Употреба речи тренуће у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Нашта нам таки живот, кад смо осуђени да пре смрти сваки час и тренуће ока од стрâ умиремо? Видите ли оно језеро?”— „Видимо”— викну сви.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже... За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Време је живота нашега један минут, једно тренуће ока и једно ништа, а по смрти чека нас вечност. Само последњи родови суде право и без пристрастија о прошастима.

Жива и дејствитељна књига, из које у свако доба, сваки час и свако тренуће ока, к очима, к ушима, к свим чувствам, а навластито к срцу нашем, бог говори: небо с[а] сунцем, месецом и звездама;

Он ни тренуће ока није штудирао ни мислио, него како ја изреко[х] да ми та хаљина не требује и да би[х] је за полу цене продао, нама[

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Час суђени зазвони свјетлости; на велику и ужасну жертву гладне бездне отворише уста. У тренуће ока лаганога сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном скрушише на

сузама, којуно ће вопљи невиности код мојега уклети престола - њу ће огањ божествене правде у дан судњи у једно тренуће сажећ својим свештенијем пламом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности