Употреба речи трава у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ово је ливада мога побратима Живка из Мутнице, неће нам замерити баш и да нас застане... Ноћ беше тиха, трава мирисна, све је мирно... Само чујеш како коњ гриска ту мекану траву...

— Ох, Милисаве! — рече зажарено девојче. — Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и трава о љубави приповеда, да се и небо и земља грле и љубе...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

бачве, противколци, пун коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.

Ал зна се да нема Ни једног од ових које трава крије ко од руке кума, оца, сина, или брата, погинуо није. ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА Већ смо земној

СА ГЛАВОМ НА СТОЛУ Расту ми на прагу, расту ми у олуку, расту на крову, по свим собама расту ми коров и трава! А мени се спава! Нападају ме мрави, рука ми се до лакта црни од мрава! А мени се спава!

КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА Ко је ову планину, пуну лековитих извора и трава, и ову отровницу у овој планини, којим чекићем, питао би Блејк, на ком наковњу, и у ком диму, сково?

Леђима наслоњен на срушену кућу, у којој расту коприва и трава, и око које се више ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим на сунцу, међу маслачцима, и не знам шта је

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче. И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.

Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете. Сад треба светити проливену крв од Косова. „Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом...

Спусти се ноћ... На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу.

Него... да седнемо... И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше... Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. — Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...

Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!... То ниче као трава из земље! Јелица задрхта. — Не дршћи, не бој се!... Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне у поље, далеко. Трава пуна росе. Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.

Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању.

ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец. Још са црних трава Дува тамни ветрић. Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило! А и воде су у бога дивота! Шума је, трава је, луфтови су! Ја и помоћник се прибрасмо.

Каже: ово вреди — ако ћеш на пушкомет, ако ћеш за гушу! Страх те погледати кад се наљути. Тај где удари, ту трава не ниче! — А где је рањен? — Богами, не знам. Не знам — бадава!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Биље, травке, лале! — и нуди жене кад се ове искупе око ње растварајући им своје завежљаје, бошче пуне трава, корења, биља. Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима.

— Ништа — продужава. - Не ли тада берем биље? У глухо доба, кад гора, вода, све се смири... Кад трава око мене почне да расте и камење по гори да пуца, а тад се биље, у то, глухо доба, оно види... тад оно од Бога пада.

Африка

Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице. Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно.

Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума.

Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе

То нас више умара но висока трава саване. Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања.

Савана изгледа око нас као засађена. Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито.

Волим њихов јединствени дах тела и уља којим се мажу, амбре и трава, што све одише као неко дивље воће, чега сам се толико гадио после посете конакријским девојкама.

далеко од мириса и врелине тела; дишем широким прсима, трудим се да у мирису саване разликујем мирис разних дивљих трава.

Он се боји нарочито мајмуна које види у савани а чија му је раса непозната. Око нас је најпре доста равно. Трава није сувише висока, доста спаљена од црних, и иначе спржена од сунца, али је пуна жбуња, букета дрва, цветова који

нова животиња, боје прљавог сена, издужена и главата; пре но што би човек могао утврдити каква је, заклања је висока трава.

Подигнут је на кољима и покривен великим дебелим кровом од трава. Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље.

Велико плаво небо покрива реку и нас. Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико виша и крупнија, њише се између џиновских грчевитих стабала фромажеа

Каже се у шали да на тим станицама воз толико стоји да, када се крене, он се једва извуче из трава што дотле никну око њега.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш! Море, оћи да ти гази сиротиња и нестрећа, тако ја, како бесно коњ трава зелена! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ПЕТАР ЈАЊА: Ето моја верна Петра.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Иза тих гробаља, унедоглед, видела се само раван и зелена трава. Утврђења, која су опасивала варош, у облику звезда, била су, ујутру, у вароши, мрачна, али је Сунце врло рано

Њему се чинило да у мислима осећа како трава зелени, како дрвеће пупи, како се небо плави. Желео је да се још једном по тој трави вози, да буде жив са пролећем у

Сад се чинила, стрмоглав, небо пуно звезда, сад као море дубоких, мирисних, трава, сад као бескрајна пешчара. А он је скакао са коња на коња, кроз велика огледала баруштина, и ноћу, иако је месечина

Одрастао је код коња. Чудовиште. Луд је и заљубљен у жену, коју покрива земља и трава. Она се била обрадовала, одмах, кад им је ушао у кола. А он не разуме шта је права љубав девојачка, а он је њој прва.

Ветеринар се смешкао. Дијагноза капетанова је, каже, тачна. У питању мора да је нека трава, само, трава на којој ергела пребива иста је, већ годинама, а ни једна кобила, ни један коњ, ни једно ждребе, не

Ветеринар се смешкао. Дијагноза капетанова је, каже, тачна. У питању мора да је нека трава, само, трава на којој ергела пребива иста је, већ годинама, а ни једна кобила, ни један коњ, ни једно ждребе, не цркава.

Гроф ће га, свакако, истерати из службе, због тога. Ергела већ годинама летује, ту, у близини Визелбурга. Трава је ту одлична.

Одаје су биле патосане даскама, али је из њих била никла трава. Исаковичу рекоше да има и змија, али тај чудни народ, да их потуку, не да. Каже: чуваркуће су!

Приближујући се Будиму, Павла је пратила плаха, летња, киша, која је затим капала, дуго, са грања, са цвећа, са трава.

сачекају, да се сви смире, на свом насељу, па нека се после, до миле воље, кољу, и играју из кола кучке, у Миргороду. Трава је била толика, на том путу, куда су, с времена на време, пројахали неки коњаници – који ваљда у Кијев иду – да су се

Понека речица. Понеко брдашце. Понеки багрем, понеко насеље, у сунцокретима, а затим свуд опет трава, трава. Док не претрчи понека лисица. Понеки зец. На видику се појави коњаник, па нестане.

Понека речица. Понеко брдашце. Понеки багрем, понеко насеље, у сунцокретима, а затим свуд опет трава, трава. Док не претрчи понека лисица. Понеки зец. На видику се појави коњаник, па нестане.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Значи да се налазим поред саме ријеке и да је ноћ. Јао, да ме неко не украде заједно с џаком! Пст, шушти трава, неко долази! Ево га, зауставља се поред самог џака. — Здраво, рођаче! — чује се један дебели глас.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти причам (1954) КОСТ КОСТИ И.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Шине су биле топле од сунца а између прагова избијала је млада трава још воденаста и хладњикава као да у себи чува мирис снега.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кад нема хране, онда је мука. Откуда ће Пера за толике коње храну набавити! Сечка, трава, детелина, све то није доста.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ноћи пуне трава, таме у шуми, жбуње са дивљим, црвеним плодом, жубор вода, а нарочито светлост неба, звезда и сазвежђа, пролазили су

мрачне осенчене падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трава, растући преко пањева, камења, потока.

Тешке главе од удисања ваздуха и трава, клону полако, у недоумици, стиснутих колена, ван себе, у несвестицу. Ето то је превртао у свом мозгу Вук Исакович,

Топле, летње ноћи биле су пуне буба што су милиле по њима и трава, које су изазивале свраб у носу и ушима, а руке и кошуље беху им, у зору, пуне мрља од црвених, згњечених, дивљих

Чекао је да се смркне у логору, удишући мирис дима запаљених трава, међу шаторима војника. Уз лавеж паса, спуштао се и мрак по пољани.

издалека примети, дуж неког устајаног потока, бостане и високу кудељу, па куће, краве и њиву, у којој још беше висока трава, пуна турчинка.

здање, зазидано са свих страна, са двориштем и шталама, пред којима беше насута нека земља, из које беше никла бујна трава. Над том хумком, било се наднело неколико плодних јабука, чије су гране повиле се до земље, пуне сазрелог воћа.

Стигавши на брежуљак, где је увела трава била нарочито густа, тако да му се чињаше као да гази по врху неког пласта, он поче, зловољно, да мрмља, обилазећи око

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

употребљавају се у магији плодности следеће: расковник (које има моћ да „раскује“ или „отвори“ оно што је затворено), трава рачан, мајчина душица, жито итд.

У воду за прво купање у Бољевцу поред „водице“ стављају се још и сребрна пара (да би дете било чисто као сребро), трава тресеча, мало соли и пепела (да се дете не би оједало) и вина (да би дете било здраво и јако).

За одржање деце користи се и трава оман чији се корен издуби и стави на брадавицу сисе, па се тако дете први пут подоји.

је породиља већ нападнута од ових злих и пакосних бића, лечење се састоји у провлачењу оболеле кроз венац од разних трава да би оздравила, пише Зечевић. 3.

“ Лечење од вештица изводи се помоћу неких трава као што је вештичин избљувак. Како пише Братић: „Једино сигуран и свакому познати лијек јесте ’изијеч’ а то је онај

Бели лук је најјаче заштитно средство уопште, а посебно од злих очију и урока.¹⁸³ Вук за гушавицу каже да је „трава од урока¹⁸⁴. Од свих трава против злих очију најбоља је одољен, те се зато пришива деци на капу као амајлија.

¹⁸³ Вук за гушавицу каже да је „трава од урока¹⁸⁴. Од свих трава против злих очију најбоља је одољен, те се зато пришива деци на капу као амајлија.

⁴⁸ У лесковачкој Морави, у корито с водом прво се стави „трава подубица (да дете продуби, да може стајати у детињем дупку што пре), затим: морач, дрен и здравац, да је дете здраво и

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА СЕБРА Тражим помиловање за себра што ниче и умире као трава у заборав из заборава, за тридесет кућица његовог кромпира, за усукано кукуруза стабаоце, за дим над кровом, за оно

ПРОЂЕ Саре душане, тражим помиловање за земљу убогу куда војска прође, јер земља је таква, она воли кад је обрасте трава, кад у пољу чује говор човека, она не воли да остане сама, она воли да је буди мукање крава, да је успављује јагањаца

ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно тражи своја права.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Седели смо на њој у парку, у пролеће, када је трава још влажна. њом смо се гађали на великим одморима или је држали над главом уместо кишобрана, док смо још умели да

Његов ће син казати: »Гле, како је висока трава!« а он ће казати: »То је кукуруз, кретену један!« и још ће казати: »Научићеш ти мени шта је кукуруз или не био ја — ја!

« Видеће осамљене салаше у даљини, видеће зеца у трку, видеће задружни дом из чијег крова ђикља трава. Вратиће бицикл тамо где га је нашао, па ће ручати чорбу (»Што ниси јавијо, заклали би пиле!

Наоколо је свуда унедоглед усталасана мајска трава, по којој ту и тамо расте цвеће коме не знају ни имена нити сврхе — крошње на ветру и сањиво зујање инсеката...

Јагњетина је још крвава око кости. Боже, колико меса! А после: дубок сан пун мириса лековитих трава и свежег креча са зида.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Данас је једноничио! Ништа у своја уста узео није, нâко у мрак здјелицу чаја. — А што је то чај, стрико? — Трава једва, руска, осушена, личи на пелен кад се сух смежура! — Па то је лијек њеки? — А и јест лијек!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

који се расипа при млевењу жита); завагивати низ пут, (заносити се у ходу, попут богаља); гањак (балкон); слатковина (трава из кукуруза, слична лозици); неуморно цигуљати (понављати нешто пискавим гласом); копница (комад земље на коме је снег

Милићевић, Вук - Беспуће

осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу;

да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље , и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило;

са свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Што гроб ладни једном свати, Назад више он не прати. (1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну, У сукњу јој дирну, Сукњица се шири А ножица вири, Ао ноно бела, Вода те

дрвета, Ал' де расту, то су места света, Њи је тужно посадило доба, Свако с' вије више једног гроба, По гробови трава обилата, На декоме цвећа умиљата, Ко зна кога гроб овај покрива, Можда цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило

доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока — ето мене туна.

јека, А крај мене поточић жубори; Ја се шетам, дружина са мноме, Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам пута младим препречио, Преко њега скачемо лагани, И

жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по гори, А крај тебе цветићи и трава!

Али ко ће све ти казивати, Ко л' им редом јаде прикупљати, Ето једном: поцрвене трава, Оставише пет хиљада глава, Што претече, стругну без обзира — Ал' ко рече да у Срба дира.

Још сабље звече, још траје пуцњава, Зелена трава сва је већ крвава; Но залуд тече њима крвца млада, Већ морају се повући назада.

