Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
толико година Јоаким Марић открива поново сцену тајанственог Дорћола, лепоту тек поливених улица, чаробне вечери под трешњама Вождовца... Запањише га солитери на некадашњој бувљој пијаци код Цветкове механе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Јест, врага, откуд сад он! Вратоломије долази с трешњама тичаркама, кад се дјечурлија највише веру по воћкама и вратове ломе. — Да не буде неки вучји светац?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А оне га и не слушају шта их грди, навикле се, па га само пецкају и дирају, а он само муља, виче и трчкара час ка трешњама где је ракија, час на пут да обиђе свога коња, који чекајући на товар пасе суху траву по јендеку.
Затим одох ка трешњама које су биле у средини винограда и око којих је била мала ледина. По гранама и око стабла било је обешених и поређаних
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) - У прозорском стаклу се огледају брегови: вјетар духне - такну се процвјеталим трешњама. - Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А да веселости мојој, чилој и потамној, две заспале, болне, дојке не дају да се гласним криком баци по трешњама, што ми остадоше, у завичају.
И, место сребрних пруга, забрежја и река, сусрећем, као у сну, уморне мисли, своје. А, над трешњама и младим вишњама, тамну и дугу маглу, што се, свуда, шири, у животу пред нама, где се страст, полако, у умирању
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дијете учини кô што му је заповијеђено, и цар се веома зачуди трешњама усред зиме, па га добро надари и пусти кући, а да га није ни запитао оклен му трешње.
Цар је хтио с овијем трешњама своје укућане изненадити, па их сакрије до вечере. По вечери покаже он трешње, а сви се зачуде и почну их јести.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(1) „И, / место сребрних пруга, / забрежја и река, / сусрећем, / као у сну, / уморне мисли, / своје”; (2) „А, / над трешњама и младим вишњама, / тамну и дугу маглу, / што се, / свуда, / шири, / у живот пред нама, / где се страст, / полако, / у