Црњански, Милош - Сеобе 2
Као кад се чека вест да је неко у породици умро. Најгоре је, међутим, било четвртом Исаковичу, у Темишвару, Трифуну! Он је међу њима био не само најстарији, него и најсиромашнији, а имао је ситну дечицу, шесторо.
те куће била је преостала једна, каменита, чатрња, у којој више није било воде, а која је била зазидана сад и служила Трифуну за тефериџ у башти. У којој су, иако је била разривена, мајске руже, опет, биле процвале.
Кад би се неко у том свету женио, или разболео, његови рођаци дошли би да то јаве Трифуну, или Павлу Исаковичу. А грех је био тежак не отићи у тај свет, на сахрану.
Једино биће које, уопште, није Трифуна слушало, била је госпожа Кумрија. Она је, у свему, имала мишљење супротно Трифуну. Очекујући да му жена дође на чатрњу, да попије каву, Трифун је ето све то превртао у сећању, нестрпљиво.
То да ће она, свакако, идућих десет година у браку имати још шесторо, а вероватно, и десеторо, и то се Трифуну чинило природно. Није се осећао крив низашто.
Честњејши Павел Исакович говорио је Трифуну да му је жена рођена јахачица, и да би била чувен коњокрадица, кад би хтела. Ухватила је, каже, нарав у коња.
Све што се збило, између њега и његове жене, Трифуну се још увек чинило нека луда, несхватљива, али обична, свађа у браку.
Крчили су Трифуну пањеве у Срему. Обећавали су им да ће им бити боље, идуће године. Па? Је ли ко долазио у Махалу да их пита, како им
Био их је заборавио. Ђурђе онда додаде да је Кумрија видела ту жену, или чула шта се о том лаје, па је јавила Трифуну да му се неће вратити, и да му не да децу.
Зар то нису некакве мађије? Петар се, међутим, свему томе смејао. Каже, одобрава Трифуну! Мушкарац прави, не би ни требао да се жени, официр. Ништа није лепше него бити распуштенко, и сам, слободан на свету!
Није чудо што је Кумрија напустила кућу и вратила се оцу. Зар је требала да се врати Трифуну и да гледа како Трифун ашикује и пиљи у лепу младу удовицу? Него можда се они, ипак, варају? Трифун је добар човек.
ће Кумрија напустити своју децу, зато што им се матори отац поајгирио, нити ће та млада Махалчанка наћи, у матором Трифуну, срећу. Има за оно што њој треба, млађих Махалчана, хвала Богу. Него, зло је у Трифуну.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Јест, и све остало. Затим... ТРИФУН: Како, зар још! АГАТОН: Па још, него шта? ПРОКА (Трифуну): Пусти га молим те, да га чујемо. АГАТОН: Затим, мени би имали припасти и они дућани на Теразијама. СВИ: Уха!!!...
Оставио ми као легат 3.000 динара и није га мрзело да у тестамент напише: „моме рођаку Трифуну Спасићу 3.000 динара коју је суму он већ примио по признаници од 14. фебруара прошле године.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Улазе Иконија и Анљелко) АНЂЕЛКО: Врло је важно да сазнам нешто о Трифуну! ИКОНИЈА: Трифуну Трипковићу? Док ти, драги мој, трунеш по робијама, та цвећка фарба бркове!
(Улазе Иконија и Анљелко) АНЂЕЛКО: Врло је важно да сазнам нешто о Трифуну! ИКОНИЈА: Трифуну Трипковићу? Док ти, драги мој, трунеш по робијама, та цвећка фарба бркове!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
«, СЕЗ, 19, 199), о Светом Трифуну, 1. ИИ (жене не раде ништа иглом, »да црви не би јели к.«, СЕЗ, 14, 26), на Чисти понедеоник (да вране не би јеле к.