! Но већ ето јадна клону Па на земљу ћерци тону. XXВИИИ И над њоме ниче трава И то цвеће умиљато, Она сама тамо спава — Али де је њено злато?

Тавне, тавне бели двори, Трава ниче на прозори, Кроз њи ветар тужно пири, Тужно данак кроз њи вири, Гледа сову како слави, Како паук мреже прави,

Тамо, тамо, крај врлети, Окле скок га уби клети, Тамо лежи он и спава, А над њиме само трава. Без попа је, без опела Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од

Беше тамо млого муке, Звеке, цике, уке, буке, Јоште лишће, трава, цвеће, Од голема стра трепеће; Ма већ прође, све је тио, Бојак давно утолио.

Високо што се њезин стрмен диже? На њојзи горе само расте трава, И само она носи за ме лек. Ил' одунд узбрат животворни струк, Ил' стрмоглавце срушити се доле.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Боји се, почеће да гори ниска спржена трава. * Згомилали се на станици људи с торбама, коферима и пакетима. Пуши се и ћути под облачним небом неминовна растанка.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Поток се прошири и искривуда. Преко његових глатких каменова нахвата се нежна, мека маховина, трава постаде бујнија и тамнија. А и ми смо се мењали и расли. Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.

Влага потока још више ме дирну. Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће. Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која

Али, време је било чисто. Освојила пролет. Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени. А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Мени ће преко мере плаћено бити кад когод од мога рода рекне, кад нада мном зелена трава нарасти: «Овде лежу његове српске кости. Он је љубио свој род. Вечна му памет.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?

празну тиквицу, па полети што брже може натраг; док овај тиквицу наточи баба далеко измакла: али онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрча и каже царском зету: — Баба преварила нашег чоека, узела му пуну

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Видим да за тебе није ово, зато ћу прећи на благше ствари. Производ знаш шта је. МАНОЈЛО: Знам: трава, коњ, камен итд.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Онда су му казали да је у Јапану сва риба јапанска, као што је у Енглеској, претпостављам, сва трава енглеска трава, док су у Бечу све шницле бечке осим — париских, које су у Паризу све до једне париске!

Онда су му казали да је у Јапану сва риба јапанска, као што је у Енглеској, претпостављам, сва трава енглеска трава, док су у Бечу све шницле бечке осим — париских, које су у Паризу све до једне париске!

које после удесе да им јединице отфурају у Француску за кућне помоћнице или у тамо неке колеџе, да науче како се пуши трава. Феноменално!

Не, не! Богами, освојили сте Београд! То је факат. Куд ви прођете, ту трава не расте! Гледам вас како се сваке суботе и недеље венчавате по вароши, и како вам свадбе тутње улицама ...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ЗЕЦ: Јесен ћеш само једанпут срести, чучни па бирај шта ли ћеш јести, свуда се љуља океан трава, нижу се војске купусних глава, још само Шаров да чвршће спава.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Корачам ивицом острвском, удишући дубоко мирис влаге, шуме и трава. Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах прекопута.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили. 4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.

Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава. Изгледа, као да човек ни руком дотак'о није, Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу Са кула и

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На крају дрвене плоче већ је мрак. Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви. Изнад жице видика још један прозор сличан моме отвара се.

Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два! На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна? ОПЕТ ТО На причешћу су били лењи, Турци их нападоше још у цркви!

Децо где је семе? Зар да вас наследи трава? Осетили сте оштрицу најтежег мача на Струмици на Марици и Сутјесци насред Теразија увек гини у свакој јами гини

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дахћу. Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.

и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...

Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак... ... Синуло пролеће. Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.

Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све... Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 170. С оне стране Шибеника Шиба трава до рукава, Граорина до рамена, Дјетелина до кољена, По њој пасу три пауна, И три тице паунице, Чувала и’ л’јепа

186. Паун пасе, трава расте, Гора зелени; И гора се листом саста, А ја немам с ким. 187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела

и колима превози робу уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље - биљка из породице трава која има у класовима врло дугачко перасто осје (Стипа и С.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДЕО 84 В СЛИКА ЗАБРАНА ПРЕДСТАВЕ 85 ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ ТРАГОВИ 110 МЕЂУИГРА 121 ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ 123 ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ 143 ИX СЛИКА ИЗНОШЕЊЕ ЛЕШЕВА 144 Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА 150

Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем! (Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца.

ДРОБАЦ: То ти је чубар. Добар је против реуме. СОФИЈА: А ово? ДРОБАЦ: Спориш. Спориш је света трава против крстобоље! А то, то ти је жалфија, против грипа! СОФИЈА: Ову знам и ја, ово је нана!

СОФИЈА: Лепо причаш. Сатима бих те слушала! ДРОБАЦ: Мене? СОФИЈА: А можеш ли да погодиш која је ово трава? ДРОБАЦ: То плаво? Мишјакиња! СОФИЈА: Код нас је зову видовчица, видова трава. Лечи вид.

ДРОБАЦ: То плаво? Мишјакиња! СОФИЈА: Код нас је зову видовчица, видова трава. Лечи вид. ДРОБАЦ: ја сам јутрос и без те траве прогледо!... Камо среће да нисам! СОФИЈА: Прогледао?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ваљало је прећи, преко Чортановачког тунела, пешке. Било је хладно. Ишао сам у гомили непознатих путника. Трава је била мокра, па смо клизили лагано, а неки су и падали.

ја врло добро знам да је то песничка лудорија, и да је сувише већ и то што, место описа, јављам само да у Версаљу ниче трава.

богови и баханткиње, и цветају тирзоси, ређају се у даљини као гранитно камење којим се означава међа на земљи. Трава је мека, као она што код нас ниче из жита око кандила, о Бадњем дану; она дрхти кад је узмем у руку.

Иза венсенских шума преврћу се авиони. То је у част Пилсудском, који је дошао у посету. Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба.

знате да ја имам луду теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава чак на другоме крају света...

и о курсу франка, пустите ме да, још једном, станем уз једно дрво што пупи и штапићем изударам по њему брзојав: да трава зелени, и да се сетите вечности. ИВ ПАРИЗ (2) Мора се писати сатира.

Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава. Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен. Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом.

