Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!« помисли и сав претрну кад жабац Троглавац проговори људским гласом, али тако громовито да се цело небо тресло: — Дај воде! Дечак се од страха окамени.
Свуда око њих титрала је врела небеска плавет. Где ту да нађеш извор? Да нађеш реку? — Дај воде! — исколачи Троглавац очи велике као бундеве. — Или ћу те овога часа прогутати!
Истога часа са дечакова длана нестаде Мерсадове кожице. Шта ће сада? Од ужаса дечак зајеца, а Троглавац грмну: — Шта цмиздриш? Момогао си ми, помоћи ћу ти! Ово пред тобом тек су прва, Бакарна врата!
— Како ћу онда ја проћи? — осмели се дечак да запита, а Троглавац се тако несмеја да су се доле у планини стене круниле. — Проћи ћеш, не кукај. Зна она да си јој спасао сина.
Ватра ми је у стомаку угашена, али глас се буди! — Троглавац отвори троја уста као три пећине, а дечак потрча из све снаге.