Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
о да нам вреди ђурђевком на мач! Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац, запенише, ускипеше, закрвише се - ко?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
по̓вата војска, извезу два топа на чаршију, и њи̓ 27 за једнога кнеза Ранка удаве с конопцем насред чаршије, и по турском обичају кад једног удаве — пукне један топ.
Мој му отац оде, он му рекне: „седи”, и он по турском обичају на колена седне. Аганлија му почне лако говорити: „Алекса, ја сам видим, ово што сам наумио да не може на
Једанпут смо отели 230 комада, продали, поделили колико нас је било. А многи пут по српском и турском баиру по вас дан се тучемо, удари тане мога доброга хата у ногу и орону, посла̓ га у Забрежје кући.
А гди вам је Черни Георгије?” Кажемо: да је доле на Морави пред оном турском ордијом. Мариновић каже: „Није истина, но ено га побегао у Земун, а Београд пуст остао, Турци дошли у Смедерево и к
тако да он, као што га Бог учи, и као што боље узможе, прилику гледа, онако ствар ову дивану и султану представити (турском) да само подозреније или каквом злу већем предупреди, будући да је ствар у себи тако чудна и деликатна (тугаљива), да
Молимо да нам у таквом случају сонет даде. На то нам он каже: „Наш јелчија дивану турском говорио, но ништа успео није.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да
Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. — Дева!... Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? — Где је Чупић? — питаше Дева.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! Мени би и сувише: — Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар такав несрећник, па да се буни? Трифун је стајао погурен, са неком кривом, турском сабљом у руци, велике главе, бркат, а из уста су му мало вирили дуги, коњски, зуби.
Али је Исакович прошао крај ње, као да је она гроб, у турском гробљу. Пољубио се на растанку са њом. Пољубио је као сестру.
Сирмијски хусари, према турском обичају, држали су, кад су били нежењени, по коју Влахињицу, које су доводили из Турске.
значи ли то – ин ултима аналисис – да капетан, као бивши, аустријски, официр, мисли да ће Аустрија – у случају рата са Турском – морати да изведе, на ту границу, мноштво трупа? Исакович рече: „Ја, гнäдигстер Граф!
Кад би Петар поменуо реч Ставучан, или Бахчисерај, то није значило место где су Руси гинули, у турском рату – него Витковича. Виткович је био: Ставучан. Петар се томе – како битке постају комедијанти – грохотом смејао.
Међутим, кад би се поменуо тај рат, са Турском, који мора једном да се продужи, сви би ти млади Руси, као и он, имали једну исту мисао, једну исту слику у уобразиљи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
случај био са Јужним Словенима који су на географском положају, најопаснијем што може бити где су имали да се одупиру турском надирању с једне и немачком и маџарском с друге стране.
год.: „земан дош'о ваља војевати“, каже народна песма. Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату. Интелектуалне способности. — Из свега што је речено излази да су динарски људи несумњиво обдарени живом маштом.
Ово су прави и чисти Динарци и поглавито Динарци ерског варијетета. Пошто се је старо становништво пред турском најездом иселило у панонску Хрватску и у Крањску, почело је у Хуј веку ново насељавање.
Ове Динарце, који су из крајева под турском управом избегли у кршну у сиромашну Лику да би се спасли глади и неправде, лако је било довести у зависност и
000. Најчешће су потомци босанско-херцеговачког племства и богумила или патарена, који су примили ислам по турском освојењу Босне и Херцеговине. Већина је помухамедањена крајем XВ и у Току XВИ века. Већ је 1530.
Мушка и женска ношња је била китњастија него на турском истоку. Осетно се разликујући од хришћанског живља подјармљене Босне, ови су бегови у себи имали достојанства,
Из својих сопствених интереса, а да би задовољила жеље балканских Словена под турском управом, Русија је отпочела дипломатску борбу да би издејствовала стварање словенске цркве, која не би зависила од
Због прилика под турском владавином није дала ни људи од више културе. Али сам у турско време запазио да су вође српске из Тетова показивале
Док су њихови западни суседи били под влашћу Турске, Млетака и Аустро-Угарске, они су сви остали само под Турском влашћу. услед тога је и њихова цивилизација остала једноставнија.
год.).* Треће примање туранске примесе почиње турском најездом (1361—1396). У Бугарској је, у пределу Дели-Ормана, већ било татарског становништва, сродног Турцима; али су
да ово буђење није било ни романтично ни јуначко: оно је било у ствари црквена свађа између Словена који су остали под турском влашћу и Грка. Овај су покрет снажно подржавали Русија па чак и Србија.
Ово је проузроковало промену у етничком саставу становништва. Настаје формирање новога типа. Пред турском најездом је старо становништво Славоније које је говорило кајкавским дијалектом избегло у Крањску и у Штајерску.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и мајстори (понајвише ћурчије, терзије, јекмекчије, туфекчије), зову се варошани; и будући да се Турски носе и по Турском обичају живе, а уз буне и ратове или се затворе с Турцима у градове, или с новцима беже у Њемачку; зато они не само
Матавуљ, Симо - УСКОК
да је одговорио: „Ја не тражим ништа за себе, него за владику црногорскога, чији народ вазда устаје на Турке, кад ви с Турском заратите!“ На то Потемкин заповједи да се смјеста прогнају из Русије и владика и Долћи! — Чудне ствари! — рече Јанко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Срби, који су већ три века страдали у турском ропству, држали су да је дошао час њиховог ослобођења, дигли су се на оружје и придружили царској аустријској војсци.
2) КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ Културно стање српскога народа под Турском у XВИИ веку било је ниско, извесно горе но ранијих векова. Али приликом сеобе од 1690.
оде у Влашку, на двор кнеза Шербана Кантакузина у Букурешту. Када је Аустрија заратила са Турском, он успе да увери у Бечу да је од старе српске владалачке куће Бранковића и да би као такав могао подићи Србе против
особине народног живота у Славонији, на народне обичаје и традиције, као на заостатке робовања под Турцима, назива их »турском скулом« и »хадетима мрским«.
служио је као професор у гимназији у Крагујевцу. Од 1870. био је стално у Београду. 1877. био је у српско-турском рату. 1888. покренуо је патриотски лист Велику Србију. Умро је 5. маја 1890. Рад Стевана Влад.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски. Сама мантафа на турском језику кратка је, у стиховима; али у Врању жене,
И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски. Сама мантафа на турском језику кратка је, у стиховима; али у Врању жене, преводећи је на српски, одуже је, иските, и саме допуне.
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ваљада им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац. ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ У некаквом турском селу уфатили жива вука, па га за неколико дана хранили еда би се припитомио, и не би ли попазио на со и на хљеб, па
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Запријети кад од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером тврдом: имаш дома десет унучади и три сина, сва три ожењена, — све ћу ти их затворит у кућу, па у живи огањ
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мал’ се није сијасет учинио с мојим Дечанцем, хотећи мој тетак да га везана пошље у Тамишвар, називљући га турском лажом и скитницом, ком није доста новце по туђем вилајету купити, него хоће јоште и неразумну децу у Турску да преводи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
мисли, у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе турском гробљу, према заравни на којој је сада Студентски трг.
Готово у исти мах, каже низамима, на турском, да се не опиру. Сима терџуман види, и не први пут, речи како делују, своје речи како делују: допиру до људи, смирују
Сима је пошао ка војницима који су пуцали у њега, гледао им црне осмехе и стао да им довикује, на савршеном турском језику, да стану, да престану, да је то пут у зло.
То су биле сличности, мале. Али, сад се са турском силом није могло преговарати, нити се, сад, напад могао одложити; победа је била немогућа.
Тако се пребогати Јован Добрача клањао, уз осмех, турском муселиму без цркавице а истовремено плаћао своје људе да иду од нахије до нахије и храбре народ, нарочито по Руднику.
представљало напор да утврде да се круг подудара са средиштем ове раскрснице која се некада звала Дорт-јол, што, на турском, значи четири пута или четири сокака и по којој је, доцније, цео крај на падини према Дунаву добио име.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је био расположен за разговор у који смо брзо ушли. Он се правдао: — Ви знате да је рат са Турском био скоро свршен кад смо се кренули у разоружање љумског среза.
би добро било да прогура само несрећни теоријски испит, а за практични би већ лако, пошто га је бар он у првом српско-турском рату умео положити, можда, боље и од самих чланова комисије.
На жалост, позната ти је наша несрећа у турском рату, кад су два наша, рђаво вођена, батаљона одступила са положаја љумских.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мислима се окреће прошлости, у сећању се враћа све до трећег предускршњег дана када је отац ефенди Мита из крајева под турском управом - куда је био пребегао - послао Арнаутина, првог весника њене кобне удаје.
дакле припада отвореном простору, и још „излази на границу”, а то је граница са крајевима који су се налазили под турском управом, граница са Турском.
простору, и још „излази на границу”, а то је граница са крајевима који су се налазили под турском управом, граница са Турском.
Граница са Турском у исти је мах и граница с Арнаутлуком, одакле је већина сељака пребегла, па и газда-Маркова породица, бојећи се крвне
Због окретања прошлости, „старим данима” и „пустом турском”, у њему су понекад желели да виде конзервативца по убеђењу; а у његовим су делима, опет, проналазили веродостојне
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и заустави с наредбом на турском језику да сјашу и пођу за њима. Трговци утрнуше, па послушаше.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ипак је неко задовољно звиждукао под липама. XИИ КРАЈ МРТВАЦА Сва гробља била су те ноћи тиха и мирна. На турском гробљу у Зејтинлику дремали су кипариси, крај Вардара платани, а у Св. Ђорђу блештале су мермене плоче на месечини.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде турском харему! То не дам, бабо!... А ти се жури И вештом лажи варај тирана Румен те лица неће издати.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја га прекидох питањем: — Мислите ли ви, оче прото, да пред оном турском војском, што се тамо туче, има дервиша, који је одушевљавају и фанатизирају? — О, зацело их има!