Небо каткад круто, са чистотом испраног, сељачког сукна. Небо што силази на мале градове од камена, са колима сламе и трава, непроменљиве боје, стално.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму... у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће... Мирисни поветарац... душе покојтужно је, али је лакше... Не иди, послушај ника... ме!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!....

Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах... Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.

Наступи лето. Дивно, топло, благословено лето на селу. Зелени се и шарени мирисна цветна трава по равним дубравама, вију се по њој ројеви пчела раденица, фијучу косе и цакићу белегије по љуту челику, а косачи се

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Цар Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли глава... А ми, на шта ми спадосмо, јао!

У опојној месечини не миче се ни трава Великог поглавицу да не разбуди. У Африци, хеј, у Африци, после поноћи Све има вреле и врло уморне очи.

Ноћас је погинула зима, без пуцња, без метка, И врабац, по крову, већ се безбрижно шетка. Уз плот избија трава, нежна, проретка: Пролеће почиње од бубице, травке и цветка.

Букти сунце: небо је отворена крлетка! Из ничег ниче трава, зелена четка. Шта је Ништа? Шта Нешто? Заметак заметка Прва је и нерешива загонетка.

Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава... Драга децо, зар вам се тада не чини Да воз стоји? — То локомотива спава.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на коме мирише Кржљава и ретка у бусењу трава. И тако крај цвећа остаћемо сами...

Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!

Гледај како месец над пољима сија И облачке ретке растура и ведри, И трава мирише и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!

Сада, Над ливадама где трава мирише, У расцветаним гранама, сврх њива Које су црне после бујне кише, Велика душа месечева снива. Све мирно. Тајац.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама. Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство

ноћи, вече топлог јуна Падне по пољу и врх цветних круна, А жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава И трепет лишћа у дисању ноћи Шире сан један сугестивне моћи, Један сан што се чини да је јава.

Изгажена трава, и села се диме... Кад свемоћни помор, у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тако, „Ам ти кажем, ам ти не кажем, само ти се каже“ (Ам). Али су већ успелије: Који је чам низак као трава? (Јечам); Иде сељанка и носи котарицу са двадесет јаја; испало једно; колико јој је остало (Ниједно, јер испало је

(За улар); Кад се коси сено? (Сено се не коси него трава); Куда иде дете кад наврши четврту годину? (У пету). Као највреднији део говорних игара, загонетке немају за циљ да

Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има. Жари, пали, удбински диздару, Док и твојој кули реда дође!

“ — у народу држе да је планинска трава „ива“ необично лековита (као и срчаник, линцура). Ти мене чувај од нокта, а ја ћу тебе од сваког зла.

ЂУРЂЕВ ДАН И МИТРОВ ДАН Свети Ђурађ вели светом Митру: — Види како је, Митре, мени лијепо! Сунце сија, трава клија, на све стране птичице кличу, док народ ради и пјева; а теби кише и снијегови падају, вјетрови душу: нико од

Зато сад у оним горе нахијама расте папрад. РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвата) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.

Да бог да, моја кћерце, да ти креши и реуши (тј. расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву-дне! И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди па добро!

(Јасен) 11 — Ко је лијеп и сваком драг? Ако не погодио, љубио те црни враг? (Љубидраг) 12 — Који је чам низак као трава? (Јечам) 13 — Који се лед никад не смрзне? (Поглед) 14 — Највише дýга има и нико му није позајмио?

(Звоно на живинчету) 61 — Гвозден кер, пртен реп? (Игла и конац) 62 — Где жујка пасе, трава не расте? (Пламен на огњишту) 63 — Где нам је вранац лане лежао, и данас му се место познаје?

(Свитац) 401 — Што се у води на ноге хвата? (Пијавица) 4 402 — Где се коси сено? (Сено се не коси, него трава) 403 — Зашто су створени кромпири? (Да би и сиротиња имала кога да гули) 404 — Каквог дрвећа има највише у шуми?

„пауна“, отпочну да певају, док за то време „паун“ чини оне радње што се у песми казују): Коло (пева): Паун пасе, трава расте — Паун мој, паун мој! (Припев који се понавља иза сваког стиха).

осоје — она страна коју сунце не греје ости — трозуба рибарска направа којом се лови риба у мору отава — друга трава која поникне по кошењу и на коју се стока пушта да је пасе оцал — челик падишах — владар, цар папар — бибер

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23.

29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30. Дужи ивер од кладе. 31. Ђе наш црвенко лежи, онђе никад трава не ниче. 32. Жуто маче пред Богом плаче. 33.

70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73.

Онда старац рече: „Добро, да видим и ја.” Па изиђе у коњушницу, кад тамо, а коњ није ни такао. Старац позна да трава није накошена онако као што је он казао; за то одмах испрати шуру неугошћена да иде од куда је и дошао.

гором наиђе на ђевојку без главе а глава код ње, па јој се ражали видећи онаку младицу, те стане брати некаковијех трава и оживи је. А ова је баба била сунчарева мајка.

“ а он му одговори: „Бог ти помогао!“ „А шта ту радиш?“ „Вала ништа, тек беспослен, па слушам како трава расте.“ Кад ово чу царски зет а он му рече: „Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?

празну тиквицу, па полети што брже може натраг, док овај тиквицу наточи, баба далеко измакла: али онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрчи и каже царском зету: „Баба преварила нашег чоека, узела му пуну

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

звери звоми — звани згадан — гадан зде — овде здешни — овдашњи зело — веома земаљац — земљак, сународник злак — трава златно руно — шпански и аустријски орден Златоусти — Јован Златоусти (347-407), цариградски патријарх, чувени

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ноћас, сада, први пут. Јача од свих. Сва семца, све бусење трава, све корење и жилице, све лишће је у њој. Отвара се да кроз њу протекне цела бескрајна ноћ са свим рекама, зверкама и

Умрећу. Ако. Немаш рашта ни да живиш. А што да умрем, тек ми је четрдесет година? Јалов си. Из тебе ни трава не може да никне. Морам, видим да морам. За ког си бога ринтао целог живота и сад у смоницу?

У бакрачу што Виси на чађавим веригама певуши вода пуна свакојаких трава. Већ је неколико пута прокључала. — Мачке једе Роза. Не видела децу ако не једе.

И осети како се кроз невидљиве жилице дрвећа и корења трава протињу семца из скривених јајника. Земља је заударала на клијање и зјапила пред пуцањем пупољака.

Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— сети се неко најстарије становнице града која је памтила шест краљева и три рата. — Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло!

Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град. Зар је могао градски Савет да се не умеша.

— Па, ја то сањам? — дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли? — Изнад саме своје главе дечак чу нечији кикот и трже се.

Једва ју је још разликовао од трава и свитаца, кад чу њен глас: — Не брзај! Сребрна ружа те чека. — Где да је тражим? — Код Рибље Главе!

Зато га и зову Звездан... Занесен причама трава дечак-капљица и не осети како тоне. — Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у подземној пећини.

Ко би то могао бити? Свуда, докле је око сезало, царевала је тишина, расли мириси трава, откида ле се звезде и латице цвећа, а горе у висини пловио Месец и сам налик на велико сребрно јаје.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ја се шетам, дружина са мноме. Ми идемо Стражилову томе. Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута младим препречио; Преко њега скачемо лагани, И ево

Гледај како месец над пољима сија, И облаке ретке растура и ведри, И трава мирише, и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!

„Ми здружујемо душе луди свије'! Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!...

Ј. Дучић ЛXXXВ У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне Далеко у поље. Трава пуна росе... Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.

Путују облаци у немом блистању; А ваздух без гласа, без звука, без јава. Ћарлија чемпрес, и мирише трава; Ноћ тешком купом злато сипа на њу...

В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају ме Црни јади моји.

машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, к'о кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.

Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне: збогом, надо пуста!

Св. Стефановић ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА Пред крај лета, кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји

да се топи од чудне сласти, Да бива цвеће, та магла плава, Што трепти к'о вео поврх грања, Ил' чини као да дише трава. И тад га осваја жеља пуста, Живља од тол'ких доживљаја!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није дисала, тамњан није горео; све је било немо, црно, непомично, мртво.

У њему је и највише мојих успомена из детињства. Наслонио сам се на јаблан, трава ми до колена. Парк је пут тица. Тамо, у углу парка, била је љуљашка, онамо витло, памтим добро. Деда је у томе уживао.

Залелуја се алпијска трава, широко се растворише плави љиљани, снажно замирисаше њихови петали; весело се заискрили снежни врхови и масиви

Лаудановом шанцу, одакле се још видео Дунав и скоро сва раштркана и архитектонски тако немирна наша престоница. Трава је мирисала, ваздух је био миран.

Влажна, кратка трава мешала се са брадом и миловала смежуране образе старца, док је земља помешана са трулим жиром и дрветом заударала.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кад би дадиља вртећи нада мном главом ускликнула: „Их! ово вам дијете чује како трава расте!“, сав бих се изнутра озарио од задовољства, попут падавичавог лазарончића који се међу буцмастим друговима

Нисам их видио од дјетињства! (А зар је некад постојало и нешто што се звало дјетињство?)... А ко зна каквих још трава има! Трава о којима ми и не слутимо! Можда би се ту нашао и коријен траве обезнанке, и три листића биља од непомисли!..

(А зар је некад постојало и нешто што се звало дјетињство?)... А ко зна каквих још трава има! Трава о којима ми и не слутимо! Можда би се ту нашао и коријен траве обезнанке, и три листића биља од непомисли!...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... Наједаред косачи се пренуше. Неко иза њих повика: — Стој!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

оне стране уз бразду било је тако лепог цвећа да се Петар зачудио, па запита девојку: — Каква је то земља где не може трава да расте? Девојка му одговори: — То је жалосно поље. Петар је опет запита: — А какво је то цвеће тамо?

А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет, а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?

Али онај што чује како трава расте одмах опази шум бабинијех крила, па дотрчи и каже царском зету: — Баба преварила нашег чоека, узела му пуну

Онда старац рече: — Добро, да видим и ја. — Па изиђе у коњушницу. Кад тамо, а коњ није ни такао. Старац позна да трава није накошена онако као што је он казао; зато одмах испрати шуру неугошћена да иде откуда је и дошао.

Та иђи, сине! — онај ће, ал̓ се син не да, већ оду тикве у уши и све му покаже, и онда ће: — Видите: жито, воће, трава, сви имају миста, сви живе срићно и пивају, нико не ломи другом врат, и чим су дошла два човика, ома је свему крај.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Док ми венац снова моју главу кружи. Као стара тајна ја почех да живим, Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у

и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова,

Ћипико, Иво - Приповетке

жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава. А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је у живо сребро облаче („Косова песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у

овога Попиног циклуса „Косово поље“ – које је и поље птице коса и „длан и по зеленила“ – преобраћа у књигу, у свитак. Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И

вероватно зато што је народни песник опис пастирке проширио небеским телима из репертоара митолошких песама: Расла трава ђетелина, У њу пасу два јелена, Чувала их ђевојчица, У сунце је обучена, Звијездама запучена, А даницом

строфи замисливи исказ „осећам себе кад гледам у траве и ноћи, и воде“ добио преокренут изглед „осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода“.

ће касно да се јави док стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и трава расте до изнад њеног чела трава заборава или успомена није важно (3) нек теку реке нек теку реке нек теку реке

дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и трава расте до изнад њеног чела трава заборава или успомена није важно (3) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек спирају крв (Итд.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

слике у Дисовој Тамници критичари одлучно одбијали пре као бесмислене него као неразумљиве: Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко једина песма, једино откриће; Да осећам себе у

и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава.

критичар који је иначе с приметном наклоношћу писао о Дису, свеједно за исказ као што је „осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода” каже да није ништа друго него „хотимична двосмисленост , несмисленост и тражена мистичност”.

Тешке главе од удисања ваздуха и трава, клону полако, у недоумици, стиснутих колена, ван себе, у несвестицу. 377 На подлози ове најеротскије сцене, какву не

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Видите л’ да поток данас друкче тече, Да је друкча трава, да је друкче цвеће? Видите ли тице како друкче лете Кô да с’ мирис цвећа сам у венац плете.

Одежде, стихире пратиоци свукли И одали цару што се мртвом даје И стишали своје прве уздисаје; Кад већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне): Тад’ долази песник, гоном силе свете Да венац на гроб

Прочитајмо што нам повест пише — ’Ваких гробâ наћи ћемо више: На сваком је зимзелена трава, Из свакога светлост просијава, Светлост снажна духа напреднога — Најновија сја са гроба твога, Гирфилде!

