Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
који боље умедоше лагати, лицемерствовати, отимати, грабити, бедном и удрученом народу и мозак из костију сисати и Турком бљувати.
То ја знам, и теби кажем. С.: Не би ти тако говорио да знаш шта ми Турком дајемо. К.: Да ви о својој муци живите, не би толико давали; али Турци добро знаду да ви дерете свет, пак' |оће и
А ето Босне, види се одавде, гди сав 'ришћанлук Турком даје, а нико не проси, него јоште у сваком селу на'оди се, фала богу, имајући' људи и газда.
Али кад нам ревњиви дервиш дође казивати да тај исти бог самим Турком добро жели, а на све проче народе да мрзи, он се љуто вара, нити има чисто поњатије о богу, о којему овако ваља
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад већ Немци с Турчином учине мир и у Србији што су освојили све поврате Турком, и ћесарева војска оде натраг, а фрајкорци оду сваки својој кући, будући је од султана амнестија читана; онда сви
— „Прочим Турком визир что здјелал?” — „Он прочим Туркам всја опростил; а нам објешчал сва наша прошенија, у девјат пунктов предложена
) Но сад што ће Јаков?! Држећи се да смо сви царева раја, морао је оно све отпратити на Дрину и на Бадовинци Турком предати и квиту узети, како је сигурно све царско Турком предао.
раја, морао је оно све отпратити на Дрину и на Бадовинци Турком предати и квиту узети, како је сигурно све царско Турком предао.
себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја царева, који смо то све на Дрину одвезли и Турком предали преко Дрине, и ево турски тавил (писмо) итд.
Милан не да, но каже: „Ово су турски шпиони, хоће да нашу војску Турком издаду”. Ја кажем да су ово наши пријатељи, „њи̓ добро познајем, и овај Гача вас дан је с нама био и Турке тукао”;
није више јавила само за 40 Срба да су у Београду погубљени, и то од они̓ ребелијанта, које су њи̓ови кнезови сами Турком предали на смрт.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Поцерче, ој Милошу, Наш соколе, славо мила, Ал' на славу Турком лошу, Јер им сломи пуста крила, Сруши Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô
“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше.
Хеј мој сине, какав ти бејаше, Какве л' Турком јаде удараше, Та не бејах ни ја кукавица, Ал' он беше наша перјаница.
Бој се бије — подне превалило, А са неба сунце запламтило, Ал' је Турком око срца зима, Јер све даље Србаљ преотима, Понајдаље Гојкови коњици, Та јесу ти красни убојници: Поломише, Турке
Србаљ опасује тврђе, Удара им са стране свакоје, Понајљуће где је Радивоје, Ту је покољ, ту без нада мука, Дршће Турком и срце и рука, Сваки види е све већ пропаде, Ма се бију — ал' заш не и Раде?
“... У то доба други сустигоше, Па се тако браћа састадоше, Упиташе за здравље витешко, Што ће Турком додијати тешко. С куле сишâ беше и Милета — Србу света, Турком сабља клета.
С куле сишâ беше и Милета — Србу света, Турком сабља клета. Па је њему говорио 'вако: „Ти ћеш дома останути јако, Доста амо још ће бити друста, Побратиме, све
и Милета, А за њиме поитала Цвета, У руци јој луч весело гори, Драгог прати, па му 'вако збори: „Ајде, драги, Турком зајам плати, Па се драгој здрав, весео врати; Кад сам млада пала од јунака, И да грлим оћу ја јунака.“ „Збогом!“...
— Ал' сад амо, да му видиш муку. Испадоше сиви соколови, Испадоше из горе Србови, Диван јуриш Турком учинише, Живим огњем на њи ударише, Пушке пучу, пра пред оком гори, Сва се гора наоколо ори.
