Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Брашно ђавоље иде брзо у мекиње”, паметно вели талијанска пословица. Ко с неправдом тече, с врагом растече; ко с туђим уздисањем кућу зида, неће му унуци у њојзи живити.
Ја томе нимало нисам крив, него наш господар, који ме није научио трудити се, него с туђим трудом хранити се.” | Наравоученије Ликург, лакедемонски законодавац, хотећи својим грађаном да дâ познати какову
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИИИ ЗАПИС Као што сељак пред туђим војскама на разна места, у подрум, иза јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А зар не би више? — Вала и не бих више! Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама. На зиму мислим, уиме бога, да радим занат. Узећу где мало зградице под кирију па радити.
Еле, Страхиња се још од малена почео потуцати по туђим кућама. Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао. После је отишао по мајсторији.
искрчени део шуме лецати се — осећати се нелагодно логов — трећи коњ у колима локмаш — човек који радо једе за туђим столом лотиња — неваљалство лотра — решеткаста ограда горњег дела кола Ље — одиста (за појачање одречне реченице)
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима. Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама. Шта ћу? Волео сам га, па сам све подносио!
Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Долазила је често и незвана. Она је поваздан била по туђим кућама. Тек сретне тако неку на сокаку па је заустави. — »За име бога, ум готес вилен, госпоја (или снашо, или већ
Црњански, Милош - Сеобе 2
га је позвала, а био је, уопште, уморан од тог батргања до Вијене, од коцкања и пијанчења при вечерама, ноћивањем по туђим кућама, церекањем свог друштва.
Није осећао према мужу никакву мржњу. У његовој околини, много се официра, тако, спанђало, са туђим женама, на путовању, у неком трактиру – на послу, који су Сербелонијеви кирасири звали амур, а сирмијски хусари: ори,
А њихова црвена аба пролепршала се, после, и свим европским бојиштима, па се памтила. А памтила се, у туђим земљама, и лепота, и мушкост тих коњаника, који су долазили, однекуда, прошли, и одлазили некуда, без смисла, са
Теодосије - ЖИТИЈА
и узевши реч, рече војводи: — Толико си мудар, а изводиш детињарије. Имајући са собом пук људи у крајевима туђим, високо мудрујеш. А к благородним (момцима) рече: — Монашког се образа не постидесте, како се Бога не убојасте?
у ширину се шириоЗ, видећи оца како је извршио заповести Божје и како су се обојица отуђили од цвиx цвојиx и y туђим крајевима заједно странствују ради Бога.
“ Зато много што му је падало сматраше као блато, и даваше не као своје већ као туђе, јер све што не можемо однети туђим се назва.
И као у Светој Гори најпре у туђим крајевима, тако сада и међу вама, децом његовом, у земљи народа својег, коме ће и од ове мале славе дати већу када
од људске славе бежећи, помисли да остави власт првосветитељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у туђим крајевима и живот завршити. Насамо рече краљу Владиславу своју помисао.
Него моли се њему за твој живот, док смо у туђим странама до познате земље, или док нас, оче, не изведеш из ове пучине до верних народа.
и спремивши се за лак одлазак од свега, хваљаше Бога што је испунио његову молбу, и што хоће да прими дух његов у туђим странама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пред већим туђим невољама ови људи заборављају себе и своје сопствене невоље. Чести су случајеви да се динарски људи одлуче на крајња
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Кад будете оддучили хоћете ли десет или петнаест година провести усамљени, невиђени, нечувени и под туђим именом у каквој пријатној немачкој или холандској или, ако хоћете, шведској вароши, или ћете десет или петнаест година
СПАСОЈЕ: О, сад више но раније. Пре је емигрирао под својим сопственим именом, сада под туђим. Тиме је сам себе огласио за покојника. АНТА: Па јесте... али овај... ако се он опет тамо кроз три године јави?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пера је био сасвим од другог калупа човек. Није био ни на оца ни на брата. С братом се разговарао као с каквим туђим човеком. Никад се тај с братом пољубио није. Но ипак је био оригиналан човек. Створа је био повисоког. Прав као трска.
Даме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве. Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? Но, ко је још овде?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зашто је хтео сад да све призна туђим људима, зашто је очекивао да ће му ти попови моћи нешто помоћи, кад је, пре, био уверен да је исповедати се бесмислено
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана реченица: »Не ваља се китити туђим перјем!
На лицу ти се све до јутра гасила и палила реклама за пиво. За три месеца променила си седам кревета. У туђим купатилима хватала се плесан по умиваоницима. Нечија коса у твом чешљу.