ј’ доба; — а гроб његов Под снегом је ево веће; Ал’ за мало, — дан за даном, Ослáвиће и пролеће: По гробу ће нићи трава, А по трави цвеће сија Што мирише као душа, Као душа најчистија; А у руци српској књига Красних мисли и песама,

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Како сте ви високи наука, то ће бити за њу апропо. РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

У распеваном пламену ко да га открије Трава расте из његовог имена и спас Једини је будан а само је глас Чули су га ал га нико видо није.

Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет. РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Вук Ст.

Краков, Станислав - КРИЛА

Кланац се указао као вратнице спасења. Видели се војници како збацују ранце и веру се по стрмим падинама. По њима је трава била жута и клизава а цвеће бодљикаво. Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче.

По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену. По падинама исушена трава је била жута, и на сунцу сијала као злато. Бела коза са дугом брадом увукла се у шатор и мунула мајора. Окренуо се.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Од силне јапе сушило се воће и трава, па се пламен и њих дохватао и цео се предео претварао у пламено море. Стока, пси, пиладија — управо све живо бежало

Свуда трагови страшне пустоши и разорења. Ваздух окужен, трава угажена и спарушена, па и сама шума, иако је било ведро, свеже јутро, изгледала је опарена и клонула, јер је и преко

Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали бели, Ко на гробљу гробовско камење, Ах гробови и постаће сами, Трава биће црвенога листа, А цветови од крваве пене...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

леп Овај свет, — Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад; Тамо Дунав Злата пун, Онде трава, Овде жбун. Славуј пева, Не знам гди, — Овде срце, Овде ти!

Моји врти, моја поља, — Јер је тако сузна трава; Моје звезде, — јер се крију; Моје доба, јер свет спава. Моје стазе, — јер су пусте, — Кад су моје, идем њима;

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наступао је други стрељачки строј. Бугари пренеше ватру на њих, преко моје главе. Војници су падали као покошена трава. Неки су трчали жицама, размахивали секирама и, окрећући се у ковитлац, падали.

Овде-онде рупа. Између жица израсла трава. Прва је мисао била: овуда Бугари не могу лако да прођу. Ово ме сазнање мало охрабрило.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

у њима, а од које овде бележим само њен далеко најчеднији одломак: Фалиле се карловачке фрајле Да је лепа у Карашу трава.

Стан', промисли, постој, драги, не хитај! Пустиња је тамо, трава и поље, Гди поете веле, ти знаш боље. За марву је само поље, бунар, извори, Где падају с хуком у тавној гори, Гди

Куд погледам, сваки холмић ружу прозјабава, Куд год ступим, с љубичицом меша ми се трава. Мисли моје, куд с' обрате, сретају блаженство, Сни на одру заутрашње славе предпразденство.

Гди Душанов златни век Што чудеса створи? Све прогута Косово, Оде српска слава, Гди су били градови, Сада расте трава. Косово, црно поље, ти Срба друже неверни, Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако?

Лаксембург је башта прекрасна, и нема јој пара: Свако милином место засипа очи новом. Трава мека к’о свила, а лузи тамни к’о поноћ: Која не трпи ока, тајна долеће тамо.

Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид. Туд се шетају двоје, са момком само девојче, Младе усне зове само на пос’о

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

а свеопшти незадрживи покрет народних маса исказао је сјајно нађеним поређењем из природе ("Уста раја к'о из земље трава"). Стихом прегнантним асоцијацијама објаснио је тренутак одлуке ("Јер је крвца из земље проврела").

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава! Сила се је мисли врзло по памети...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

СКРАЋЕНИЦЕ 2 АЉМА 4 БАГРЕМ 4 БАДЕМ 4 БЕЛА ЛОЗА 5 (БЕЛИ) КРИН 5 БЕЛИ ЛУК 5 (БЕЛИ) СЛЕЗ 8 БИБЕР 9 БОГИША 9 БОГОРОДИЧИНА ТРАВА 10 БОЖИКОВИНА 11 БОЖУР 11 БОКВА 11 БОР 12 БОРОВНИЦА 13 БОСИЉАК 13 БОСТАН 17 БРЕБЕРИНА 18 БРЕЗА 18 БРЕКИЊА 19 БРЕСКВА 19

ТРАВА 25 ВИД 25 (ВИНОВА) ЛОЗА 26 ВИЊАГА 26 ВИСИБАБА 27 ВИШЊА 27 ВРАТИЧ 28 ВРБА 28 ГАВЕЗ 31 ГЛАВОБОЛКА 31 ГЛОГ 31 ГОРУН 34 ГОР

ТРАВА 121 ХРАСТ 121 ЦВЕКЛА 122 ЦЕР 122 ЦИМЕТ 123 ЦРВЕНИ ПАТЛИЏАН 123 ЦРНИ ЛУК 124 ЧЕШЉИКА 125 ЧИЧАК 125 ЧКАЉ 126 ЧУБАР 126 ЧУ

п. се бере у Међудневице (СЕЗ, 19, 13). »Девојка је дивља п.« (у народној песми, СЕЗ, 16, 309). БОГОРОДИЧИНА ТРАВА Хартхеу (хyперіцум перфоратум).

« (у народној песми, СЕЗ, 16, 309). БОГОРОДИЧИНА ТРАВА Хартхеу (хyперіцум перфоратум). Богородичина трава, госпино цвеће, госпина трава, госпино зеље, горац, горчац, ивањчица, пљускавица, прострелник, прострељено зеље,

БОГОРОДИЧИНА ТРАВА Хартхеу (хyперіцум перфоратум). Богородичина трава, госпино цвеће, госпина трава, госпино зеље, горац, горчац, ивањчица, пљускавица, прострелник, прострељено зеље, смакнеж, смицаљка, иванова трава,

трава, госпино зеље, горац, горчац, ивањчица, пљускавица, прострелник, прострељено зеље, смакнеж, смицаљка, иванова трава, трава св. ивана (в. Софрић, 13; ГЗМ, 4, 145), богородица (СЕЗ, 14, 67), богородичица (СЕЗ, 19, 231).

