацивши се на сјећања из ранијег времена. — Сјећаш ли се галаме која је подигнута око премјештања учитеља Змајчића?
Тај сам!... — Ти врло добро знаш да нисам тако мислила. Трудио сам се да сачувам супериоран тон, али сам падао све ниже, и у томе и те како спознавао занатски горка уста.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон. Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. — Ти се, море, ономад грдно обрука!
— Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. Вујо нађе за добро да спусти тон. — Тако, соколе, аверим ! А јест, имам још нешто. Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела. И гледам.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Има је и жица на клавиру. Свака од ових осцилација може се побудити ако се произведе тон одговарајуће фреквенције. Тон који има различиту фреквенцију практично не врши покретање.
Има је и жица на клавиру. Свака од ових осцилација може се побудити ако се произведе тон одговарајуће фреквенције. Тон који има различиту фреквенцију практично не врши покретање.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У стиху иначе постоји једна апелативна интонација, реторски подигнут тон и једна, чини се, злоупотребљена, ако не и дрска метафора: укрштање откуцавања песме на писаћој машини с песниковом
многих песника, па и сведочанство Скендера Куленовића, чије речи овде наводимо, да у почетку поседују „основни тон“ песме, „њену композицију“, „па чак неколико првих стихова“ и „звукове стихова који треба да дођу“.
Тај „основни тон“, „композиција“, „звукови стихова“ које тек треба испунити конкретном језичком материјом – припадају облику песме,
са доласком речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и нису „тон“ и „звук“, оне прихватају „композицију“ и истовремено јој се опиру.
Јер је ту у Куленовићевом стиху „основни тон“, односно „композиција“ поеме, отелотворен у језичким компонентама и слојевима које је особен историјски тренутак
У стиху се непрекидно осећа онај „основни тон“, изабрани, некако унапред дати облик, који је садржан и утеловљен у раслојавању језичких јединица (од фонеме до
Куленовић је, дакле, као седамнаестогодишњак „основни тон“ песме, „њену композицију“, па и поступке њиховога утеловљења, једноставно преузео са линије Матош“Визнер.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
1 ЖИВКА: Кажу да ви знате сва правила... како да кажем... НИНКОВИЋ: Правила отменог друштва; л бон тон ди гран монд2. О госпођо, отменост, то је готово атмосфера без које ја нисам кадар да дишем; отменост је моја природа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је у Младеновој кући подвргнуто прописима, и стога се на све пази: на покрет, поглед, начин на који се седа и устаје, тон којим се нешто саопштава и заокренутост лица с којом се слуша.
дезаутоматизује и активира интонација: појављују се, видели смо, нове паузе, мења се размештај експираторног притиска, тон се у већем степену диже и пада.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
али нека... шта су се господин филозоф склонили? САРА: Гледајте како је дивно, ја вас могу поздравити ле бон тон, ви сте супруга господина филозофа. ФЕМА: Ох! (Извали се на столицу.) САРА: Оће да падне у несвест.
Петровић, Растко - АФРИКА
— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с њима разговарам.
Ја сам се спремао да пишем, али, да бих се расположио, упитах Меја: — Ки етр сармант мус кан ну зетр тон мезон, Ме? (Ме, ко је била она дивна девојка или жена што нас је дочекивала кад смо долазили по тебе?
) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?
(Не, господине, не могу ти дати своју сестру јер је удата и много за њу било плаћено). — Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?
(Баш ту, али моја прва сестра је била кудикамо ружнија и мршавија.) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме.
(Баш ту, али моја прва сестра је била кудикамо ружнија и мршавија.) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме. (Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.
) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел! Н. је сео на други део прага и давши Меју да му држи крај од појаса плео је ситне каишиће који су се на њему
(То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— На крају је ипак ублажио тон: — Али ја се надам да ћете ме ви као интелигентни људи разумети, и да међу нама неће више бити неспоразума.
— Доказ љубави!... Како, на који начин? Покушао сам одмах да њеном питању, а и своме одговору, дам шаљив тон. Али је Арлета мислила својом логиком. — Зар вам ја нисам дала доказ своје љубави?... Шта желите још од мене?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Друкчији су његов ход и говор, друкчији темпераменат, захват, тон, друкчији и његова оштрина, и замишљеност, и јеткост, и носталгија, и очајање.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И њеном оку ти си дао сјаја. У твој се дрхтај ненадно увлаче Осмеси њени фини, кô тон јада Тих осмеха је моја душа рада.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У сазвучју с духом Караџићевог борења био је и народњачки менталитет, који је давао тон у новој српској држави, створеној устанцима сељачких маса против Турака 1804. и 1815. године.
У записе и друге краће жанрове усељава се туга и јадиковка, индивидуална и колективна. Та расположења ће дати основни тон и литератури косовског подвига. Подвиг кнеза Лазара и косовских јунака (1389) изазваће читав циклус поетских састава.
Помало подигнут, свечан тон његовог стиха и строфе изванредно је усаглашен с историјским темама - везаним за Косово - у невеликој групи
Затим следи Вук и звоно (1958). Булатовић није писац од мере и дисциплине. Нагло мења тон, прелази с озбиљног на пародијски. Спаја диспаратне појаве, изобличавајући их до гротеске.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени. У нашој сали владао је други тон. Патријарх и десетак епископа, сваки у својој столици, са високим камилавкама покривеним лаким свиленим велом, са
доба објасне строгим законима космичке физике и тачно датирају он је, јер се радило о заслугама једног другог, подигао тон и говорио о мени и мојој теорији са толико одушевљења да ме је довео сасвим у забуну.
Он неће сметати нашим разговорима, а опет ћемо бити у троје, како то захтева пуритански тон Ваше калвинске вароши. КРАЈ
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“. Дитирамбски тон (који је касније прославио Змај стиховима „Ала је леп/овај свет“) карактеристичан је за поезију за децу млађег
унука Мићуна у бој, саветује унука да сакупи мрвице по пољу јер је сањао да ће га оне спасити (што се и збива). Тон и мотиви неких Ненадовићевих песама такође наговештавају мотиве познатих песама српске поезије за децу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
неке дане, ипак, као да је госпа Нола додавала мало вела око врата, и узимала, у разговору с посетама, неки раслабљени тон, познат тон безмало неке пријатне малаксалости оних удовица које остају у жалости без икаквих животних брига; којима
као да је госпа Нола додавала мало вела око врата, и узимала, у разговору с посетама, неки раслабљени тон, познат тон безмало неке пријатне малаксалости оних удовица које остају у жалости без икаквих животних брига; којима је са имањем
— Па онда, као да се нечега сетила, као да се покајала за тон, повикну некако строго: — А где је теби матурантски штап? зашто сам га купила?
Павле је ојачао, али некако оматорио и огрубео. Кожа на лицу добила тон ружичаст; лице велико, нигде му краја нема од силне избријаности; много црне обрве Јове граничара, на оној црвенкастој
И две „отмјене” породице су присутне дају тон, и старају се да некога нечим задиве и задену му жаоку зависти у срце... Све плесниво.
Отуда је долазио и њен ауторитет који је осећала цела њихова кућа и цела варошица. Отуда и особит тон у кући у којој је она била домаћица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једну су називали „Зекуша“, пошто је у оним њеним шарама преовлађивао зелени тон, а другу „Шаруља“. Оне су стално пловиле у цикцак, а по траговима у води уочисмо да и наша лађа исто тако кривуда.