осећала је и то да после овога више никада неће бити иста: овде ће се завршити дуге године рада на себи, оплемењивање туђим осећањима и искуством, лекције из лепоте и склада, поверење у људски род и његову доброту.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — А то, што постаје туђа! Оно, истина је, крв остаје крв, али од тога тренутка туђим људима постаје покорна!... Онда долази пета здравица, која се зове „добре молитве“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
било ми је донекле и драго што су ме, макар и забуном, умешали у зечја посла; а с друге стране, не волим да се китим туђим перјем, поготово кад је перје офуцано. Морао сам се оградити, како се то онда говорило.
За твој 22 цвет (?) поклонићу ти букет најлепших ружа са плантажа наших успеха несумњиво говоре туђим језиком, и никакви виши интереси не могу ублажити тужну обеспућеност у којој су се нашле идеје и речи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Издање је било са штампарским грешкама и са туђим умецима, и Рајић њиме није никако био задовољан. На заузимање митрополита Стратимировића почело је 1795.
Затим, он се почео учити у рускословенским књигама, већи део живота провео је у туђини, образовао се на туђим језицима, и није владао чистим народним језиком.
који је ценио његову спрему и »остроумије«, и називао га »преизрједним« и »нашим Ксенофонтом«, жалио је што је писао туђим језиком, неприступачним просТом народу српском.
1844. пише Ђорђе Малетић у Подунавци: »Докле ћемо се с митологијом ограничавати и с туђим боговима храмове наше красити? Докле ли ћемо се у тумаралишту том као муве по затвореној соби витлати?
« Али у свем том првом периоду свога књижевнога рада, Јован Ст. Поповић, увек под туђим утицајима, тражи свој пут, и по првим његовим слабим и несигурним књижевним радовима није се могло слутити каквог је
И ту се показивао као књижевно образован, трудољубив и добронамеран писац, способан да ради по туђим обрасцима, али без оригиналности, без надахнућа, без поезије и полета, увек само вешт и хладан стихотворац.
Обојица су више радили и стекли знатна имена у туђим књижевностима, а само мањим и незнатнијим делом радили су на књижевности свога матерњега језика.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: А шта пише ту? ДОКТОР: Подлост и пакост деморализирати људи који туђим духом дишеду. ШАЉИВАЦ (подигне броширу): Да видимо. ДОКТОР: Ја би волио обитавати С.
“ ДОКТОР: О, да се оће протерати сви који туђим духом дишу и мисле! Видићемо. ШАЉИВАЦ: Нато трифељ рекне: „А какав си ми ти Србин?
(МИЛАН одлази.) СТАНИЈА: Бога ти, Љубо, што је теби? ЉУБА: Шта, мајка? СТАНИЈА: Што скачеш по соби пред туђим човеком? ЉУБА: Па то је игра. СТАНИЈА: Каква игра? Напала си пред туђим човеком па трчиш, канда си полудела.
СТАНИЈА: Што скачеш по соби пред туђим човеком? ЉУБА: Па то је игра. СТАНИЈА: Каква игра? Напала си пред туђим човеком па трчиш, канда си полудела. Што ће рећи човек? То је, моја кјерко, безобразно. Не ваља ти посао ништа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
чикове у грамофонске плоче; јер сте већ испомажњавали пепељару за успомену и, у огромним количинама, шминкали очи туђим ратним фарбицама у купатилу, када сте, дакле, напољу, не остаје вам ништа друго него да глуварите наоколо по
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Мастило ту је, хартија чиста, перо, слободно време, књигама туђим делија листа, вешто крадуцка теме. Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу кост, Андрићу Иви (нека нам живи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зашто ти несрећници оставише своје огњиште, да би им се кости развлачиле по туђим пољима? Да ли су они својевољно пристали да крену на Голготу, и да погубе своје главе, освајајући неко непознато брдо
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим.
И, тако, без станка, тетурам се видиком, без престанка. Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Зашто? Какво сам зло учинила? ПАВКА: Зар пред очима материним и очевим говориш кроз кључаоницу са туђим човеком, па се то још не стидиш сама да кажеш!
ДАНИЦА: Ја нисам говорила с туђим човеком, говорила сам са својим вереником. ПАВКА (Спириници): Чујеш ли је, молим те? СПИРИНИЦА: А што!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
, Сву снагу и сву памет унела, Докле га, у расвит, мало повише Звечана, у кафани не уловише! Под туђим именом је тамо становао... Проломи се гласина баба-Магде: „Ту ли си, гнусни казаново, У бекству пуне три декаде!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене. Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом! О, каке сласти, да се рида Безумно, силно!
