Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Но лепши му је призор: Богдан у тежиновом мочилу, воденички камен му на трбушини лежи, даждевњаци му гмижу по челу, белоушке му се завлаче у уши а крај носа му женка твора окотила три младунца.
му се иначе тако јасно разбирале све проклете чворугице и жлебови на сјајној љускастој глави и свака пора на храпавој трбушини? То измишља моја болесна глава да би ме кињила, рекао бих себи, али зар сам се тиме могао утешити?