Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵² О овоме пише Сима Тројановић: „Кад се пред трудном женом изненадно појави нека људска наказа, као кљаст (у руке), богаљ, особито сунбулит (како у
⁸⁹ Овај чудан обичај Тројановић објашњава овако: „Сви Срби сматрају Турке за нечисте зато и ђаволи неће њима као својима ништа да науде.
Након тог времена бабица у зору једног „светачког дана“ скине парицу и баци је у бистру текућу воду или у ватру. Сима Тројановић наводи да родитељи који немају среће да им се држе деца, када им се роди прво следеће мушко дете, пробуше му ухо,
“⁵⁰ Овај необичан глас, који испушта мајка, сматра Тројановић, служи као магијска предохрана од опасног дејства демона и урока.
Црвена боја која доминира, као познати симбол љубавне страсти, еротике, такође потврђује полну зрелост момка. Тројановић уочава да је момчаник амблем сексуалне зрелости, односно ознака пубертета.
Тројановић уочава да је момчаник амблем сексуалне зрелости, односно ознака пубертета. Само име момчаник, каже Тројановић, „јасно казује коме је намењен да га у пуној мушкој снази понесе и тако се пред друштвом подичи, а више још да
Неки пут се деси и да јој је момак отме, а она се на то тобож љути, пише Сима Тројановић.¹⁸ Јабука, па још извезена концем црвене боје, очигледно је знак сексуалне зрелости, сигнал којим девојка момцима
Речи „деран“, „дечкован“, „мањак“ и друге сличне откривају и мало подсмешљив став према тим момчићима.¹³ Сима Тројановић наводи да се у Доњем Унцу за момчуљка каже „прлабуч“, а ова реч означава дечака „који је из деце испао а у људе не
добро утврђеног система, и ако игде на свету има „комунизма“, макар и делимично, онда је то у породичној задрузи, каже Тројановић.⁸ Главна вредност задруге је, истичу многи истраживачи, породична слога.
Ови преласци праћени су обредима прелаза који развоју дају сакрални смисао. Чини се да то наслућује и Сима Тројановић када каже: „народ има властиту меру за осећање важних промена у животу сваког појединца, почињући од колевке па до
, исто, с. 51. ⁵⁰ Петровић, А., исто, с. 452. ⁵¹ Миодраговић, Ј., исто, с. 53. ⁵² Николић, В., исто, с. 175. ⁵³ Тројановић, С., Загледање или углед, у: Расправе и грађа, СЕЗ, књ. Л, Београд 1934, с. 1. ⁵⁴ Милојевић-Радовић, Добрила, исто, с.
Л, Београд 1934, с. 1. ⁵⁴ Милојевић-Радовић, Добрила, исто, с. 243. ⁵⁵ Тановић, С., исто, с. 104. ⁵⁶ Тројановић, С., исто, с. 1. ⁵⁷ Миодраговић, Ј., исто, с. 57. ⁵⁸ Грбић, С. М., исто, с. 103. ⁵⁹ Ђорђевић, Д. М.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Цветом се каде од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п. (»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69).
Када се, за време епидемије, вади живи огањ, провлачи се стока испод б. жила (С. Тројановић, Ватра, 97). Б. се употребљује и у врачањима за преношење дремљивости (на б.? ЗНЖОЈС, 6, 319). У народној медицини б.
више кућних врата, »да болест не би могла ући у кућу« (ГЗМ, 6, 370). За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188). Кад постоје опасности од заразе беснилом, вади се живи огањ из с. (іб., 71).
се јави епидемија, вади живи огањ (и то кад је епидемија код људи; а кад је код стоке, онда се вади на липовини, С. Тројановић, Ватра, 81). ГОРУН Стіелеіцхе, Соммереіцхе (qуерцуѕ пендунцулата). Горун, горуново дрво, лужни храст (Шулек).
у нар. песми, БВ, 7, 1892, 125). Када се изводи жива ватра, треба поред осталога понети једну д. (С. Тројановић, Ватра, 81). »Ракита која рађа д.« је адінатон ‹= што не може бити› у народној поезији (СЕЗ, 16, 353).
Д. се гранчице налажу на »живи огањ« (С. Тројановић, Ватра, 68; 99; 125), који се вади у лустративном циљу; на д. се чак понегде и изводи жива ватра (ібідем, 238).
породиљи, одмах после порођаја (СЕЗ, 13, 1909, 395), и меће (пупољци) у магично јело приликом вађена »живе ватре« (С. Тројановић, Ватра, 165). Дрветом од д. шара се чесница (ЖСС, 173, Поцерина).
У Црној Гори жене, кад ноћу излазе изван куће, упале з., »јер она чува од невидљиве наудбе« (цитат у С. Тројановић, Ватра, 238). Употребљава се као Ліебеѕоракел ‹= љубавно пророчанство›.
прутом (ГЗМ, 6, 1894, 380). На ј. изводи се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 77). У приповеци »Ноћило, Поноћило и Зорило« (упор. Софрић, 124) расте ј. у доњем свету.
На ј. вади се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 72; 75). Ј. има велики углед код босанских Каравлаха. Кад су Исуса шибали ј.
семена (ЗНЖОЈС, 11, 266). Пухор од к. која је сагорена на живој ватри даје се стоци (С. Тројановић, Ватра, 68). Око детиње колевке мећу се зелене к. (»да би дете боље спавало«, СЕЗ, 16, 171).
века, в. С. Тројановић у СЕЗ, 13, 1909, 68 идд. О времену сађења к. постоје разна веровања. Најбоље је садити га Велике недеље, кад је вага