госпино зеље, горац, горчац, ивањчица, пљускавица, прострелник, прострељено зеље, смакнеж, смицаљка, иванова трава, трава св. ивана (в. Софрић, 13; ГЗМ, 4, 145), богородица (СЕЗ, 14, 67), богородичица (СЕЗ, 19, 231).

Ако жена услед чини не може да затрудни, треба духовник да благослови госпину траву; трава се затим скува и неколико дана пије изјутра наштину. Сем тога, жена ову траву треба да носи уза се (Глüцк у Wіѕѕ. Мітт.

лек од метиља (ібідем). БУНИКА Білѕенкраут (хyоѕцyамуѕ нігер). Буника; бун, балам, блен, блем, зубњак, зубњача, трава од зуба (в. Софрић, 58); можда и: браборац (ГЗМ, 20, 1908, 347).

Она такође служи као профилактикум од заразних болести (СЕЗ, 12, 1900, 152). ВЕТРЕНА ТРАВА Хиртентäсцхел (цапѕелла бурѕа паѕторіѕ).

ВЕТРЕНА ТРАВА Хиртентäсцхел (цапѕелла бурѕа паѕторіѕ). Ветрена трава, трава од грознице, кесица, кесица мајке божје, мачкине сузе (Шулек; ЛМС, 139, 86; у Шулека 39 назива).

Ћипико, Иво - Пауци

Раде умуче и иде напријед, попријеко планином; Маша иде за њим и, гледајући у његове стопе, чуди се што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена.

за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица између којих расте висока трава. — Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. —Загријала се, а? Чекај, сада ћеш се охладити. Иди само за мном!

Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима! Али ако га закон примора да

блатној и каљавој, помисли како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како је испод косе једнако падао и цвијет и трава... У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан. Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази.

Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду... Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла... Гуши се...

Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину.

С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу. Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.

Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца. Јасно море мирује, привлачи.

—У рђава је господара; ма доћ' ће она свитлија и помоћ' ће се чим боље избије трава. Јур јој се весели! —А жениш ли се? —Зашто ме то питате? — И слатко се насмије.

” И у души смутио би се ... Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода. Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Могла би то бити прилика за Лауша. Ти калуђери су учени, познају својства биља, из трава извлаче сокове, истерују болест из тела. Прохор Лечи додиром!

Сви остали су пали на постељу. И Доротеј. Док је имао трава, лечио је и себе и остале, али оно што је скупио прошлог лета по ливадама Вратимља потрошио је или му се убуђало од

нису могли да надокнаде сено па је стока сишла у пусту долину једва жива, крда живих костура, испалих ребара и кукова. Трава је још млада да би се стање стоке тако брзо поправило. И људи су посивели и омршавили.

Кад се за тренутак, у сумрак, помолила на врата чувши да се Доротеј вратио са пуном корпом трава, очи су јој биле црвене, од плача свакако.

Себри журе да покосе ливаде, али трава је престарила, остала је само осушена трска без лишћа и цветова. Стока ће од таквог сена измршавити, краве засушити.

Али када би то примећивао, он никада не би био добар видар. Бог би му ускратио свој дар, заборавио би која трава спада у који мелем. Тада не би грешио према браћи, показујући своју наклоност према њиховим непријатељима.

На десној обали Белог потока, на утрини где трава никад не порасте дужа од педи, лежи Вилинско гумно. Ту виле за ноћи пуног месеца, наге и распуштених коса, играју коло

Долази ми да скачем и вриштим, неки ми голицави враг тумара о грудима. Април је, млада трава се разлила Сабориштем као каква зелена поплава.

Кад дође тренутак, нећу слати копљанике — послаћу монахе. Богдан Средином јула почела је косидба ливада. Трава је добро понела и најзад ћемо имати довољно сточне хране за наредну зиму.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

од целог света, Мирно и тихо љубица цвета плава, И лепо лисје нежног и бајног цвета Стрњика крије и густа, висока трава.

1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро. И са мном, занавек можда, Спомен љубави тајне зелена покриће трава И вечни заборав с њоме. На моме спомену суром Истрвен натпис биће тад.

О, знај да љубав моју ни вечност отела није, Ни густа, зелена трава, што сунце нада мном крије, Ни хладни прекор твој. 1885.

Двадесет пријатних дана дуваху ветрови. И тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа

у немој даљи, под велом маглице сиве, Зелена спавају поља и влажне црне се њиве; Крај сниских ограда свуда висока трава се пружа, Где бршљан узвијен ћути и дивља вије се ружа.

Суморна старост ту се са бујном младошћу срела, И сањалачки - тужно столећа над њима лете... Гробнице канова силних трава је висока сплела, И древне палате њине, и њине пагоде свете И Гангес поред њих шуми, Носећи свештене вале са даљних

бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана, Живљаше нимфа млада.

Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.

Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава. Изгледа као да човек ни руком дотакô није Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу Са кула и

И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало!

Кад храброст тирану служи, а сјајни Капитол дрема? Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.“ Тако збораше Катон.

Где је? Да л' је жива? Ил' и њу, можда, измеђ туђа робља, Зелена трава одавна покрива Усред незнаног, далекога гробља, Где никог нема да је бар помене, И њену тугу и невоље њене? 17.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ти утисци, та трава и тај нагомилани снег и песак, то је наше „ја“. Тако је наше „ја“ у неку руку, ковчежић у којем је смештен архив

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’! СТАНА (гордо, поносна на своје знање): Али зато, због тих трава, због тог купања, види како си лепа! ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам. Ево и ја видим.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Као камен је лежао Риста на њима. Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује.

Изђикају људи као трава, и увену као трава. Једино, слично понеком бусену жуте траве који претраје и до Божића, у неком запећку кашљуца по

Изђикају људи као трава, и увену као трава. Једино, слично понеком бусену жуте траве који претраје и до Божића, у неком запећку кашљуца по једна рушевина, нека

Насадио је башту: купио баштенски намештај пре но што је и трава добро освојила; жена обесила на прозоре густе чипкане завесе; две ћерке свирају у клавир — просто вила, и једно

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

којим се тајне откривају није жабији језик, као што је Демокрит својим благоразумним Абдеритима препоручивао, но нека трава која у месецу расте и сваке седме године на земљу пада.

