Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује! Хоћеш ли знати, веле наши добродјетељни стари, какав је ко: не питај надалеко, гледај само како с комшијама живи.
Муха, ако и не уједа, а често на образ наскакује, досади нам: боцање бухе нити убија, нити трује, али опет ником није мило. Учимо дакле децу из младости расужденију, и дајмо им на то у себи пример.
Ко зна да отров трује и ко се не би рад отровати, он својевољно и при здравој памети неће отров пити; а ко прво зна, и фторо не би рад, а
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У овом мраку глинених руку и ногу биће добро ако не буде горе. Из овог мрака, што труне и трује, не чује се позив ослободиоца. Одакле ће се чути, ако се не чује са крста, с точка, с Косова и с коца? 2.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Отруј га, даћу ти један град и најлепши камен из мог жезла. Али та жена није знала како се трује. Тада сатрап рече: — Лажи га.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
поред кијања и кашљања почео већ да баца и »шлајам«, — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше. И попови нису као некад. Говоре, додуше, међу собом ради г.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!
га чува, верно га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и болан, њиме се пита, њиме се трује, од њега маче пламене кује!
Сећа се тужан кале у несвести, сећа се своје ропске заповести, осећа грижу у грудима гује, ох, ала једе, ох, ала трује! Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Све му димови исфуравају на уши. У реду, нек се трује, мислим се као ја — њему допада — али ми онда нестане шибица. Имаш ли једно запаљење?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање... Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали. — Стрпљење од дудова лишћа свилено рухо кроји.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
је гди [х]оћеш, и предај земљу земљи; закопај је само дубоко у земљу да тамо иструне и да воздух смрадом својим не трује. Сократа ти укопати нећеш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Више од ње. Као да су се све жиле његовог живота зариле у њу: из ње се он храни, трује, пати и радује. Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Иза њега лежи, као мртвац на путу, нешто што он сматра својим основним животним неуспјехом. Трује га мисао да није остварио оно што је могао или за што мисли да је био позван.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да скорпионским једом оно трује Што човека од звери одликује.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону за увело грло.
XXВИ Неми су за мене олтари кô стене, Амвона нема да ми очај чује, Опрости чежњи која себе трује, Да појми душу и идоле њене.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сном походиш ме туђа. Грешнији кад самотан те зовем. Туђа су деца из тебе заплакала. Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо, на песму проћердавам век.
Ал’ тамо, и на веке, зрак твој хоће ли болети? Туђа из тебе бића хоћу ли волети? Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо, на песму проћердавам век. БОЖЈАК Пребол је.
Ћипико, Иво - Пауци
Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она их је спазила. Њена женска природа, дакле курвинска природа, сместа је почела да трује строги а честити наук којим ју је сиромашни отац опремио као јединим миразом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
са своје злоће не пате! Мени је свеједно. Отварам уста и руменило ме вечери трује неким слатким голицањем кроз сва ткива. Ево чуда над чудима.