Ништа ме више сад не боде, Све гледам туђим, мртвим оком, И спавам, као тихе воде У миру тамном и дубоком... ИИИ И данас, да мени Господ рече: ''Ево, Ја ти сада
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
маршал, и у наше дане инглески велики државник и писац Гледстон, писали су о њему, ријечима које ће повијест и туђим народима дохранити! Тај великан не познаваше величину своју. Бијаше прост у својим потребама и навикама.
“ рече махнувши ономе главом. Странац се примаче. Јанко се насмија и започе му нешто причати туђим језиком, а ономе се на лицу показа чуђење и жалост.
Истина, сирота истина, јали је додила пренакићена туђим перјем, јали оперутана и голуждрава! А било је овако. Та три четовође, које поменусмо, са двадесет биранијех друга
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Реци бобу: боб, а попу: поп! — Много ашова треба док се истина сахрани. — Боље је вјеровати својим очима, него туђим ријечима. — Говори истину, макар ни дан не живио. — Истину тражи, правицу уважи. О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако.
— Пољубила се нека жена с милосником на сабору, а другарица је запита, што се љуби с туђим човеком, па јој она одговорила: да је секин во код њега на изору био, дакле својте су, није туђ.
И ни за какве паре друге! 12 Питао Приморац Црногорца: — Знаш ли талијански? — Ја за туђим никад не чезнем. 13 Питао Херцеговац Приморца: — Има ли и код вас магараца?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” На њи[х]ово питање имам ли трошак на тако далеки пут и у туђим странам, одговорим да ја новаца доста имам на две или три године.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу. У послу?...
Док сам се ја у овом гробу по ваздугу ноћ превртала као црв на жеравици, ти си се ваљао по туђим постељама. За дукате, и ти, тако ситан и грдан, могао си с лепотицама да спаваш. А ја те чекам...
Ако се главе погубе, никад нису ни биле наше. Од памтивека у Србијици живе сељаци с туђим главама. Сам ли главу изгубиш, онда ти бар није криво. Продаш ли је скуп о, могу је и гусле опевати.
А мене нешто што много личи на жалост салеће. Чуј ме, казно што си, сигурно, већ завречала под туђим кровом. Што ја још једем хлеб Аћима Катића и газим му ливаду, то је моја и његова ствар.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Као историске личности, стајали су обојица под туђим господарем, али их народна поезија уздиже и оплемени, јер су, иако кавгаџије и силеџије, заштићивали рају сиротињу.
колосом, саграђеним од огромних тесаника травертинског камена, па прође кроз триумфалну капију Константинову, окићену туђим перјем, рељефима старијих зграда, и попе се на брежуљак Палатина.
који већ мишљаху да га смеју поново напасти, опљачкали га до голе коже и претставили свету као човека који се китио туђим перјем, осетише на својој кожи да малаксали лав има још увек оштре зубе и снажне шапе.
Са њиме видимо само уску траку предела кроз који путујемо, а посматрамо је туђим очима“. „Имате право, драги мој пријатељу!“ „Чичерон се узима само при забавном путовању, а не при испитивачком“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
смо се много и у велике суме, у лире и наполеоне, и нове новцате новчанице, хладнокрвно, цинички, као да играмо с туђим парама, и као да је оно слама а не новац, по групама, сатима скрштених ногу, на меким свиленим шиљтетима једне велике
толико коснула, он страховито шкргутну остацима оних својих покварених зуба, па зграби кочијаша за леђа и грмну неким туђим, ужасним гласом: — Окрећи, окрећи натраг!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и немоћни напони оног биједног, изнуреног ја у њима, навиклог да се показује и да буде гледано и увјештеног да се под туђим погледом напне и укрути.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара. Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки
Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем ; ну он бар неће онако заповедати.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они су остали и испред форова, У огромном броју и са много јâда, Што не труну мирно крај својих борова, Већ под туђим небом и испод корова — Они су остали крај Једрена града.
Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана. Добро ми је данас ту, под туђим небом, Ал' ми срце труне за мојом колебом. Што је најцрње за овај мах, То је што немам ни мало моћи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Видећете да Америка не тражи ни земље ни градове; не тражи ни овлашћења да се наметне за тутора туђим крајевима; не тражи ни велике ратне отштете. Она је ту једина међу свим великим силама која проповеда умереност.
Ћипико, Иво - Приповетке
Морнара из Леванта не виђа већ дуго... А почеше о њој у селу што му драго зуцати; веле, пуно је с туђим свијетом милостива. А Марко увијек за њом пристаје, сам је у кући, а и она је сама.