»Како изгледа та трава?« Она је на подобије троскота, и будући да сваке седме године луна, то јест месец царствује, зато наш троскот добија

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

песма) САВИН ИЗВОР Бистро око у камену Отворено засвагда Четвороструким пољупцем штапа Сањивим зеленим трепавицама Трава и скрива и открива Студену провидну истину На дну ове воде Сија биљурна вучја глава Са дугом у чељустима Умивање

крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се шири поље Исписано врелим људским гвожђем Претопљеним у честито злато Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Наша тела су увек влажна. Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Од ватре на којој се кувао ручак, потпали се сува трава и букну као барут. Војници су морали да копају ровове, да би оградили ватру, или да газе чизмама, не би ли је угасили.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора. Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица? Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже. Оштар и дуготрајан је био бол.

Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ! Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и шапутање трава било је једва чујно.

Постоји један пустињски Цвет и најлепши је на свету! — Викала је и напрезала се Капљица, али је нико сем трава и једног пужа није чуо. — Шта ова бунца? — рече пуж. — Откуда цвет може бити леп?

Растварала су се пред њим чуда земље као велика, с љубављу написана књига. Нарочито је добро схватио тајне трава и тајне лепе речи, уверен да нема зла које се не може отклонити једним или другим.

нигде на свету макови нису били тако црвени, тако крупни, нити је ико боље од дечака из сузе рођеног познавао тајне трава. ОГЛЕДАЛО Корачала млада жена улицом, а за њом се и велико и мало освртало.

На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки две траве. Једна је трава живота, друга је травка смрти, обе су исте. На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш.

Како је големо, како замршено било море трава и жбуња. Белко није могао да се поврати од чуда. Као лептири, као вилин-коњици, као птице и он најпрезренији међу

Дане и недеље поче проводити над кладенцем, посматрајући свој лик у води. Ни корак срне, ни лет лептира, ни лелујање трава нису могли да привуку њену пажњу ни на један једини тренутак.

— Ој, Дуго сам те чекала! Хајде! — рече девојче људским гласом, ухвати га за руку дланом лаганим и као пролећна трава прохладним, па га поведе собом. »Куда?« помисли Старац. »И, ко је она?« »На кога ли га сећа?

Гад мали! Виде ли ико такву упорност? Одлучи река да од дрвећа, трава и трски савет затражи. Сави се око јасена и упита га шта да ради.

— Ја нисам чуо за Заборављени Град! — рече. — А ни о Мудрим старцима ништа не знам. Можда Мајка трава зна? Травчице свуда ничу, све гледају, све слушају. Мајка трава тако све тајне света зна.. — Којешта!

— А ни о Мудрим старцима ништа не знам. Можда Мајка трава зна? Травчице свуда ничу, све гледају, све слушају. Мајка трава тако све тајне света зна.. — Којешта! — насмеја се младић из гласа. — Ко је још траве питао за савет?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Око икона ките сувог босиљака од шкропења светом, крштеном водом, и венчићи од духовских црквених трава. Под је застрт великим ћилимом са везеним Соломоновим словима.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ми здружујемо душе људи свије'! Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна!

Одар су њезин широки веленци Од модрих трава. Ту, гдје она сања, Потоци шуме у дубокој сјенци И славуј пјева под сводом од грања.

На душеку трава и мојих смарагда, Као нимфа моја, да почиваш свагда, И да нико не зна твоје место где је. Само моје очи да гледају

Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом Сјајне капље руни са процвалих трава. Како топло шуми њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за гране дрветâ И мак црвен

Гора је вазда примала оне Што љуто пате и што их гоне. Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава. Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма.

руком изнад бразда тије', — И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме кô кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Где су били турски друмови и калдрме, „и куда су Турци пролазили и коњскијем плочам' задирали“, из клина је проницала трава. Остваривало се зло пророчанство турских мудраца: „Друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће“.

Мало време затим постајало, разболе се млада Павловица, боловала девет годин’ дана: кроз кости јој трава проницала, у трави се љуте змије легу, очи пију, у траву се крију.

— два пуна сахата, подвикује из грла бијела, — бре, колико Новак подвикује, све са горе лишће отпадаше, а са земље трава полијеће; он дозивље посестриму вилу: „Бог т’ убио, вило посестримо!

Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ поскочи на ноге лагане, а довати лака

седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић ће вам трава, а мунаре попаст научина, неће имат ко јазан учити; куд су наши друми и калдрме, и куда су Турци пролазили и с

учити; куд су наши друми и калдрме, и куда су Турци пролазили и с коњскијем плочам’ задирали, из клина ће проникнути трава, друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће. Тако књиге инџијели кажу“.

Турци мисле да је раја шала, ал’ је раја градовима глава; уста раја кô из земље трава! У градове саћераше Турке; трчи Ђорђе од града до града, и грађане свагђе довикује: „Чујете ли, ви Турци грађани!

Да учине сеир од сватова, тј. да радознало посматрају сватове. Шемишљика је некаква трава, али Вук каже да не зна да ли се по њеном листу може писати. 52 О Јовану и Максиму в. увод ИИИ, 5.

уз долину Дрине и њених притока“ рочиште — уречен састанак руветлија — занатлија руво, руо — рухо, одело рудина (трава) — утрина, тратина, земља обрасла ситном травом рујно вино — жућкасто вино руса глава — у народним песмама се тако

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

врти у глави 3аљубила се у једног сома НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ На пољу где се чавке чавче У оном густом сплету трава Роди се једно плаво мравче Међу милион жутих мрава Мрави имају послове прече Плав се родио па шта с тиме Али

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

То му је мило и драго прирађивање где ће пронаћи врло густо лиснато дрво с великом сенком и фрула за свирњу, лепо мека трава код хладне воде испод заветра, да се нахузури лежећи.

Доиста је свашто што је год меснато ка и трава. И свако човечје ношење се ка један исто цвет на трави: трава се погну, цвет увену и отпаде. А божја реч увек траје.

Доиста је свашто што је год меснато ка и трава. И свако човечје ношење се ка један исто цвет на трави: трава се погну, цвет увену и отпаде. А божја реч увек траје.

Са шта ли то бива, те земља нам свога рода ни посејанога семена не издаје, остају нам празне оставе и сама трава не расте него ли види се црна и суха много пут земља: остаје на њој клетва да је пуста како нека планина што је