Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Тога смо Аврама слали у Тријест, те нам је испросио од Срба у Тријесту око 2000 фор., и то је онда лепа помоћ.) Туна, како смо умели, радимо, а све се надамо кад ћемо Београд узети, да и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па шта сад? Зар само ми да останемо, Исаковичи? Са владиком Василијем креће цела Чрна Гора. У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна. Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла.
Каже да је за собом оставио много народа у Тријесту, а неке његове рођаке задржале су аустријске власти, овде, у Бечу. Кажу да их има свуд, по Адријанском приморју.
Није му било јасно шта се од њега тражи. Није знао да, на сличном задатку, ради већ неколико росијских официра, у Тријесту, и дуж Адријанског мора.
Бајевич му рече да је то Јока Стана Дрекова, коју је муж, у Тријесту, осрамотио и напустио, јер му се досадило да чека. А што пита?
Она му мирно – као да га никад није видела – рече да је Јока, Стана, Дрекова и да ју је муж, у Тријесту, осрамотио, и оставио. Досадило му да чека, па је нестао. Она наставља пут, брату, у Росију.
Прошлост, у писмима, пуна је таквих противречности. За кригскомесара Гарчулу, један папир каже да је убијен у Тријесту, године 1764. Био је на путу за Крф. Убио га је слуга.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо. Јеси л’ се кадког купао у мору? — Колико пута, па ми није ништ’ фалило.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Што кажем да је влашки знао, чрез то дајем знати да је у [и]талијанском језику | на по пута био. Нама[х] у Тријесту почнемо, он мене частити, а ја њега учити.
По Божићу — у Венецији карневал. Луди би били кад би у Тријесту стајали! ’Ајде у Венецију! Да нам је и ту лепо било, то свакˊ зна да му се и не каже.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да вкусити духу даде мом твоје прелести, Пак за кратку сладост да се сад љуће одмести! У Тријесту вјековати, шта би драже било Развје Драго, ког' се име диком преузвило?