С наших предстража спрам Ниша јављају: »У турском логору спрам нас сву драгу ноћ чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња,
све, што ми је мило и драго; на тебе, драга Србијо, чија се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају како би ти пре дошли главе.
Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда отуда? Хоћемо ли ми сами моћи на пролеће да обновимо борбу са прибраном Турском, ако нам ко не прискочи упомоћ? Не можемо. А ко ће нам прискочити у помоћ?
Увече је било у Алексинцу доста живо и весело, глас о турском повлачењу допро је у варош и становништво је мало дануло слободније; карика која се стезала да га угуши, мало је
како је некога аустријскога лаћмана, дописника »Нове слободне пресе« (заборавио сам му часно име), који је био у турском табору, нестало у борби на Шуматовцу, те се по томе мисли да смо га ми заробили, и конзул пита шта се мисли с њим
Ваљало је дакле мотрити куда ће окренути Черкезија. Она увек иде као авангарда пред главном турском војском, а траг јој се познаје по рекама дима које за собом оставља, јеп успут све пали.
какав циљ има ово наше тумарање пред турском бојном линијом? Ако треба рекогносцирати и извиђати предео, зашто нисмо узели коју чету пешака, па да продиремо
Зашто би се дакле Румунија упуштала у опасан рат с Турском од које нема шта више добијати? То је невеповатно, и на Румунију не можемо рачунати. Грчка је на нас љута за 1867 г.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Који вас верује Бога и свеца, нека је са мном, Свирепост коме је драга, нек’ остаје турском у јарму!” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) Погледај ме, господине, добро ме сад погледај; мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од двадесет и пет ока!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и затекло ту и бројно српско становништво, укључујући и управо приспеле избеглице из земаља које су остале под Турском.
Док се Цамблак и делом као и животом залагао за словенско и балканско духовно јединство пред турском опасношћу, његов земљак Константин Филозоф тражи храброг ратника кадрог да се с мачем у руци супротстави иноверном
Живећи свој епски живот више од три стотине година, највећим делом под турском владавином, управо у време деловања хајдука, он неминовно добија у епској поезији хајдучке карактеристичне особине
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
са љутим бајонетом, Кроз редове људског блата — У колове Азијата; Па да онда у нереду Црну цевку, пушку бледу, Турском крви обојади, Њеном паром да окади. „Још их нема!... Где су? Шта су?... Ил’ им зверске стрепе груди.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дубровачка република беше тада једина хришћанска држава чији су грађани имали право да слободно тргују у турском царству.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јасно: нова кућица на Кашикари врста је берзе и магацина за ону некада златну трговину са Србијом, а преко Србије с Турском, коју су, уз реку, рукама и ногама веслали аласи, а главом водили крупни чаршијаши са обадве стране.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стојан Новаковић „с којом је са својих 4000 луди примио битку с далеко надмоћнијим непријатељем, савезничком грчко-турском војском, Јов. Кантакузин приповеда како се у том тренутку Момчило са својим људима десио при граду Перитеорију.
Но и Маркова покорност самом турском цару је веома чудновата. Тешко је рећи да ли је то више покорност или непокорност.
Они су били у потчињеном положају не само према турском двору него чак н према мађарском. Сем тога, били су узнемиравани и од Млечића (у Приморју) и од разних великаша.
А између оних који су остали у крајевима под турском влашћу многи су се борили на тај начин што су сачекивали Турке на друмовима или упадали у њихове градове и убијали их;
ускоцима Назив ускоци добили су они људи који после пада Босне (1463) и Херцеговине (1482) нису хтели да остану под турском влашћу, него су пребегли у Хрватску и Славонију.
Ни стрепња за сином не враћа старцу снагу. Али кад се после добијеног мегдана вратио Иво у турском оделу, кад се Ђурђу учинило да то долази Турчин који је убио Иву, тада је осећање немоћи нестало као да је руком
Кад је Страхинић добио писмо и решио се да у турском табору потражи крвника који му је разорио кућу и заробио љубу, није се обратио за помоћ Југовићима, него Југу, као
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро! Сјутра ћеш ме издат на Косову, и одбјећи турском цар-Мурату! Здрав ми буди, и здравицу попиј, вино попиј, а на част ти пехар!
мудар, па се Кулин с кнезом побратио: „Побратиме, оборкнеже Иво, ев’ ти јеси Семберији глава, а ја јесам над крајином турском; одсад, кнеже, да се побратимо“. То рекоше, па се побратише.
смо били, очима гледали, кад се двије ударише војске у Мишару, пољу широкоме, једно српска, а друго је турска; пред турском је Кулин капетане, а пред српском Петровићу Ђорђе. Српска војска турску надвладала.
турског цара и турске царевине од снаге и памети неког нашег јунака, налазимо ту мисао искључиво у песмама о Марку (турском вазалу).
Исти опортунизам изражен је и у другим песмама које говоре о Марковој служби турском цару. Разуме се, све такве песме немају онакав васпитни значај какав има, на пример, песма Марко Краљевић укида