јер за оно мало зимњих дана полажаше прела, долажаху божићни свеци, беше студен, па није имао прилике састајати се с туђим женама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Према томе, суочавање са туђим навикама, конвенцијама и културним моделима на којима се те конвенције оснивају, помаже нам да постанемо свесни својих
Стога и код Хола и код неких других аутора налазимо добро гесло: окренимо се туђим културама да бисмо видели шта је наша сопствена!
се многобројним културним навикама, све док их не уведемо у светло поље свести и не погледамо на њих са стране, као туђим очима, што наше понашање одмах отежава, чини га несигурним.
И ми и они чудимо се заправо културним навикама конвенцијама виђеним споља, туђим очима. Уосталом, колико ногу стварно има мала ноћна животиња из наше досетке?
књижевне авангарде, која се дословно обрушавала на сопствену, рационално утемељену културу, а окретала се или према туђим културама, далеким и непознатим, или према скрајнутим потиснутим, занемареним видовима културе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
роману; штавише, његова је синтакса добрим делом сложена и замршена зато што је густо премрежена конструкцијама с туђим говором.
Сви се проучаваоци неправога управног говора слажу да се у њему са преузетим туђим исказом чува модалност и експресивност тога исказа, али није довољно проучено до каквих све промена при томе може доћи
у роману је сваки говор додатно одређен присуством другачијег, „туђег говора”; дакле, „свој говор долази у дотицај с „туђим, између њих се успоставља нека врста дијалога, што и даје језички динамизам романескном тексту.
нови; народа који је због тога немиран, склон сеобама будући да је несигуран, подвргнут туђој власти и у служби туђим интересима.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Помогли и да се нешто куће подигне. У селу џамија, хоџа, држи се вера, клања се. Али чудан је човек Анадолац: пиљи туђим женама у очи грђе но какав задригли калуђер кад у рано доба зађе по селу тобоже да свети водицу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
С тог ће листа свако читат’ Што напише ко. Ко што пише, себи пише И потомству свом, А ко туђим духом дише, У њега ће гром.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Магарац, шта булазниш? ЈОВАН: А гле, ви знате српски, пак шта ме мучите туђим језиком? РУЖИЧИЋ: Безумне, не знаш шта је сладост. То сам славјански казао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ово је било изговорено већ сасвим срдито. Ја ућутим, кад је »пунктум,« нек је пунктум, а у себи сам мислио: »Лако је туђим малом чинити другоме радости и поклоне.« После овога подвига Комаров се врати месту где је ђенерал »отпочивао.
Мир покојничком пепелу, а проклетство власти која, ради одржања свога неправедног господства над туђим покореним народима, потрже мирне становнике из далеких покрајина и шаље их на касапницу.
(јер се из: склопљена зеленог густиша тешко разилазио), а ми се у томе мраку продерасмо некаквим промењеним, рекао бих туђим гласовима, рапавим и страшним, као оно што је глас човека кад дрекне тргнув це преплашен из сна, »ура, ура« и скоро
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ми рече вила посестрима: „Жедниш ли, Сако, сам себека знати, То немој све код својих брига стати, Посматрај ход и туђим пословима.
Петроварадин. — Уосталом, називање мање познатог а драгог свога именима славнијим и угледнијим али туђим, ја мислим да смо ми преузели од Мађара и њихове шовинистичке експанзије XИX века; тако смо Осек звали Франкфуртом на
41аб. — Тужбе на незнање српског језика код Срба у ово доба су честе и тешке; честе су и осуде што Срби радо говоре туђим, дабогме најчешће немачким, језиком, Павловићеве Народне новине, ч. 62. од 13. августа 1842, стр.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А у тој истој школи, можда под туђим именом, уче се синови најдуплијег газде у цијелој Босни и 'Ерцеговини. Судац: Добро је то, Давиде, за нашу царевину.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вратич, повратич (уманика, Шулек). »Вратич« означава биљку која магичним начином враћа нешто на старо стање, које је туђим враџбинама било поремећено. Отуда је разумљиво да овим именом наш народ може означавати различите биљке. — В.
Ћипико, Иво - Пауци
И по новинама насташе препирке о питању српскоме и хрватскоме, и нађоше одзива чак по славенским и туђим новинама. А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два
Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима. У кавани нађе свога пријатеља. Одахну, угледавши га. — Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.
” А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом. И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: — Исто није ми драго поћ'... — А ти остани!