Али сада погледај Србина, Према Турком није ни петина, Ал' све јунак те мимо јунаке, Крсташ орô што води облаке, Мутан облак штоно муњу носи, Да Турчину
Али, брате, то да видиш саде, Када Турком поглавица паде, Јалакнуше клети, поврвише, Кâ смушени Србу ударише. Неста сместа од пушака цике, Умукоше мале и
Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ... Зуку; Ал' ето ти на њег' Абдул-бега, У Турчина нема га бољега; Три Србина већ на земљу свали,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како куга мори! Како чемерни калуђери скитају се од села до села милостињу просећи и Турком новце дајући; тако Синајци, тако Јерусалимци, тако Светогорци и тако сви други што и[х] је год.
Једним словом, купећи Турком новце, дошли смо у омразу свету и вилајету; свак се нас уклања као од курјака, јер како нас гди сретне, зна да ће
На моју грешну душу, као да су нас од бога узели под аренду; глобе и деру вилајет ни крив ни дужан. Пак шта веле? „Турком дајемо.” Пропали и ви и Турци, бог дао и сви свеци! И колено вам се затрло!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ви ћете турског нештедећег жертва постанути мача Пре него ногом на обалу ступит узможете Саве. Идем ја јавити Турком шта сте наумили саде Скорошћу муње похитаће јаросни к плену и крви.
Сви народи подранише, Нас за собом оставише, Ускоримо напред поћи, Бојећи се мрачне ноћи! Неслога нас Турком дала, Ње ради нам слава пала! Слога ће нас узвисити, Прву славу повратити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Турска војска је кажу ове песме небројена. „Сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш
И тебе ћу сјутра објесити са у н у к о м Змај–деспотом В у к о м. Кад се дигне к у к а и мотика, биће Турком по Медији м у к а.
брате, Милош-Обилићу, ја сам турску војску уводио, јесте силна војска у Турака: сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили!
кнез Лазаре: у Лазе је силни Србањ био, седамдесет и седам иљада, па разгоне по Косову Турке, не даду се ни гледати Турком, да камоли бојак бити с Турци! Тад би Лаза надвладао Турке, — бог убио Вука Бранковића, он издаде таста на Косову!
повади Краљевићу Марко, па повади сабљу од појаса, и он дође до коња Шарина, сабљом Шарцу осијече главу: да му Шарац Турком не допадне, да Турцима не чини измета, да не носи воде и ђугума; а кад Марко посијече Шарца, Шарца коња свога
Бритку сабљу преби начетверо: да му сабља Турком не допадне, да се Турци њоме не поносе, што је њима остало од Марка, да ришћанлук Марка не прокуне.
Заповидал цар делијам', Три стотине јаничаром, Турком витезовом, да имају јунака под оружјем погубити. И кад Турци водјаху завезана сужња млада, једно младо момче, али
А прести се нисам научио, Турком прести не могу кошуља“. Ал беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, ако с’, бабо, остарио врло, те не можеш
бабо, подвикнути; већ дај мени тестир и благослов да Турчину на мејдан изиђем; док је, бабо, твога чеда Иве, нећеш Турком ти прести кошуља!
Утом Ива пред шатора дође, божју помоћ Турком називао: „Божја помоћ, Рибничани Турци!“ Лепо Турци помоћ приватише: „Здрав, јуначе, Сенковићу Иво!
“ Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше, — бежи Иван како горско звере, док, бог даде, у гору замаче. Ето Турком невоље велике: на коњма га терати не могу; добре Турци коње одседоше, па за јелу коње повезаше, пак пешице терају
Ал’ је мудра глава у Ивана: он је Турком очи заварао, докле њега протрчаше Турци; онда с’ Иван коњма повратио, па одреши два коња витеза, једног јаше, а
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
) О ТУРЦИМА Со тим и Турком окрајање постаде, од Исмаила, оца њихово тај адет. Јерно Исмаил син је био Аврамов од слушкиње му робиње Авгаре.
Обрекоше се Грци Турком данак давати да их не дирају. Ал’ они на то не пристајаху, него то искаху своју господу метнути да суде с градом и