Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
На то му казао да дође прекосутра и добиће писмени одговор. 18. јануара оде, и нема. РЕЧНИК АБЕР, (Х)АБЕР, АБАР, тур., глас АГА — АГАЛАРИ, тур., гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур.
18. јануара оде, и нема. РЕЧНИК АБЕР, (Х)АБЕР, АБАР, тур., глас АГА — АГАЛАРИ, тур., гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур.
јануара оде, и нема. РЕЧНИК АБЕР, (Х)АБЕР, АБАР, тур., глас АГА — АГАЛАРИ, тур., гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур., плата АКИ, као; АКИ БИ, стов. рус.
РЕЧНИК АБЕР, (Х)АБЕР, АБАР, тур., глас АГА — АГАЛАРИ, тур., гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур., плата АКИ, као; АКИ БИ, стов. рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур.
, глас АГА — АГАЛАРИ, тур., гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур., плата АКИ, као; АКИ БИ, стов. рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур.
, гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур., плата АКИ, као; АКИ БИ, стов. рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур.
, обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур., плата АКИ, као; АКИ БИ, стов. рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур., заповедник једног војног одреда АНЂАР, (Х)АНЋАР, (Х)АНЏАР, тур., оштар велики нож као јатаган АНТИМИС, грч.
рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур., заповедник једног војног одреда АНЂАР, (Х)АНЋАР, (Х)АНЏАР, тур., оштар велики нож као јатаган АНТИМИС, грч., плаштаница АРАР, (Х)АРАР, тур.
, оштар велики нож као јатаган АНТИМИС, грч., плаштаница АРАР, (Х)АРАР, тур., велика вреће, обично од кострети АРЗ-ОДАЈА, тур., соба за примање странака у уреду. АРИШТОВАТИ, нем.
, плаштаница АРАР, (Х)АРАР, тур., велика вреће, обично од кострети АРЗ-ОДАЈА, тур., соба за примање странака у уреду. АРИШТОВАТИ, нем., затварати у хапс АРСЛАН, тур., лав АСПРА, тур.
, соба за примање странака у уреду. АРИШТОВАТИ, нем., затварати у хапс АРСЛАН, тур., лав АСПРА, тур., новац АФЕРИМ, тур., похвала: право! добро! БАЗРЋАН-БАША, тур.
, соба за примање странака у уреду. АРИШТОВАТИ, нем., затварати у хапс АРСЛАН, тур., лав АСПРА, тур., новац АФЕРИМ, тур., похвала: право! добро! БАЗРЋАН-БАША, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је Францез и живео у Францеској, у вароши зовомаја: Тур! Исаковичу, иако је молитве био заборавио, није било право што му францескан дира у славу, али није хтео да вређа те
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Сад иди! - потпрашила је тур малецком, па упитала шта је то тако моћно, то што сам урадио, мисли. Јесам ли дошао до оног злата, нешто слично?
- рекла је Рашида, али ја сумњам да ју је чуо: летео је као ракета, а тур панталона неког старијег брата ударао му је у пете.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
остављање једног дела оставштине у наследство ледингеш — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама ленгер (тур. ленгер, итал. л’анцора, фр. л’анцре) — сидро, котва лендлер (нем.
ћеиф) — добро расположење, радост, весеље ћурдија (тур.) — кратак крзнени капут Улан (пољ. улах, хулан, тур. оглхан) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског
ћеиф) — добро расположење, радост, весеље ћурдија (тур.) — кратак крзнени капут Улан (пољ. улах, хулан, тур. оглхан) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима,
Сцхилдегерецхтикеит) — право на трговачку фирму шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) шљахтец, шљахтић (пољ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
на трбуху отембесише се о шије људске, тако да је пук ходио сав раскречен, као да су му чворнате пањеве привезали за тур. Прашина, зној и ситне, црне мушице беху им се залепиле на ноздрве и очне капке. Међу зубима су шкргутали песак.
Матавуљ, Симо - УСКОК
на крају ђакон дохвати и Јанка, питајући га: је ли се зажелио жâба, тишти ли га пушка за појасом, је ли згодан велики тур итд., чему се Јанко од срца смијао. Тако му протече први дан на Цетињу. Сутрадан врати се Крцун с Његушâ.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 11. Ох, глени му под аљину, Глени, роде, глај му ноге! Тур' му с главе капетину, Да не има врашке роге? Ама народ веран, јао, Седој бради веровао. 12.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нико те није гонио да се с тим твојим рајтхознама натртиш пред Групу армија Е. Још је сва твоја срећа што си тур подашио кожом. — Вала ми не користи да сам ударио најдебљи плех — потиштено признаје Џакањ — Група Е? О, јадна мајко!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Бог му дао и помогао! Ријетко га тур'о, често му ницало! У трсу му трсато, у класу му класато; еве му клас од земље отежао од рода земаљскога и благослова
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад али ето ти мајстора: створио се Тур- | чин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље. Како дође а он рече: „Ја ћу тога коња купити.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур! — Вукашин се загрцну и умуче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Узме дугачку чакљу и обично закачи за тур или за јаку па тако вуче и скупља модре и укочањене војничке лешине, разбацане око станице, поред пруге или на самој
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна газим. – Гледајте, бози, мене младића!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Богдана, чујеш ли, не збори више, Турчин сам и већ турски син, ла иљ-Алах, Алаху ећбер! Тур-чин, жено, до вијека и амина, ако ти очи помажу!... Закамени, па само дај ракије!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РЕЧНИК (Скраћења: грч.—грчки, јевр.—јеврејски, лат.—латински, нем. —немачки, тур.—турски, фр.—француски, цркв.-слов.—црквенословенски.) Абуказем, тако се потписује познати српски књижевник др.