— Дуго је до девете, — спази Иво. — Ако се не испавам, нисам за посао... — Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва... Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Служећи се туђим мозгом, јер је његов Господ оставио у величини ораха, временом је постао крајње неповерљив према сопственим умним
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али ја сам нити сам вештих руку, нити особито довитљив у питањима поклона. Зато се морам послужити туђим рукама и користити случајем. Он ми је, како изгледа, дошао сад баш у сусрет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милици његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом од мужа ради и по туђим кућама, и Бошко се понавља као нико у варошици. Уто се родила Станојла. Отац се кисело радовао: женско, и ружно дете.
Мучило ју је и те ноћи збуњено неко осећање да она с туђим имањем и одвише по својој вољи располаже. Изишао јој пред очи муж, покојни Тодор, несрећни човек који је главом
у вуну, вуну у уговоре и потписе, и све напослетку у новац и у ону моћ од новца која тако диже човека у рођеним и туђим очима.
Али ти се не смеш занети, ти не смеш уживати, ти мораш читати јасно знаке по туђим занесеностима, и трезвено их додавати у твоју симфонију рада, рада ради зараде, што веће и јаче...
Отуда појава, и невероватна и страшна: да људи време своје, маште своје, дају туђим животима. И шта је ту, на крају крајева, главни узрок, и шта је све последица тога узрока, ако неко зна тај узрок?...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но како гођ што се онај магарац лавовом кожом увио, тако и ми с туђима мислима враније перо наше увивши, врану с туђим перјем представљамо. »Г.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је плакало са туђих недаћа и бусало се над туђим гробовима. Оно ја што је никло из тренутка моје збиље пошло је у живот под тешким теретом и посртало је под бригом.
ми, за решење ове загонетке, једина претпоставка: да је тај мој предак морао умрети гдегод у иностранству, и то под туђим именом, што ће рећи: под лажним пасошем.
тој околности из моје биографије размишљао, увек ми је падало на памет како то одиста мора бити добра шала умрети под туђим именом.
То мора бити једно нарочито задовољство за мртваца који би успео да заведе околину да га под туђим именом сахрани. И колико и каквих све занимљивих компликација може ту настати!
Тамо је мене очекивала увек читава чета одметника од родитељске власти, са којима сам изводио разне екскурзије по туђим баштама, таванима и крововима и са којима сам изводио све могуће игре, почевши од играња пиљака па до играња владе.
Комшија бакалин, који је досад говорио само о туђим предлозима, тек сад стиже да изнесе своје сопствено мишљење: — Ја бих њега у трговце, али не да буде бакалин као ја.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нигде дрвета: само неки ћутљиви, ужурбани пролазници. Чак јој се и рођени син чини туђим: поседео, погрбљен, ћути. Тако, ћутећи, и на онај свет оде, оставивши мајку сину и снахи од чијег је сина и снахе она
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
). Скоро увек стара држава се велича у односу према туђим државама, нарочито према турској. Она је културнија и моћнија него што су тадашње суседне државе (на пример, у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прометао се је и трговао које својим, које и с туђим, ал' је више туђега било добра код њега, неголи свога што је имао.
Штоно се пише у староме писму: седоше, рече, људи јести и пити преко ситости, пак усташе играти и у томе смешаше се с туђим женами грех чинити и са својим сестрама једнако...
Нисте ли ви једнако ираја и пахори под туђим царством и господством, ка и ти, што су мотичари и дрвоноше? Него со тога вам великоношења, сасма браћу вашу цвелите
Те лепо је то сабрато у цркви друштво, братство и сестримство! О ДАВАЊУ ТУЂИМ ЦРКВАМА Своју ви цркву, у коју но сви уједно свакад слазите се на богомољство, гледати је голу, опуцану, распалу,
А животарењу загонетка никоја одгонетка не ваља. С погледом к болестљивим туђим очима, своје очи покваре смотриоци. Млад, луд својим веђама и обрви се поноси.
У мраку видела нејма ни у смрти бољем надања. Шта имамо посао бости своје табане с туђим трњем? На лудост се много што-шта одбија. Кад се једнога (хлеба) наједе човек, други му не ваља.
Морски трговци, који ли пут до главе штетују? Зато не одстају се морске трговине; ако своје погубе, опет и с туђим тргују и обрћу се, ако и не зна што ће кому пак унапредак случити се, добити ли што или опет изгубити, сваки који би с
предавати за наше бешчинство, ни пак што с нас скидајући, коју напаст, а на друге које да налажеш; кад се ми можемо с туђим злом усветовати, могу се и други од нас научити...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зар је мени мило да се повлачим од света?!... Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...