Из личне освете убио га је неки пропали адвокат. гòнџе (тур.), ружа која је тек напупила. гортан (цркв.-слов.), грло. горчило (у Срему), извршитељ, порезник.
ђулисад (тур.), ружичњак. ецетера грека (лат.), и остале тричарије. жидски, чивутски, јеврејски. задор, задорица, свађа, задевица
жидски, чивутски, јеврејски. задор, задорица, свађа, задевица. зона, земаљски појас, крај. зôр (тур.), жестина, ватреност. изрјадно (цркв.-слов.), изванредно, изврсно, одлично. ица, суд који хвата по оке.
година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.), човек који узима велики интерес на новац, зеленаш. кàмивао, највиши врх на стрмој планини.
Мита Поповић (1841—1888), српски песник, врло добро познат по својим многобројним лирским песмама. мукте (тур.), бесплатно. нȅрŷка, несрећа. њивити, неговати. ордија (тур.), војска. оркан (до тал.), јака бура, олуја.
мукте (тур.), бесплатно. нȅрŷка, несрећа. њивити, неговати. ордија (тур.), војска. оркан (до тал.), јака бура, олуја. оскврњен, нечист. палма, високо дрво жаркога појаса.
покѝкати се, почупати се за кику. понеари, доцкан, прође, беше. прваш, првâч, првô, недавно, скоро. ракамити (тур.), разумети. Рачки (1828—1894), знаменит историчар хрватски. романтично, чудно, необично. романца (тал.
Краков, Станислав - КРИЛА
био је читав пријатан скандал код Тур— Бланша... Андрé, цхер Андрé... како се само војници смејали. Солун је спавао у мраку.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Увече дође доста опширно извешће о данашњој борби. Наши су били изненађени тур ским нападима и Турци су одмах заузели неке наше предње положаје; затим су продужили нападаје врло енергично и упорно;
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Тур ми се пара, Чизма ми пукла, Свила ми се по рукаву Цепа на фраку.
Шешир ми се бели, Марама жути, А дугмета на прслуку Нема ни једног. Чизма ми је пукла, Тур ми се пара, А чоја ми фина На фраку се цепа. Госпоје немам, Фрајле ме неће, Којекакве дроље нећу, — Моје невоље!
Кола су скупа, Каруце су још скупље, А за хинтов много ишту, Рјешке не могу. Тур ми се пара, Чизме имам старе, На капуту ни дугмета Немам никаквог.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
à пропоѕ) — тим поводом, поводом тога АРГУМЕНТИРАТИ (нем. аргументіерен, из лат.) — образлагати, закључивати АСНА (тур.) — хасна, корист АУКТОР (заст.; лат. ауцтор) — аутор, творац дела АУФПУЦОВАТИ СЕ (нем.
) на по четку књижевног дела, посебно епа ИНВОЦИРАТИ — зазивати, призивати у помоћ ИНДИ (тур. покр.) — дакле ИНТОВ (мађ. хинтó) — кочије, каруце ИРОЈ (из грч.
удајом чезнути«, с капом визите правити »по удаји ићи у званичне посете« или »као удата жена у посете ићи« КАРДАШ (тур.) — друг, пријатељ КАРУЦЕ (итал.
) у изразу свакојаки мамуза видити; племениташ, племенити господин МАНОВЕНИЈЕ — види магновеније МЕЂЕР (тур. нар.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Колена су била излизана од клечања у школи, а од очевих батина толико се истањио и просенио тур да сам стално осећао неку промају која ми је погоршавала ону кијавицу што је већ од крштења вучем.
Видиш само, вири једна нога Сунчева или нос Земљин или тур Месечев. А професор поносито стоји над том гомилом и, док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Бог те убио — смеје му се наредник Продановић — зар ниси осетио како ти гори тур? — Како... скочањио сам се од зиме! А кад наиђе ватра, ја сањам као да се грејем уз неку фуруну, па ми још мило.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Какве, врага, крушке, кад је над њим буква! А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена! Шта је сад то?
— Ех, кад би мене неко тако волио! А мене свако псето, чим ме спази, одмах држ за ногу, за тур, за табан, гдје прије стигне. Досад бих трипут оптрчао земаљску куглу, толико сам се набјежао пред псима.
— Ево ти степеница па се извуци. — Нећу! Куд је упао у јаму, туд је Стриц поквасио и тур у кујиној здјели с водом, па га је сад још више било срамота да се покаже напољу, пред Луњом.
Видећи гужву око свог малог љубимца, Жуја навали на гомилу као бијесна. Једног зграби за ногу, другог за тур, некој стрини подера сукњу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
године и стари пазар“), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом, коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.